Generated by All in One SEO v4.9.10, this is an llms.txt file, used by LLMs to index the site. # Свет књиге Свет књиге, Svet knjige ## Sitemaps - [XML Sitemap](https://www.svetknjige.net/sitemap.xml): Contains all public & indexable URLs for this website. ## Posts - [Интервју са Олгицом Крављачом Вељовић, „Политика“, 31. 5. 2026.](https://www.svetknjige.net/2026/08/6380/) - „Што пламен више осветљава, све се јасније види да је он и чувар традиције…“ - [Промовисан роман „Са сунцем у очима“ Оливере Доклестић](https://www.svetknjige.net/2025/12/6118/) - Доклестићева пише о преплитању необичних људских судбина, о вези уметности и психичких стања, о томе како се сопствена туга и бол лече помагањем другима - [Осврт на књигу „Заблуде и истина о Цркви босанској“ Миодрага М. Петровића](https://www.svetknjige.net/2025/08/5896/) - „За све време трајања средњовековне државе босанске, како тврди Миодраг М. Петровић, о вери њених житеља, владара, племства и народа бринула се Митрополија дабробосанска Српске православне цркве.“ - [„Пут у Криводо“ у ширем избору НИН-ове награде за роман године](https://www.svetknjige.net/2025/01/5744/) - У ратном пожару, главни наратор и исповедник суочава се са самим собом, са свеколиком људском прошлошћу. - [Представљена књига „Вук у ратној причи“ Милана Јоловића Легенде](https://www.svetknjige.net/2024/10/5570/) - „Без ове књиге тешко можемо да разумемо те деведесете године прошлог века, војску која је успела да стигне и престигне славне претке“. - [„Вук у ратној причи” у Дому војске у Београду](https://www.svetknjige.net/2024/12/5709/) - „Ја пишем о страху, који је највећи непријатељ за све војске свијета. Страх нас штити од опасности, а храброст је моћ владања страхом и способност да се суочимо са проблемом који изазива страх.“ - [„Вишњићеви дани“ – промовисана књига „Фото-записи“ аутора Здравка Згоњанина](https://www.svetknjige.net/2024/11/5631/) - „Књига је објединила бројне фотографије, умјетничке и документаристичке, које су настајале током цијелог мог животног и професионалног пута, али и моје пјесме и прозна дјела.“ - [Промоције Света књиге на Међународном сајму књига у Београду, 19–27. октобар 2024.](https://www.svetknjige.net/2024/10/5579/) - Промоције Света књиге на Међународном сајму књига у Београду, 19–27. октобар 2024. - [Вјера Рашковић Зец добитница награде „Мина Караџић“ за 2024. годину](https://www.svetknjige.net/2024/06/5449/) - Академик професор Светлана Матић, председница АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ уручила је др Вјери Рашковић Зец награду „Мина Караџић“ за 2024. годину. У образложењу се наводи да је Вјера Рашковић Зец остварила изузетне резултате у очувању српске културе у дијаспори. - [„Златни кључић Смедерева” Бошку Ломовићу](https://www.svetknjige.net/2024/04/5366/) - „Ломовић је редак, ако не и једини српски писац који подједнако пише на оба изговора српског језика – екавицом и ијекавицом. Са више од стотину шездесет књижевних признања он је и један од најнаграђиванијих српских писаца. Њима ове године прикључујемо двадесет осми ‘Златни кључић Смедерева’“. - [Промоција књиге „Херцегова задужбина, легенде и знамења“](https://www.svetknjige.net/2024/01/5295/) - „Херцег Шћепан је оставио иза себе видан траг – шта је данас послије четири вијека остало од свега тога, то је била тема којом сам се бавио. Требало је знати саслушати те казиваче и написати ту причу“, рекао је аутор. - [Промоција књиге „Сама међу људима“ Иване Томић Блечић](https://www.svetknjige.net/2024/01/5302/) - „Направила сам нешто што верујем да до сада нисте имали прилику да читате – комбинацију поезије, аутобиографских прича и едукативних садржаја.“ - [Међународни сајам књига у Београду](https://www.svetknjige.net/2022/10/4933/) - Посетите нас на 65. међународном сајму књига у Београду - [Промоција књиге „Српско-турски рат 1912“](https://www.svetknjige.net/2022/09/4919/) - Незаобилазан извор за спознају и тумачење идеје и договора балканских држава о војном савезу за рат против Турске 1912. године - [Пјесникиња Драгица Ђекић у стиховима сажела бол за дванаест бањалучких беба: Кад лавови даве плишане меде](https://www.svetknjige.net/2022/09/4910/) - „Свијет није чуо вапаје који су пробијали и звучне зидове док је авион са боцама кисеоника данима чекао дозволу за полијетање коју на крају није добио.“ - [Лужички Срби у стварности и предању](https://www.svetknjige.net/2022/09/4868/) - Лужички Срби једини су преживели остатак својих давних предака Полапских Словена. У писаним изворима први пут се помињу у првој половини седмог столећа – најпре под именом Сурби, а потом као Сораби, Серби, Сорби или Венди. - [Промоција трилогије „Војникова бресква“ Драгана С. Филиповића](https://www.svetknjige.net/2022/09/4844/) - „Књига ‘Војникова бресква’ Драгана Филиповића буди сећања на цео један свет кога више нема, свет шабачких новинара, учитеља, професора, службеника, самосвесне и образоване, југословенске средње класе из друге половине протеклог века…” - [„Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа ‘Српска зора’“](https://www.svetknjige.net/2022/06/4792/) - „Захтијевамо у име правде, реда и мира“ – 252 оптужнице објављене у „Српској зори“, од 1918. до 1922, садрже неколико стотина имена српских жртава и њихових џелата - [O књизи „Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића“, „Вечерње новости“, 29. 12. 2020.](https://www.svetknjige.net/2020/12/3817/) - Фи­лип Ви­шњић је ис­пе­вао два­на­ест пе­са­ма о личностима и до­га­ђа­ји­ма из Пр­вог срп­ског устан­ка 1804–1813. Ство­рио је је­дин­стве­ну епо­пе­ју о бо­је­ви­ма про­тив Ту­ра­ка, у којој је опевао истакнуте јунаке, кнезове, ратнике и мегданџије... - [Промоција књиге „Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића“, петак, 5. 11. 2021, 19 часова, Народна библиотека „Филип Вишњић” Бијељина](https://www.svetknjige.net/2021/11/4053/) - У оквиру 28. „Вишњићевих дана“ у Бијељини биће промовисана и књига „Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића“. Kњига је јединствена и по томе што садржи паралеле са античким јунацима, посебно са личностима из Тројанског рата... - [„Десанкин живот у поезији“; Станиша Тутњевић о новом издању књиге „Тражим помиловање“](https://www.svetknjige.net/2020/12/3812/) - Упитана како се осећа после написане песме, Десанка Максимовић је одговорила: „Осећам се слатко уморна, као после телесних вежби на чистом ваздуху, или као да сам брвном прешла преко понора, или као да сам се на крхком чуну извукла из ускључалог мора”... - [Промоција књиге Винка Пандуревића „Нови хладни рат и Србија“](https://www.svetknjige.net/2018/06/3689/) - „Иако се свијет све више обликује као мултиполаран, и даље ће у дужем временском периоду главну ријеч водити и међусобно се надметати двије стране..." - [Промоција књиге „Истина о смрти је лаж“ Срђана Опачића, Удружење књижевника Србије, 17. април 2019.](https://www.svetknjige.net/2019/04/3738/) - У песмама о песми и сврси певања Опачић је разигран, распеван, језички богат и вишеслојан, и ту се најјаче осећа његов дуг према претходницима... - [„После Јохане Меркус, још једна Холанђанка се, као хероина, уписала у српску историју“](https://www.svetknjige.net/2016/08/4452/) - После Јохане Меркус, холандске принцезе која је због своје блиставе улоге у Херцеговачком устанку 1875. године ушла и у народну легенду (барјактар Бојана), још једна Холанђанка се на частан начин, као хероина, уписала у српску историју... - [Књига „Латице једног цвијета” Вјере Рашковић Зец представљена у Кући Ђуре Јакшића](https://www.svetknjige.net/2016/07/4443/) - Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. „Тражим било кога свога, мислим да сам са Козаре“ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига... - [Снимак с промоције књиге „Портрети највећих српских индустријалаца“](https://www.svetknjige.net/2017/02/3545/) - Као што свака историја има своју предисторију тако и биографије индустријалаца предочавају културно-историјски контекст значајан за потпуније разумевање укупног привредног живота и друштвено-политичких приликa у Србији у минулом времену... - [Промоција књиге „Морине у Херцеговини, повијест о планини“](https://www.svetknjige.net/2017/03/3642/) - Планина Морине на североистоку Херцеговине била је, све донедавно, вековно летње станиште херцеговачких сточара, али и омиљена приповедачка тема која је ушла у фолклорну традицију путем бројних усмених предања, легенди, прича, епских и лирских песама... - [Промоција књиге „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској“ у Бањалуци, 21. 3. 2017.](https://www.svetknjige.net/2017/03/3644/) - Страдање српског православног свештенства као и рушење, паљење и девастација православних храмова започело је од првих дана постојања НДХ... - [Снимак с промоције књиге „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској“, Матица српска, 4. 5. 2017.](https://www.svetknjige.net/2017/05/3655/) - Исцрпни подаци о страдању српских цркава, свештенства и српског народа у Независној Држави Хрватској, од 1941. до 1945. године (Банија, Кордун, северозападна Хрватска, Славонија, Срем, Далмација, Лика и Горски котар, Босанска Крајина, средња Босна, источна Босна, Херцеговина)... - [„У радости или у болу, са сузама или без суза, у лирском послу, чула су увек слуге ума“ – разговор с Витом Марковићем у „Политици“](https://www.svetknjige.net/2017/06/3661/) - „Слобода није разуздана самовоља, нити својеглаво хтење, него крајња нужност. Стога и наш песник добро увиђа да је поезија залог слободе за креативно размишљање које је увек спремно да пронађе нове стазе и могућности...“ - [Снимак с промоције књиге „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској“, Дом Војске Србије, 24. 11. 2016.](https://www.svetknjige.net/2016/11/3664/) - Текстови у књизи, уз 885 документарних фотографија, сведоче да су Српска православна црква и њено свештенство доживели голготу библијских размера. Срушено је 450 српских цркава, 800 опустошено и оштећено, страдало је 227 српских свештеника... - [Промоције на Међународном сајму књига у Београду, 22–29. октобар 2017.](https://www.svetknjige.net/2017/10/3669/) - Представљање књига, дружење са ауторима, разговори, попусти... - [„Српска влада је и те како знала да ће ослобођена Србија вапити за школованим људима...“](https://www.svetknjige.net/2018/01/3675/) - „Иако у изгнанству и презаузета ратним операцијама, српска влада је и те како знала да ће ослобођена Србија просто вапити за школованим људима. Зато је, док су топови грували, организовала српске школе у градовима Француске...“ - [Промоција књиге „Манастир Подмалинско“ Томаша Ћоровића у Подгорици](https://www.svetknjige.net/2018/04/3676/) - Томаш Ћоровић сакупио је све оно што је већ било познато о овом манастиру, али је истражио и забележио и до сада непознате, историјске чињенице и архивске списе о овој немањићкој светињи... - [Промоција књиге прозе Сање Дачић „Године учења“, Удружење књижевника Србије](https://www.svetknjige.net/2018/04/3683/) - Раздешеност личности је искључива тема ових приповедака. Аутор нам кроз њих даје, и то на један лирски начин, увид у унутрашњи свет својих јунака. Када спољне ствари продру у тај унутрашњи свет, одмах буду захваћене њеним механизмом те се и саме разуде... - [Изложба „Дијанина деца“, Дом Војске Србије, Београд](https://www.svetknjige.net/2018/05/3686/) - Изложба доноси и приче о судбинама деце која су остала у животу захваљујући акцији Дијане Будисављевић. Колико деце је враћено породицама? Ко је накнадно открио свој идентитет? Колико њих је живело не знајући да су козарачка односно јасеновачка деца? - [Промоција књиге „Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918“, Свечана сала Дома Војске Србије, 1. 12. 2021.](https://www.svetknjige.net/2021/12/4095/) - У „Споменици“ су објављена имена 15.819 погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918. Аутор је објавио податке о њиховом чину, старосном добу, месту рођења и живота, војној јединици, командном положају, месту на коме је погинуо и где је сахрањен... - [„Прича о искушењима у којима побеђује човечност“, „Fanika“ Бранке Јовичић](https://www.svetknjige.net/2018/08/3697/) - „Остала сам сама на свијету, без свих својих најближих тога дана 1941. године. Данима сам јецала, очај ми је раздирао душу, а најтежа ми је била помисао на моју драгу сестру Розу. Бар да ми је она остала, плакала сам, туговала. Осјећала сам кривицу зато што сам једина ја остала...“ (Фаникино сведочење) - [Ранко Чолаковић као „песник урбане пустоши и раздробљеног света“](https://www.svetknjige.net/2018/11/3710/) - Рајко Петров Ного оценио је Ранка Чолаковића као „ствараоца који је освојио солидно место у савременом босанскохерцеговачком поетском стандарду“... - [Преглед промоција на Међународном сајму књига у Београду, 21–28. октобар 2018.](https://www.svetknjige.net/2018/10/3706/) - Промоције књига „Андрићев Латас“, „Генераторска лингвистика“, „Француска надахнућа“, „Живот у дијалогу: мелем душу лечи“, „Пут према изгреву сунца“... - [Представљена монографија „Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка“, 26. 12. 2018.](https://www.svetknjige.net/2018/12/3711/) - Храм Светог Петра Зимоњића код Гацка подигнут је у спомен на невино страдале житеље Данића у јуну 1941. године. У том усташком погрому страдале су породице Бољановић, Николић, Зимоњић, Златанић... - [„Продирање у дубоку тајну живота и уметности“ у делу Риста Тубића](https://www.svetknjige.net/2018/12/3717/) - „Није никаква тајна то: да филозофија и песништво, ‘grosso modo’, па и васколика уметност, могу постојати из извора ‘вечите нејасности‘ и ‘неизвесности’; из тајанства света и живота, при чему се и њихов развој понаша и именује као оно што осваја, и освајајући преображава и биће и нашу свест о томе бићу...” - [Славица Гароња на Трибини „Књижевност и тумачење књижевности“ Филолошког факултета у Бањалуци, 29. 3. 2019.](https://www.svetknjige.net/2019/03/3724/) - У роману „Повратак у Аркадију“, Славица Гароња је посегла за основним постулатима мотива Аркадије, дарујући српској књижевности један (анти)утопијски сан, смештен у идиличан простор Славоније, али увелико нарушен деструктивним процесима с краја 20. века... - [У каквој су вези наш ум, језик и мишљење са нашим телом и телесним искуством? – „Језик и утеловљеност“ Петра Вучковића](https://www.svetknjige.net/2019/03/3730/) - У каквој су вези наш ум, језик и мишљење са нашим телом и телесним искуством, како мозак, као систем комплексно повезаних неурона, може да има идеје, може ли се језик посматрати као независан систем знакова, а тело као објекат одвојен од нашег ума...? - [Осврт на књигу „Тражим реч“ Зорана Хр. Радисављевића, „Политика“, 29. 4. 2019.](https://www.svetknjige.net/2019/04/3741/) - Саговорници Зорана Хр. Радисављевића веома су комплексне личности чије дело и мисли силовито ударају и циљане тачке. Новинар то осећа и надахнуто их увезује у руковет високих етичких и естетских врлина... - [„Кад се не­бо над Хер­це­го­ви­ном на­о­бла­чи, све ка­ме­ње по­там­ни. Пад­не не­бо на зе­мљу...“](https://www.svetknjige.net/2019/05/3744/) - Благоје Симов Бабић предочава трагичне последице ратне драме 1941–1945. која је српски народ у Херцеговини поделила на две завађене војске и две супротстављене идеологије. Тај кобни општесрпски удес сагледава кроз властита болна искушења и сазнања... - [IN MEMORIAM: Јован Мирковић (1943–2020)](https://www.svetknjige.net/2020/04/4138/) - „Највећи део радног века провео сам изучавајући питања страдања, посебно српског народа у НДХ, а нарочито у Јасеновцу...“ - [Разговор с Предрагом Остојићем, аутором књиге „Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената“](https://www.svetknjige.net/2019/06/3749/) - Разговор с Предрагом Остојићем, аутором књиге „Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената“ - [Вече сећања на Јована Н. Ивановића, Удружење књижевника Србије, 21. јун 2019.](https://www.svetknjige.net/2019/06/3756/) - Вече сећања на Јована Н. Ивановића и промоција његовог постхумно објављеног романа „Професор Златоусти Алкион“ - [Међународни сајам књига у Београду, 20–27. октобар 2019.](https://www.svetknjige.net/2019/10/3764/) - Посетите нас на Међународном сајму књига у Београду од 20. до 27. октобра 2019. Обезбедили смо попуст на сва издања! - [Промоције на Међународном сајму књига у Београду од 20. до 27. октобра 2019.](https://www.svetknjige.net/2019/10/3767/) - Сусрети са ауторима, разговори, потписивање књига... - [„Истинита драма столећа“, Божидар Зечевић – осврт на филм „Dnevnik Diane Budisavljević“](https://www.svetknjige.net/2019/11/3774/) - „Само ретки доприноси седмој уметности допиру до питања шта је суштина и шта је смисао филма? Такав је случај с остварењем Дане Будисављевић ‘Дневник Диане Будисављевић’, које представља изузетан пример повратка достојанства целом данашњем стваралаштву...“, - [Промоција монографије „Купрешка огњишта, зборишта и згаришта“ Јова Бајића](https://www.svetknjige.net/2020/02/3788/) - „Овом нашом књигом настојали смо да докажемо да су Срби вековима бивствовали на Купрешкој висоравни, чували православну веру, српско име и отачко предање и оставили неизбрисиве трагове духовне и материјалне културе.“ (Јово Бајић) - [Конференција за новинаре и промоција књиге „Портрети највећих српских индустријалаца” Драга Делића](https://www.svetknjige.net/2020/05/3803/) - У књизи су представљени Капетан Миша Анастасијевић, Браћа Барловац, Сима Андрејевић Игуманов, Фердинанд и Стеван Крен, Јован Апел, Никола и Евгенија Кики, Браћа Гођевац, Милан Вапа, Лазаревићи, Геца Кон и други... - [„Огроман дио рада Јована Мирковића је сушто злато“ – епископ Јован Ћулибрк и историчар др Милан Кољанин о личности и делу Јована Мирковића](https://www.svetknjige.net/2020/06/3807/) - Две монографије Јована Мирковића су „темељ без кога се у будућности неће моћи проучавати ни страдање нашег народа ни других народа у Другом свјетском рату. Јован Мирковић је од оних ко је мукотрпно, сваког дана, тешко радио да дође до сваког података о Јасеновцу. Његове књиге су скоро апсолутно поуздане...