Ристо Аничић
Ристо Аничић, рођен 1958. године у селу Метиљи, општина Олово у Босни и Херцеговини. Основну школу похађао у Понијерци и Солуну, а гимназију у Олову. Завршио Педагошку академију у Сарајеву.
Радио као учитељ и предметни наставник на Јохови и Доњој Видовској, у Великој Кладуши. Од 1983. до 1991. године радио као учитељ у селима Kусоње и Горњи Михољац. Након тога борави у избеглиштву у Немачкој, три године, а затим, у Сомбору завршава Учитељски факултет. Радио у предметној настави у селу Риђица. Последњих тринаест година, до пензионисања, био је директор школе у селу Kолут. Ожењен је и отац једног детета.
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Важно је бити тужан
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Преобразбе
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Проза позног Капора (2000–2010)
Сувишни људи
А возови су пролазили, давно...
Заклон
Завет љубави
На ручку са животом
Прегршт прича
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Ипак у небо погледам често
Рудо у Великом рату 1914–1918.
The Ray of the Microcosm
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Звјездани вијенац изнад планине
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Горанова „Јама“ и усташки злочини
До мене је
На трећој тераси
Пољубне и погубне песме
Mokambo
Сунчани поздрав
Izbegličke suze
Ехо бескраја
Одјеци Шурманачке јаме
Цвијета
Венчане тишине
Добрички цветови
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Кроз живот
Златно доба Срема
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Равница та добра вила
Ширином ме притишће равница
Љубави у доба короне
Манастир Подмалинско
Шта би рекао Че
Глуха кућа
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Српска православна црква у Дубровнику
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
Прст попријеко од срца
Ход за сенком