Слободан Поповић
Слободан Поповић рођен је 1936. године у Цетињу. Основну школу и гимназију завршио је у Подгорици а дипломирао је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду.
Радио је као новинар и уредник у „Борби“, „Вечерњим новостима“, „Свету“ и као уредник часописа „Енигма“. Писао је за многе листове и часописе широм бивше Југославије. Објавио је десетак фељтона и књигу репортажа “Живот за живот“ (Београд, 1989).
Песме и кратке приче објављивао је у листовима и часописима у Београду, Загребу, Подгорици, Сарајеву... („НИН“, „Борба“, „Политика“, „Вечерње новости“, „Kњижевне новине“, „Kњижевност“, „Телеграм“, „Стварање“, „Живот“, „Побједа“ и др.). Објавио књиге поезије: „Плиме“ (Титоград, 1970); „Јахач лавине“ (Титоград, 1975); „Хотел“ (Цетиње, 1988); „Мотел над безданом“ (Никшић, 1988); „Иза високог зида“ (Београд, 2022). Заступљен је у више избора црногорске лирике а са четири песме у „Антологији најмлађе црногорске лирике 1960–1970“ (приређивач Сретен Перовић, Титоград 1971). Његова прича „Телефон” преведена је на седам језика и ушла је у зборник „65 најбољих кратких прича“.
Боравио више година у Москви, Палма де Мајорци и у Немачкој. Живи у Београду.