“. ## Pages - [Почетна страна | Home Page](https://www.svetknjige.net/) - Savremena srpska književnost, opštesrpska istorija, monografska izdanja, naučne studije, književna kritika, pesničke zbirke, putopisi, narodna književnost, knjige za decu, knjige na stranim jezicima. - [Аутори](https://www.svetknjige.net/autori/) - Autorima iz različitih oblasti pružamo mogućnost da objave originalna, stručna i kreativna dela, te da njihova reč dopre do najšireg kruga čitalaca. - [О нама | About us](https://www.svetknjige.net/o-nama/) - Svet knjige neguje najviše standarde u izdavaštvu. Naš tim iskusnih urednika, recenzenata, lingvista i umetnika učestvuje u svakoj fazi pripreme knjige. - [Услови коришћења](https://www.svetknjige.net/uslovi-koriscenja/) - Приликом куповине у интернет продавници svetknjige.net све информације се преносе путем јавне мреже у заштићеној (криптованој) форми употребом HTTPS (Hypertext Transfer Protocol Secure) протокола. Право на одустанак од уговора Купац има право да одустане од уговора у року од 14 дана од уручења производа. У случају одустанка од уговора, купац је дужан да пошаље обавештење - [Новости](https://www.svetknjige.net/novosti/) - Najave i novosti s promocija, sajmova knjiga i konferencija za novinare, osvrti na izdanja Sveta knjige i intervjui autora objavljeni u štampanim medijima. - [Правила коришћења „колачића“ („cookies“)](https://www.svetknjige.net/pravila-koriscenja-kolacica/) - Naša internet stranica koristi „kolačiće“ radi obezbeđenja najboljeg korisničkog iskustva. - [Контакт](https://www.svetknjige.net/kontakt/) - Pišite nam na: svetknjige@svetknjige.net, pratite nas na Instagramu i Fejsbuku, pozovite nas telefonom, posetite nas i ostvarite posebne popuste. - [Издања](https://www.svetknjige.net/shop/) - Proza, poezija, opštesrpska istorija, monografska dela iz istorije i kulturne baštine, naučne studije, književna kritika, narodna književnost, putopisi, knjige za decu, knjige na stranim jezicima. - [Издања](https://www.svetknjige.net/izdanja/) - Proza, poezija, opštesrpska istorija, monografska dela iz istorije i kulturne baštine, naučne studije, književna kritika, narodna književnost, putopisi, knjige za decu, knjige na stranim jezicima. - [Листа жеља](https://www.svetknjige.net/lista-zelja/) - Knjige koje biste želeli da imate. ## Products - [Ангелина: љубав и крв](https://www.svetknjige.net/knjiga/angelina-ljubav-i-krv/) - „Ово је нео­бич­на и исти­ни­та при­ча о крат­ком и бур­ном жи­во­ту кра­гу­је­вач­ке пред­рат­не ле­по­ти­це Ан­ге­ли­не Ми­шко­вић, уда­те Авра­мо­вић. Ни­је уоби­ча­је­но да чи­та­лац већ на пр­вој стра­ни­ци књи­ге до­би­ја од­го­вор о смр­ти ове не­срећ­не де­вој­ке, ко­ја ће на­сту­пи­ти од кур­шу­ма у гру­ди­ма. Зна­мо, да­кле, ка­ко ова при­ча за­вр­ша­ва, али све дру­го је тај­на, док се кроз - [Rezervni igrač](https://www.svetknjige.net/knjiga/rezervni-igrac/) - „Ро­ман Rezervni igrač Ве­сне Се­ку­лић до­но­си за­ни­мљи­ву при­чу са опи­сом де­се­так лич­но­сти ко­ји жи­ве сво­је жи­во­те уза­јам­но се пре­пли­ћу­ћи кроз сва­ко­днев­не до­га­ђа­је. Њи­хов уну­тра­шњи жи­вот и пси­хо­ло­шки раз­вој се од­ра­жа­ва­ју на спо­ља­шња де­ша­ва­ња. Ду­бо­ка раз­ми­шља­ња, уну­тра­шњи су­ко­би, емо­ци­о­нал­не екс­пло­зи­је и пи­та­ња ко­ја тра­же од­го­во­ре глав­на су по­тка ро­ма­на. У фо­ку­су уну­тра­шњих про­жи­вља­ва­ња је не­до­сег­ну­та љу­бав из­ме­ђу - [Pristupi umetnosti 2. Umetnost – lik života i problem mišljenja](https://www.svetknjige.net/knjiga/pristupi-umetnosti-2-umetnost-lik-zivota-i-problem-misljenja/) - У уводном поглављу изложени су поједини елементи филозофског сагледавања уметности и разлике у приступу уметности у оквиру филозофије уметности и естетике. У наредном поглављу представљени су одређени облици естетике и филозофије уметности. Потом се пажња посвећује појединим разматрањима естетске истине и естетске вредности. Лепота и најважније естетске категорије такође нису занемарене. Последња четири поглавља баве - [Мелем за душу: златно доба – прича о животу](https://www.svetknjige.net/knjiga/melem-za-dusu-zlatno-doba-prica-o-zivotu/) - Текст прати животну причу Богoљуба Делића, прожету снажним хришћанским вредностима, породичним наслеђем и љубављу према завичају. Одрастао је у побожној и честитој породици, где су родитељи Лазар и Станица били узор рада, вере и доброте. Детињство на селу, обележено радом, обичајима и топлином дома, дубоко је утицало на његово формирање. Вођен вером и животним искуством, - [Putovanje identiteta](https://www.svetknjige.net/knjiga/putovanje-identiteta/) - Наруџбине: Putovanje identiteta Енглеско издање: My Identity Journey - [Вук у ратној причи](https://www.svetknjige.net/knjiga/vuk-u-ratnoj-prici/) - Промоција одржана у Зворнику, 5. октобра 2024. Промоција одржана у Београду, 21. новембра 2024. - [Пламен ивањданске свеће](https://www.svetknjige.net/knjiga/plamen-ivanjdanske-svece/) - Интервју објављен у „Политици“, 31. 5. 2026. - [Сабрана дјела, Дјеца су украс свијета](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrana-djela-djeca-su-ukras-svijeta/) - „Посвета: На цести код Босанског Петровца, 7. августа 1995. хрватски пилоти су бомбардовали колону српских прогнаника и тада су погинули: Даринка Дрча (68) и њени унуци Јовица Дрча (6) и Мирјана Дубајић (21), брат и сестра Невенка Рајић (11) и Жарко Рајић (9), Крстан Вуковић (44) и његов син Дарко Вуковић (13), Бранко Стјеља (72) - [Избор пријатељима](https://www.svetknjige.net/knjiga/izbor-prijateljima/) - „Од Пла­ме­на до­ма­ћег ог­њи­шта (2004), пле­ти­ва Злат­них ни­ти, бра­шна сти­хо­ва из Мом­чи­ло­ве во­де­ни­це, на Хар­мо­нич­ним ста­за­ма, Мила из­ла­же ле­по­ту Пе­да­го­шког осме­ха, уз Пе­сме жи­во­том тка­не, по­де­си Енер­гет­ски ком­пас, спа­ку­је по­ет­ски Ко­фер успо­ме­на, све­до­чи Љу­бав у ви­хо­ру (2019), да их за­гр­ља­јем књи­ге на­ста­ни у по­ет­ску би­сер­ни­цу Пут до чо­ве­ка, ко­ју то­пло пре­по­ру­чу­је сва­ки мо­тив­ски слој у - [Замор је скупио крила](https://www.svetknjige.net/knjiga/zamor-je-skupio-krila/) - Књига Радована Кецојевића представља својеврсну песничку ретроспективу у којој аутор, у позним годинама, сабира своје животно и стваралачко искуство и кроз разуђену лирску целину промишља теме које су трајно обележиле његову поезију. Његово певање обухвата слободу, отаџбину, Русију, Црну Гору, Косово, порекло, љубав, тугу, пролазност, наду, природу, годишња доба и живот уопште, при чему посебно - [Српска мајка неожаљена](https://www.svetknjige.net/knjiga/српска-мајка-неожаљена/) - Роман „Српска мајка неожаљена“ Небојше Рудана представља обимну историјско-политичку прозу усредсређену на личност генерала Милана Недића и поделе у српском народу током Другог светског рата. Радња је постављена у оквир последњих Недићевих дана, у фебруару 1946. године, док се он налази у рукама Озне и суочава са мајором Милорадом Милатовићем, али се кроз његова - [Нови хладни рат и друге вруће теме: изабрани радови и геополитички есеји](https://www.svetknjige.net/knjiga/novi-hladni-rat-i-druge-vruce-teme-izabrani-radovi-i-geopoliticki-eseji/) - „Пред читаоцима се налазе одабрани радови са подручја међународних односа, војне стратегије и доктрине и геополитички есеји, који на уверљив начин осликавају нове процесе прекомпоновања светског поретка, борбу између одбране хегемоније Запада и наступајуће мултиполарности, која долази пре свега са Истока. Свакако да се међу изабраним радовима налазе и они који се баве историјским последицама - [Воја Триброђанин. Хронолошки прилог за биографију Војислава Јевремовића, војводе звишког](https://www.svetknjige.net/knjiga/voja-tribrodjanin-hronoloski-prilog-za-biografiju-vojislava-jevremovica-vojvode-zviskog/) - „Живот Војислава Јевремовића Триброђанина (1909‒1946, названог тако по родном селу) био је заиста динамичан, инспиративан и за савременике и за потоње истраживаче. Било да су историчари или ‘ловци на легенде’. Јевремовић је пре рата привредник који представља замајац развоју читавог краја, а уз то и друштвено ангажован пре свега кроз четничко удружење, чијег је среског - [Токови живота](https://www.svetknjige.net/knjiga/tokovi-zivota/) - „Јојић пише о свом род­ном кра­ју (нај­ви­ше о Пи­ви, свом се­лу Пи­шчу и Шкр­ки), о де­тињ­ству, шко­ло­ва­њу, за­по­сле­њу, о сво­јим ро­ђа­ци­ма и при­ја­те­љи­ма, исто­риј­ским до­га­ђа­ји­ма ве­за­ним за тај крај, град­њи хи­дро­е­лек­тра­не Пи­ва и о ра­се­ља­ва­њу жи­те­ља из окол­них се­ла, због те град­ње. Пише и о оби­ча­ји­ма, пре­ва­ра­ма, осве­та­ма, о цр­кви у Пи­шчу. Да­кле, ово је - [Унац: од 1600. до 1878. године](https://www.svetknjige.net/knjiga/unac-od-1600-do-1878-godine/) - Књига Унац од 1600. до 1878. године наставак је истраживачког подухвата у којем је претходно обрађен период историје Унца од најстаријих времена до краја XVI века (Унац од најстаријих времена до краја XVI века). Аутор описује историјски развој нахије Унац од XVI до XIX века. Унац се први пут помиње 1528. године у саставу Босанског - [Рeка (не)заборава: сећање које тече](https://www.svetknjige.net/knjiga/reka-nezaborava-secanje-koje-tece/) - „Александар Милутиновић је један од многобројних Срба који покушава да препева нашу историју. Та историја је славна, али тешка; јуначка и пуна бола, она од нас стално захтева да будемо на нивоу који нас, можда, превазилази. Зато Милутиновић, обраћајући се Мајци Србији, настоји да измоли опроштај за наше пропусте и промашаје: ‘Краљице, лепото, круно / - [Kultura i kognicija](https://www.svetknjige.net/knjiga/kultura-i-kognicija/) - Аутор се бави односом културе и когниције, односно начином на који људи стичу знање и разумеју свет кроз културне и друштвене процесе. Когницију посматра као скуп менталних процеса (опажање, мишљење, учење, језик), који не могу бити одвојени од емоција и друштвеног контекста. Култура има кључну улогу у обликовању људског понашања, знања и начина живота – - [Сашине играрије](https://www.svetknjige.net/knjiga/sasine-igrarije/) - Песникиња, ведрим и духовитим стилом, прати свакодневне доживљаје девојчице Саше и њених другарица. Кроз игру, машту и дружење, јунакиње приређују модну ревију у башти, украшавају се цвећем, маштају о првим симпатијама и уживају у безбрижном детињству. Песме приказују и Сашине покушаје да се опроба у разним улогама – кројачице, куварице, домаћице и сликарке – при - [Згоде једне роде](https://www.svetknjige.net/knjiga/zgode-jedne-rode/) - Нова збирка песама Радојке Милошевић на занимљив и духовит начин упознаје најмлађе читаоце са родом, која је у средишту бројних легенди и веровања. У уводном делу ауторка подсећа на митове и предања из различитих култура – од грчке, египатске и кинеске до бугарске и српске – у којима је рода симбол живота, среће, пролећа и - [О надмености и жаокама](https://www.svetknjige.net/knjiga/o-nadmenosti-i-zaokama/) - Ауторка доноси збирку кратких прозних записа, афористичких размишљања и есејистичких минијатура у којима, полазећи од наизглед обичних појава, предмета, животиња, биљака и свакодневних ситуација, разматра сложена питања људске природе, морала и друштва. Сваки текст почиње конкретним мотивом – осмехом, ветром, јежом, рукавицама, модом, кораком, трепавицама или неким другим појмом – који затим прераста у духовито, - [Дјеца без родитеља](https://www.svetknjige.net/knjiga/djeca-bez-roditelja/) - Роман „Дјеца без родитеља“ Војислава Новића представља сведочанство о животу једне сеоске породице и шире заједнице, засновано на стварним догађајима и сећањима. Кроз приповедање, које често има аутобиографски тон, пратимо одрастање деце у патријархалној средини, у условима сиромаштва, али и снажне повезаности житеља села. Свакодневица је испуњена радом на земљи, међусобним помагањем и поштовањем традиције, - [Књижевно стваралаштво Јована Н. Ивановића. Зборник радова](https://www.svetknjige.net/knjiga/knjizevno-stvaralastvo-jovana-n-ivanovica-zbornik-radova/) - Приредили Милка Ивановић Милијан Ј. Ивановић - [Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови](https://www.svetknjige.net/knjiga/etnonacionalizacija-i-geopolitika-izabrani-radovi/) - „Књига се може условно поделити на неколико кохерентних целина: о југословенском оквиру етно-просторних процеса (са посебним освртом на БиХ), о Балкану и српском чиниоцу у геополитичком ‘процепу’ између НАТО-а и Русије, о узроцима, току и последицама агресије НАТО-а на СРЈ, о косовско-метохијском питању и о феномену рата у контексту страха, укључујући и конфликтност постјугословенског простора. - [Од Косова до Косова. II књига](https://www.svetknjige.net/knjiga/od-kosova-do-kosova-ii-knjiga/) - „Момчило Вујовић објавио је 2019. године прву књигу Од Косова до Косова. На самом почетку нагласио је шта књигом жели да постигне: да отргне од заборава бројне догађаје из његова живота и средине у којој је поникао. Убеђен сам да је у томе сасвим успео. Наставио је у другој књизи, у истој форми – некој - [Кад сазри тишина: октаве](https://www.svetknjige.net/knjiga/kad-sazri-tisina-oktave/) - „Песникиња разговара са месечином о постојању, дисању изнутра, опажају свега онога што је душу могло довести у такво стање и одвести у неслућене просторе. Свест да се постојало и да је то постојање протекло у томе да свет буде већи, богатији, лепши, биће утеха и оног тренутка када овоземаљски дах потпуно стане. О томе најубедљивије - [Правне расправе. Прилози за израду Грађанског законика](https://www.svetknjige.net/knjiga/pravne-rasprave-prilozi-za-izradu-gradjanskog-zakonika/) - Радови у овој књизи, углавном, разматрају решења Преднацрта Грађанског законика Републике Србије – Преднацрт ГЗ (објављен 29. маја 2015). Јавна расправа о Преднацрту ГЗ покренута је 2. јула 2015. на Правном факултету у Београду након објављивања његовог текста на интернет порталима Министарства правде Србије, Удружења правника Србије, Копаоничке школе природног права, у часопису Правни живот - [Дани лете попут зрелог маслачка](https://www.svetknjige.net/knjiga/dani-lete-poput-zrelog-maslacka/) - „Уз при­лич­ну спи­са­тељ­ску упор­ност, ко­ју Ан­ка Ди­нић ду­гу­је сво­јој лир­ској зна­ти­же­љи, по­себ­но ка­да је реч о пи­са­њу ха­и­ку сти­хо­ва, њен књи­жев­ни опус бо­га­ти­ји је, ре­ци­мо, и оп­се­жни­ји за још јед­ну књи­гу, че­твр­ту по ре­ду под на­зи­вом Да­ни ле­те по­пут зре­лог ма­слач­ка. Обим­ни­ја не­го прет­ход­не три и те­мат­ски ра­зно­вр­сни­ја у да­ни­ма ко­ји ле­те по­пут ма­слач­ка, сна­жно - [My Identity Journey](https://www.svetknjige.net/knjiga/my-identity-journey/) - Orders: My Identity Journey – Personal Transformation and Achievement Serbian edition: Putovanje identiteta - [Pristupi umetnosti: 1. Politika, kultura i umetnost](https://www.svetknjige.net/knjiga/pristupi-umetnosti-1-politika-kultura-i-umetnost/) - Аутор сматра да уметност не постоји изван друштвеног, културног и политичког окружења. Истиче да постоји веза између политике и уметности, која се обично заборавља. Бави се и проблемом дефинисања културе и различитим облицима културе. У поглављу о естетској и анестетској култури, аутор улази у простор уметности. Покушава да разуме место уметности у свету, а затим - [По делима њиховим познаћете их](https://www.svetknjige.net/knjiga/po-delima-njihovim-poznacete-ih/) - Роман прати животну причу Јакова Ђорђевића, професора из Зенице, чији се унутрашњи и духовни преображај одвија у времену великих друштвених и историјских потреса крајем 20. века. У средишту приче је Јаковљева лична борба са болом, губитком и кризом вере након трагичне смрти оца. Тај догађај оставља дубоке последице, због чега се удаљава од Бога и - [Првак. Прва читанка](https://www.svetknjige.net/knjiga/prvak-prva-citanka/) - Песме Драгице Ђекић посвећене су детињству, школи и процесу одрастања. Кроз топао, духовит и поучан тон осликавају се различити аспекти живота деце, родитеља и учитеља. Атмосфера коју песникиња ствара испуњена је благом драматиком и хумором. Песме носе и поучну димензију, али постављају и питање равнотеже између безбрижности и одговорности. Кохезивни елемент свих песама јесу породица, - [Želje i kazna: priča o Tantalu](https://www.svetknjige.net/knjiga/zelje-i-kazna-prica-o-tantalu/) - Наслов оригинала: Désirs et châtiment: L’histoire de Tantale, Vladimir Loncar (Éditions Baudelaire, Lyon, 2023) Превод на српски: Дарко Драшковић, Давид Новаковић Слика на корици: Christian Bovey - [Напукла земља. Лична прича о Босни](https://www.svetknjige.net/knjiga/napukla-prica-licna-prica-o-bosni/) - „Свједочанство које слиједи дуго је ‘тињало’ у мојој глави. Био је потребан подстицај да се оно преточи у текст. Том подстицају вјероватно су понајвише допринијеле године, тачније брига да ће се све затрти усљед неумитног биолошког ограничења. Други разлог је моја невјерица да ће наше нове генерације на неки други начин стећи вјеродостојна сазнања о - [Са сунцем у очима](https://www.svetknjige.net/knjiga/sa-suncem-u-ocima/) - „Нови роман већ потврђене ауторке Оливере Доклестић Са Сунцем у очима бави се судбинама тројице мушкараца које је спојила случајност. Главни јунак је професор Радмиловић, апатрид, лекар, пореклом из једног српског града, клинички психијатар који као неотклоњиви терет носи тешко бреме политичког осуђеника са Голог отока, кога је живот научио да све што мисли и - [Погана времена. (Освета II)](https://www.svetknjige.net/knjiga/pogana-vremena-osveta-ii/) - Аутор гради нарацију око догађаја током Другом светског рата и породице која се нашла на удару усташких постројби. Прича је испричана убедљиво, узбудљиво, у стилу најбољих мајстора српског језика. Приповедање је прожето снажним емоционалним набојем, а детаљни описи страдања, страха и неизвесности појачавају утисак аутентичности и непосредности. Посебну снагу тексту даје употреба живог народног говора - [Такво ти је име и поријекло](https://www.svetknjige.net/knjiga/takvo-ti-je-ime-i-poreklo/) - „Песник нас враћа пред кућни праг. За опомену и себи и другима. Праг је вишезначан – обијамо туђе прагове у свету зато што смо напустили своје. Увек остане неки праг који нисмо достигли или прешли, а хтели смо. У његовом селу у пролеће када се воћњак окити цветом, пчеле долазе на вашар и гозбу каква - [Треба то јавит оном чо’еку: херцеговачки разговори](https://www.svetknjige.net/knjiga/treba-to-javit-onom-coeku-hercegovacki-razgovori/) - Приче у овој књизи забележио је, обрадио и припремио за штампу Трифко Комад, Херцеговац, рођен у месту Убоско код Љубиња. Благодарећи пословима и функцијама које је обављао, Трифка су, широм Босне у Херцеговине, упознали многи људи различитих занимања и интересовања, сарађивали са њим, разговарали, дружили се. Сасвим је јасно да Комад не прича шале и - [Правописна норма тишине](https://www.svetknjige.net/knjiga/pravopisna-norma-tisine/) - У својој новој