„Колико песнички, лексички напор Радевићев да формулише локални живот, деликатну ситуацију када матер куне сина, или жена мужа, у Клетви, толико енциклопедијски, универзални у Грчу, чине овај рукопис самосвојним ауторским делом. Нема сумње, Радевић се храбро упутио, заведен стазом којом Матија Бећковић корача, опет и он заведен Његошевим мудрим путоказима. Време ће показати да ли ће српски језик издржати Радевићево искушавање, или ће Радевић одустати, и приклонити се некој безбеднијој утакмици.
Овакво дело не треба понижавати претераном хвалом, оно само себе брани. Не треба га преводити са српског на српски језик, мада се може догодити да и то неко тражи. Падам у искушење да сам себе одмах демантујем, и да га упоредим са музиком: да ли је потребно Равелов Болеро преводити са француског на српски? Велики песници су то знали, тако да се Шелијева реченица ‘Поезија има моћ да све присиљава на склад, да венчава бол са уживањем, вечност са променом’, може узети као коначна дефиниција песничког подвига.
Тешко је бити пророк, али нећемо погрешити ако кажемо да се једно ново име појавило у литерарном зверињаку, име Милића Радевића. Као што не грешимо што, са ових неколико реченица, изигравамо ‘ветар у леђа’ том новом имену!“ (Из рецензије Љубивоја Ршумовића)
Тајна живота и тајна уметности
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Турцизми у пивском говору
Кад вратнице шкрипну
Сто песама за Максима
Клетва поља Суранова
Порука животиња
Тражим реч
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Poetski bulevar
Пут до истине
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Феномен Чековић
Бешчашће ближњих
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Смијешано најлакше се пије
Пут према изгреву сунца
У вртовима плејада / In den Gärten der Plejaden
Клупко спаса
Ходам по дуги
Приређивање Кочића – обмане и промашаји 