Аутор

Милан Ђуран

Милан Ђуран рођен је 1934. у Чапразлијама код Ливна, Босна и Херцеговина. Нижу гимназију завршио је у Ливну, а вишу у Котору. По завршетку МПШ и краћег школовања у Школи за лучку одбрану Ратне морнарице САД, положио је официрски испит пред комисијом Војнопоморске машинске академије у Пули.
Као официр морнаричко-техничке службе (МТС) био је у већем броју пловних јединица и бродова Флоте ЈРМ на дужности командира погона и референта морнаричко-техничке службе. После 22 године боравка на укрцању, искрцао се и предао дужност заменика начелника Морнаричко-техничке службе у Команди флоте ЈРМ. Остатак радног века провео је у Команди Војнопоморске области као референт у персоналном одељењу за официре служби и заменик начелника одељења.
Пензионисан је 31. децембра 1990. у чину морнаричко-техничког потпуковника, на лични захтев.
Поред редовних дужности, показивао је и интересовање за књижевност и лингвистику. Повремено је писао за војне и цивилне листове.

Објавио књиге:
„Ливањско поље – зов завичаја“ (2005);
„Чапразлије – завичај, радост, туга“ (2008);
„Храм ризница уметничког блага града Ливна“ (2008);
„Флоте којих више нема“ (2014);
„Ратна морнарица Аустрије и Аустроугарске“ (2017);
„Ратна морнарица Краљевине Југославије“ (2020);
„Југословенска ратна морнарица“ (2026).