Милош Благојевић
Милош Благојевић (1930, Милетићево, Пландиште – 2012, Београд), српски историчар, бавио се проучавањем српске историје средњег века.
Основну школу је завршио у родном месту. Гимназију је похађао у Вршцу, а Војно-поморску академију у Сплиту завршио је 1951. године. Октобра исте године ухапшен је због наводне делатности по линији Информбироа и осуђен на шест година строгог затвора. Казну је издржавао у концентрационим логорима за официре у Билећи и на Голом отоку. Казна му је смањена за две године па је са Голог отока пуштен условно крајем 1955. године.
На Филозофском факултету у Београду, Одељењу за историју, дипломирао је 1960. Магистарски рад „Планине и пашњаци у средњовековној Србији“, одбранио је 1966, а докторску тезу „Земљорадња у средњовековној Србији“ 1970. године.
За ванредног професора Филозофског факултета у Београду изабран је 1977, а за редовног професора 1983. године. Школске 1994–95. изабран је за шефа Катедре за националну историју средњег века. Пензионисан је 1996.
Објавио је више од 50 научних радова, не рачунајући бројне прилоге у енциклопедијама, историјске карте, приказе и чланке у новинама. Важнији радови су следећи: „Средњовековни забел“ 1966; „Планине и пашњаци у средњовековној Србији“, 1966; „Оброк и приселица“, 1971; „Земљорадња у средњовековној Србији“, 1973; „Тепчије у средњовековној Србији, Босни и Хрватској“, 1976; „Закон светога Симеона и светога Саве“, 1979; „Савладарство у српским земљама после смрти цара Уроша“, 1982; „Преглед историјске географије средњовековне Србије“, 1983; „Србија у доба Немањића“, 1989; „Српски народ и српске земље у средњем веку“, 1992 (коаутор); „Национални и државни интерес у делима Доментијана. Срби изабрани народ“, 1994; „Српске земље од IX до XV века“.
