Љубо Церовина
Љубо Церовина рођен је 1925. године у Влаховићима, срез Љубиње, Херцеговина. Официр је Југословенске народне армије у пензији. Учесник Народноослободилачког рата од 1941. године, а у Југословенској народној армији од 1943. године. У рату био у бригадама Двадесетдевете херцеговачке дивизије, прешавши њихов ратни пут од Црне Горе, преко Херцеговине, Босне, Хрватске, Словеније до Караванки (граница Словеније и Аустрије).
Завршио Војну академију, род артиљерија, у Совјетском Савезу и Вишу апликациону школу у земљи. Као официр после рата службовао на Широком Бријегу, у Чапљини, Дубровнику, Требињу, Даниловграду, Београду.
Сарађивао у војностручном часопису „Војни гласник”, обрадом стручне тематике рода артиљерије.
Објавио књигу о братству Церовина, под насловом „Церовине из Влаховића код Љубиња“ (2006), са жељом да се сазнања о прецима оставе потомству. Објавио, такође, и књигу „Страдање и херојство српског народа кроз вијекове“ (Београд 2013) са идејом да се та страдања истинито презентују.
Писмо галебу
Од Бога се ушур не тражи
Сачувано од заборава
Пут у Криводо
Фоча; вријеме и догађаји
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Турски друм
Док се не јаве пијетли
Поп Јовичина буна
The Ray of the Microcosm
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Незаборав
У царству вилиног коњица
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Црвени руж
Биље света оком детета
Снови и Мостови, I-III
Српска православна црква у Фочи
Злочини над Србима у Великом рату
Mocambo
Вредновање књижевног текста
Травничке свјетиљке
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Смијешано најлакше се пије
Херцеговa задужбина, легенде и знамења