Благоје Бабић
Благоје Симов Бабић рођен је 1937. у Селиштима, општина Плана, срез Билећа, округ Мостар, Херцеговина, Бановина Зетска, Краљевина Југославија. Од 1955. настањен у Србији – прво у Војводини, потом у Београду. Држављанин Србије.
У петој години остао без оца. У шестој години изведен на стрељање по основу наредбе Адолфа Хитлера „Сто српских цивила за једног немачког војника“. Стоички поднео увреду што је процењен на један одсто једног немачког војника. Извршење репресалије омела италијанска војска Бенита Мусолинија, који је спречио довршење усташке истраге Срба у Херцеговини.
Завршио основну школу у Прерацима и на Планој; нижу гимназију у Вајској и Билећи; вишу гимназију у Требињу, Билећи, Оџацима и Новом Саду; Правни факултет на Београдском универзитету, где је стекао и степен магистра међународног права. Степен доктора економских наука стекао на Економском факултету у Сарајеву.
Од 1962. запослен у Институту за међународну политику и привреду у Београду. Био сарадник у Одељењу за Азију, потом управник Центра за светску привреду и заменик директора Института. Стекао звање научног саветника.
На Економском факултету у Мостару стекао звање редовног професора. Предавао Међународне економске односе и Међународне финансије. На Економском факултету Новосадског универзитета учествовао у настави и изради уџбеника „Финансије“. Био покретач и главни уредник часописа „Преглед светске привреде“ и „Европско законодавство“, као и „Речника EUROVOC“. Страни језици: енглески, француски, руски и италијански.
Специјализације у иностранству: Високе европске студије у Институту за европске студије у Торину; Теорија и политика економског развоја у Институту за развој јужне Италије у Риму; Спољно финансирање привредног развоја у Главној банци за привредну сарадњу у Паризу. Научни скупови и студијска путовања: Алжир, Белгија, Грчка, Италија, Кина, Мађарска, Немачка, Пољска, Русија, Словачка, Украјина, Француска, Швајцарска, Шведска, Шпанија.
Чланство у научним удружењима и установама: (а) у земљи: Српска академија економских наука, Одбор за економске науке САНУ; Научно друштво економиста Србије; Удружење правника у привреди Србије; Удружење за међународно право; (б) у иностранству, чланство или сарадња: Европско удружење азијатолога; Форум Делфи; Европско удружење за еволутивну политичку економију; Међународно удружење економиста француског језика; Међународна кадровска академија Украјине.
Објавио 20 књига и око 250 других радова, укључујући више радова на страним језицима. Одабрани радови: „Страни приватни капитал у неразвијеним земљама – Нека искуства азијских земаља“ (1982); „Прелаз у транзицији“ (1996); „Финансијски и монетарни односи Југославије с европским окружењем“ (2000); „Речник EUROVOC“ (главни уредник) (2006); „Економија Азије“ (2007); „Водич кроз право ЕУ“ (главни уредник) (2009); „Доживљаји једног Динарца“ (2012); „Поход црвеног лаписа“ (2015).
У слободном времену бави се антискулптуром у дрвету.
Причај бако још
Књижевно дело Милоша Црњанског
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Шума савијеног дрвећа
Са Флором на ти
Проблеми, писци, дела VII
Давидов свет
Срећа преплетена трњем
Косовска битка, велика српска победа
Губер кућу гради
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Питома долина Лашва Брод
Помени
Бешчашће ближњих
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Život i poezija Mubere Pašić
Црнотравац
Мала приношења
Радуј се
Сто песама за Максима
Егзибициониста и други
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Filozofija politike II. Moć i moral
Отисци времена – из културног летописа Срба у Канади
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
У времена кругу
Нове песме за нове осмехе
Ипак у небо погледам често
Накострешене љубави; баладичне поеме
Порука животиња
У свету маште и снова
Kozja ćuprija
Седам јеврејских прича
Песме и пјесме
Смрт, буђење
Манифест - песме очаја
Завет љубави
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Буњин село
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Душа у пепелу
Љубавно пијанство