У књизи Сребром сија бистрица, зборнику песама о реци Бистрици, заступљена су 53 српска песника. Одабране песме о Бистрици разнолике су по времену настанка и садржају. Оно што им је заједничко јесте да су посвећене Бистрици или да се у њима та река само помиње.
У већини песама о Бистрици опевани су догађаји из богате прошлости нашег народа, његови успони и падови, победе и порази, неимарски подвизи и страдања, а у неким песмама Бистрица је само неми сведок вечитог трајања и пролазноти.
Од песника заступљених у антологији издавајамо следеће: Јован Дучић, Добрица Ћосић, Душан Матић, Станко Милић, Ђорђе Петковић, Слободан Ракитић, Алекса Шантић, Милосав Тешић, Слађана Младеновић, Милош Остојић, Радомир Стојановић, Голуб Јашовић, Предраг Јашовић, Душка Косовац, Ранко Ђиновић, и други.
Манастир, Јован Дучић
Цар зида манастир Светих Арханђела,
на води Бистрици, дуг хиљаду хвата;
силни су му стуби од албастра бела,
темељи од сребра, зидови од злата.
Престо Патријархов од опала; престо
Царев од рубина, стоји на два звера;
за десет владика од бисера место;
сто кедрових стола за сто калуђера.
Свуд грчки мозаик и млетачка фреска,
у окнима стражу страже арханђели,
из свију сводова мирише и блеска.
А први пут звона зазвониће триста
кад из Цариграда врати се Цар смели,
и тешки мач спусти у подножје Христа.