Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Beograd nikad i sad
Јахорина 1992–1996, дневник
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Сабрана дјела, Пад Крајине
Прамен среће
Календеровци
Пољубне и погубне песме
Бешчашће ближњих
Трунто – остварени сан
Срби у Мостару; расправе и огледи
Јаук гробне тишине
Иза високог зида
Ликови који не умиру
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
На обалама историје савременог света
Вукови пјевачи из Босне и Херцеговине
Fanika
Ко смо – одакле смо
Преобразбе
Срицање облака
Тумарања 