Анка Динић
Анка Динић рођена је 1938. године у Београду. Завршила је Десету београдску гимназију. Дипломирала је на Шумарском факултету – шумарски одсек (1961). Од 1961. до марта 1962. радила у Републичком заводу за заштиту природе у Београду. У марту 1962. постављена за асистента на Одељењу за фитоекологију на Биолошком институту у Београду (садашњи Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“).
Одбранила магистарски рад под насловом „Граб у шумским заједницама Фрушке горе“ на Природно-математичком факултету у Београду (1968). Године 1969. била на специјализацији из области експерименталне фитоценологије, у трајању од 11 месеци, на Ботаничком институту Комаров у Лењинграду. Докторску дисертацију под насловом „Екологија и варијабилитет граба и његово учешће у шумским заједницама северне Србије“ одбранила на Природно-математичком факултету у Београду (1974). У звање научног сарадника изабрана 1974, вишег научног сарадника 1978. и научног саветника 1986. Са групом аутора, добитник је Октобарске награде града Београда за медицинске и биолошке науке 1979. године за књигу „Биљне заједнице и станишта Старе планине“, објављене као посебно издање САНУ. Аутор је монографије „Експериментална фитоценологија шумских екосистема Србије“ (Матица српска, Нови Сад, 1994).
Са групом аутора објавила је 2003. године књигу „Игор Андрејевич Рудски – живот и дело“, у издању Природно-математичког факултета и Српског биолошког друштва „Стеван Јаковљевић“ из Крагујевцa. Са Војиславом Мишићем објавила монографију „Еколошка диференцијација шумског дрвећа у Србији“ (Матица српска, Нови Сад, 2004). Изабрана је за сталног члана-сарадника Матице српске (1995). Члан је Одбора за флору и вегетацију САНУ. Један је од аутора књиге „Вегетација Србије – шумске заједнице 1 и 2“ (САНУ, Београд, 1997. и 2006).
Научни рад и велика посвећеност заштити природе Анке Динић, награђени су бројним друштвеним признањима, између осталог и Повељом за лични допринос у заштити и очувању природе Србије (2018), коју додељује Завод за заштиту природе Србије у Београду.
Објавила је књигу кратких прича „Бабино унуче“ (Београд 1996. и 1997) и роман „Одбегло време“ (Београд, 2016). Тематика романа везана је за тешко детињство ауторке, њене сестре и многе друге деце која су после Другог светског рата, односно 1946. године, послатa у Бугарску на опоравак.
Поред прозе, објавила је следеће збирке песама: „Све је љубав ако волиш“ (Београд, 2014), „Лабудова звезда“ (Београд, 2017), „Ходам по дуги“ (хаику песме, 2020), „Хаику записи“ (Београд, 2022).
Превела је на руски језик збирку љубавних песама „Лилитин скок“, песника Светислава Голића Стива (2021).
Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења писаца „Поета“, Клуба писаца „Чукарица“, Књижевног друштва Раковица, Књижевне заједнице Југославије, Песничког друштва „Раде и пријатељи“ и Друштва књижевника Београда.
Живи и ствара у Београду.
Џиварска црквена општина
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Потапање ветра
Није тешко бити здрав
Пољубне и погубне песме
Шта би рекао Че
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Шума савијеног дрвећа
Мирис зрелог жита
Травничке свјетиљке
Књижевно дело Милоша Црњанског
Врата вјетрена – сабране пјесме
Znam da nikad ne smem stati
Прст попријеко од срца
Вук у ратној причи
Похвала међу рекама
Само за љубав
Сновања
Izbegličke suze
Елегије
Душа на длану
Свитак над Лепеницом
Ланац око ветроказа
Љубав у малом граду
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Листања
Српска народна Европа – роман о вестима дана