Радослав Милошевић
Радослав Милошевић (Васиљев) рођен је 1944. године у Брестицама код Билеће. Доктор је математичких наука. Живи у Требињу. Ради на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
Пише и објављује поезију од ране младости. Заступљен је у више антологија и зборника, а песме је објављивао у многим часописима. Неколико пута је учествовао на Међународним сусретима писаца. Поезија му је превођена на више страних језика. Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Србије и Црне Горе.
Објавио збирке песама:
„Над понором“ (1973),
„Украдено сунце“ (1986),
„La speranza del vento“ (1983),
„Клетва наде“ (1985),
„Дио нашег лица“, хаику (1989),
„Близина црне рупе“ (1993),
„Зелени Десило“ (1993),
„Небо зове“ (1996),
„Над безданом“ (2001),
„Нада вјетра“ (2005).
Објавио пет књига о Јовану Дучићу:
„Земаљско и небеско Јована Дучића“ (2001),
„Епска рапсодија о Јовану Дучићу“ (2002),
„Дучићев пут“ (2003),
„Требињска химера“ (2005),
„Карикатуре Јована Дучића“ (2010).
Добио је песничку награду Аврамов штап за лирско-епски спев „Зелени Десило“ од Удружења књижевника Српске – Подружница Требиње и Друштва српских писаца Црне Горе.
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Пољубне и погубне песме
Очи Симониде Лепе
Исповест Вуку
Карађорђе и први српски устанак
Смоква у Београду
Срећа преплетена трњем
Срицање облака
Сабрана дјела, Балкански синдром
На крилима Урила
Приче од којих се расте
На усни кап меда
Приватни час историје
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Клупко спаса
У златној смоли ћилибара
Кућни праг
Песништво Вука Крњевића
Манастир Подмалинско
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика
Бисер на дну мора
Умиљанкa
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Браћа Хајдуковићи
Косово и Метохија – српска баштина
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Којекуде – Срби у памет се
Равница та добра вила
А возови су пролазили, давно...
Капије љубави