песничкој збирци, песникиња води читаоца кроз различите емотивне и метафоричке слојеве, градећи поезију као чин промене тока свакидашњице и слободе унутар система. Њена поезија је интензивна, дубоко медитативна. Песникиња „укршта речи кô умршене прсте“. Њен стваралачки процес је болан, али и неизвестан – она, у потрази за значењем, „заљуљана лети далеко“, користећи - [У звезданој смоли](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-zvezdanoj-smoli/) - „Књи­га Сла­ђа­не Ми­лен­ко­вић пред­ста­вља жан­ров­ски и те­мат­ски раз­у­ђе­ну, а ипак це­ло­ви­ту збир­ку крат­ких при­ча по­де­ље­них у не­ко­ли­ко ци­клу­са. Она ујед­на­че­но во­ди на­ра­тив­ну нит кроз раз­ли­чи­те ре­ги­стре и све­то­ве – од мит­ског, по­не­где исто­риј­ског, пре­ко ур­ба­ног и са­вре­ме­ног, до ин­тим­ног и ре­а­ли­стич­ног с при­ме­са­ма ма­гиј­ског. Стил­ски раз­и­гра­на, ова збир­ка при­ча је на мо­мен­те сен­ти­мен­тал­на, бла­го иро­нич­на, - [Величка рапсодија](https://www.svetknjige.net/knjiga/velicka-rapsodija/) - Песник поетски обликује сећање на покољ српског становништва у Велици, 1944. године, од стране дивизија Принц Еуген и Скендербег. Болне чињенице уздиже на уметничку раван, дајући им нову уверљивост. Песме се читају с неверицом и чуђењем пред размерама злочина. - [Зашто не сме](https://www.svetknjige.net/knjiga/zasto-ne-sme/) - „Жанр књижевности за децу и младе у овом тренутку веома је изазован, будући да након подугог затишја доживљава своју ренесансу. Уз то, увелико смо закорачили у нови миленијум, основне карактеристике жанра остају, али стилистику ваља прилагодити перцепцији савременог детета. Дете данас одраста у раскораку између успаванке, мита, бајке и басне, с једне стране, и роботизованог - [Праскозорје](https://www.svetknjige.net/knjiga/praskozorje/) - „Збир­ка при­по­ве­да­ка Пра­ско­зор­је отва­ра се при­чом За­блу­де­ла љу­бав, ко­ја ево­ци­ра оне нај­сна­жни­је, го­ру­ће им­пул­се из жи­во­та сту­ден­та Да­ни­ла и ње­го­ву го­то­во оп­се­сив­ну об­у­зе­тост пре­ма во­ље­ном би­ћу. У дру­гом де­лу исте при­че, ко­ја се ја­вља као те­мат­ски и си­ту­а­ци­о­ни рез, Ћу­ла­фић про­бле­ма­ти­зу­је ста­тус свог ју­на­ка и, гле чу­да, његово не­у­ме­ре­но пу­ше­ње и ра­зор­но деј­ство ни­ко­ти­на на - [Кад порастем, бићу дрво](https://www.svetknjige.net/knjiga/kad-porastem-bicu-drvo/) - Илустрације: Мила Палачковић - [Poesie d’oltremare: un sussurro dalla Serbia all’Italia. Srbija šapuće Italiji](https://www.svetknjige.net/knjiga/poesie-doltremare-un-sussurro-dalla-serbia-allitalia-srbija-sapuce-italiji/) - Traduzione: Slavica Jašović Broccoli - [Нешто између… добра и зла](https://www.svetknjige.net/knjiga/nesto-izmedju-dobra-i-zla/) - „Ова књи­га, ко­ја са­др­жи де­се­так при­ча, под­стак­ну­та је про­ми­шља­њем о до­бру и злу. На­рав­но, ова те­ма је пра­ти­лац чо­вје­чан­ства од ње­го­вог по­стан­ка. Да­кле, ни­је од ју­че. Шта је зло, а шта до­бро, од­у­ви­јек је би­ло пи­та­ње дру­штве­них нор­ми ко­је су у не­ким фа­за­ма исто­ри­је дје­ло­ва­ле ма­ње или ви­ше чвр­сте. Исти­на, и ра­ни­је су би­ла при­сут­на - [Žena u žrvnju](https://www.svetknjige.net/knjiga/zena-u-zrvnju/) - „У свом аутопоетичком кругу ауторка апострофира жене. Врло ретки су мушкарци јунаци у њеним причама, они су само каузално повезани са догађајима, често их детерминишу, одређују својом ауром. Али, жене су носиоци фабуле, оне је генеришу и простиру до вечности. Као да постоји нека тајна архитектоника ове збирке, хронологија, која је можда и намерна. Приче - [У крилу сањалице](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-krilu-sanjalice/) - „Мла­ђи­на љу­бав­на по­е­зи­ја се мо­же упо­ре­ди­ти са двор­цем ко­ји пред­ста­вља јед­ну цје­ли­ну са мно­го про­сто­ри­ја, опре­мље­ним рас­ко­шним на­мје­шта­јем, та­ко да не знаш у ко­ју ћеш про­сто­ри­ју при­је за­ви­ри­ти, или стати на не­ки од ћи­лима са стотинама раз­ли­чи­тих му­стри. У осно­ви Млађине пјесме су: емо­ци­је, страст, че­жња... и све из­ви­ру из ср­ца и ду­ше, а за­вр­ша­вају - [Кућни праг](https://www.svetknjige.net/knjiga/kucni-prag-2/) - „Поезија за песникињу Јованку Стојановић представља најсавршеније средство којим она успева да открије најскривенија значења и надзначења, никад до краја, одгонетнутог живота. И када сагледа многа пространства животних појавности човекових путовања кроз тамне ноћи и осунчане дане, и када нађе одгонетку, и када запитаност остане без одговора, за нашу песникињу поезија је најбоља светлост, највернија нада и најбољи сапутник на дугом путу животног космоса. Отуда произилази њена искрена вера и љубав према поетској речи. Врло је широк видокруг њених поетских истраживања, трагања за најизражајнијим језичким спреговима, како би се нашла одговарајућа реч, нова мисао да би се кроз поетски израз досегло до тачног именовања ствари и појава. (...) Изражајна моћ поезије послужила јој је да у стиховима нађе неизмерно тематско и мисаоно сазвучје у најсложенијим странама живота.“ (Из поговора Ђока Стојичића) - [Нећу да гледам очима мртвозорника](https://www.svetknjige.net/knjiga/necu-da-gledam-ocima-mrtvozornika/) - „По­сле об­ја­вље­них књи­га по­е­зи­је и про­зе, ова пе­сни­ки­ња сва­ки пут из­но­ва на­сто­ји да пре­и­спи­та мо­ћи сво­га пе­снич­ког је­зи­ка и до­ма­ша­је по­е­ти­ке осло­бо­ђе­не сте­ре­о­тип­них зна­че­ња и окви­ра у ко­ји­ма се оства­ру­је, те­же­ћи за са­го­вор­ни­ком ко­ли­ко ствар­ним то­ли­ко има­ги­нар­ним. Тај чин се до­га­ђа пред са­мот­ним огле­да­лом – углав­ном, оним ко­је раз­от­кри­ва по­во­де ис­ка­зи­во­сти, на­да­све се­ме ду­шев­ног иси­ја­ва­ња, - [Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995](https://www.svetknjige.net/knjiga/pale-u-odbrambeno-otadzbinskom-ratu-1992-19/) - Књига даје свеобухватну слику почетка, тока и завршетка војних операција на широј општини Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995. године. Описано је предратно стање на Палама, затим формирање Војске Републике Српске, односно јединица територијалне одбране, корпусних јединица, јединица МУП-а и батаљонâ. Приказана је трагедија у Жепи, затим операције „Љето-92“, „Коверат“ и др. Представљене су борбе вођене - [Луча микрокозма](https://www.svetknjige.net/knjiga/luca-mikrokozma/) - Издање на енглеском - [Ратни дневник, Пале 1993–1995](https://www.svetknjige.net/knjiga/ratni-dnevnik-pale-1993-1995/) - Превод с холандског: Владимир Постников - [Пјесме](https://www.svetknjige.net/knjiga/pjesme/) - „Стојимо пред Десиним песмама пријатно изненађени и дирнути што је она, иако није била књижевно школован аутор, имала осећај за поезију и оно нешто што је неопходно у поезији, а то су: емоција и искреност, као и фина мелодија слободног стиха (у неким песмама риме су присутне местимично и необавезно). Све су Десине песме обојене - [Теспидове таљиге – есеји и студије о позоришту](https://www.svetknjige.net/knjiga/tespidove-taljige-eseji-i-studije-o-pozoristu/) - „Ве­ћи­на огле­да и чла­на­ка са­ку­пље­них у овој књи­зи об­ја­вље­на је већ по­о­дав­но, по ра­зним ли­сто­ви­ма, ча­со­пи­си­ма, збор­ни­ци­ма и дру­гим слич­ним пу­бли­ка­ци­ја­ма. Не­ки и ви­ше пу­та, у раз­ли­чи­тим вер­зи­ја­ма. Три и у за­себ­ној књи­жи­ци, под на­сло­вом Вре­ме у дра­ми. За два, ме­ђу­тим, нисам знао ништа поуздано: Позоришни знак или знаци у позоришту и Антички мит и - [Бедем на Дрини. Горњодринско ратиште 1914–1915](https://www.svetknjige.net/knjiga/bedem-na-drini-gornjodrinsko-ratiste-1914-1915/) - „У увод­ном де­лу књи­ге Осто­јић на­во­ди да су га на из­у­ча­ва­ње по­ме­ну­те те­ма­ти­ке под­ста­кли ‘из­мије­ша­ни гро­бо­ви рат­ни­ка срп­ске Ужич­ке вој­ске, цр­но­гор­ског Сан­џач­ког од­ре­да и ру­ђан­ских до­бро­во­ља­ца, ко­ји су узе­ли оруж­је да бра­не сво­ју род­ну гру­ду и жи­во­те сво­јих нај­ми­ли­јих’. То­ком чи­та­ња ру­ко­пи­са књи­ге Бе­дем на Дри­ни ја­сно се ви­ди да су у бор­ба­ма на Гор­њо­дрин­ском - [Тканица времена – прошло вријеме и даље постоји](https://www.svetknjige.net/knjiga/tkanica-vremena-proslo-vrijeme-i-dalje-postoji/) - „Ова књига плете приче − о времену и митовима, о изгнанству из Сарајева 1992, о моралу и правди (у хаотичном друштвеном поретку) и будућности. Kроз казивање главног јунака, аутор у радњу из различитих времена која теку истовремено али се и преплићу вешто уткива филозофске мисли. Правник покушава да делује по сопственим принципима, упркос друштву које - [Кобни дани у Херцеговини 1942.](https://www.svetknjige.net/knjiga/kobni-dani-u-hercegovini-1942/) - Историјску подлогу ове књиге чине догађаји у Херцеговини почетком 1942. године који сведоче о погубној заслепљености комуниста, који су властиту оданост идеологији доказивали убиствима својих рођака, пријатеља и комшија, када су, јавно и тајно, побили велики број невиних Срба широм Херцеговине. Вељко Вилић, непосредни очевидац, детаљно је описао злочин у селу Брајићевићи код Гацка, где - [Портрети највећих српских индустријалаца, књига трећа” / The Portraits of the Greatest Serbian Industrialists, Book Three](https://www.svetknjige.net/knjiga/portreti-najvecih-srpskih-industrijalaca-knjiga-treca-the-portraits-of-the-greatest-serbian-industrialists-book-three/) - Превод на енглески: агенција Пероло - [A Story About All of Us](https://www.svetknjige.net/knjiga/a-story-about-all-of-us/) - Orders: https://form.jotform.com/231511686003346 English translation: Marija Nemec - [Priča o svima nama](https://www.svetknjige.net/knjiga/prica-o-svima-nama/) - Поруџбине: https://form.jotform.com/231511686003346 - [Ход за сенком](https://www.svetknjige.net/knjiga/hod-za-senkom/) - Књи­га Ход за сен­ком Ри­сте Ани­чи­ћа са­др­жи углав­ном ме­мо­ар­ску про­зу, крат­ке је­згро­ви­те при­че, пе­сме, лир­ске за­пи­се, ис­по­ве­сти, днев­нич­ке беле­шке, ко­мен­та­ре, освр­те, анег­до­те… – што у ну­ме­рич­ком зби­ру из­но­си 252 ства­ра­лач­ке је­ди­ни­це, у мо­за­и­ку ра­зно­род­них крат­ких фор­ми. Реч је, на­и­ме, о су­бли­ми­ра­ној ауто­би­о­гра­фи­ји ауто­ра, ко­ја се, у ства­ри, пи­ше то­ком це­лог жи­во­та, а не ви­ди јој - [Коб](https://www.svetknjige.net/knjiga/коб/) - „Милановићев доживљај кратке приче као детаља, преломног тренутка или не, обичног или судбоносног догађаја, па и магновења, близак је Албахаријевом виђењу битне карактеристике кратке приче која се огледа у способности да писац говори и о оном што није рекао, односно, да објашњава своју причу одузимајући речи из целине. Али, читаоци Милановићевих романа већ су спознали - [Сањалица](https://www.svetknjige.net/knjiga/sanjalica/) - „Пред чи­та­о­ци­ма је нај­но­ви­ја збир­ка пе­са­ма Са­ња­ли­ца пе­сни­ка и про­зног пи­сца Ра­до­ми­ра Ба­ја Јо­ји­ћа. Ово је ње­го­ва че­твр­та збир­ка пе­са­ма. По­ред њих, об­ја­вио је три ро­ма­на, де­вет про­зних и три пу­бли­ци­стич­ке књиге. Пе­сме у овој збир­ци свр­ста­не су у пет ци­клу­са ко­ји но­се на­сло­ве: Љу­бав­не ље­по­те и гол­го­те, Из сва­ко­дне­ви­це, Кра­ћа про­ми­шља­ња, За­ви­чај­не и Биљни - [Вилин коњиц](https://www.svetknjige.net/knjiga/vilin-konjic/) - „Пе­сни­ки­ња нам се пред­ста­вља као до­ми­нан­тан пред­став­ник љу­би­те­ља при­ро­де што ис­ка­зу­је ши­ро­ким из­бо­ром те­ма и фор­ми. Притом, из ове по­е­зи­је из­ви­ре пот­пу­на све­жи­на са­вре­ме­но­сти, ле­по­та ми­сли и склад­но ода­бра­них ри­ма. Ве­чи­та ак­ту­ел­ност при­влач­но­сти при­ро­де и свих зби­ва­ња у њој, упот­пу­ње­на је бо­гат­ством те­ма и мо­ти­ва. Де­ло пре­ва­зи­ла­зи мо­гућ­ност јед­но­став­них асо­ци­ја­ци­ја та­ко да је на склад­ном - [Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia](https://www.svetknjige.net/knjiga/stradanje-srpske-pravoslavne-crkve-u-nezavisnoj-drzavi-hrvatskoj-suffering-of-the-serbian-orthodox-church-in-the-independent-state-of-croatia/) - Двојезично издање на српском и енглеском - [Књига о Дијани Будисављевић](https://www.svetknjige.net/knjiga/knjiga-o-dijani-budisavljevic/) - Издање на српском (ћирилица и латиница) Издање на немачком Издање на енглеском - [Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević](https://www.svetknjige.net/knjiga/heroine-from-innsbruck-diana-obexer-budisavljevic/) - Translation into English: Tatjana Ćosović Serbian edition German edition - [Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником](https://www.svetknjige.net/knjiga/trazim-pomilovanje-lirske-diskusije-s-dusanovim-zakonikom/) - Приредио: Станиша Тутњевић Ликовна опрема: Миливоје Унковић - [Сабрана дјела, Пад Крајине](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrana-djela-pad-krajine/) - „Дијелови ове књиге објављивани су у часопису ‘Хрватска љевица’ др Стипе Шувара. Сви аутори су били заштићени псеудонимима. Свој псеудоним сам извела од имена браће: Срђан Јовић. Стипе је добивао бјесомучне пријетње зашто тај четник не оде живјети у Ваљево са својим циганима и сл. Водила сам дневник служећи се искључиво хрватским и страним изворима. - [Срби у Мостару; расправе и огледи](https://www.svetknjige.net/knjiga/srbi-u-mostaru-rasprave-i-ogledi/) - Приредио: Боривоје Пиштало - [Босанска голгота, слом снага ЈВоУ у Босни 1945. године](https://www.svetknjige.net/knjiga/bosanska-golgota-slom-snaga-jvou-u-bosni-1945-godine/) - Књига је плод истраживања двојице историчара из београдског Института за савремену историју. Садржи опширан преглед судбине снага Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) из Србије и Црне Горе, после уласка партизанских снага у те две покрајине, као и уласка снага Совјетске армије на подручје Србије у јесен 1944. године. Под притиском партизанских и совјетских снага, јединице - [Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.](https://www.svetknjige.net/knjiga/kako-je-poceo-rat-u-bosni-i-hercegovini-1992/) - Генерал Душан Ковачевић, помоћник команданта Друге војне области у Сарајеву (1992), министар одбране у Влади Републике Српске (1993–1994), у овој књизи доноси слику о почетку грађанског рата у Босни и Херцеговини 1992. године. Излагање је документовао изворном грађом и сопственим сведочењем, будући да је био непосредни учесник у догађајима који су претходили ратном сукобу. Описао - [Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph](https://www.svetknjige.net/knjiga/zlocini-nad-srbima-u-nezavisnoj-drzavi-hrvatskoj-crimes-against-serbs-in-the-independent-state-of-croatia/) - Двојезично издање на српском и енглеском - [Злочини над Србима у Великом рату](https://www.svetknjige.net/knjiga/zlocini-nad-srbima-u-velikom-ratu/) - Приредио: Милоје Пршић - [На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II](https://www.svetknjige.net/knjiga/na-besmrtnoj-vertikali-srpske-ratne-proslosti-i-ii/) - Цена укључује комплет од две књиге - [Најлепше народне бајке](https://www.svetknjige.net/knjiga/najlepse-narodne-bajke/) - Приредила: Татјана Ћосовић - [Сабрана дјела Пера Слијепчевића](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrana-djela-pera-slijepcevica/) - Заједничко издање са Академијом наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука Уредили Радован Вучковић и Стево Ћосовић * Цена укључује комплет од десет књига - [Ликови жена у Андрићевом делу](https://www.svetknjige.net/knjiga/likovi-zena-u-andricevom-delu/) - У књизи Ликови жена у Андрићевом делу професор Вучковић, кроз суптилну књижевну анализу, посматра и објашњава импресивну галерију женских ликова у романима и приповеткама Иве Андрића. Вучковић запажа да је женске ликове Андрић вајао са наглашеним симпатијама, да их је креирао према традиционалном поимању жене, по коме је она препознатљива по својим емотивним и физичким - [Почетак рата у Босни и Херцеговини – документи и догађаји](https://www.svetknjige.net/knjiga/pocetak-rata-u-bosni-i-hercegovini-dokumenti-i-dogadjaji/) - На основу тајних докумената који су му били доступни док је обављао високе дужности у безбедносним структурама БиХ и на основу непосредног увида у обимну документацију која се чува у Архиви Хашког трибунала, где је процесуиран – Мићо Станишић осветљава догађаје и односе на политичкој сцени у Сарајеву, током 1991. и првих месеци 1992. године. - [Лирска мисаоност Десанке Максимовић](https://www.svetknjige.net/knjiga/lirska-misaonost-desanke-maksimovic/) - Као уредник штампаног и дигиталног издања Целокупних дела Десанке Максимовић и вишегодишњи управник Задужбине Десанке Максимовић, Станиша Тутњевић био је у прилици, да не кажемо у обавези, да прочита све што је она написала, било да је објављено за њеног живота или да се нашло у њеној заоставштини. Стога би у овом тренутку било тешко - [Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању](https://www.svetknjige.net/knjiga/iz-lajpciga-do-luzice-luzicki-srbi-u-stvarnosti-i-predanju/) - Др Мићо Цвијетић доноси нову књигу путописне прозе о његовој вољеној Лужици и Лужичким Србима, с којима негује деценијске личне и књижевне везе. „У бе­се­ди на све­ча­но­сти по­во­дом при­је­ма Но­бе­ло­ве на­гра­де, ве­ли­ки Иво Ан­дрић из­го­во­рио је и сле­де­ће ре­чи: ‘Мо­ја до­мо­ви­на је за­и­ста ма­ла зе­мља ме­ђу све­то­ви­ма’. Об­зна­нио их кад смо, ипак, још би­ли не­ко, - [Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918](https://www.svetknjige.net/knjiga/dokumenti-o-stradanju-srpskih-svestenika-u-hercegovini-1914-1918/) - У књизи су предочени документи о про­го­ну, те­ро­ру и зло­чи­ни­ма ко­је су вр­ши­ле аустро­у­гар­ске вла­сти, нај­пре, пре­ма срп­ском пра­во­слав­ном све­штен­ству, по­том срп­ском на­ро­ду и ње­го­вим све­ти­ња­ма, ма­на­сти­ри­ма и цр­ква­ма. На­ве­дено је и за­што су и на ко­ји на­чин ти до­ку­мен­ти на­ста­ли. Ме­ђу њи­ма је За­пи­сник о про­це­ни ште­те на срп­ско-пра­во­слав­ној Са­бор­ној цр­кви у Мо­ста­ру, учи­ње­не - [Српско-руска сусретања](https://www.svetknjige.net/knjiga/srpsko-ruska-susretanja/) - Издање поводом 350. годишњице рођења и 280. годишњице смрти грофа Саве Владиславића - [Земље и градови – дневник путовања](https://www.svetknjige.net/knjiga/zemlje-i-gradovi-dnevnik-putovanja/) - Чудесне лепоте далеких крајева описује Радован Вучковић док читаоце књиге Земље и градови упознаје са драгоценостима из свог богатог путничког искуства. Блистава запажања о историји и култури појединих народа прате занимљиви описи и слике места кроз која је пролазио. Раскош и чаролију Викторијиних водопада на реци Замбези смењује чудо непрекидне људске светковине на пространим трговима - [Moj brat Jovan Rašković](https://www.svetknjige.net/knjiga/moj-brat-jovan-raskovic/) - „Ових да­на на­вр­ши­ло се 15 го­ди­на од смр­ти