Миодраг М. Петровић
Миодраг М. Петровић (1936–2025), рођен у селу Ратина код Краљева. Завршио Богословију у манастиру Раковици, а затим Богословски и Правни факултет у Атини, где је докторирао 1970. године, добивши награду Атинског универзитета (тема доктората: „Номоканон у четрнаест грана и византијски коментатори. Прилог изучавању тема о односима цркве и државе и епископа Старога и Новога Рима“). Познаје старогрчки, латински, српскословенски и друге језике. Радио у Историјском институту САНУ. Између осталог, приредио и превео на савремени српски језик „Законоправило“ Светог Саве.
Ко смо – одакле смо
Шавник из заборава
Милош Обилић у народној поезији и легенди
Крваво љето у Љубињу 1941.
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Тако се гради кућа
Српска православна црква у Фочи
Почело је са сновима
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Сунчани поздрав
Заблуде и истина о „Цркви босанској“