-
Kozja ćuprija
700 дин. × 1
Укупно : 700 дин.
Илија Бабић
Илија Бабић рођен je 1951. у Грачаници, БиХ, где је завршио основну школу и гимназију. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1974, магистрирао 1981, докторирао 1986.
Обављао функције: судије и председника Општинског суда у Грачаници, судије Управног суда БиХ, судије Врховног суда БиХ и судије Савезног суда СРЈ. У институту за упоредно право у Београду 1993. године биран је у звање научног сарадника. Полицијска академија у Београду бира га 1996. године у звање доцента на предмету Привредно право. На Правном факултету у Источном Сарајеву изабран је 1995. у звање доцента, а 1999. у звање ванредног професора на предметима Грађанско право (Општи део и стварно право) и Породично право.
За редовног професора Универзитета Сингидунум изабран је 2006. на предметима Привредно право и Право Европске уније. Од 2007. био је професор на Факултету за европске правно-политичке студије у Новом Саду Универзитета Сингидунум, на којем је два мандата био декан. На овом факултету држао је наставу из свих предмета Грађанског права. На Правном факултету Универзитета у Бањој Луци биран је 2008. за редовног професора на предметима Грађанско право (Увод у грађанско право, Стварно право и Наследно право).
Држао је наставу из области Грађанског права на Привредној академији у Новом Саду и Суботици и Паневроспком универзитету АПЕИРОН – Факултет правних наука у Бањој Луци. Био је испитивач на правосудном испиту и скоро три деценије држао предавања на семинарима за полагање правосудног испита.
Године 2025. објавио роман „Тканица времена – прошло вијеме и даље постоји“. Аутор је више од 200 научних и стручних радова из области Грађанског права и Привредног права, те рецензент бројних чланака и књига.
Члан је Матице српске, члан Стручне редакције Српске енциклопедије (за Државно уређење, право и политикологију), а од фебруара 2025. уредник ове редакције и писац бројних одредница. Уредник је области Облигационо право у „Лексикону грађанског права“, Номос, Београд 1996. Као главни и одговорни уредник уређивао је часопис „Право и политика“.
