Светосавске бесједе у „Дабробосанском источнику“

Чи­та­о­ци ис­пред се­бе има­ју књи­гу у ко­јој су са­бра­не бе­се­де, го­во­ри и из­ве­шта­ји са све­то­сав­ских про­сла­ва и за­ба­ва ко­је су одр­жа­ва­не ши­ром Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, а об­ја­вље­не у „Да­бро-бо­сан­ском ис­точ­ни­ку”, пр­вом ду­хов­ном и, по­сле „Бо­сан­ске ви­ле”, нај­зна­чај­ни­јем и нај­по­зна­ти­јем срп­ском ча­со­пи­су у тим по­кра­ји­на­ма за вре­ме аустро­у­гар­ске оку­па­ци­је. Он је угле­дао све­тло да­на 1. ју­ла 1887. го­ди­не, на­сто­ја­њем и за­у­зи­ма­њем ар­хи­е­пи­ско­па са­ра­јев­ског, ми­тро­по­ли­та да­бро­бо­сан­ског и ег­зар­ха це­ле Дал­ма­ци­је Ђор­ђа Ни­ко­ла­је­ви­ћа и из­ла­зио је до ја­ну­а­ра 1911. го­ди­не. За 23 го­ди­не и се­дам ме­се­ци, ко­ли­ко је по­сто­јао, ме­њао је на­зив три пу­та. По­ја­вио се као „Да­бро-бо­сан­ски ис­точ­ник”, лист за цр­кве­но-про­свјет­не по­тре­бе срп­ско-пра­во­слав­ног све­штен­ства у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, па је од 1890. био „Бо­сан­ско-хер­це­го­вач­ки ис­точ­ник”, мје­сеч­ни ду­хов­ни ча­со­пис за цр­кве­но-про­свјет­не по­тре­бе срп­ско-пра­во­слав­ног све­штен­ства и од 1898. „Ис­точ­ник”, ду­хов­ни ча­со­пис (лист) за цр­кве­но-про­свјет­не по­тре­бе срп­ско-пра­во­слав­ног све­штен­ства и на­ро­да у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Из­ла­зио је је­дан­пут ме­сеч­но за 1887, 1888, 1890–1897. и 1905. го­ди­ну, а два­пут за 1889, 1898–1904. и 1906–1911. и у обе ва­ри­јан­те с по­не­ким дво­бро­је­ви­ма. То­ком из­ла­же­ња про­ме­нио је осам уред­ни­ка.

Све­ти Са­ва про­сла­вљан је та­да по ста­ром ка­лен­да­ру 14. ја­ну­а­ра (дан ње­го­ве смр­ти). Пр­ви до­ку­мент по­све­ћен Све­том Са­ви да­ти­ран је 1. I 1888. и об­ја­вљен је го­ди­ну да­на ка­сни­је. То је Окру­жни­ца све­му све­штен­ству и оп­шти­на­ма, ко­јом је ми­тро­по­лит Ђ. Ни­ко­ла­је­вић на­ре­дио ка­ко да се што све­ча­ни­је у срп­ским цр­ква­ма и шко­ла­ма про­сла­ви и про­сла­вља спо­мен и пра­зник оп­ште­на­род­ног све­ти­те­ља и пр­вог ар­хи­е­пи­ско­па срп­ске цр­кве Све­тог Са­ве. Об­ја­вљи­ва­њем бе­се­да и го­во­ра ча­со­пис је чу­вао, ши­рио и по­ди­зао на­ци­о­нал­ну свест Ср­ба пра­во­слав­не ве­ре, а исто­вре­ме­но и да­вао под­стрек да се у што ве­ћем бро­ју при­ре­ђу­ју про­сла­ве и за­ба­ве. Нај­ве­ћи број њих об­ја­вљен је у пр­вој де­це­ни­ји из­ла­ска ча­со­пи­са.

Све на­ве­де­не це­ли­не пи­са­не су у ру­бри­ка­ма с на­зи­ви­ма: Члан­ци, До­пи­си, Про­по­вје­ди, Бе­сје­де, Го­во­ри и по­здра­ви, Про­по­вје­ди и сло­ва, Про­по­вје­ди и екс­хор­те, Ра­зно, Књи­жев­не оцје­не и при­ка­зи, Кра­так пре­глед цр­кве­но школ­ског и про­свјет­ног жи­во­та.

У при­ре­ђи­ва­њу ових до­ку­ме­на­та из­вр­шене су ин­тер­вен­ци­је пра­во­пи­сног са­др­жа­ја, као и ис­прав­ке у ре­чи­ма са штам­пар­ском гре­шком ко­је су уочене у ра­до­ви­ма.