Аутор

Вера Црвенчанин

Вера Црвенчанин, позоришни и филмски редитељ, глумица, драматург, рођена је у Новом Саду 1920. године у грађанској породици. Преминула 2013. године у Београду.

Позоришни опус Вере Црвенчанин обухвата:

НИШ
Ежен Скриб: „Чаша воде“, режија (дипломска представа) – премијера 21. 10. 1952.
Вера Црвенчанин: „Човече, не љути се“ (режија Б. Јајчанин) – 29. 1. 1966.

БАЊА ЛУКА
А. Н. Островски: „Шума“ (режија) – 6. 4. 1957.
В. Шекспир: „Ромео и Ђулијета“ (режија) – 7. 2. 1958.
Б. Ћопић: „Приче о Николетини Бурсаћу“ (драматизација и режија) – 18. 9. 1958.
Б. Ћопић: „Не тугуј, бронзана стражо“ (драматизација и режија) – 28. 2.1959.
Б. Нушић: „Бен-Акиба“ (режија) – сезона 1963/64
М. Крлежа: „На рубу памети“ (драматизација и режија) – 6. 10.1964.
Б. Нушић: „Госпођа министарка“ (режија) – 27. 4. 1968.
Р. Маринковић: „Руке и Папагај“ (драматизација и режија) – сезона 1968-69.
В. Црвенчанин: „Жене“ (текст, режија и извођење) – сезона 1963-69.
М. Ољача: „Козара“ (драматизација ирежија) – 8. 10. 1968.
Б. Ћопић: „Крајишке делије“ (драматизација и режија) – 20. 4. 1976.

ЗАГРЕБ – Комедија
Б. Ћопић: „Не тугуј, бронзана стражо“ (драматизација и режија) – 19. 11. 1960.

ПУЛА
Дервиш Сушић – М. Митровић: „Ја, Данило“ (режија) – 24. 1. 1965.
М. Крлежа: „Леда“ (режија) – 7. 2. 1965.
М. Крлежа: „На рубу памети“ (драматизација и режија) – 3. 10. 1965.
Клод Мањие: „Оскар“ (режија) – 6. 11. 1965.

ШАБАЦ
Оскар Вајлд: „Идеални муж“ (режија) – 4. 10. 1966.
Владимир Јовичић: „Швабица“ (режија) – 14. 2. 1967.

ТУЗЛА
Б. Ћопић: „Не тугуј, бронзана стражо“ (драматизација и режија) – 13. 1. 1968.

СОМБОР
Б.Ћопић: „Осма офанзива“ (режија) – 20. 11. 1968.
Ранко Маринковић: „Папагај и Руке“ (драматизација и режија) – 3. 12. 1986.
М. Крлежа: „На рубу памети“ (драматизација и режија) – 27. 11. 1969.
Вељко Петровић: „Љубав моје равнице“ (драматизација и режија) – 25. 3. 1970.
Рејмон Кено: „Стилске вежбе“ (драматизаија и режија) – 24. 2. 1971.
Б. Брехт: „Просјачка опера“ (режија) – 13. 3. 1971.
Б. Нушић: „Госпођа министарка“ (режија) – 6. 11. 1971.
Жорж Фејдо: „Дама из Максима“ (режија) – 9. 3. 1974.

БЕОГРАД
– Југословенско драмско позориште
М. Крлежа: „На рубу памети“ (драматизација) – 24. 10. 1963.
М. Крлежа: „Повратак Филипа Латиновића“ (драматизација и режија) – 16. 2. 1970.

– Народно позориште
Р. Кено: „Стилске вежбе“ (драматизација и режија) – 10. 6. 1995.

– Театар поезије
„Стојанка мајка Кнежопољка“ (адаптација, режија и учествовање) – 1968.
Иво Андрић: „Кућа на осами“ (драматизација и режија)
– премијера у Аранђеловцу у оквиру смотре „Мермер и звуци” и у стану Иве Андрића – (1973)
В. Црвенчанин: „Жене“ – десет монодрама (текст, режија и извођење) у Расовом Атељеу 212 и касније на малој сцени Народног позоришта (играно и на сценама у Југославији, такође, по позиву, на Фестивалу пољске драме у Калишу 1968).

СУБОТИЦА
Драма на српском језику
Е. Олби: „Ко се боји Вирџиније Вулф“ (режија) – 17. 12. 1971.
М. Крлежа: „На рубу памети“ (драматизација и режија) – 21. 11. 1973.

