Аутор

„Поезија за песникињу Јованку Стојановић представља најсавршеније средство којим она успева да открије најскривенија значења и надзначења, никад до краја, одгонетнутог живота. И када сагледа многа пространства животних појавности човекових путовања кроз тамне ноћи и осунчане дане, и када нађе одгонетку, и када запитаност остане без одговора, за нашу песникињу поезија је најбоља светлост, највернија нада и најбољи сапутник на дугом путу животног космоса. Отуда произилази њена искрена вера и љубав према поетској речи. Врло је широк видокруг њених поетских истраживања, трагања за најизражајнијим језичким спреговима, како би се нашла одговарајућа реч, нова мисао да би се кроз поетски израз досегло до тачног именовања ствари и појава. (…) Изражајна моћ поезије послужила јој је да у стиховима нађе неизмерно тематско и мисаоно сазвучје у најсложенијим странама живота.“ (Из поговора Ђока Стојичића)