Дотицаји с богатим и многоструким митолошким светом свакако се очитују у народним причама о животињама. Те приче не блистају лепотом чудесне народне бајке, испуњене мноштвом фантастичних мотива и замишљених бића, али отварају врата посебном и на свој начин блиставом свету животињских односа и ситуација. Јунаци прича су животиње, дивље и домаће, које представљају веран и непогрешив одраз свих нас и свих наших мана и врлина.
И поред очигледног „нереалног“ елемента – животиња које говоре и имају људске особине, стварност и човекова свакодневница у потпуности одређују наративни и садржајни ток прича о животињама. У њима нема моралисања или алегоријског смисла, а ако га и има, он је мање важан. Притом се спољашњи, наивни оквир приче често надограђује дубљим, иронијским или скептичним значењем које се понекад граничи са апсурдом.
Записи Јефимије Обрадове
Luna mi je svedok
Тешко је бити утишан до краја
Проповед
Игром до смисла
Завичајни записи
Шаљиве народне приче 