Данило Капор
Данило Капор рођен је 1932. године у Мириловићима код Билеће, у Херцеговини. Школовао се у Требињу, Мостару, Сарајеву и Београду. Од ране младости са заносом је радио као просветни радник и био пресрећан што у животу није залутао на погрешну страну. Јер оно што се кује у учионици, то се не кује нигде; у томе и јесте лепота просветног радника.
У мировини се бави књижевним радом, трага, пре свега, за својим коренима. Најтеже је било пронаћи поуздане податке о пореклу својих предака. У једном одељку „Дечанске хрисовуље“ нашао је попис Капора уместу Сушичани, које је припадало манастиру Дечани. Тај попис је обављен у време старог краља Стефана 1330. године. На основу писаних докумената и предања, Данило Капор објавио је књиге:
„Хроника једне породице из Вукодола“ (2001 и 2011),
„Како сам изгубио два брата“ (2004),
„Вукодолци“ (2006),
„Напаћене душе“ (2008),
„Приче из школске радионице“ (2008),
„Вукодолске приче“ (2010),
„Хроника једне породице из Вукодола“ (друго измењено издање, 2011),
„Губер кућу гради“ (2012).
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Сложио чича стотину прича
Књижевно дело Милоша Црњанског
Нешто између… добра и зла
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Вукодолске приче