Унац: од 1600. до 1878. године

Књига Унац од 1600. до 1878. године наставак је истраживачког подухвата у којем је претходно обрађен период историје Унца од најстаријих времена до краја XVI века (Унац од најстаријих времена до краја XVI века).

Аутор описује историјски развој нахије Унац од XVI до XIX века. Унац се први пут помиње 1528. године у саставу Босанског санџака, а након освајања Клиса 1537, улази у Клишки санџак. У попису из 1604. наведена су бројна насеља у том подручју. Током XVII и XVIII века долази до великих сеоба српског становништва услед ратова између Османског царства, Аустрије и Венеције. Значајну улогу имао је манастир Рмањ као духовни и друштвени центар. Срби су се селили у Далмацију, Лику и Славонију, често уз помоћ ускока.

У XVIII веку вођени су бројни ратови у околини Унца, а локално српско становништво често је помагало аустријску страну. Тешки услови живота под османском влашћу, укључујући насиље и порезе, довели су до устанка 1875. године, који се проширио на Босну. Устаници су постигли значајне успехе, а након Берлинског конгреса 1878. године, Босну и Херцеговину преузела је Аустроугарска. Текст такође указује на рано присуство српског становништва у овом крају, могуће већ од XIV века, као и на старе породице, међу којима се издваја презиме Штрбац као једно од најстаријих.