Јо­ва­на Ра­шко­ви­ћа, ле­ка­ра из Ши­бе­ни­ка, ко­ји се го­ди­на­ма ба­вио ис­це­ље­њем људ­ских ду­ша. Са ‘гла­вом би­блиј­ског про­ро­ка‘, овај срп­ски три­бун за­бли­стао је као ме­те­ор на уза­вре­лој по­ли­тич­кој сце­ни јед­не зе­мље, ко­ја ће се уско­ро рас­па­сти. Сви Јо­ва­но­ви по­ку­ша­ји да се за­у­ста­ви рат ни­су, на­жа­лост, уро­ди­ли пло­дом. Мр­жња је - [Fanika](https://www.svetknjige.net/knjiga/fanika/) - „Ауторка Бранка Јовичић живи са породицом данас у Канади, али је родом из Сарајева и припада поколењу чији су родитељи били учесници Другог светског рата. Наслов њеног дела, Фаника, односи се на њену мајку Хану, рођену 1922. у сарајевској сефардској породици Алтарац која је имала шесторо деце. Дело Б. Јовичић, које спада у жанр документарне - [Два крста и једна крв](https://www.svetknjige.net/knjiga/dva-krsta-i-jedna-krv/) - Све оно што је знао о страшној судбини Мостара, судбини мостарских Срба, као и о судбини осталих житеља овог места – оних који нису Срби или су тако престали да се зову – терало је аутора да све што види, хтео то или не, посматра као сабласно поприште небројених злочина. Идући мостарским путевима које је - [Сербская православная церковь в Дубровнике](https://www.svetknjige.net/knjiga/serbskaja-pravoslavnaja-cerkov-v-dubrovnike/) - Перевод с сербского язьιка: Нина Л. Радусинович Издание на сербском и русском языках - [Тражим реч](https://www.svetknjige.net/knjiga/trazim-rec/) - „Саговорници Зорана Хр. Радисављевића веома су комплексне личности чије дело и мисли силовито ударају у циљане тачке. Новинар то осећа и надахнуто их увезује у руковет високих етичких и естетских врлина. Дело новинара Радисављевића Тражим реч више је него добро ситуирана хрестоматија о збивањима у култури и политици на српској сцени у протеклих неколико деценија. - [Проза позног Капора (2000–2010)](https://www.svetknjige.net/knjiga/proza-poznog-kapora-2000-2010/) - Проза позног Капора, баш као и Стојановићева претходна књига (Момо Капор – од џинс-прозе до прозе у маскирној униформи), имају монографски аспект и вредност. Стојановић је био у прилици да лична, животна и интелектуална сазнања укршта с рефлексима и тематизацијама истог у Капоровој прози. Стојановић упоредо тумачи литерарне и друштвено-историјске чињенице, изводећи своје анализе и - [Одјеци Шурманачке јаме](https://www.svetknjige.net/knjiga/odjeci-surmanacke-jame/) - У форми поеме, Његослав Бошковић говори о усташком злочину над српским народом у Херцеговини 1941. године. Шурманачка јама – Голубинка, између стотињак херцеговачких јама и стратишта, представља страшну голготу српског народа. Шестог августа 1941. у јаму су бачени српски мушкарци, жене и деца из Пребиловаца и других места доњег слива Неретве. По завршетку рата, тадашње - [Знамените жене и владарке српске](https://www.svetknjige.net/knjiga/znamenite-zene-i-vladarke-srpske/) - Исто­ри­чар Ми­лен­ко М. Ву­ки­ће­вић (1867–1935) до­но­си у овој књи­зи жи­во­то­пи­се зна­ме­ни­тих срп­ских вла­дар­ки из сред­њег ве­ка. За­ни­мљи­во пи­са­ни Ву­ки­ће­ви­ће­ви исто­риј­ски тек­сто­ви уте­ме­ље­ни су на по­у­зда­ној исто­риј­ској гра­ђи. - [Блиске даљине – Москва и Кијев](https://www.svetknjige.net/knjiga/bliske-daljine-moskva-i-kijev/) - „Чо­век у мла­до­сти нај­че­шће пу­ту­је из ра­до­зна­ло­сти и за­до­вољ­ства, за сво­јим сно­ви­ма и емо­ци­ја­ма. У јед­ној де­о­ни­ци жи­во­та из са­знај­не и ства­ра­лач­ке зна­ти­же­ље и по­тре­бе. У не­ком зре­ли­јем до­бу, на­ро­чи­то по­сле ве­ли­ких олу­ја и гу­би­та­ка, пу­ту­је по инер­ци­ји и ну­жно­сти, из до­са­де или оча­ја­ња. Та­да пу­то­ва­ње де­лу­је окре­пљу­ју­ће, као лек и те­ра­пи­ја; по­ма­же да се - [Косово и Метохија – српска баштина](https://www.svetknjige.net/knjiga/kosovo-i-metohija-srpska-bastina/) - Књига Косово и Метохија – српска баштина је композиционо поливалентна и тематско-мотивски разуђена. Песме су разврстане у дванаест тематских целина, с тим што основну интонацију дају циклуси инспирисани косовским мотивима и завичајном Херцеговином. Дијалог који песник води с прецима представља својеврстан лирски увид у судбинске вртлоге прошлог и садашњег времена. Из Попариних стихова, изоштрене луцидности - [Отисци времена – из културног летописа Срба у Канади](https://www.svetknjige.net/knjiga/otisci-vremena-iz-kulturnog-letopisa-srba-u-kanadi/) - „Ка­та­ри­на Ко­стић је ак­тив­ни су­ди­о­ник књи­жев­не и кул­тур­не сце­не српских и југословенских исељеника у Канади. И ви­ше од то­га. Она је њи­хов дра­го­це­ни хро­ни­чар ко­ји је све то пре­то­чио у ду­го­трај­ни­је по­сто­ја­ње, у оти­ске то­га вре­ме­на... За­бе­ле­жи­ла је го­то­во сва­ки па­жње вре­дан тре­ну­так у ми­ну­лим да­ни­ма ис­пу­ње­ним књи­жев­ним и умет­нич­ким са­др­жа­ји­ма. Сво­јим при­ло­зи­ма раз­ли­чи­те фор­ме - [Питома долина Лашва Брод](https://www.svetknjige.net/knjiga/pitoma-dolina-lasva-brod/) - Аутор је описао живот становника у селима испод планине Влашић, у централној Босни. Реч је о подручју Лашва Брод које обухвата место Турбе и околна села: Бачвице, Бијело Бучје, Голеш, Комар, Горњу и Доњу Требеушу, Варошлук, Караулу. Дат је списак Срба који су страдали у Другом светском рату и у грађанском рату у Босни и - [Амерички девети круг – из живота словенских досељеника у Канади](https://www.svetknjige.net/knjiga/americki-deveti-krug-iz-zivota-slovenskih-doseljenika-u-kanadi/) - „Књи­га об­у­хва­та шест по­гла­вља, ко­ја су срод­на и по са­др­жа­ју и по при­сту­пу. Ка­та­ри­на Ко­стић се ба­ви суд­би­ном сло­вен­ских еми­гра­на­та, Ср­ба, Хр­ва­та, Ру­са, Укра­ји­на­ца, ко­ји про­ла­зе кроз те­шко ври­је­ме еко­ном­ске кри­зе из три­де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка, за­ро­бље­ни у ка­над­ској не­до­ђи­ји, од Бри­тан­ске Ко­лум­би­је, пре­ко Ал­бер­те и Са­ска­че­ва­на, до Он­та­ри­ја, и у аме­рич­кој ур­ба­ној џун­гли – - [Митрополит Ђорђе Николајевић и први пописи православних Срба – Мркоњићградски и герзовачки протопрезвитерат](https://www.svetknjige.net/knjiga/mitropolit-djordje-nikolajevic-i-prvi-popisi-pravoslavnih-srba-mrkonjicgradski-i-gerzovacki-protoprezviterat/) - Књига садржи биографију митрополита Ђорђа Николајевића, преглед прилика у Босни и Херцеговини у другој половини 19. века, шематизме Митрополије дабробосанске и документарну грађу из тог периода. - [Учитељ – L’instituteur, Париз–Paris (1917–1918)](https://www.svetknjige.net/knjiga/ucitelj-linstituteur-pariz-paris-1917-1918/) - О књизи на француском - [Јубилеј и остало](https://www.svetknjige.net/knjiga/jubilej-i-ostalo/) - „Бу­њев­че­ве при­че као да по­зи­ва­ју чи­та­о­ца да се у ма­шти пре­о­бра­жа­ва јер се и са­ме пре­о­бра­жа­ва­ју, јер су ди­ја­ло­шке и ди­ја­лек­тич­ке, у не­пре­ста­ном су­ко­бу те­за и ан­ти­те­за, али без на­мет­ну­тих или чак при­кри­ве­них син­те­за. Је­дан исти лик и је­дан исти до­га­ђај, ви­ше при­ча у ис­тој при­чи, по­сма­тра­ју се из ра­зних угло­ва, оспо­ра­ва­ју се, до­зи­ва­ју но­ве - [На раскрсници, књига друга](https://www.svetknjige.net/knjiga/na-raskrsnici-knjiga-druga/) - Приредила: Гордана Петковић Лаковић - [Мала приношења](https://www.svetknjige.net/knjiga/mala-prinosenja/) - Нова књига књи­жев­но­кри­тич­ких тек­сто­ва др Мића Цвијетића об­у­хвата ши­рок књи­жев­но­и­сто­риј­ски про­стор, од пр­ве срп­ске пе­сни­ки­ње Је­фи­ми­је до са­вре­ме­них пи­са­ца. Ње­но за­о­кру­же­ње пред­ста­вља текст „Еп­ски уни­вер­зум“, по­све­ћен де­лу Дра­га­на Ла­ки­ће­ви­ћа о Ву­ко­вим еп­ским пе­ва­чи­ма и ју­на­ци­ма. Аутор је сабрао своје текстове представљене на књижевним скуповима и посвећене До­си­те­ју Обрадовићу, Бог­да­ну По­по­ви­ћу, Јо­ва­ну Скер­ли­ћу, До­бри­ци Ћо­си­ћу, Дра­го­сла­ву - [Сувишни људи](https://www.svetknjige.net/knjiga/suvisni-ljudi/) - Аутор доноси узбудљив роман о човеку по имену Жорж, његовом раду за тајне службе бивше Југославије, личном и породичном животу. Нарација је толико уверљива да читалац има утисак да се пред њим отвара целокупна истина о дешавањима у врху некадашње државе, преломљена кроз живот појединца који је припадао тим структурама. - [Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки](https://www.svetknjige.net/knjiga/ne-mogu-prestati-da-tragam-iznad-tragova-i-senki/) - Ауторка доноси своја промишљања о ситуацијама с којима се сусретала као песнички субјект, о људима на свом путу, о „алхемији“ сопственог срца и потрази са „истином“. Истовремено дијалогизира са уредницима и рецензентима својих рукописа. - [Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka](https://www.svetknjige.net/knjiga/savremenija-poimanja-politike-2-shvatanja-politike-do-kraja-20-veka/) - Књига се отвара краћим приказом политичких дешавања у Србији у 19. и 20. веку. Следи опис развоја тоталитарних режима у Мусолинијевој Италији и Хитлеровој Немачкој. Посвећена је пажња послератном разматрању политике. Разматра се и разумевање политике код појединих западних мислилаца и политичара 20. века. Укључени су Хајекова размишљања, као и размишљања његових следбеника и критичара. - [Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka](https://www.svetknjige.net/knjiga/savremenija-poimanja-politike-1-shvatanja-politike-krajem-19-i-pocetkom-20-veka/) - У књизи су приказани политички концепти позитивисте Конта, утилитаристе Бентама и либералног демократе Џона Стјуарта Мила. Такође су поменути поједини либерални, демократски и конзервативни приступи. Пажња је посвећена и увидима Шопенхауера, Дилатеја, Ничеа и Достојевског. Размотрена су различита схватања појединца, нације, расе и цивилизације, као и приступи политици крајем 19. и почетком 20. века. Акценат - [Заблуде и истина о „Цркви босанској“](https://www.svetknjige.net/knjiga/zablude-i-istina-o-crkvi-bosanskoj/) - Осврт у листу „Печат“, 18. 7. 2025. - [Моји професори](https://www.svetknjige.net/knjiga/moji-profesori/) - Аутор доноси поретрете професора који су оставили посебан траг на формирање његове личности, образовање и развој каријере. Књига је богата школским анегдотама, причама, личним доживљајима, описима међуљудских односа, друштвених прилика. Реч је драгоценом сведочанству једног времена и лепој успомени аутора, који је одлучио да, у виду књиге, ода пошту изузетним културним и просветним радницима који - [Пут у Криводо](https://www.svetknjige.net/knjiga/put-u-krivodo/) - У ширем избору за НИН-ову награду за роман године 2024. - [Emocije i mišljenje](https://www.svetknjige.net/knjiga/emocije-i-misljenje/) - „Емоције су специфична душевна стања, која су праћена како телесним променама, тако и променама у понашању. Оне могу да буду усмерене ка нечему (као кад је у питању ‘љубав’), или од нечега (ако је реч о ‘мржњи’), а што зависи од предмета емоције. У религији, уметности, па и у филозофији, емоцијама је била приписивана и - [Kazino](https://www.svetknjige.net/knjiga/kazino/) - „Дра­ги чи­та­о­че, си­гур­на сам да ћеш се за­пи­та­ти, ка­ко не­ко мо­же да пи­ше ‘ка­зи­но при­че’ и то у ша­љи­вом то­ну, о тој ха­зард­ној игри, ко­ја је мно­ге до­ве­ла до про­сјач­ког шта­па? На­рав­но, у пра­ву си, али ‘жи­вот’ коц­ка­ра има мно­го раз­ли­чи­тих, ис­пи­са­них и не­ис­пи­са­них стра­ни­ца. Углав­ном се сре­ће­мо са они­ма чи­је је ‘ис­ку­ство’ да­ле­ко од - [Опиљци](https://www.svetknjige.net/knjiga/opiljci/) - Примењујући свој проверени наративни поступак, аутор доноси нове приче, написане с хумором, осећањем различитих нијанси живота и посвећеношћу различитим аспектима егзистенције. - [Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike](https://www.svetknjige.net/knjiga/starija-poimanja-politike-3-razvoj-novovekovnih-shvatanja-politike/) - Књига садржи опис приступа политици у време Америчке и Француске револуције и разматрање различитих ставова о политици у Европи. Пажња је посвећена разумевању политике код немачких класичних филозофа Канта, Фихтеа и Шелинга. Приказани су и ставови тадашњих економиста и социјалних утописта. Оцењени су приступи неких младохегелијанаца. Разматрају се и питања која су поставили Маркс и - [Срицање облака](https://www.svetknjige.net/knjiga/sricanje-oblaka/) - „Без ве­ли­ких опи­са, ди­гре­си­је, пси­хо­ло­ги­за­ци­је ли­ко­ва и раз­у­ђе­не еп­ске на­ра­ци­је, при­че Ра­дој­ке Бје­ли­вук Сто­ја­но­вић у нај­ве­ћем бро­ју при­ме­ра про­мо­ви­шу са­вре­ме­но при­по­ве­да­ње, са уче­ста­лом и на­гла­ше­ном по­зи­ци­јом на­ра­то­ра у пр­вом ли­цу јед­ни­не, ко­је омо­гу­ћа­ва и под­ра­зу­ме­ва на­из­ме­нич­но ис­ка­зи­ва­ње про­шлог (рат­ни пе­ри­од де­ве­де­се­тих го­ди­на), са­да­шњег и бу­ду­ћег вре­ме­на. На­ра­тив­ни ис­каз у ис­тој ме­ри об­је­ди­ња­ва лир­ско (по­ет­ски де­та­љи), - [Како, Вуче, деца уче](https://www.svetknjige.net/knjiga/kako-vuce-deca-uce/) - „Ево једне лепе и необичне књиге, а надасве корисне и поучне за ученике основне школе, коју је написала и осмислила Гордана Јеж Лазић. Прихвативши се нимало лаког и једноставног задатка – да напише стихове и да њиховим читањем децу научи, подстакне на размишљање, креативност и међусобну интеракцију – песникиња заправо остварује двоструку функцију и сврховитост, - [Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka](https://www.svetknjige.net/knjiga/starija-poimanja-politike-2-shvatanja-politike-u-srednjem-veku-i-pocetkom-novog-veka/) - У првом делу књиге размотрени су средњовековни приступи политици. Изложена су политичка схватања у Византији и погледи раних западних мислилаца у средњем веку. Поменути се Мухамед, исламски, хебрејски и хришћански мислиоци, као и Тома Аквински, и описана су виђења политике тог времена. Оцртане су и основне идеје ренесансе. Пажња је посвећена Макијавелију и мислиоцима после - [Ни време ни невреме](https://www.svetknjige.net/knjiga/ni-vreme-ni-nevreme/) - „На са­мом бу­ђе­њу свог књи­жев­ног раз­во­ја, мла­да аутор­ка Мир­ја­на ­Ни­шић до­но­си нам мла­да­лач­ка ис­ку­ства и не­до­у­ми­це у ко­ји­ма ‘кап по кап’ отва­ра сен­зи­бил­ну ду­шу, пу­ну искри и не­ми­ра, по­ку­ша­ва­ју­ћи да­ ра­зби­стри ми­сао и не по­то­не у мрач­не ду­би­не. Тра­же­ћи свој пут, сле­де­ћи лет пти­ца, ана­ли­зи­ра­ју­ћи љу­бав, до­га­ђа­је и жи­вот, аутор­ка нам ни­же сти­хо­ве сво­јих осе­ћа­ња - [Трунто – остварени сан](https://www.svetknjige.net/knjiga/trunto-ostvareni-san/) - „Пред читаоцима је роман Трунто – остварени сан Радомира Баја Јојића. Ово је његов трећи роман. Први је љубавни роман Вилма, други је епистоларни – Љубавна писма прочитана после педесет година. Као свако дело и овај роман има своју спољашњу и унутрашњу композицију. Спољашња је фрагментарна пошто је роман подељен на више поглавља. Што се - [Несањане приче](https://www.svetknjige.net/knjiga/nesanjane-price/) - Илустровао: Слободан Стојадиновић - [Мириси панонских трава](https://www.svetknjige.net/knjiga/mirisi-panonskih-trava/) - Марина С. Грујић сабрала је у овој збирци своје старе и нове песме, од којих свака спада у ранг највиших домета савремене српске поезије. У маниру најбоље српске љубавне реалистичне лирике, песникиња доноси песме о изгубљеном сину, о мајци, баби, пријатељима. Пева о рођеној земљи, пролази духовним путевима српског православља, односно светосавља; доноси песму о - [Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода](https://www.svetknjige.net/knjiga/sve-oteto-mora-se-vratiti-zemlja-voda-nebo-i-sloboda/) - Пе­сме увр­ште­не у књи­гу пре­зен­ту­ју пре­ђе­ни ства­ра­лач­ки пут ауто­ра, али исто­вре­ме­но ука­зу­ју на она бит­на те­мат­ско-мо­тив­ска под­руч­ја ње­го­ве по­е­зи­је. Ту су, пре све­га, хер­це­го­вач­ки пеј­за­жи – исто­риј­ски, кул­тур­ни и ду­хов­ни, ко­ји пред­став­ља­ју јед­ну од до­ми­нант­них те­ма По­па­ри­ног пе­сни­штва. По­па­ра је у сво­јој по­е­зи­ји на­ста­нио и ши­ро­ко раз­гра­нао и ко­сов­ски мит, апо­стро­фи­рао на­цио­нал­ну дра­му, ис­пи­сао хро­ни­ку - [Венчане тишине](https://www.svetknjige.net/knjiga/vencane-tisine/) - „Лидија не описује. Она као у галерији приказује лица: неба, жене, птица, нерођене деце, цветова. Поготово бол и страдање. Неретко апокалиптичне сцене. Многе њене песме су доживљена пророчанства. А све су личне, интимне исповести. Војске симбола чувају је од сваког злог тумачења. Сумрак, полутама, сенка, сневање и Нећу да се будим, смрт, поноћ, месечина - [Beograd nikad i sad](https://www.svetknjige.net/knjiga/beograd-nikad-i-sad/) - У свом „фрагментарном роману“, како га сам назива, аутор доноси скице савременог Београда, осветљујући свакодневни живот његових становника. Хајлајт романа јесте локална аутобуска линија под бројем шеснаест, која је сведок и некадашњег југословенског, и садашњег, постсоцијалистичког времена. Испричане су „мале приче“, у којима се развијају драматика и напетост тренутка. Мноштво ликова уткано у овај роман - [Фото-записи](https://www.svetknjige.net/knjiga/foto-zapisi/) - Промоција у оквиру „Вишњићевих дана“ у Бијељини, 2024. - [Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike](https://www.svetknjige.net/knjiga/starija-poimanja-politike-1-anticka-shvatanja-politike/) - Књига почиње расправом о условима у којима су филозофија и политика настајале, о њиховим сложеним односима, као и о питањима филозофије политике. Помињу се и антички ставови према политици ван Европе. Описани су приступи раном грчком периоду ума, као и разматрања о политици у временима софиста, Сократа и Сократових наследника. Пажња је посвећена и Платоновом - [Ријечи очи љубави](https://www.svetknjige.net/knjiga/rijeci-oci-ljubavi/) - „До­жи­вљај­не све­то­ве у по­е­зи­ји Ру­жи­ца Ко­мар ве­зу­је за се­бе, емо­тив­но и ме­ди­та­тив­но (бол, ле­по­та, све­тлост, ка­мен, мај­ка, реч, очи). Ко­ли­ко год да сим­бол мај­ке у мо­дер­ној пси­хо­а­на­ли­зи до­би­ја вред­ност ар­хе­ти­па, у пе­сни­ки­ње она озна­ча­ва си­гур­ност уто­чи­шта, то­пли­не, не­жно­сти, хра­не; ве­чи­ти је не­пре­бол због не­стан­ка. Нај­ве­ћа ми­лост мај­чи­на је ру­ка. Нај­те­жи је бол мај­чи­на су­за. Не­ис­цр­пан - [Ко смо – одакле смо](https://www.svetknjige.net/knjiga/ko-smo-odakle-smo/) - „Књи­га пред­ста­вља до­ку­мен­то­ва­на ка­зи­ва­ња о љу­ди­ма, њи­хо­вим сно­ви­ма и де­ли­ма ве­за­ним за ве­ков­ну гр­че­ви­ту бор­бу ка сло­бо­ди, еман­ци­па­ци­ји и бо­љем жи­во­ту у Хер­це­го­ви­ни, Цр­ној Го­ри и Ср­би­ји, а по­себ­но за Тре­би­ње, при­ка­за­но кроз ви­ше вре­мен­ских пе­ри­о­да. Као чу­вар про­шло­сти, при­ло­зи у књи­зи ука­зу­ју да до­бра де­ла чи­не љу­де ве­ли­ким и из­у­зет­ним за сва вре­ме­на. То - [Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život](https://www.svetknjige.net/knjiga/moc-i-moral-3-ponasanje-i-dobar-zivot/) - Политика и морал гледају на живот, али га гледају другачије. Морал се развија временом. Људи често верују да се могу наћи моралне норме које прихвата већина. Подршка у политици често се тражи у сили и манипулацији, а власти понекад схватају да им прихватање минимума морала може бити од користи. Државе понекад имају развијене правне системе, - [Почело је са сновима](https://www.svetknjige.net/knjiga/pocelo-je-sa-snovima/) - „Во­ле­ла сам да де­лим ју­тра са то­бом. Спу­стио би ми не­жно по­љу­бац на тре­па­ви­це и ка­зао ‘ра­дуј се на­шем но­вом да­ну’. Све не­су­гла­си­це смо ре­ша­ва­ли ла­ко и бр­зо јер смо зна­ли да љу­бав по­бе­ђу­је. А кад би се, по­не­кад, мр­зо­во­љан про­бу­дио, ре­кла бих ти гла­сно ‘на­смеј се и по­здра­ви ју­тро!’ Све на­ше ста­зе и све - [Обећала сам себи](https://www.svetknjige.net/knjiga/obecala-sam-sebi/) - Весна Секулић претаче своја осећања у мисаону поезију, која позива на дубље промишљање живота и бивстовања. Говори о љубави, успоменама, тузи и срећи. У њеном поетском ткању сваки читалац може пронаћи делић себе или бар одговор на неку своју дилему или упитаност. - [Sećanja i osećanja](https://www.svetknjige.net/knjiga/secanja-i-osecanja/) - „Пред на­ма је збир­ка крат­ких за­пи­са Ве­ре Ра­де­ке Се­ћа­ња и осе­ћа­ња, че­твр­та књи­га по ре­до­сле­ду об­ја­вљи­ва­ња. Пре ове књи­ге, об­ја­ви­ла је две збир­ке љу­бав­не по­е­зи­је и јед­ну збир­ку пе­са­ма о Ис­тан­бу­лу и дру­гим ме­сти­ма и пре­де­ли­ма Тур­ске. Ова је збир­ка на­ста­ла по­сле ње­них пу­то­ва­ња по тој зе­мљи, мо­же се ре­ћи да је у пи­та­њу бе­ле­жни­ца - [Егзибициониста и други](https://www.svetknjige.net/knjiga/egzibicionista-i-drugi/) - У свом новом роману Егзибициониста и други, Радојка Милошевић, вештином искусног приповедача, доноси неколико узбудљивих, међусобно повезаних прича о Невену, Ивани, Стевану, Емилији, Милану и другима. Судбине ових јунака су бурне, пуне патњи, љубави, радости, промашаја, успеха. Роман се чита у једном даху. - [Porodice potomaka rodonačelnika Marka Pecikoze iz Višegrada](https://www.svetknjige.net/knjiga/porodice-potomaka-rodonacelnika-marka-pecikoze-iz-visegrada/) - Старо огњиште родоначелника Пецикоза је Бела Река. Налази се на јужном делу Златибора, северно од Нове Вароши и Златарског језера. Одређено је применом аксиоматске методе, методе анализе садржаја, историјско-компаративне методе, статистичке методе и др., што је потврђено антропогеографским испитивањем Златибора, које је реализовао Љубомир Ж. Мићић до 1906, по упутству др Јована Цвијића, уз материјалну - [Огледало душе](https://www.svetknjige.net/knjiga/ogledalo-duse/) - „По­е­зи­ја Саве Кокановића у књизи Огледало душе је сна­жна, хра­бра, искре­на, а на тре­нут­ке и ње­жна, пу­на сје­те и емо­тивности пре­ма ста­рим вре­ме­ни­ма, про­шло­сти и мла­до­сти ауто­ра. Нај­ја­чи ути­сак на ме­не оста­ви­ле су пје­сме о при­ка­зи­ва­њу ствар­но­сти у дру­штву и те пје­сме за­у­зи­ма­ју цен­трал­ни дио ове збир­ке. Пје­сме су по мо­ти­ви­ма и те­мат­ски по­ди­је­ље­не у - [Čuvam te Istanbule](https://www.svetknjige.net/knjiga/cuvam-te-istanbule/) - „Латинска сентенца Urbi et orbi, у њеном метафоричном значењу (разгласити нешто) примењива је на најновију, трећу збирку песама Вере Радеке у чијој се основи налази песнички захват, импресионистичког карактера упућен граду Истанбулу, односно Турској. Вера Радека, заљубљеник у путовања и туристичке бедекере, која је годинама посећивала Турску, није остала имуна на оно што ова земља - [Putovanje kroz ljubav](https://www.svetknjige.net/knjiga/putovanje-kroz-ljubav/) - Наруџбине: @ivana_blecic_ Илустровала: Милица Савић - [Luna mi je svedok](https://www.svetknjige.net/knjiga/luna-mi-je-svedok/) - „Вера Радека није од оних песникиња која само идеализује чинодејство љубави, већ га разлаже на оне узусе који су иманентни свакој љубави, па и оној која са собом носи трагове, да не кажем, ожиљке бола, сете, туге, стрепње и немира и многе часове неизвесности како да љубав задржи у себи, тај божански активизам вољења, пре - [Моћ умјетничке ријечи](https://www.svetknjige.net/knjiga/moc-umjetnicke-rijeci/) - Књига садржи иза­бра­не при­ка­зе де­ла до­ма­ћих ауто­ра об­ја­вље­не од по­чет­ка 2014. до кра­ја 2023. го­ди­не. Уз сваки приказ књиге назначено је гласило у коме је претходно објављен, а уз по­го­во­ре књи­га­ма назначени су име ауто­ра и на­зив књи­ге, из­да­ва­ч, ме­сто и го­ди­на об­јав­љи­ва­ња. Тек­сто­ви у књи­зи сло­жени су по го­ди­на­ма њи­хо­вог об­ја­вљи­ва­ња. - [Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I](https://www.svetknjige.net/knjiga/obred-krunisanja-bosanskoga-kralja-tvrtka-i/) - У сту­ди­ји Об­ред кру­ни­са­ња бо­сан­ско­га кра­ља Тврт­ка I - при­лог исто­ри­ји кру­ни­са­ња срп­ских вла­да­ра у сред­њем ве­ку, Ра­дој­чић је те­ме­љи­то осве­тлио и из­ло­жио низ по­да­та­ка, са­др­жа­них не са­мо у сред­њо­ве­ков­ним срп­ским и ви­зан­тиј­ским тек­сто­ви­ма, већ и у за­пад­ним и ру­ским исто­риј­ским из­во­ри­ма. Ка­ко је ис­та­као Јо­ван Ра­до­нић, ака­де­мик Ра­дој­чић у овој студији рас­пра­вља „не са­мо - [Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom](https://www.svetknjige.net/knjiga/covek-i-sloboda-2-muka-s-istinom-i-slobodom/) - У књизи се разматра однос између слободе и истине, и описани су различити приступи слободи. Такође су размотрене везе између знања и разума, као и феномени јавног простора. Тврди се да је из света немогуће у потпуности искључити насиље и лажи. - [Moć i moral 2. Politička ustrojstva](https://www.svetknjige.net/knjiga/moc-i-moral-2-politicka-ustrojstva/) - Савремено друштво има много облика. „Царство новца“ је облик у коме се наглашава значај тржишта. „Гвоздено царство“, „самоуправљање с врха“ и фашизам били су облици у којима је политика била у средишту пажње. Данас је западна дубока светска моћ, која не одустаје од нехумане глобализације, супротстављена државама које се залажу за постојање мултиполарне светске силе. - [Сабрана дјела, Кореспонденција](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrana-djela-korespondencija/) - Ауторка доноси најважнију кореспонденцију коју је водила током живота. Садржана је њена професионална кореспонденција, с колегама, ђацима, пријатељима, рођацима широм света. - [Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrana-djela-korona-osveta-crne-kraljice/) - „Мо­ра­мо би­ти вра­шки му­дри и хра­бри у бит­ка­ма с не­ви­дљи­вим не­при­ја­те­љем ка­кав је ко­вид. Фе­не­лон нас со­ко­ли ми­шљу да се хра­брост са­сто­ји у то­ме да се са­гле­да­ју све опа­сно­сти и да се пре­зру кад по­ста­ну не­ми­нов­не. Бе­кон му опо­ни­ра да тре­ба зна­ти да је хра­брост уви­јек сли­је­па, јер не ви­ди опа­сност. Kант се ди­ви чо­вје­ку - [Сабрана дјела, Разговор с Аџијом](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrana-djela-razgovor-s-adzijom/) - „Божидар Аџија ро­дио се у Др­ни­шу 1890. го­ди­не. У Пр­вом свјет­ском ра­ту био је аустро­у­гар­ски вој­ник, све до пре­вра­та 1918. го­ди­не. Већ 1919. име­но­ван је по­вје­ре­ни­ком за со­ци­јал­на пи­та­ња у Зе­маљ­ској вла­ди у За­гре­бу. За­тим је ра­дио у СУ­ЗОР-у и у Рад­нич­кој ко­мо­ри. Од 1919. био је члан Глав­ног од­бо­ра Со­ци­јал­де­мо­крат­ске стран­ке Хр­ват­ске и - [Сабрана дјела, Тамо-амо по беломе свету: ћуш-роман](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrana-djela-tamo-amo-po-belome-svetu-cus-roman/) - „Вје­ра Ра­шко­вић Зец је у на­шој књи­жев­но­сти при­сут­на про­зним ра­до­ви­ма (при­по­ви­јет­ка­ма и ро­ма­ни­ма) у ко­ји­ма се пре­те­жно ра­ди о ком­плек­су за­ви­чај­но­сти и ту­ђи­не, о про­бле­ми­ма акул­ту­ра­ци­је и губље­ња­ је­зич­ког иден­ти­те­та, о мје­ша­ви­ни кул­ту­ра, је­зи­ка, оби­ча­ја. Њен ро­ман Та­мо амо по бе­ло­ме све­ту: ћуш-ро­ман је ње­на до са­да нај­сло­же­ни­ја и на­јобим­ни­ја књи­га ове те­ма­ти­ке. Пи­са­на као - [Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrana-djela-pasijans-ili-strpljenje/) - „Ако же­ли­мо да нај­бли­же жан­ров­ски од­ре­ди­мо ову књи­гу, што ни­је јед­но­став­но, мо­же­мо се сло­жи­ти да је она, пре све­га, ауто­би­о­граф­ског ка­рак­те­ра. То нас до­во­ди до ма­лог па­ра­док­са и пи­та­ња – ка­ко да све те по­ме­ну­те књи­жев­не осо­би­не де­ла под­ве­де­мо са­мо под ауто­би­о­гра­фи­ју? Њен на­слов Па­си­јанс или стр­пље­ње из­ван­ред­но је ода­бран. Иако је књи­га пу­на при­ме­ра - [Сабрана дјела, Кратки романи 2](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrana-djela-kratki-romani-2/) - Четврта књига Сабраних дјела Вјере Рашковић Зец садржи романе Мрак и Матуша. Мотивацију за роман Мрак ауторка је пронашла у истинитом крими-догађају у Загребу, повезаном с ратном причом, у покушају да подржи тврдњу свог брата, угледног психијатра, о доминацији осећања кривице над осталим осећањима. - [Сабрана дјела, Кратки романи 1](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrana-djela-kratki-romani-1/) - У трећој књизи Сабраних дјела обухваћени су краћи романи Вјере Рашковић Зец штампани у Загребу и рецитал Латице једног цвијета, штампан у Београду. - [Сабрана дјела, Приче](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrana-djela-price/) - „Књи­га крат­ких при­по­ви­је­да­ка Вје­ре Ра­шко­вић Зец раз­от­кри­ва пра­ву исти­ну о ми­гра­ци­ји југословенских грађана у свим ње­ним ета­па­ма – од­ла­ску, жи­во­ту у ино­зем­ству, по­врат­ку или оста­ја­њу. Ње­ни ју­на­ци ни­су ни­ка­кве про­ма­ше­не лич­но­сти ко­је ни­тко не тре­ба, већ обич­ни сва­ко­днев­ни љу­ди ко­ји чи­не стуб сва­ког дру­штва, ко­ји жи­ве ту, по­ред нас, у су­сјед­ству, на по­слу, ко­је су­сре­ће­мо - [Moć i moral 1. Političko umeće](https://www.svetknjige.net/knjiga/moc-i-moral-1-politicko-umece/) - У својој новој књизи, Бошко Телебаковић разматра феномене моћи и морала и њихов међуоднос. Чини се да појединци доживљавају моћ у држави на најјаснији начин. Идеологија обично спречава људе да разматрају моћ. Када је идеологија недостатна, долази до насиља. Ратови се у политици не могу избећи и проблем истинске политике у суштини је нерешив. - [Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka](https://www.svetknjige.net/knjiga/elementi-filozofske-antrologije-3-savremena-shvatanja-coveka/) - Аутор разматра Шелерово одређење позиције човека, Буберово виђење сусрета, Хајдегерову усмереност на проблем бића, Геленово разумевање човека дејства и Плеснерову дефиницију ексцентричности човека. Завршна разматрања тичу се питања наде и безнадежости и оглашавања „смрти човека“. - [Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka](https://www.svetknjige.net/knjiga/elementi-filozofske-antropologije-2-ranija-shvatanja-coveka/) - Аутор у својој новој филозофској књизи разматра разумевања човека кроз историју – антику, средњи век, модерно доба. Испитује и Фихтеово схватање субјекта и заједнице и модел човека који је понудио Његош. - [Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek](https://www.svetknjige.net/knjiga/elementi-filozofske-antropologije-1-zagonetka-covek/) - Прво поглавље студије бави се питањем положајем човека у свету, његовим главним карактеристикама, константној или промењивој човековој природи, интересовањима и потребама. Анализирају се однос између човека и његовог тела, душа, одрастање, болест, старост, смрт, слобода, морал. Такође су размотрени различити видови културе, феномени осећања и среће. Постављена су питања „шта је човек“, „ко је човек“ - [Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva](https://www.svetknjige.net/knjiga/filozofija-u-raskoraku-2-muke-zajednistva/) - Човек не може досегнути до сопствене суштине путем заједнице, политике, идеологије, религије и нације. Штетна глобализација спречава га у томе да постане грађанин света. Филозофија је у колизији са свим што је окружује. Осветљавање те колизије њен је важан задатак. - [Filozofija u raskoraku 2. Ispoljavanja čoveka](https://www.svetknjige.net/knjiga/filozofija-u-raskoraku-2-ispoljavanja-coveka/) - Човек се не може ослонити на уметност, науку, технику и законе. Уместо слободног стваралаштва, понуђена је уметност као израз постхуманог усуда. Технологија не подразумева само унапређење удобности живота, већ и ширење деструкције. Морал се нуди као лепаприча, али озбиљан морални став „кобан је за бизнис“. Моћ је и даље изнад закона. - [Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta](https://www.svetknjige.net/knjiga/filozofija-u-raskoraku-1-cvorista/) - „Када се опише оно што се сматра незаобилазним у оквиру филозофије, као што сам покушао у 'Уводу у филозофију', ипак се уочава да ни издалека није све обухваћено и да је унутрашња сагласност оног што је садржано увек насилно успостављена. Филозофију покреће потреба да се увек још нешто каже. Део оног што нисам рекао раније - [Uvod u filozofiju 3. Problemi](https://www.svetknjige.net/knjiga/uvod-u-filozofiju-3-problemi/) - У књизи се анализирају одређени проблеми практичне филозофије. Аутор поставља питања: шта је човек, како се формира морал, како живети с другим људима у националној и религијској заједници, како остати хуман у техничком свету. Указано је на тешкоће у проналажењу ваљаног облика друштва и на расцеп између правде и права. Изнесена је тврдња да политика - [Uvod u filozofiju 2. Teškoće](https://www.svetknjige.net/knjiga/uvod-u-filozofiju-2-teskoce/) - Аутор разматра однос између науке и филозофије, у покушају да разуме кризу науке. Отвореним мишљењем могуће је разумети појаву и нестанак нових теорија. Трагање за уметничком истином је неизбежно, односно изналажење средстава за стварање успешних дела уметности. Књига је подељена у поглавља „Одговорност за истину“, „Кривица сазнања“, „Криза науке“, „Ка отвореном мишљењу“, „Разградња теорије или - [UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja](https://www.svetknjige.net/knjiga/uvod-u-filozofiju-1-pitanja/) - Људи се питају чему филозофија. Какви су њени почеци, како се развијала, да ли ће и даље бити потребе за њом? Постављају се и питања како преживети у апсурду, како разумети постојање и учешће у њему, како прихватити бесмисао и како трагати за смислом и стварати вредности, и како ући у историју, изаћи из ње - [Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje](https://www.svetknjige.net/knjiga/filozofija-i-politika-globalizovanje-evropeizovanje-balkanizovanje/) - У поглављу „Приступи филозофији“ аутор разматра интересовање филозофије за људе и њихове животе, што имплицира и размишљање о политици као неизбежном модусу организовања људских односа. Поглавље „Муке с политиком“ бави се политичким питањима и чињеницом да је текућу политику немогуће разумети без анализе ранијег политичког контекста, те да савремена филозофија политикe не може да оперише - [Мала моја од Брчанске малте](https://www.svetknjige.net/knjiga/mala-moja-od-brcanske-malte/) - „Пе­сник Је­лен­ко Ива­но­вић сво­ју пр­ву књи­гу по­е­зи­је За­вјет об­ја­вио је 2014. го­ди­не. Ма­ли – ве­ли­ки ју­би­леј, де­сет го­ди­на на­кон то­га чи­та­о­ци­ма ће би­ти до­ступ­на нај­но­ви­ја збир­ка Ма­ла мо­ја од Бр­чан­ске мал­те. Књи­га са­др­жи пе­де­сет и четири песме. По­де­ље­на је у три ци­клу­са: Кад се ма­ма на­о­бла­чи (уну­ци­ма Лу­ки и Јо­ва­ну); Ма­ла мо­ја од Бр­чан­ске мал­те и - [Alone and On My Own](https://www.svetknjige.net/knjiga/alone-and-on-my-own/) - Orders at: @ivana_blecic_ Translation from Serbian: Tatjana Ćosović Illustrations: Milica Savić Sama među ljudima - [Sama među ljudima](https://www.svetknjige.net/knjiga/sama-medu-ljudima/) - Наруџбине: @ivana_blecic_ Илустровала: Милица Савић Књига на енглеском: Alone and On My Own Промоција на Сајму књига - [Касно је за реванш](https://www.svetknjige.net/knjiga/kasno-je-za-revans/) - „По­е­зи­ја Ду­шка Но­ва­ко­ви­ћа озна­ча­ва из­ве­сну ди­ја­лек­тич­ку прет­по­став­ку о све­ту; она је­сте емо­тив­на ре­ак­ци­ја на све што се зби­ва, али та емо­тив­ност, на­рав­но, ни­је без осно­ва, јер је мо­ти­ви­са­на дру­штве­но-исто­риј­ским окол­но­сти­ма и сво­је­вр­сном пре­пи­ском са њи­ма. Мно­ге ње­го­ве књи­ге ис­пи­са­не су у фор­ми по­ет­ско-фе­но­ме­но­ло­шког пси­хо­днев­ни­ка у ко­ји­ма је опе­ва­но све што је пе­сни­ка окру­жи­ва­ло и све - [Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“](https://www.svetknjige.net/knjiga/iz-kulturne-istorije-mrkonjic-grada-srpsko-pravoslavno-crkveno-pjevacko-drustvo-nikolajevic/) - „Мо­но­гра­фи­ја под на­сло­вом Из кул­тур­не исто­ри­је Мр­ко­њић Гра­да - Срп­ско пра­во­слав­но цр­кве­но пје­вач­ко дру­штво ‘Ни­ко­ла­је­вић’ исто­ри­ча­ра Ми­ле­та Ста­ни­ћа јед­на је од рет­ких књи­га по­све­ће­них ис­тра­жи­ва­њу ма­њих или ма­лих сре­ди­на, ко­је су у но­вом вре­ме­ну че­сто оста­ја­ле на мар­ги­ни кул­тур­ног раз­во­ја, а ко­ји је у про­шло­сти био бо­гат, са­др­жа­јан и по­знат и вред­но­ван из­ван ло­кал­них гра­ни­ца. - [Ширином ме притишће равница](https://www.svetknjige.net/knjiga/sirinom-me-pritisce-ravnica/) - „Ова збир­ка је гу­ста по по­ет­ском тка­њу, про­чи­шће­на од ра­су­те на­ра­тив­но­сти, моћ­ни­ја и на­то­пље­ни­ја ми­сли­ма и не са­мо сли­ка­ма из се­ћа­ња ро­мор­ног кла­ден­ца лир­ских по­ти­ца­ја. Ова Ста­ни­ши­ће­ва књи­га пре­до­ча­ва нам из­гра­ђе­ног пе­сни­ка ко­ји пи­ше из по­ри­ва да обе­ле­жи уну­тра­шњу ва­тру пре не­го што све по­ста­не си­ви пе­пео се­ћа­ња. Она је­сте са­би­ра­ње жу­тих сли­ка за­бо­ра­ва и - [Pedeset koraka](https://www.svetknjige.net/knjiga/pedeset-koraka/) - „Очито дуго и тешко, са прекидима, из затомњеног, а чистог срца писан, роман Педесет корака Браниславе Н. Марјановић, после читања првих страница, читаоца асоцира на исповест, на личне реминисценције, трагање за собом у прошлости, посебно детињству и девојаштву, али и у првим годинама жене и мајке, у ствари, у целом животу. Пажљивији читалац запажа, већ - [У завичају чудесних бића](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-zavicaju-cudesnih-bica/) - Из низа митова различитог порекла, који су настајали у давним временима и код многих старих народа, Милић Радевић је издвојио и у овом својеврсном лексикону, поименично у 154 одреднице, представио божанства, натприродна бића и силе које су људи хиљадама година поштовали или стрепили од њих. У пажљивом приређеном избору шире је заступио, словенску (српску и - [Месец у коси](https://www.svetknjige.net/knjiga/mesec-u-kosi/) - „Роман Месец у коси Радована Вучића Саковића је