„Данило Капор преобликује усмену колективну причу у писани књижевни текст, у чијем је средишту, као и у претходним књигама, микротопоним Вукодо, испод легендарне планине Видуше, где су његови преци давно доселили. У свеукупној његовој приповедачкој матрици обухваћен је веома дуг временски период, од познате Сеобе Срба са Косова 1690. године до најновијег времена; људи и судбине у различитим царствима и друштвеним уређењима.
Реч је, пре свега, о далеким и ближим пишчевим прецима, у различитим ратним и мирнодопским временима; о борби да се опстане не само у различитим катаклизмама већ и на том посном, каменитом и безводном парчету херцеговачке земље. Где свега недостаје, али се надокнађује причом, а она изоштрава бистрину ума. Прича поседује етичку, васпитну и сазнајну димензију. У њој су садржани модели живота и животне фолозофије, међуљудских и породичних односа, односи између млађих и старијих, мушкараца и жена, ближњих и извањаца.“ (Из поговора др Мића Цвијетића)
Равница та добра вила
Košmari
Невеста на прагу
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Стаза
Којекуде – Срби у памет се
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Пут према изгреву сунца
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Нови хладни рат и Србија
Професор Златоусти Алкион
Бешчашће ближњих
Шта би рекао Че
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Ликови жена у Андрићевом делу
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Из дневника о прочитаним књигама
Помени
Рудо у Великом рату 1914–1918. 