Одувек је учитељ био најбољи друг деце и детињства. Нико као учитељ не познаје дечју стварност, снове и душу. О томе лепо сведочи учитељица и песникиња Десанка Ристић, која се одушевљено залаже за дечје врлине радости и лепоте. У својој песничкој књизи Умиљанка она проповеда љубав, разумевање и доброту на свим плановима живљења.
Песникиња целом својом душом воли децу и свет детињства. А тај свет је чист, простран и прозрачан, испуњен топлином и нежностима. У њеним песмама увек је насмејано небо, неко неком је звезда, чичак је заљубљен у лековиту траву, а сунце лије злато из крчага. Читалац се радује кад заробљена птица пронађе пут у царство слободе, једнако као кад очекује позив на свечаност поводом лептировог рођендана. Простори песме нуде игру, ведрину, светлост и сунце за најмлађе. Песникиња нас тако, на диван начин, враћа у детињство, а уистину, враћа нас природи и исконском животу.
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Почетак рата у Босни и Херцеговини – документи и догађаји
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Читање Аркадије – пријатељски симпосион или разговори о роману „Повратак у Аркадију“ Славице Гароње
Чистачи
Зрење
Моји професори
У звезданој смоли
Ограничење и искључење уговорне одговорности
Јутарња капија
Želje i kazna: priča o Tantalu 