Драма на мађарском језику
Еурипид – Сартр: „Тројанке“ (режија) – 25. 2. 1975.

НОВИ САД – Мађарска драма
П. Кесерлинг: „Арсеник и старе чипке“ (режија) – 13. 2. 1977.

ПОЉСКА
КАЛИШ – В. Шекспир: „Комедија забуне" (режија и кореографија), 25. 5. 1969.

ВАРШАВА – Класични тетар – Театр Розмајтошћи
Марин Држић: „Дундо Мароје“, адаптација М. Фотез (режија) – 1971.

Драматизације које нису изведене:
„Кола Брењон“ Ромена Ролана (добијена сагласност госпође Ролан),
„Антошкин смех“ А. П. Чехова,
„Понорница“ Скендера Куленовића,
„Тијесна земља“ Мате Балоте,
„Дундријеви цврчци“ Б. Ћопића.

УЛОГЕ

Олга у „Најезди“ Л. Леонова (Народно позориште Сарајево);
Поте – „Зона Замфирова“ Стевана Сремца – Сарајево;
Дездемона – „Отело“ В. Шекспира (Народно позориште Сарајево);
Мица – „Власт“ Б. Нушића – Сарајево;
Јелена – „Раскрсница“ М. Ђоковића – Народно позориште Београд;
Баба – „Горски вијенац“ – адаптација Р. Плаовића;
Десет различитих ликова у монодрами В. Црвенчанин „Жене“.

ФИЛМОГРАФИЈА Вере Црвенчанин Куленовић садржи следеће филмове:

„Београдски универзитет“ (1948), писац сценарија и редитељ; Авала филм, Београд; документарни, краткометражни;
„II Конгрес КП Србије“ (1949); писац сценарија; Авала филм, Београд; документарни, краткометражни;
„Нови дом“ (1949); писац сценарија и редитељ; Авала филм, Београд; документарни, краткометражни;
„Београдско народно позориште“ (1950); писац сценарија и редитељ; Авала филм, Београд; документарни, краткометражни;
„Породица Глишић“ (1958); писац сценарија; Дунав филм, Београд; документарни, краткометражни;
„Југословенска прослава четиристогодишњице рођења Виљема Шекспира“, (1964) писац сценарија и редитељ; Сутјеска филм, Сарајево; документ., краткометражни;
„Рођендан“ (1964); писац сценарија и редитељ; Дунав филм, Београд, играни, краткометражни;
„Пахуљица“ (1966); писац сценарија и редитељ; Сутјеска филм, Сарајево; играни, краткометражни;
„Стојанка мајка Кнежопољка“ (1968); писац сценарија и редитељ; Центар ФРЗ Србије, Београд; документ., краткометражни;
„Човјек човјеку“ (1973); писац сценарија и редитељ; Застава филм, Београд врста; документарни, краткометражни.

Као сценариста и редитељ, Вера Црвенчанин је за Телевизију Нови Сад урадила следеће документарне и игране филмове:

„Размена на мосту“, режија, 1978;
„Мајка Зора“, текст и режија, 1978;
„Јован Солдатовић I“, текст и режија, 1978;
„Јован Солдатовић II“, текст и режија, 1978;
„Песма моје младости“, режија, 1978;
„Деца и срне“, играни прогpам – текст и режија, 1978;
„Батина и болнички центар II“, текст и режија, 1979;
„Киш Ерне“, текст и режија, 1979;
„Соња Маринковић“, текст и режија, 1978;
„Бекство“, играни програм – режија, 1980;
„Галеб“, играни програм – текст и режија, 1980;
„Балада за Љубицу“, текст и режија, 1987;
„Ћутање јаче од смрти“, текст и режија, 1981;
„Стеван Дороњски“, текст и режија, 1981;
„До ових и последњих дана“, текст и режија, 1981;
„Мајко, не остављај ме“, текст и режија, 1983;
„Две младости“, текст и режија, 1984;
„На дну хумора леже сузе“, текст и режија, 1984;
„Дуга преко смрти“, текст и режија, 1985.

За Телевизију Нови Сад написала је и сценарио за серију по приповеткама Вељка Петровића која није реализована.

Објавила књиге:
„Динуловићи“, Београд 1997;
„Скендерова трајања“, Београд, 1998;
„Свитања и сутон Милке Гргурове“, Београд 2003;
„Има тако људи“, Београд, 2012.

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.