пит­ко, би­стро, сли­ко­ви­то, аутен­тич­но, сли­кар­ски тач­но, је­згро­ви­то при­по­ве­да­ње. Ово је при­ча ко­ја др­жи па­жњу и бу­ди чи­та­лач­ку ра­до­зна­лост. Мо­же се упо­ре­ди­ти са нај­бо­љим при­ме­ри­ма срп­ске ре­а­ли­стич­ке про­зе, са еле­мен­ти­ма на­ту­ра­ли­зма у при­по­ве­да­њу, са ет­но­ло­шким дра­го­це­но­сти­ма у све­до­че­њу о ми­ну­лим вре­ме­ни­ма. При­по­ве­да­че­во за­ни­ма­ње за ге­о­граф­ски ло­ка­ли­тет Го­ли­је и - [Херцеговa задужбина, легенде и знамења](https://www.svetknjige.net/knjiga/hercegova-zaduzbina-legende-i-znamenja/) - Промоција одржана у Фочи 26. јуна 2023: Промоција књиге „Херцегова задужбина, легенде и знамења“ - Свет књиге (svetknjige.net) - [Prose and Poetry Selection](https://www.svetknjige.net/knjiga/prose-and-poetry-selection/) - Translated from Serbian: Maja L. Markovic Serbian edition: Изабрана проза и поезија - [Изабрана проза и поезија](https://www.svetknjige.net/knjiga/izabrana-proza-i-poezija/) - Издање на енглеском: Prose and Poetry Selection - [Двострукe рефлексиjе](https://www.svetknjige.net/knjiga/dvostruke-refleksije/) - „Питам се, зашто сам написала овакву књигу песама? Можда због тога што је, од кад знам за себе, моје биће препуно немира који је резултат читања и ишчитавања, не само књижевног наслеђа моје земље већ и светске књижевне баштине, као и убрзавања замајца разноразних дешавања која, хтела ја то или не, утичу на стање моје - [Здраво, како је на земљи](https://www.svetknjige.net/knjiga/zdravo-kako-je-na-zemlji/) - Песме Милорада Ковачевића носе баладичан дух, мелодичне су и дубоко проживљене. Поједине су пуне жалом за младошћу, али и сатиром друштвених прилика. Песников израз је самосвојан и зрео, сведочећи о дугом животном искуству и љубави према песништву. - [Узајамни односи живог света](https://www.svetknjige.net/knjiga/uzajamni-odnosi-zivog-sveta/) - „Ова књи­га је на­пи­са­на са ци­љем да се на јед­ном ме­сту, осим соп­стве­них ис­тра­жи­ва­ња и ми­шље­ња, на­ђу пре све­га и мно­га нај­и­стак­ну­ти­ја име­на ми­сли­ла­ца, ис­тра­жи­вача, на­уч­ника и њи­хо­вих за­пи­си­ва­ча, о ме­ђу­соб­ним од­но­си­ма жи­вог све­та, од по­ста­ња. По­себ­но, ка­ко они ути­чу на њи­хов да­љи раз­вој и оп­ста­нак. У том ци­љу, ве­ћи­на тек­сто­ва у њој пре­у­зе­та је - [Doček](https://www.svetknjige.net/knjiga/docek/) - Војислав Новић, у свом препознатљивом маниру, развија занимљиву нарацију која уплиће личне, породичне и општедруштвене елементе. Говорећи о сопственим успонима и падовима, каријери и породичним околностима, Новић истовремено даје слику историјског тренутка у коме живи и ствара. - [Звјездани вијенац изнад планине](https://www.svetknjige.net/knjiga/zvjezdani-vijenac-iznad-planine/) - „На мо­мен­те овај ро­ман је ауто­би­о­граф­ски, за­тим ро­ман о ро­ма­ну, по­тра­ге за про­то­ти­по­ви­ма прет­ход­ног ро­ма­на (‘Гле­дам зви­је­зде пре­ко пла­ни­не’), мо­за­ик ствар­них и из­ма­шта­них пор­тре­та, ре­кон­струк­ци­ја ствар­них и фик­тив­них днев­ни­ка и пре­пи­ске, са­мо­про­пи­ти­ва­ње пи­сца и ње­го­вих ли­ко­ва... Уисти­ну по­ку­шај раз­го­во­ра с ли­ко­ви­ма из зби­ље и уобра­зи­ље, ка­ко сто­ји у под­на­сло­ву. И уисти­ну је­дан ори­ги­на­лан књи­жев­ни екс­пе­ри­мент - [Сусрети и казивања](https://www.svetknjige.net/knjiga/susreti-i-kazivanja/) - „Рас­по­ред при­ча и ци­ља­но ме­ња­ње стил­ских и при­по­вед­них по­сту­па­ка су­ге­ри­ше да ов­де ни­је реч о јед­но­став­ној збир­ци, већ о не­што чвр­шћој по­ве­за­но­сти ко­ја се мо­же од­ре­ди­ти као при­по­вед­ни ве­нац (при­че по­ве­за­не уоч­љи­вим и бит­ним на­ра­тив­ним оса­ма) или као ро­ман са­ста­вљен од при­ча. Да­кле, уме­сто број­ка­ма озна­че­них или на­сло­вље­них по­гла­вља, пи­сац нам не­на­ме­тљи­во су­ге­ри­ше ро­ман­си­јер­ску про­зу - [Љубавна писма прочитана после педесет година](https://www.svetknjige.net/knjiga/ljubavna-pisma-procitana-posle-pedeset-godina/) - „Ро­ман Љу­бав­на пи­сма про­чи­та­на по­сле пе­де­сет го­ди­на, про­зног пи­сца и пе­сни­ка Ра­до­ми­ра Ба­ја Јо­јића, пи­сан је у об­ли­ку број­них пи­са­ма по­ре­ђа­них по да­ту­ми­ма ко­ја за­љу­бље­на де­вој­ка Ни­на пи­ше свом мом­ку Ра­де­ту. У пи­та­њу је мо­но­ло­шко пи­са­ње јер пи­сма пи­ше са­мо јед­на осо­ба, а она не сти­жу до оног ко­ме су на­ме­ње­на, већ тек по про­те­ку - [Правдине зоне сумрака](https://www.svetknjige.net/knjiga/pravdine-zone-sumraka/) - „Ин­спи­ра­ци­ја за ову књи­гу су мно­ги исти­ни­ти до­га­ђа­ји, где су по­је­дин­ци и гру­пе зло­у­по­тре­би­ли ру­пе у за­ко­ну, ра­ди сти­ца­ња ма­те­ри­јал­не ко­ри­сти. Жр­тве су им нај­че­шће би­ли обич­ни, не­у­ки, сиро­ма­шни љу­ди, ко­ји не­ма­ју ни вре­ме­на, ни во­ље, зна­ња... Да чи­та­ју и пра­те за­кон­ске за­вр­зламе. Они сво­је вре­ме тро­ше на рад, да би жи­ве­ли скром­но а ча­сно, - [Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije](https://www.svetknjige.net/knjiga/inovacije-kao-faktor-konkurentnosti-finansijskog-sektora-еvropske-unije/) - „Данас се не поставља питање да ли се нешто може произвести, већ да ли оно што се производи може да се прода. Проучавање конкурентности и управљање конкурентношћу постају све важнија питања, прије свега због наглих и сталних промјена технологије, динамике и глобализације пословања, као и интернационализације тржишта […]. Конкурентност је способност којом се стиче могућност - [С Итаком на уму. Огледи о поезији Александра Петрова](https://www.svetknjige.net/knjiga/s-itakom-na-umu-ogledi-o-poeziji-aleksandra-petrova/) - „Тек­сто­ви ску­пље­ни ов­де из­ме­ђу за­јед­нич­ких ко­ри­ца на­ста­ли су у раз­до­бљу од не­ких два­на­е­стак го­ди­на, под раз­ли­чи­тим окол­но­сти­ма, из раз­ли­чи­тих узро­ка, с раз­ли­чи­тим на­ме­на­ма. Оту­да и раз­ли­ке у при­сту­пу и углу по­сма­тра­ња. Дру­гим ре­чи­ма, ни­ти су би­ли за­ми­шље­ни ни­ти су пи­са­ни с на­ме­ром да обра­зу­ју за­о­кру­же­ну и до­бро уре­ђе­ну це­ли­ну. Ни­ти сам, све до­ско­ра, по­ми­шљао да - [Izaći iz Sarajeva i drugi spisi](https://www.svetknjige.net/knjiga/izaci-iz-sarajeva-i-drugi-spisi/) - Приредио Станиша Тутњевић – друго издање – - [Jezik između biologije i kulture](https://www.svetknjige.net/knjiga/jezik-izmedu-biologije-i-kulture/) - Аутор разматра везе између језика и биологије, продукције и перцепције говора, филогенезе у биологији и лингвистици, генетике и културе, комуникације и културе, наслањајући се махом на радове страних научника попут Еверета, Принца, Хурфорда, Финча, Пинкера, Талермана и других. - [Срцеведац](https://www.svetknjige.net/knjiga/srcevedac/) - Нај­но­ви­ја пе­снич­ка књи­га Гор­да­не Јеж Ла­зић на­ста­вља уне­ко­ли­ко пре­по­зна­тљив стил и по­е­ти­ку из прет­ход­них из­да­ња, али са мно­штвом но­вих мо­ти­ва, нео­бич­них је­зич­ких спрего­ва и про­до­ра у но­во и не­по­зна­то. На­и­ме, нај­ве­ћи број ових пе­са­ма у сло­бод­ном стиху кон­це­пиј­ски, са­др­жај­но и сим­бо­лич­ки за­сни­ва се на алу­зи­ја­ма и асо­ци­ја­ци­ма, односно на ре­флек­си­ја­ма и ре­ми­ни­сцен­ци­ја­ма из би­блиј­ског, су­мер­ског, - [Одрастање – сан, па буђење](https://www.svetknjige.net/knjiga/odrastanje-san-pa-budjenje/) - Иако на прво читање оставља утисак хетерогене поетске скупине, збирка песама Одрастање – сан, па буђење Љиљане Марић представља стабилну песничку творевину у којој мисао еволуира сваким стихом стремећи некој вишој истини коју речи у изузетним тренуцима осветљавају и чине доступну чулима и разуму. Еволутивност мисли повезује мноштво различитих тема, утисака, идеја, мноштво различитих емоција - [Дуго путовање](https://www.svetknjige.net/knjiga/dugo-putovanje/) - Песникиња Љиљана Марић дубоко у своме бићу носи и поетски артикулише лични бол, али и колективни бол народа коме припада. Њен песнички глас, у који је уграђена неспутана вербална енергија језика, истовремено је револт и побуна против моћних и безобзирних светских режисера, видљивих и невидљивих, али и опомена заблуделом нашем свету који се у трагично - [Кобни дани и хор мртвих душа](https://www.svetknjige.net/knjiga/kobni-dani-i-hor-mrtvih-dusa/) - „Ни странице ове поеме, ни хиљаде и хиљаде других страница до сада написаних, нису довољне да опишу зверства непријатеља и Исусове муке нашег народа у Другом светском рату. Живот и смрт, ране и ожиљци, бол и непребол, збегови и логори, сећање и незаборав прате сваки рат. […] А ja настојим да, на свој начин, примерен - [Znam da nikad ne smem stati](https://www.svetknjige.net/knjiga/znam-da-nikad-ne-smem-stati/) - „Песникиња Вера Радека бори се са недоумицама и даје стиховане одговоре, било да је реч о њеним жељама, молбама, наслућивањима, ситуацијама и стањима у свему што је иманентно између мушкарца и жене. То Радека чини интимним обраћањем свом саговорнику, што елегичним, што врцавим поступком стихотворења, понекад пренапрегнутим од љубавне жудње и жеље за другим, кратко - [Причај бако још](https://www.svetknjige.net/knjiga/pricaj-bako-jos/) - Причај бако још друга је књига песама за децу лекара, песникиње и баке четири дечака Весне Секулић. Управо из те своје љубави према унуцима, али и сваком детету, Весна гради ову збирку радосних, нежних стихова посвећених деци. - [Унац од најстаријих времена до краја XVI века](https://www.svetknjige.net/knjiga/unac-od-najstarijih-vremena-do-kraja-xvi-vijeka/) - Аутор прати историју Унца у Босни и Херцеговни од праисторије, доласка Илира и Римљана, римске управе, преко сеобе Словена у Византију, затим сеобе Срба и Хрвата, до османске управе. Изложени су природно-географски оквир Унца, привредни развој те области, као и етничке и верске прилике. - [Последњи снег](https://www.svetknjige.net/knjiga/poslednji-sneg/) - Са румунског превео Славомир Гвозденовић - [Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени](https://www.svetknjige.net/knjiga/rusko-srpska-vojnicka-prijateljstva-istorijski-fakti-datumi-spomeni/) - По­сле Ку­чук-Kај­на­рџиј­ског ми­ра из 1774. го­ди­не, ко­јим је Ру­си­ја до­би­ла пра­во да шти­ти хри­шћа­не у Осман­ском цар­ству, ру­ско-срп­ски од­но­си по­ста­ју не­по­сред­ни­ји, да би по­чет­ком XIX ве­ка до­би­ли са­др­жај­ни­ји по­ли­тич­ки и вој­нич­ки ка­рак­тер. Осим ода­бра­них фа­ка­та из Пр­вог срп­ског устан­ка, аутор Се­ку­лић пра­ти за­јед­нич­ке срп­ско-ру­ске по­ду­хва­те на бој­ним по­љи­ма у вре­ме Срп­ско-тур­ског ра­та 1876–1877, са но­вим - [Јован наше душе](https://www.svetknjige.net/knjiga/jovan-nase-duse/) - Приредиле Санда Рашковић Ивић Вјера Рашковић Зец - [Izaći iz Sarajeva](https://www.svetknjige.net/knjiga/izaci-iz-sarajeva/) - Корица: Михаило Писањук - [Putem zaspalog vetra](https://www.svetknjige.net/knjiga/putem-zaspalog-vetra/) - „Када проживи све слојеве који сачињавају архитектуру овог дела, читалац ће моћи да препозна и понешто од плазматичног претакања живота какво су мајсторски сликали мајстори модерне Пруст, Џојс или Селин. Радак опијумским заносом пресеца и повезује пасаже свога романа, али тако да сваки оставља за собом веркоровски траг и гради базилику метаморфоза. Овај роман свакако - [Хаику записи](https://www.svetknjige.net/knjiga/haiku-zapisi/) - „Не­су­мњи­во је, што се по­ступ­ка ти­че, реч о дик­та­ту песникиње уме­шно­сти да осен­че­но по­ста­не ви­дљи­во, а уда­ље­но још бли­же, би­ло да се ра­ди о по­свет­ним пе­сма­ма бра­ту, цве­ту про­цеп­ку, хра­сту и тре­шњи, шум­ској ја­го­ди, от­по­здра­ву сла­ву­ја, две­ма кре­ста­ма (јед­ној на гла­ви, јед­ној у ба­шти), им­по­зант­ној Го­лу­бач­кој твр­ђа­ви, псу на ужа­ре­ном ас­фал­ту, ора­ху ко­ји ожи­вља­ва и - [Иза високог зида](https://www.svetknjige.net/knjiga/iza-visokog-zida/) - Снажан песнички израз Слободана Поповића подсећа на црногорски крш, али и на пејзаж осликан мекшим бојама и тананијим тоновима. Реч је о поезији искусног песника, који своју мисао и осећање зна да изрази прецизно и јасно, и да, притом, проговори с читаоцем о темама које су дубоко личне, али и свима заједничке. Поповић пише директно, - [Војникова бресква](https://www.svetknjige.net/knjiga/vojnikova-breskva/) - „Исто­ри­ја уме да пре­ва­ри. Се­ћа­ња бле­де, љу­ди из­ми­шља­ју, до­ку­мен­ти пре­ћут­ку­ју. Ка­да се уз тре­сак ру­ше др­жа­ве и цар­ства, прежи­ве­ли бр­зо схва­та­ју сву не­по­у­зда­ност сво­јих уџ­бе­ни­ка и учи­те­ља исто­ри­је. Ако ‘учи­те­љи­ца жи­во­та’ мо­же не­че­му да нас на­у­чи, он­да је то лек­ци­ја о услов­но­сти и про­ла­зно­сти људ­ских стра­сти, уве­ре­ња и ло­јал­но­сти. Због че­га у про­шло­сти тра­га­мо за - [Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова](https://www.svetknjige.net/knjiga/spartak-na-atletskim-stazama-sakula-i-opova/) - Пригодна монографија о атлетском клубу „Спартак“ из Војводине, припремљена трудом и љубављу дугогодишњег тренера клуба Милорада Д. Ковачевића, који је написао: „Дуг је период од 40 година, који сам делом у овој књизи описао и свакако још пуно тога се могло рећи. Основно је ипак речено, да је Спартак живео и радио у врло лошим - [Дванаест](https://www.svetknjige.net/knjiga/dvanaest-2/) - „О три­де­се­то­го­ди­шњи­ци бол­ног и тра­гич­ног зби­ти­ја, стра­да­ња два­на­ест не­ду­жних ба­ња­луч­ких бе­ба, при­ме­ре­ном књи­гом огла­ша­ва се Дра­ги­ца Ђе­кић, пе­сни­ки­ња из Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Што се до­го­ди­ло оног злог про­ле­ћа, пр­ве го­ди­не гра­ђан­ског ра­та ко­ји је бук­тао у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Кр­ва­ви рат­ни пла­мен већ је уве­ли­ко тра­јао и у не­ким дру­гим де­ло­ви­ма не­када­шње ју­го­сло­вен­ске др­жа­ве. А охо­ли - [Ко ме све није гласао](https://www.svetknjige.net/knjiga/ko-me-sve-nije-glasao/) - Заједничко издање са удружењем „Мој Шавник“ - [Сложио чича стотину прича](https://www.svetknjige.net/knjiga/slozio-cica-stotinu-prica/) - „Иако се у сво­јим при­ча­ма Ра­ди­во­је Ву­јо­вић ба­ви јед­ном ма­лом со­ци­јал­ном гру­па­ци­јом хер­це­го­вач­ких ко­ло­ни­ста на Ко­со­ву на про­сто­ру се­ла Му­ха­џер Ба­буш и Срп­ски Ба­буш у око­ли­ни Ли­пља­на, у суд­би­на­ма ње­го­вих ју­на­ка мо­же­мо да пре­по­зна­мо спе­ци­фич­но­сти жи­во­та на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји у дру­гој по­ло­ви­ни два­де­се­тог ве­ка. Опре­де­лив­ши се за иро­ниј­ски еле­ме­нат жи­во­та и вр­ца­вост ду­ха хер­це­го­вач­ког - [Сеоски адресар за мање упућене](https://www.svetknjige.net/knjiga/seoski-adresar-za-manje-upucene/) - „Оно што ову збир­ку из­два­ја из кон­тек­ста тра­ди­ци­о­нал­ног пе­ва­ња о се­лу, ина­че већ ви­ђе­ног у по­е­зи­ји зна­чај­них срп­ских пе­сни­ка, ре­ци­мо До­бри­це Ери­ћа или Ми­ле­не Јо­во­вић, је­сте је­дан са­свим но­ви, до прег­нант­но­сти до­ве­ден пе­снич­ки дис­курс, ли­шен тра­ди­ци­о­нал­не па­сто­рал­но­сти и иди­лич­них сли­ка се­ла, а ти­ме ли­шен и од­ре­ђе­не на­ив­но­сти пе­ва­ња. Ра­дој­ка Ми­ло­ше­вић, у ма­ни­ру за­ступ­ни­ка кри­тич­ни­је но­те - [Народ од песме већи](https://www.svetknjige.net/knjiga/narod-od-pesme-veci/) - „Поезија Гордане Јеж Лазић улива поверење враћања у корито бистрог извора... Она ствар­ност гле­да ви­ше вир­ту­ел­но, про­ми­че је у сег­мен­ти­ма ре­ал­но и ире­ал­но; гра­ди од­но­се мо­гу­ћег и не­мо­гу­ћег и у је­зик, стих, ри­му и ри­там угра­ђу­је вла­сти­ти ин­ти­ми­тет ко­ји по­чи­ва на спон­та­но­сти и љу­ба­ви, људ­ској со­ли­дар­но­сти и ве­ли­ком ср­цу за све што је овај ли­је­пи - [Serbian Royal and Imperial Dynasty Nemanjić](https://www.svetknjige.net/knjiga/serbian-royal-and-imperial-dynasty-nemanjic/) - This short guide to the glorious period of the Serbian medieval state – the rule of the Nemanjić dynasty (1168–1371), contains an outline of historical and cultural circumstances in medieval Serbia. The Nemanjić rulers made Serbia an independent kingdom and empire, established the autocephalous Serbian church, wrote the first literary works, were the first legislators - [Прекинуте љубави](https://www.svetknjige.net/knjiga/prekinute-ljubavi/) - Корица: Михаило Писањук - [Српско-турски рат 1912.](https://www.svetknjige.net/knjiga/srpsko-turski-rat-1912/) - У текстовима обједињеним у овој књизи, Станоје Станојевић објаснио је међународне односе и процесе који су у контексту решавања Источног питања довели до стварања савеза балканских држава и уласка Србије у рат против Турске 1912. године. Као непосредни учесник ратних догађаја, изложио је динамику борбених дејстава српских дивизија током ослобађања Косова, Куманова, Скопља, Прилепа, све - [Феномен Чековић](https://www.svetknjige.net/knjiga/fenomen-cekovic/) - „Про­во­ка­ти­ван на­слов Фе­но­мен Че­ко­вић нам, већ и пре отва­ра­ња књи­ге, су­ге­ри­ше да ни­је реч о чо­ве­ку 'ка­квих нај­ви­ше има'. Па шта је то рет­ко, нео­бич­но и чуд­но у лич­но­сти, у ка­рак­тер­ном скло­пу Јо­ва­на Че­ко­ви­ћа? Ко га по­бо­ље по­зна­је, од­го­во­рио би на по­ста­вље­но пи­та­ње: а шта то ни­је! Од чи­ње­ни­це да је био осред­њи ђак и, - [У трагању за оцем](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-traganju-za-ocem/) - „Ду­бро­вач­ки ме­ди­кус док­тор Ни­ко­ло Те­о­до­кис и го­спо­да­ри­ца Зво­ни­ка Је­ле­на Зла­то­но­со­вић, чак и он­да ка­да је јед­но од њих у дру­гом или тре­ћем пла­ну на­ра­тив­ног то­ка, глав­ни су ју­на­ци се­ри­је нај­но­ви­јих ро­ма­на Љи­ља­не Лу­кић. Сми­сле­ни­је би мо­жда би­ло ре­ћи да је љу­бав глав­ни мо­тив ко­ји про­жи­ма ова дје­ла, а да ак­те­ри ту слу­же са­мо да ис­ка­жу - [Мајка у пољу камилице](https://www.svetknjige.net/knjiga/majka-u-polju-kamilice/) - „Тек­сто­ви ко­ји чи­не ову књи­гу – ко­ји­ма су до­пи­са­ни под­на­сло­ви и ко­ји су са­да, ту и та­мо ис­пра­вље­ни, до­пу­ње­ни и ре­ди­го­ва­ни – об­ја­вље­ни су у ча­со­пи­си­ма не­по­сред­но по из­ла­ску Но­го­вих књи­га, а они о Јеч­му и ка­ло­пе­ру (2006) и о про­зи За­пи­ши то, Рај­ко (2011) и у мо­јим књи­га­ма: есеј Је­чам и ка­ло­пер – гу­ста - [Незаборав](https://www.svetknjige.net/knjiga/nezaborav/) - Приче Радомира Баја Јојића испуњене су ведрином, прозрачне су и читљиве, често обојене дискретним хумором који блажи и окрепљује. Блискост коју људи осећају према завичају исказала се у Јојићевом приповедању о различитим темама из његовог дурмиторског завичаја, Пивске планине. Врлину причама дају допадљиво осмишљена казивања о људима и догађајима које аутор предочава уз необично интимну - [Завичајни записи](https://www.svetknjige.net/knjiga/zavicajni-zapisi/) - „Про­стор из­ме­ђу Дур­ми­то­ра, Вој­ни­ка, Го­ли­је, Би­о­ча, Ма­гли­ћа и Во­лу­ја­ка, па све ка­њо­ном Та­ре по­но­во до вр­хо­ва Дур­ми­то­ра, на­зи­ва се Пи­ва. Ре­ги­ја Пи­ве је по­ди­је­ље­на на