Раде Пецикоза
Раде Пецикоза, рођен 1949. на Вељем Лугу, општина Вишеград, Република Српска (Босна и Хецеговина). Завршио је основну школу „Вук Караџић“ 1964, а гимназију 1968. у Вишеграду. Војну академију КоВ ЈНА 25. класе, општи смер, завршио је 1970. у Београду, а специјалистички смер – саобраћајна служба 1972. у Подгорици. У чин потпоручника саобраћајне службе ЈНА произведен је 1972. Гарнизони службовања: Љубљана, Загреб и Београд. Постдипломски студиј на Грађевинском факултету у Љубљани, у организацији Факултета грађевинских знаности Свеучилишта из Загреба – прометни смер, уписао је 1977. Све испите је положио до завршетка студија 1979. Полагањем разлике испита на Војно-техничкој академији КоВ ЈНА у Загребу, саобраћајни смер, израдом и одбраном дипломског рада 1982, стекао је звање дипломираног инжењера саобраћаја. Израдом и одбраном магистарског рада под називом: „Допринос разматрању стабилности система: возач–возило–пут–околина“ 1985. издата му је диплома о завршеном постдипломском студију којом је постигао посебну стручност у техничкој струци и стекао академски степен магистра техничких наука. Ванредним школовањем у Центру високих војних школа у Београду, завршио је Генералштабну школу Војске Југославије, те му је 1994. издата диплома о усавршавању и оспособљавању за обављање дужности у јединицама тактичко-оперативног нивоа. На лични захтев му је 1995. престала професионална војна служба у Војсци Југославије, у чину потпуковника. Решењем Министарства правде Републике Србије број уписан је у регистар сталних судских вештака за област саобраћаја. Пословима вештачења саобраћајних незгода професионално се бави од 1995.
Шта би рекао Че
Приче из Пиве
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Песништво Вука Крњевића
Срећа преплетена трњем
Мала приношења
Не осуђујте је више
Ширином ме притишће равница
Приче из Новог Травника
Порука мудрог зеца
Неурамљене слике с пута
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
Живопис
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Шта те боли, Јупитере?
Крваво љето у Љубињу 1941.
Клупко спаса
Мирис фочанских ружа
Приче са терена
Ђевич камен