Слађана Миленковић
Слађана Миленковић (1973, Сремска Митровица) српску књижевност и језик завршила на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, где је магистрирала и докторирала. Пише поезију, прозу, научне студије, есеје и књижевну критику. Уредник је часописа за науку, културу и уметност „Сунчани сат” и јутјуб канала „Жива реч емисија“. Више пута је награђивана. Песме су јој преведене на енглески, немачки, турски, пољски, јапански, румунски, бугарски, шпански, македонски.
Објављене збирке песама: „Јутро заспале срне“ (1994), „Гоничи снова“ (1995), „Потпис сна“ (1997), „Другим речима“ (2014), Hounds оf Dreams – Гоничи снова“ (двојезично, 2016), „September City“, избор поезије на пољском, Кросно – Пољска, (2019), „Кроз трепавице сипам тугу“ (2022), „Испричај себи“ (2025), „У звезданој смоли“ (2025). Аутор је више научних монографија и уџбеника, књиге интервјуа с познатим личностима „Жива реч“ (2013), као и књиге књижевне критике „Читање и промишљање“ (2024). Живи у Београду.
Погана времена. (Освета II)
Величка рапсодија
Кад порастем, бићу дрво
Почело је са сновима
Умиљанкa