Аутор

Саво Скоко

Саво Скоко је рођен 1923. у селу Југовићима, општина Фојница код Гацка. Умро 2013. године у Београду. Основну школу завршио у Фојници, нижу гимназију у Мостару и Билећи, а више разреде гимназије и Пешадијску официрску школу у Београду. Студије историје завршио на Филозофском факултету у Београду, где је магистрирао и 1973. одбранио докторску дисертацију на тему „Други балкански рат 1913“. Радио је у Војно-историјском институту ЈНА, где је стекао звање научног саветника и чин пуковника ЈНА.

У научноистраживачком раду бавио се, првенствено, ратном и националном историјом Србије XIX и почетком XX века, посебно Балканским ратовима, Првим и Другим светским ратом, те геноцидом над херцеговачким Србима, затим разноврсном проблематиком Првог српског устанка, историјом родне Херцеговине.

Објавио, између осталих, следеће књиге:
„Други балкански рат 1913“, књ. I (Београд 1968), књ II (Београд 1975);
„Војвода Живојин Мишић, Моје успомене“ (Београд 1968);
„Србија и Црна Гора у балканским ратовима 1912–1913“ (Београд 1972) – коауторство са Бориславом Ратковићем и Митром Ђуришићем;
„Војвода Степа Степановић у ратовима Србије 1876-1878“, књ. I-II (Београд 1985) – коауторство са Петром Опачићем;
„Војвода Радомир Путник“, књ. I –II (Београд 1984);
„Први светски рат. Општа историја“ (Београд 1976) – коаутор са Митром Ђуришићем, Бориславом Ратковићем и Михаилом Војводићем;
„Српско–турски ратови 1876–1878“ (Београд 1984) – коауторство са Петром Опачићем;
„Колубарска битка 1914“(Београд 1990);
„Покољи херцеговачких Срба 1941“ (Београд 1991);
„Геноцид над Србима у XX веку“ (Београд 1992) – коаутор;
„Церска битка и војвода Степа“ (Крушевац 1997) – коауторство са Петром Опачићем;
„Крваво коло херцеговачко 1941–1942“, књ. I-II (Београд 1999);
„Читуља жртава усташко-нацистичког геноцида у гатачком крају 1941–1944“ (Београд 2006).

У едицији „Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918, I-VI“ (Београд 1998) Саво Скоко је објавио прилоге: „Операције српске војске у Другом српско-турском рату 1876–1878“; „Брегалничка битка; Колубарска битка“. У засебним едицијама, такође, објавио је, више научних радова, затим низ историјских расправа и студија у научној периодици, као и бројне приказе, критике и полемичке чланке у листовима и часописима.

Саво Скоко је учесник НОР-а, а за заслуге у оружаној борби против фашизма, одликован је Орденом храбрости – два пута, Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима и Орденом братства и јединства са сребрним венцем, а за мирнодопске заслуге у изградњи и модернизацији Оружаних снага ФНРЈ: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом Народне армије са сребрном звездом и Орденом Народне армије за златном звездом. Добитник је Децембарске награде ЈНА и Плакете Савезног одбора СУБНОР-а. Године 2000. додељена му је Награда за науку „Владимир Ћоровић”.

Књиге

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.