Аутор

Станиша Тутњевић

Станиша Тутњевић рођен је 1942. године у Доњем Детлаку код Дервенте. Основну школу (1951–1955) завршио је у родном селу, осмогодишњу (1955–1958) у Дервенти, средњу економску (1958–1962) у Босанском Броду, Филозофски факултет – група Историја југословенских књижевности и српскохрватски језик (1962–1966) у Сарајеву. По одслужењу војног рока (1966–1967) радио је као стручни сарадник у Републичком секретаријату за образовање, науку, културу и физичку културу (1967–1973) и Републичкој заједници културе БиХ (1973–1975), а потом у Институту за језик и књижевност у Сарајеву. Након реорганизације ове установе у два мандата био je директор Института за књижевност. Докторирао је 1980. године, а у звање научног саветника изабран 1989. године. По избијању рата 1992. године прешао је у Институт за књижевност и уметност у Београду, где је радио до пензионисања 2009. године. Као гостујући професор од 1995. до 2010. године предавао је предмет Компаративно проучавање јужнословенских књижевности на Филозофском факултету у Бањој Луци. За дописног члана АНУРС изабран 2012, а за редовног 2018. године.

Између осталог објавио следеће књиге:
„Ради свога разговора. Огледи о приповједачима Босне“, Сарајево, 1972, стр. 282;
„Отворене границе“, Сарајево, 1977, стр. 347;
„Социјална проза у Босни и Херцеговини између два рата“, Сарајево, 1982, стр. 473;
„Под истим углом. Студије о босанскохерцеговачкој књижевној прошлости“, Сарајево, 1984, стр. 254;
„Књижевне кривице и освете. Осврт на књигу Књижевни живот Босне и Херцеговине између два рата М. Ризвића“, Сарајево, 1989, стр. 570;
„Поезија између два рата. Прилози за историју књижевности Босне и Херцеговине“, Сарајево, 1991–1992, стр. 332;
„Часопис као књижевни облик“, Београд, 1997, стр. 210;
„Динамика српског књижевног простора“, Бања Лука, 2000, стр. 333;
„Мостарски књижевни круг“, Београд, 2001, стр. 444;
„Тачка ослонца“, Српско Сарајево, 2004, стр. 269;
„Нато на Авали“, Бања Лука – Београд, 2001, стр. 142;
„Национална свијест и књижевност Муслимана“, Београд, 2004, стр. 172;
„Поетичка и поетолошка истраживања“, Београд, 2007, стр. 366;
„Први српски алтернативни часопис. Мостарска ‘Мала Библиoтека’ и Пријеглед ‘Мале Библиотеке’“, Београд 2008, стр. 126;
„Размеђа књижевних токова на Словенском југу“, Београд 2011, стр. 630.
„Босански књижевни лонац. Развој и континуитет књижевности Босне и Херцеговине“, Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2013, стр. 209;
„Српски културни наратив. Нацрт за садржај српског културног обрасца у свјетлу косовског насљеђа“, Свет књиге, Београд 2016, стр. 159;
„Претварање Петра Кочића“, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“, а.д., Источно Сарајево 2017, стр. 267.
„Андрићева слика Босне на размеђу поетике и идеологије“, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“, а.д., Источно Српско Сарајево 2019, стр. 533;
„Лирска мисаоност Десанке Максимовић“, Свет књиге, Београд, 2020, стр. 234.

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.