Страдање Српске православне цркве може се посматрати кроз три степена у поступању хрватских власти и државе: физичка ликвидација или принудно исељавање свештенства и уништавање верских објеката, присилно покатоличавање православног становништва и оснивање тзв. Хрватске православне цркве. Уз ова три степена континуирано се спроводила и физичка ликвидација Срба, односно православних верника.

Српске православне цркве и други објекти се уништавају, уништавају се и покретна добра, врши се физичка ликвидација свештенства у местима њиховог боравка, у госпићким и јасеновачким логорима, свештеници се интернирају са породицама у пресељеничке логоре (Славонска Пожега, Сисак и Бјеловар) и врши се њихово принудно исељавање.