Аутор

Драгослав Страњаковић

Драгослав Страњаковић рођен је у Ужицу 1901, умро у Београду 1966. године. Основну школу и гимназију завршио је у месту рођења, а на Филозофском факултету дипломирао историјску групу 1927. Докторску дисертацију са темом „Влада уставобранитеља 1841–1853 – унутрашња и спољна политика“ одбранио је на Филозофском факултету у Београду 1932.

За време окупације 1941–1944. године уклоњен је са Универзитета, а од фебруара до јула 1944. године провео је у логору на Бањици. Након тога је био изложен политичкој, правној и моралној репресији, због тога што је раније био члан Централног националног комитета – политичког тела у оквиру Равногорског покрета. Хапшен је и затваран. Године 1955. изабран је за редовног професора Богословског факултета на катедри Историја Српске православне цркве.

Страњаковићев научни опус броји близу 300 наслова засебних студија, расправа и чланака, а главна дела су: „Влада уставобранитеља 1841–1853 – унутрашња и спољна полити-ка“ (1933), „Вучићева буна 1842“ (1936), „Србија од 1813. до 1858“ (1937), „Карађорђе“ (1938), „Како је настало Гарашаниново ‘Начертаније’“ (1939), „Михаило и Јулија“ (1940), док је књига „Највећи злочини садашњице. Пут и страдање српског народа у Независној држави Хрватској од 1941–1945“, објављена постхумно, 1991. године.

Књиге

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.