Пла­ни­ну и Жу­пу, али Пи­вља­ни се ни­је­су ди­је­ли­ли по то­ме, већ су се пре­по­зна­ва­ли као по­ште­ни, пле­ме­ни­ти, успје­шни и до­бри љу­ди. Ви­ше­вје­ков­ни жи­вот у про­стран­ству Пи­ве, у разноликим ље­по­тама при­ро­де - [Црвени руж](https://www.svetknjige.net/knjiga/crveni-ruz/) - „Након осам објављених песничких књига, Весна Секулић успешно осваја и простор кратке наративне прозе, о чему сведочи њена трећа књига прича ЦРВЕНИ РУЖ, насловљена по истоименој причи којом затвара потоњу страницу ове у свему одмерено структурисане књижевне исповеднице. Будући да не пристаје на равнодушно слагање времена, ауторка проналази омиљени осмех и свој емоционални капацитет отвара - [Додир душа](https://www.svetknjige.net/knjiga/dodir-dusa/) - „Ро­ман Ми­ла­ди­на Ћо­со­ви­ћа До­дир ду­ша по­све­ћен је ра­ту и ње­го­вим по­сле­ди­ца­ма, са по­себ­ним на­гла­ском на пси­хич­ке по­ре­ме­ћа­је ко­је иза­зи­ва­ју ужа­сни рат­ни при­зо­ри, страх, ра­ња­ва­ње са обо­га­ље­но­шћу, гу­би­так во­ље­не осо­бе. Аутор, ис­ку­сан ле­кар и чо­век ши­ро­ког оп­штег обра­зо­ва­ња, при­шао је про­бле­ми­ма ра­та и пси­хич­ких по­ре­ме­ћа­ја ко­ји су ве­за­ни за рат­не стре­со­ве на спе­ци­фи­чан и ви­ше­сло­јан на­чин, - [Очи Симониде Лепе](https://www.svetknjige.net/knjiga/oci-simonide-lepe/) - „Књи­жев­ни­ца бо­га­тог и вр­сног опу­са по­да­ри­ла нам је опет но­ву збир­ку сти­хо­ва са нео­бич­ним на­сло­вом: Очи Си­мо­ни­де Ле­пе. У овој збир­ци, као и у ве­ћи­ни до­са­да­шњих, све је ва­зду­ша­сто, ле­пр­ша­во, ете­рич­но, у не­кој не­ствар­ној ат­мос­фе­ри зби­ва­ња на зе­мљи, па чак и у не­бе­ским сфе­ра­ма, у про­сто­ри­ма на­ма не­по­јам­ним и ни­ко­ме, на­рав­но, до­ступ­ним. Тре­ба би­ти фи­ло­зоф - [Najveće nepravde prema srpskim i jugoslovenskim sportistima](https://www.svetknjige.net/knjiga/najvece-nepravde-prema-srpskim-i-jugoslovenskim-sportistima/) - „Сваки организовани, такмичарски спорт има у себи елементе политике. Не код оних који су на спортским борилиштима, који трче, шутирају, прескачу, бацају, надмећу се у разним елементима... Њима је такмичење задовољство, љубав, живот, у новије време егзистенција, многима и богатство, али код таквих политика нема никакав значај. Код њихових газда, власника, директора, политичких заштитника, несумњиво - [Вожд Карађорђе у руским хроникама](https://www.svetknjige.net/knjiga/vozd-karadjordje-u-ruskim-hronikama/) - Аутор анализира рецепцију лика и дела Карађорђа Петровића у Русији у 19. веку. Износи виђења руских историчара и хроничара о Карађорђу и легенде о њему, описује начин на који је примљена његова погибија у руској јавности, даје занимљиво сведочанство о Карађорђевом војном логору из пера Ф. В. Булгарина, саопштава податке из Надеждинове биографије Карађорђа и - [Путују речи](https://www.svetknjige.net/knjiga/putuju-reci/) - „По­е­зи­ја, ко­ју овом збир­ком аутор­ка по­кла­ња и де­ли сво­јим чи­та­о­ци­ма, ла­ка је, јед­но­став­на, ра­зу­мљи­ва, по­лет­на, сет­на, ми­са­о­на, љу­бав­на, опи­сна, пу­на емо­ци­ја и искре­на. Сва­ка је пе­сма јед­на при­ча ко­ју ће, без сум­ње, сва­ко ко је про­чи­та раз­у­ме­ти, без об­зи­ра да ли се је у њој про­на­шао или ни­је. Сва­ка је део не­ке ‘ње­не при­че’, ње­ног - [Нова балканизација српских земаља](https://www.svetknjige.net/knjiga/nova-balkanizacija-srpskih-zemalja/) - „У са­бра­ним тек­сто­ви­ма у овој књи­зи, ко­ји су пи­са­ни као есе­ји на ва­жне по­ли­тич­ке, ге­о­по­ли­тич­ке и те­ме срп­ског на­ци­о­нал­ног ка­рак­те­ра, а не­ки као чла­нак – при­лог, пре­глед­ни чла­нак, или ре­фе­ра­ти и са­оп­ште­ња са струч­них и на­уч­них ску­по­ва, зна­ча­јан про­стор су до­би­ле те­ме ко­је се ба­ве про­бле­ми­ма про­стор­не не­са­гла­сно­сти из­ме­ђу срп­ске др­жа­ве, срп­ске зе­мље и срп­ског - [Библиографија о геноциду над српским народом у XX веку](https://www.svetknjige.net/knjiga/bibliografija-o-genocidu-nad-srpskim-narodom-u-xx-veku/) - „Библиографија о геноциду над Србима у XX веку, чију је припрему осмислило и покренуло Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку, у сарадњи са Архивом САНУ и уз подршку академика Василија Крестића, јединствен је пројекат. Оваква библиографија, колико нам је познато, до сада није урађена. Библиографија која обухвата књиге које нуде - [Ђе сам ја ово](https://www.svetknjige.net/knjiga/dje-sam-ja-ovo/) - „Анегдоте сабране у овој књизи представљају поетолошку и културолошку цјелину вишега реда. Као цјелина, књига има своје омиљене јунаке, своје омиљене теме и своју територију (кажемо: књига има, а не: писац има, јер то књига сабира, а Ћоровић је тек објективни хроничар). А и епоха је ту практично једна: све би то могао да доживи, - [Приче из Новог Травника](https://www.svetknjige.net/knjiga/price-iz-novog-travnika/) - У пе­ри­о­ду од 1948. до 1953. го­ди­не пре­се­ље­но је из Ср­би­је у за­пад­не ре­пу­бли­ке мно­штво фа­бри­ка и ин­ду­стриј­ских по­го­на. С фа­бри­ка­ма су пре­се­ља­ва­ни и љу­ди, нај­бо­љи ка­дро­ви из Ср­би­је, струч­ња­ци – ин­жење­ри и мај­сто­ри, рад­ни­ци ква­ли­фи­ко­ва­ни за рад у ин­ду­стри­ји. Неизвесност је, посебно, пратила велики број Крагујевачана који су добили задатак да на про­стору да­на­шњег - [Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“](https://www.svetknjige.net/knjiga/pod-carskim-vesalima-teror-nad-srbima-u-bosni-i-hercegovini-1914-1918-prema-izvestajima-lista-srpska-zora/) - После Принциповог атентата у Сарајеву 1914. године, аустроугарске власти ставиле су ван закона Србе у Босни и Херцеговини и подвргле их државном терору. Насиље, којем су се придружиле многе муслиманске и католичке комшије, захватило је сва места и области где су Срби живели. Србима је отимана имовина, терани су у војску и у таоце. Недужни - [Кад сјећања заболе](https://www.svetknjige.net/knjiga/kad-sjecanja-zabole/) - „Но­ви ро­ман Љи­ља­не Лу­кић Кад сје­ћа­ња за­бо­ле за­сно­ван је на кла­сич­ном то­по­су (про)на­ђе­ног ру­ко­пи­са, за­пра­во Днев­ни­ка 'из­ве­сне' Је­ле­не Ми­ли­во­је­вић. При­ча овог ро­ма­на сме­ште­на је у осам­де­се­те го­ди­не ми­ну­ло­га сто­ле­ћа. Је­ле­на Ми­ли­во­је­вић упо­зна­је на јед­ном ту­ри­стич­ком пу­то­ва­њу по Ита­ли­ји 'из­ве­сног' Ди­ми­три­ја Ми­тју До­ки­ћа, но­ви­на­ра јед­ног бе­о­град­ског ли­ста, што се окон­ча­ва ро­ман­сом, ко­ја ће за­до­би­ти свој ста­но­ви­ти, - [Завет љубави](https://www.svetknjige.net/knjiga/zavet-ljubavi/) - „Песме се у овој књизи наше поетесе рођене у Херцеговини, а већ годинама настањене у канадској провинцији Онтарио, нижу баш као ниска бисера у песми Бисерје. Међу људима који су у љубави провели цео живот, ‘свака је прича бисер један’ – сведочи песникиња из прве руке. Док читамо стихове, ми виримо у њен најинтимнији дневник. - [Умиљанкa](https://www.svetknjige.net/knjiga/umiljanka/) - Одувек је учитељ био најбољи друг деце и детињства. Нико као учитељ не познаје дечју стварност, снове и душу. О томе лепо сведочи учитељица и песникиња Десанка Ристић, која се одушевљено залаже за дечје врлине радости и лепоте. У својој песничкој књизи Умиљанка она проповеда љубав, разумевање и доброту на свим плановима живљења. Песникиња целом - [Bea](https://www.svetknjige.net/knjiga/bea/) - “Bij een aantal mensen is het gelukshormoon als gevolg van een onbekend kosmisch proces gemuteerd. De regering is wanhopig, want ze weet niet wat ze aan moet met mensen die geen pijn voelen. In wetenschappelijke kringen wordt echter gesproken over de mogelijkheid om het gemuteerde hormoon te gebruiken voor de productie van een volmaakte pijnstiller. - [Тако се гради кућа](https://www.svetknjige.net/knjiga/tako-se-gradi-kuca/) - „Тако се гради кућа назив је пете збирке песама, а девете књиге Душице Ивановић, професорке српског језика, овенчане бројним признањима и наградама за своје књижевно стваралаштво. Тако се гради кућа наслов је који ће остати упамћен, јер окупља другачије песме које својом мелодијом, метриком, садржајем и конотацијама нуде јасан поглед кроз широм отворене прозоре окренуте - [Песме](https://www.svetknjige.net/knjiga/pesme/) - По­е­зи­ја Жи­во­ра­да Си­ми­ћа мо­же се чи­та­ти на раз­ли­чи­те на­чи­не, а ње­на се суштина мо­же разложити на више по­ет­ски зна­чај­них ком­по­нен­ти. Оно што при пр­вом чи­та­њу Си­ми­ће­ве по­е­зи­је па­да у очи јесте ви­ше­слој­ност упо­тре­бље­них стил­ских фи­гу­ра, ра­зно­ли­кост – жан­ров­ска, те­мат­ска и у твор­би сти­ха, као и сво­је­вр­сна слич­ност са пе­сни­ци­ма тзв. „по­е­зи­је сло­бод­ног то­ка ми­сли“. - [Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.](https://www.svetknjige.net/knjiga/ratni-sukobi-na-granicama-republike-srpske-1992/) - Мићо Станишић пише о ратним дешавањима у Босни и Херцеговини током 1992. године. На основу аутентичних и поверљивих докумената који су му били доступни као министру унутрашњих послова Републике Српске и непосредном актеру кључних догађаја из тог времена, Станишић потпуније осветљава противуставне манипулације муслиманских и хрватских политичких вођа, којима доказује њихову кривицу за избијање ратног - [Осамдесет година фудбала у Невесињу](https://www.svetknjige.net/knjiga/osamdeset-godina-fudbala-u-nevesinju/) - „Невесињци радо препричавају своју богату фудбалску историју. Временом су додаване приче и одузимане истине, блиједиле слике, затуране фотографије, али љубав према Невесињу и фудбалу покренула је жељу да се јубилеј, 80 година фудбала у Невесињу, обогати монографијом, која ће повезати генерације фудбалера Невесиња и вратити истине на фудбалске терене, баш онако како су новински дописници - [Далеко се чуло](https://www.svetknjige.net/knjiga/daleko-se-culo/) - „Ко­ли­ко пе­снич­ки, лек­сич­ки на­пор Ра­де­ви­ћев да фор­му­ли­ше ло­кал­ни жи­вот, де­ли­кат­ну си­ту­а­ци­ју ка­да ма­тер ку­не си­на, или же­на му­жа, у Кле­тви, то­ли­ко ен­ци­кло­пе­диј­ски, уни­вер­зал­ни у Гр­чу, чи­не овај ру­ко­пис са­мо­свој­ним аутор­ским де­лом. Не­ма сум­ње, Ра­де­вић се хра­бро упу­тио, за­ве­ден ста­зом ко­јом Ма­ти­ја Бећ­ко­вић ко­ра­ча, опет и он за­ве­ден Ње­го­ше­вим му­дрим пу­то­ка­зи­ма. Вре­ме ће по­ка­за­ти да ли - [Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević](https://www.svetknjige.net/knjiga/die-heldin-aus-innsbruck-diana-obexer-budisavljevic/) - Über­set­ze­rin: Ana Ćo­sić Serbian edition English edition - [Сви Адамови гријеси](https://www.svetknjige.net/knjiga/svi-adamovi-grijesi/) - „Име главног јунака, већ у наслову [романа Сви Адамови гријеси] асоцира и на колективно (грех) и на појединачно (судбина јединке) и тако најављује путовање кроз један људски живот који је уједно метафора судбине људске заједнице, посебно оне најуже, породичне. Неписмени сељак, чврсте вере у Бога, у себи носи исконску снагу и потребу да сачува огњиште - [Кључеви живота](https://www.svetknjige.net/knjiga/kljucevi-zivota/) - Двојезично српско-енглеско издање - [Љубави у доба короне](https://www.svetknjige.net/knjiga/ljubavi-u-doba-korone/) - „У струк­ту­ри Зе­ја­ко­вих ро­ма­на на­ра­тор је при­вид­но од­стра­њен. У си­жеј­ној рав­ни на­ра­то­ра при­кри­ва је­зич­ка на­ра­ци­ја са на­гла­ше­ном ‘aковс­ком’ до­ми­на­ци­јом то­по­ни­ма и ло­ка­ли­за­ма. Ро­ман Љу­ба­ви у до­ба ко­ро­не бу­ди чи­та­о­че­ву ра­до­зна­лост упра­во, у ско­ро из­не­над­ном, су­сре­ту с на­ра­то­ром. Аутор се ‘огла­сио’ пу­то­ва­њем у род­ну (Аков­ску) ва­рош. Ипак, чи­та­лац не­ће до­че­ка­ти ре­а­ли­стич­ност при­по­ве­да­ња – опис Аков­ске ва­ро­ши - [Из дневника о прочитаним књигама](https://www.svetknjige.net/knjiga/iz-dnevnika-o-procitanim-knjigama/) - Текстовима у овој књизи Тања Прокопљевић успоставља приснију и непосреднију комуникацију критичара са писцима и њиховим делима и притом пажљиво чува ону деликатну меру равнотеже између нескривене емпатије за дела која тумачи и вредносних судова које изриче – увек после темељите и луцидне књижевнокритичке анализе. Док издваја кључне моменте и промишља загонетне и сложене феномене - [Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918](https://www.svetknjige.net/knjiga/spomenica-poginulih-i-umrlih-staresina-srpske-vojske-u-ratu-1914-1918/) - У Споменици су објављена имена 15.819 по­ги­ну­лих и умр­лих ста­ре­ши­на српске војске у рату 1914–1918. Аутор је на основу архивских података установио и у Споменици објавио имена и бро­ј по­ги­ну­лих ста­ре­ши­на српске војске у Првом светском рату, навео по­да­тке о чи­ну, ста­ро­сном до­бу, ме­сту ро­ђе­ња и жи­во­та, вој­ној је­ди­ни­ци, ко­манд­ном по­ло­жа­ју старешине, ме­сту на ко­ме - [Ратна морнарица Краљевине Југославије, судбине људи, површинских бродова, подморница и морнарничке авијације](https://www.svetknjige.net/knjiga/ratna-mornarica-kraljevine-jugoslavije-sudbine-ljudi-povrsinskih-brodova-podmornica-i-mornarnicke-avijacije/) - „Морнаричко-технички потпуковник у пензији Милан Ђуран припремио је дело Ратна морнарица Краљевине Југославије, које обухвата период од њеног настанка крајем Првог светског рата до њеног нестанка почетком Другог светског рата. Настала као последица распада једне монархије и нестала као узрок стварања друге (немачког Рајха), ова морнарица је за релативно кратко време прошла кроз неколико фаза - [Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav](https://www.svetknjige.net/knjiga/bishop-strossmayer-a-croat-greater-croat-or-yugoslav/) - Translation from Serbian: Tatjana Ćosović - [Манастир Подмалинско](https://www.svetknjige.net/knjiga/manastir-podmalinsko/) - Манастир Подмалинско налази се код Шавника у кањону реке Буковице. Саграђен је у XIII веку и посвећен Светом архангелу Михаилу. Томаш Ћоровић сакупио је у овој књизи све оно што је већ било познато о овом манастиру, али је истражио и забележио и оне, до сада непознате, историјске чињенице и архивске списе о овој немањићкој - [Uvod u andragogiju](https://www.svetknjige.net/knjiga/uvod-u-andragogiju/) - Увод у андрагогију је, пре свега, намењен студентима учитељских факултета и по својој структури и обиму прилагођен је плану и програму предмета Андрагогија који они слушају. Увод у андрагогију може бити користан извор сазнања и за практичаре образовања одраслих од наставника и инструктора различитог профила, организатора образовања и стручних сарадника у институцијама за образовање и - [Komparativna pedagogija; teorija, sistemi, reforme](https://www.svetknjige.net/knjiga/komparativna-pedagogija-teorija-sistemi-reforme/) - Студија Komparativna pedagogija – teorija, sistemi, reforme настала у оквиру истраживачког пројекта Института за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду, плод је настојања аутора да у што сажетијем облику представи и образложи сложену проблематику и темељне проблеме из ове области педагошке науке. Тиме је опредељена и структура књиге – обухваћена су три круга проблема: - [Милош Обилић у народној поезији и легенди](https://www.svetknjige.net/knjiga/milos-obilic-u-narodnoj-poeziji-i-legendi/) - Приредио: Стево Ћосовић - [Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph / Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија](https://www.svetknjige.net/knjiga/crimes-against-serbs-in-the-independent-state-of-croatia-photomonograph-zlocini-nad-srbima-u-nezavisnoj-drzavi-hrvatskoj/) - Bilingual edition in Serbian and English English translation: Tatjana Ćosović - [Учитељица](https://www.svetknjige.net/knjiga/uciteljica/) - Бо­ри­слав Га­врић, пи­сац ко­ји се успе­шно огле­дао у свим књи­жев­ним жан­ро­ви­ма, по­ну­дио је чи­та­о­ци­ма свој но­ви ро­ман Учи­те­љи­ца. Га­врић до де­та­љa ни­јан­си­ра лич­ност учи­те­љи­це Мил­не, еман­ци­по­ва­не же­не. Она усме­ра­ва ток до­га­ђа­ја где уче­ству­ју мно­ги про­та­го­ни­сти: Иштван Шај­ти, Сто­јан Ба­бин, ко­чи­јаш Звр­кан, Ге­нe­рал М., пу­ков­ник Меклда­у­ден, го­вор­ник Му­ста­фа, Ми­тар Ву­кић Смиљ­кин, ба­ба Смиљ­ка и дру­ги. Учи­те­љи­ца - [Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике](https://www.svetknjige.net/knjiga/plemeniti-kalemci-knjizevni-sporovi-i-svetovi-tumacenja-i-kritike/) - У својој новој књизи књижевне критике, др Мићо Цвијетић доноси анализе књижевног дела Лазе Костића, Вељка Петровића, Иве Андрића, Радована Вучковића, Ћамила Сијарића, Милосава Тешића, Рајка Петрова Нога и др. - [Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића](https://www.svetknjige.net/knjiga/hram-svetog-petra-zimonjica-u-danicima-kod-gacka-zaduzbina-prota-rada-zelenovica/) - Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка задужбина је почившег проте Рада Зеленовића, а подигнут је у спомен на невино страдале житеље Данића у јуну 1941. године. У том усташком погрому страдале су породице Бољановић, Николић, Зимоњић и Златанић, а међу њима и ујаци проте Рада, Шпиро и Пиљо Бољановић, и њихове комплетне породице. - [Прыжок Лилит – Лилитин скок](https://www.svetknjige.net/knjiga/prizok-lilit-lilitin-skok/) - „Да, ре­чь идет о по­э­те, ко­то­рый, по­ми­мо пе­ра, дер­жал в сво­их ру­ках стре­лу Аму­ра. Он про­сла­влял Же­нщ­и­ну, по­кло­нял­ся лю­бов­но­му тре­пе­ту, под­дер­жи­вал ого­нь стра­сти. Же­нщ­и­на - цен­тр его ми­ра и ве­ли­ча­й­шее не­ис­ся­ка­е­мое вдох­но­ве­ние. Он и сам ча­сто так го­во­рил. Но в сти­хах он тре­пе­тал, го­рел и вос­кре­сал, как пти­ца Фе­никс, стра­дал. Де­лал он это не то­ль­ко - [Игра головой / Игра главом](https://www.svetknjige.net/knjiga/igra-galovoj-igra-glavom/) - Перевёл с сербского Андрей Базилевский Москва: Вахазар; Белград: Свет књиге - [Tёплый каменный лёд](https://www.svetknjige.net/knjiga/topli-kameni-ljod/) - Перевод с сербского язьιка: Златана Петрович - [Лилитин скок – Прыжок Лилит](https://www.svetknjige.net/knjiga/lilitin-skok-prizok-lilit/) - „Да, реч је о пе­сни­ку ко­ји је у ру­ка­ма, по­ред пе­ра, др­жао и амо­ро­ву стре­лу. Ве­ли­чао је Же­ну, кла­њао се љу­бав­ним треп­та­ји­ма, одр­жа­вао ва­тру стра­сти. Же­на је цен­тар ње­го­вог све­та и нај­ве­ћа не­пре­су­шна ин­спи­ра­ци­ја. То је и сам че­сто го­во­рио. Али у пе­сма­ма је и стре­пео, го­рео и вас­кр­са­вао по­пут фе­ник­са, па­тио. То је ра­дио - [У вртовима плејада / In den Gärten der Plejaden](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-vrtovima-plejada-in-den-garten-der-plejaden/) - С немачког препевао: Мићо Цвијетић двојезично немачки и српски - [The Ray of the Microcosm](https://www.svetknjige.net/knjiga/the-ray-of-the-microcosm/) - Translation into English: Anica Savić Rebac Serbian edition - [Књижевно дело Милоша Црњанског](https://www.svetknjige.net/knjiga/knjizevno-delo-milosa-crnjanskog/) - „Ми­лош