Милосава Мила Сташeвић
Милосава Мила Сташeвић рођена 1957. године у Билећи, где је завршила основну школу и гимназију. Студирала на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину, где је стекла звање професора информатике и технике.
Објављене књиге прозе, поезије и афоризама: „Пламен домаћег огњишта“, 2004; „Златне нити“, 2007; „Момчилова воденица“, 2007; „Хармоничне стазе“, 2011; „Педагошки осмех“, 2016; „Песме животом ткане“, 2017; „Енергетски компас“, 2018; „Кофер успомена“, 2019; „Љубав у вихору“, 2020; „Пут до Човека“, 2020; „Додир душа“, 2021; „Лирски загрљаји“, 2021; „Странпутице свакодневице“, 2022; „Камен који пева“, 2022; „Скакутање до среће“, 2023; „Мелодија младости“, 2023; „Трагом животних вредности“, 2024; „Пут универзалних вредности“, 2024; „Размишљања о животу“, 2025; „Животни компас“, 2025; „Оаза смисла“, 2026; „Златне нити младости“, 2026; „Избор пријатељима“ (заједно с Недељком С. Попаром), 2026.
Добитник је књижевних награда: „Прљача 2025“ Дервента; прве награде Олимпијада спорта, здравља и културе Зрењанин; награда за прозу „Нова поетика“; награде за поезију Мркоњић Град.
Члан је Удружења књижевника „Душко Трифуновић“ из Кикинде; члан Банатског удружења књижевника „Најбоље из Баната“; Друштва „Др Саша Божовић“ из Београда; Удружења књижевника из Крагујевца; и Књижевног клуба “Перо аматера“ Бечеј.
Живи и ствара у Зрењанину.
