„Да, реч је о песнику који је у рукама, поред пера, држао и аморову стрелу. Величао је Жену, клањао се љубавним трептајима, одржавао ватру страсти. Жена је центар његовог света и највећа непресушна инспирација. То је и сам често говорио. Али у песмама је и стрепео, горео и васкрсавао попут феникса, патио. То је радио не само метафорички већ и у стварном животу.
Збирка носи назив Лилитин скок и у свом садржајном коду антиципира симболику љубавне поезије и то оне лунарне. Иначе, збирка је писана слободним стихом, али има и римованих песама, што је био својеврстан изазов за преводиоца. У поезији Светислава Голића Стива, одмах пада у очи да његова љубав није стишана, њени љубавни трнци се комешају, крв узбуркано ври, запљускује нутрину песника и тражи излаз да се излије на хартију, попут таласа који треба да стигне до читаоца и узбуди га, као што је узбудила и аутора.“ (Из резензије Радојке Милошевић)
Шта би рекао Че
Смијешано најлакше се пије
На раскрсници, књига друга
Црква сељачких јутрења
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Вредновање књижевног текста
Бешчашће ближњих
Похвала међу рекама
Мала приношења
Џиварска црквена општина
Књига о Дијани Будисављевић
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Priče slomljenog ogledala
Док се не јаве пијетли
Вукодолске приче
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Последњи ђерам
¿Qué diría Che?
Милош Обилић у народној поезији и легенди
Последњи снег
Пусте горе питоме долине 