Цр­њан­ски глав­на је лич­ност срп­ске аван­гард­не књи­жев­но­сти. Јав­но­сти се нај­пре пред­ста­вио драм­ском игром Ма­ска, а по­том је об­ја­вљи­вао кри­ти­ке, пе­сме, но­ве­ле, ро­ма­не, пу­то­пи­се и ме­мо­а­ре и у свим жан­ро­ви­ма до­се­гао нај­ви­ше вред­но­сти, уз исто­вре­ме­но њи­хо­во ино­ви­ра­ње, па се мо­же ре­ћи да је Цр­њан­ски и нај­зна­чај­ни­ји аван­гар­дист ко­га су Ср­би има­ли. Ње­го­ви аван­гард­ни по­ку­ша­ји ни­су - [Зора над Боровњацима](https://www.svetknjige.net/knjiga/zora-nad-borovnjacima/) - Боровњаци, уклето место. Сањају га партизанка Мара и дружбеница нечастивог. Боровњаци су одсекли поље Каменово, спалили небеско борје, отворили омален ливадак, на коме су заиграли лудо коло злице и укољице са поља Шаранских. Много година касније црквица из горе зелене зацелила је ране чистим душама страдалника. Отворила им света врата... - [Тајна Совиног дола](https://www.svetknjige.net/knjiga/tajna-sovinog-dola/) - „Роман Тајна Совиног дола је фуриозно испричана прича о нашем времену, људима и догађајима, приликама у којима живимо. Лазаревић је успео да сачини дело које од првог до последњег реда држи читаочеву пажњу. Исписао је питко штиво о тешкој теми – мафији која је овладала свим порама нашег друштва, њеним нераскидивим везама са политиком. Попут - [Српске народне приче о животињама](https://www.svetknjige.net/knjiga/srpske-narodne-price-o-zivotinjama/) - Приредила: Татјана Ћосовић - [Шаљиве народне приче](https://www.svetknjige.net/knjiga/saljive-narodne-price/) - Приредио: Стево Ћосовић - [Краљ Петар од рођења до смрти](https://www.svetknjige.net/knjiga/kralj-petar-od-rodjenja-do-smrti/) - Књигу Краљ Петар од рођења до смрти Миленко Вукићевић је објавио 1922. године. Као лични пријатељ краља Петра I Карађорђевића, Вукићевић је био у прилици да саопшти мноштво прворазредних података о личности и карактеру Карађорђевог унука. Вукићевић прати личност краља Петра од првих дана детињства до краја живота, осветљавајући, притом, историјска збивања тог времена. Највећу - [Школе у држави Немањића](https://www.svetknjige.net/knjiga/skole-u-drzavi-nemanjica/) - У својим текстовима о школама у држави Немањића, историчар Миленко М. Вукићевић доноси обиље појединости о првим облицима организованог описмењавања српског народа. Занимљивим излагањем о почецима и развитку српских школа, он лепо осветљава културне и цивилизацијске токове у немањићком периоду. Полазећи са становишта да су школе биле снажан ослонац немањићкој држави, Вукићевић, на основу поузданих - [Сава Владиславић-Рагузински у свом и нашем времену](https://www.svetknjige.net/knjiga/sava-vladislavic-raguzinski-u-svom-i-nasem-vremenu/) - Заслужна личност српске и руске историје, гроф Сава Владиславић је прошао буран животни пут – од рођења у забитом херцеговачком кршу до погребења у Лаври Св. Александра Невског у Санкт Петербургу. Мало је Срба XVIII века који су оставили толико трага у светској историји. Обдарен и енергичан, Сава Владиславић је био блиски сарадник Петра I, - [Западне стране у средњовјековној босанској држави](https://www.svetknjige.net/knjiga/zapadne-strane-u-srednjovjekovnoj-bosanskoj-drzavi/) - Књига Западне стране у средњовјековној босанској држави представља пионирски подухват да се напише прва историографска синтеза „земље“ Западне стране. Ауторка је обрадила историјске догађаје у средњовековном добу у Западним странама – географском простору под којим се подразумевају четири жупе, односно четири крашка поља – Ливно, Дувно, Гламоч и Купрес, која су лежала у југозападном делу - [Илија Кецмановић; живот и дело](https://www.svetknjige.net/knjiga/ilija-kecmanovic-zivot-i-delo/) - У монографији Илија Кецмановић – живот и дело, Триша Кујача је у целости приказао живот и рад Илије Кецмановића, истакнутог књижевног и културног историчара између два рата и након Другог светског рата. Кујача осветљава породично стабло Илије Кецмановића и документовано прати његов професионални развој. Кујача је подвукао значај који имају бројни монографски радови (о Крањчевићу, - [Андрић – паралеле и перцепција](https://www.svetknjige.net/knjiga/andric-paralele-i-percepcija/) - Проф. др Радован Вучковић објављује у овој књизи двадесетак научних расправа у којима потпуније осветљава Андрићево место у нашој књижевности и књижевној историји. - [Цвет из туђе баште, песме и приче](https://www.svetknjige.net/knjiga/cvet-iz-tudje-baste-pesme-i-price/) - Илустрације и насловна страна: Јасна Опавски - [Тешко је бити утишан до краја](https://www.svetknjige.net/knjiga/tesko-je-biti-utisan-do-kraja/) - Песничке асоцијације у овој збирци ожи­вља­ва­ју објек­тив­не по­ја­ве и при­ли­ке про­жи­ма­ју­ћи их ху­ма­ном но­том ко­ја на овај или на онај на­чин ус­по­ста­вља ви­со­ку ре­цеп­ци­ју са­ме пе­сме као це­ли­не. Без об­зи­ра на то о че­му пи­ше, аутор­ка лек­си­ци да­је свој­ства жи­вих ство­ре­ња и за­ла­же се за до­сто­јан­ство из­ре­че­ног. Као да по­ма­же ре­чи­ма да хо­да­ју и ле­те, - [Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik](https://www.svetknjige.net/knjiga/andriceva-hronika-andrics-chronik/) - Заједничко издање са Институтом за славистику Универзитета Карл Франц у Грацу Приредио: Бранко Тошовић - [Andrićev Latas – Andrićs Latas](https://www.svetknjige.net/knjiga/andricev-latas-andrics-latas/) - Заједничко издање са Институтом за славистику Универзитета Карл Франц у Грацу Приредио: Бранко Тошовић - [Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein](https://www.svetknjige.net/knjiga/andriceva-gospodica-andrics-fraulein/) - Заједничко издање са Институтом за славистику Универзитета Карл Франц у Грацу Приредио: Бранко Тошовић - [Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen](https://www.svetknjige.net/knjiga/andricevi-znakovi-andrics-zeichen/) - Заједничко издање са Институтом за славистику Универзитета Карл Франц у Грацу Приредио: Бранко Тошовић - [Andrićeva Avlija – Andrićs Hof](https://www.svetknjige.net/knjiga/andriceva-avlija-andrics-hof/) - Заједничко издање са Институтом за славистику Универзитета Карл Франц у Грацу Приредио: Бранко Тошовић - [Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke](https://www.svetknjige.net/knjiga/andriceva-cuprija-andrics-brucke/) - Заједничко издање са Институтом за славистику Универзитета Карл Франц у Грацу Приредио: Бранко Тошовић - [Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића](https://www.svetknjige.net/knjiga/junaci-iz-ustanicke-epopeje-filipa-visnjica/) - Фи­лип Ви­шњић је ис­пе­вао два­на­ест пе­са­ма о личностима и до­га­ђа­ји­ма из Пр­вог срп­ског устан­ка 1804–1813. Ство­рио је је­дин­стве­ну епо­пе­ју о бо­је­ви­ма про­тив Ту­ра­ка, у којој је опевао истакнуте јунаке, кнезове, ратнике и мегданџије, а поменуо је и низ других познатих или мање познатих личности. У књизи Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића, Стево Ћосовић по­на­о­соб - [Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.](https://www.svetknjige.net/knjiga/slavno-doba-hercegovine-spomen-knjiga-o-hercegovackom-ustanku-1875-1878/) - Приредио: Стево Ћосовић - [Чистачи](https://www.svetknjige.net/knjiga/cistaci/) - У свом четвртом роману Чистачи Радован Лазаревић прати судбине обичних малих људи залуталих у свет великих битанги. Друштвена хроника умотана у форму трилера. И у овом, као и у претходним романима, Лазаревић остаје веран тези да је видљиви свет шарена лажа, да је борба за моћ једина константа, а чистачи крвавих трагова за победницима, неизоставни - [Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World](https://www.svetknjige.net/knjiga/jutro-na-kraju-svijeta-morning-at-the-end-of-the-world/) - Превод на енглески: Саша Важић - [Samo ja znam](https://www.svetknjige.net/knjiga/samo-ja-znam/) - „Књига Војислава Новића Само ја знам је психолошки приказ трагедије и голготе главног лика, у вријеме распада бивше Југославије. То је потресна исповијест учесника страшног страдања, свједока догађаја и лојалног грађанина. Казивање главне личности дочарава борбу за голи живот у вријеме кад се судило без суда, осуђивало без кривице, кад си био крив што си - [Домовина у срцу и друге приче](https://www.svetknjige.net/knjiga/domovina-u-srcu-i-druge-price/) - Здравко Згоњанин не стреми високим уметничким домашајима у својој прози, већ се ослања на доследност сећања и тачност успомена, казујући своју поруку једноставно, онако како је она проживљена у прошлости. Присећајући се једне занимљиве животне приче из времена служења војног рока, Згоњанин доноси своју исповест, на непосредан, људски топао начин. - [Purgatorijum](https://www.svetknjige.net/knjiga/purgatorijum/) - Hoc est verum et nihili nisi verum – истина и ништа осим истине у 25 кратких прича, које сагледане заједно у својој универзалној идеји граде необичан роман. Двадесет пет главних јунака који су заборавни, изборани, проћелави, наглуви, оболели од стварних и умишљених болести, али који још увек, очима пуним енергије, истрајавају у осматрању живота и - [Душа у пепелу](https://www.svetknjige.net/knjiga/dusa-u-pepelu/) - Млад човек, рођен, одрастао и увучен у ратни вир у Вуковару – има ли уопште избора у бирању теме за писање? Бранко Бубало пише зато што мора, што има потребу да својим личним искуством, својим сведочењем, допринесе утврђивању истине о још свежим, отвореним ранама, у свим виталним порама српског националног бића. „Ратно искуство је врхунац - [Између камена и воде](https://www.svetknjige.net/knjiga/izmedju-kamena-i-vode/) - Сасвим извесна зрелост приповедања о противуречним људским судбинама, моралном посртању или уздизању појединаца чине узбудљиву радњу романа Између камена и воде, смештену у давнашњи херцегновски миље. - [Kozja ćuprija](https://www.svetknjige.net/knjiga/kozja-cuprija/) - Борис Анђелић допричава збивања и судбине начете у његовом претходном роману Долац Малта. Опет је у центру његовог интересовања сарајевска раја, трајно означена ратним искуством и расута по свету. Не признајући поделе на веру и нацију, Борис Анђелић даје убедљив и аутентичан приказ горких ратних неспоразума и прекинутих пријатељстава. Сећање на Фериду, која се, обешчашћена - [Турски друм](https://www.svetknjige.net/knjiga/turski-drum/) - Корица: Михаило Писањук - [Листања](https://www.svetknjige.net/knjiga/listanja/) - У пет целина (Листови порозне поетике, Листови затуреног албума, Листови незавршеног дневника, Листови заборављене бележнице, Листови апокрифне баснарице) своје нове песничке збирке, Милан Буњевац доноси нове песме, утиснуте у имагинативни оквир песничке визије о садашњем и прошлом. - [Живот и пјесма](https://www.svetknjige.net/knjiga/zivot-i-pjesma/) - Об­ја­вљи­ва­ње ове књи­ге мо­ти­ви­са­но је, пре све­га, же­љом из­да­ва­ча да се омо­гу­ћи пот­пу­ни­ји увид у це­ли­ну књи­жев­ног де­ла Ра­до­ми­ра Ву­ла Бо­ји­ћа, у осо­бе­но­сти ње­го­ве по­е­зи­је и ње­гов спе­ци­фи­чан књи­жев­ни про­фил. У пр­ви одељ­ак увр­штен је ком­пле­тан текст Бо­ји­ће­ве збир­ке пе­са­ма За­што ја (1987), а по­том, као засебна целина, пе­сме од­aбра­не из пе­сни­ко­ве ру­ко­пи­сне за­о­став­шти­не. Пе­сме - [Цвијета](https://www.svetknjige.net/knjiga/cvijeta/) - Цвијета Главан из Поповог поља је имала седморицу синова и једну кћер. Усташе су 1941. године тројицу њених синова и мужа бацилу у јаму Ржани до, а касније убили и кћер. Она је, тешко рањена, успела да на време упозори становнике села и спасе их од извесне смрти. Наредних педесет година живела је као удовица, - [Не знам, још увек](https://www.svetknjige.net/knjiga/ne-znam-jos-uvek/) - Маниром искусног песника, млада песникиња Данка Ђукановић пева о ономе што види, сусреће, осећа и доживљава. Чини то вешто, језички и стилски истанчано. У њеној песничкој слици нема ничег сувишног, све је пажљиво одмерено и уткано у целовиту песничку мисао. ТРАЖИМ ОБЈАШЊЕЊЕ Да смо сви јаки Неустрашиви, хладни и челични Шта би нас - [Везмарово сећање](https://www.svetknjige.net/knjiga/vezmarovo-secanje/) - Главни јунак једног од три циклуса песничке збирке Везмарово сећање је Мићо Везмар, који је преживео стравичан злочин у месту Шушњар у Другом светском рату. Шушњар је треће по величини стратиште у Босни и Херцеговини за време Другог светског рата. На том месту убијено је око 5500 Срба и 50 Јевреја. У Извeштају о стању - [Песме и пјесме](https://www.svetknjige.net/knjiga/pesme-i-pjesme/) - Песничка збирка Бошка Ломовића Песме и пјесме садржи љубавне, боемске, рефлексивне и сатиричне песме. Међу 40 наслова, формом и садржајем издваја се циклус „Тринаест десетерачких руковети“, у коме песник транспонује слике страдања из средњовековне епике у доба недавне несреће српског народа. Пред нама је песник који је уроњен у дух свог народа. И кад би - [Коштана врпца](https://www.svetknjige.net/knjiga/kostana-vrpca/) - Корица: Михаило Писањук - [Знамења старе Херцеговине](https://www.svetknjige.net/knjiga/znamenja-stare-hercegovine/) - У збирци путописне прозе Знамења старе Херцеговине Радисав Машић пише о мотивима и легендама херцеговачког краја. Машић оживљава митове везане за стари град Самобор, кулу Краљевића Марка, светињу у Лућу... Занимљивим језиком Радисав Машић износи значај православног храма у Фочи, манастира у Бањи Прибојској, меморијалног комплекса на Тјентишту, ћуприје на Дрини, чајничких златара, Пивског манастира, - [Бен Акибино путовање по Европама](https://www.svetknjige.net/knjiga/ben-akibino-putovanje-po-evropama/) - Приредила: Марија Циндори Корица: Михаило Писањук - [Проблеми, писци, дела VI](https://www.svetknjige.net/knjiga/problemi-pisci-dela-vi/) - Заједничко издање с Матичном библиотеком Источно Сарајево - [Kosmički kentauri](https://www.svetknjige.net/knjiga/kosmicki-kentauri/) - Александар Сокнић поново, у свом препознатљивом стилу, доноси прозу особене фантастике. Роман Космички кентаури својеврстан је наставак романа Кад падне магла (романима су заједнички ликови, а повезује их и магла као симбол тајанственог и недокучивог). Из аутентичне атмосфере читалац прати како се побеђује страх и избегавају опасности. Укратко, Сокнић доноси изузетан роман који завређује читалачку - [Filozofija politike II. Moć i moral](https://www.svetknjige.net/knjiga/filozofija-politike-ii-moc-i-moral/) - Филозофију покрећу сусрети човека са собом, с људима и светом око себе од кога се не може раздвојити. Многи су зачуђеност и запитаност сматрали основним подстицајима филозофије. Има и других подстицаја. По Делезу, у њих спада и осећање срамоте због сталног људског склапања компромиса. Како човек да постигне и одржи усправан ход када је углавном - [Песништво Вука Крњевића](https://www.svetknjige.net/knjiga/pesnistvo-vuka-krnjevica/) - Приредили: Бранко Стојановић и Стево Ћосовић - [Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945](https://www.svetknjige.net/knjiga/independent-state-of-croatia-total-genocide-1941-1945/) - English translation: Tatjana Ćosović - [Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia / Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској](https://www.svetknjige.net/knjiga/suffering-of-the-serbian-orthodox-church-in-the-independent-state-of-croatia-stradanje-srpske-pravoslavne-crkve-u-nezavisnoj-drzavi-hrvatskoj/) - Bilingual edition in Serbian and English English translation: Tatjana Ćosović - [The Scent of Almond in Cambodia](https://www.svetknjige.net/knjiga/the-scent-of-almond-in-cambodia/) - Translation from Serbian: Tatjana Ćosović - [Херцеговина јуначка крајина – избор народних пјесама](https://www.svetknjige.net/knjiga/hercegovina-junacka-krajina-izbor-narodnih-pjesama/) - Приредио: Ратко Ш. Бабић - [Шаљиве народне песме](https://www.svetknjige.net/knjiga/saljive-narodne-pesme/) - Приредио: Драгољуб Јекнић - [Епископија захумско-херцеговачка](https://www.svetknjige.net/knjiga/episkopija-zahumsko-hercegovacka/) - Приредио: Стево Ћосовић - [Поп Јовичина буна](https://www.svetknjige.net/knjiga/pop-jovicina-buna/) - Приредио: Станиша Тутњевић - [Живот у дијалогу, мелем речи душу лечи](https://www.svetknjige.net/knjiga/zivot-u-dijalogu-melem-reci-dusu-leci/) - „И сти­хо­ве и про­зу пи­ше ис­ку­ство. То је на нај­леп­ши на­чин раз­у­мео углед­ни и ре­чи­ти док­тор Дра­ган Па­вло­вић, па је сво­ју ху­ма­ни­стич­ку про­фе­си­ју из­ло­жио још јед­ном ис­ку­ше­њу: упу­стио се у про­зну аван­ту­ру ко­ју је де­мон­стри­рао, на се­би свој­ствен на­чин, у књи­зи нео­в­да­шње нај­кра­ће про­зе Жи­вот у ди­ја­ло­гу (ме­лем ре­чи ду­шу ле­чи). У три про­зна кру­га - [Херцеговачки хајдук Станко Сочивица](https://www.svetknjige.net/knjiga/hercegovacki-junak-stanko-socivica/) - Приредио: Шћепан Алексић - [Kad padne magla](https://www.svetknjige.net/knjiga/kad-padne-magla/) - Кад падне магла је роман о љубави и страсти, о односу између жене и мушкарца, оца и сина, млађе и старије генерације. Реч је о писцу Вукашину Алексићу, његовом сину Зорану и девојкама Соњи и Лидији, о књижевности и музици, утицају дроге на младе, о потрази за нежношћу и љубављу. Ово је роман о магли - [Латице једног цвијета](https://www.svetknjige.net/knjiga/latice-jednog-cvijeta/) - У лето 1942. године, цела једна српска покрајина била је изложена уништавању народа и погрому деце. Козаром, Поткозарјем и читавом Крајином разлегао се болни вапај самотних мајки које су, попут црних врана, полегле по згариштима дозивајући децу која су умирала у логорима Независне Државе Хрватске. Вјера Рашковић Зец пише о мучеништву малих заточеника и надчовечанском - [Портрети највећих српских индустријалаца](https://www.svetknjige.net/knjiga/portreti-najvecih-srpskih-industrijalaca/) - Текстови о највећим и најугледнијим српским индустријалцима имају карактер широко заснованог и темељитог истраживања привредне и друштвене прошлости Србије у протеклих двеста година њене државне суверености. Аутор пише о економском успону Србије коме су допринели великани српске економије. Као што свака историја има своју предисторију тако и биографије индустријалаца предочавају културно-историјски контекст значајан за потпуније - [Морине у Херцеговини, повијест о планини](https://www.svetknjige.net/knjiga/morine-u-hercegovini-povijest-o-planini/) - Планина Морине на североистоку Херцеговине била је, све донедавно, вековно летње станиште херцеговачких сточара, али и омиљена приповедачка тема која је ушла у фолклорну традицију путем бројних усмених предања, легенди, прича, епских и лирских песама. Књига Милоша Окуке и Николе Лакете представља својеврстан летопис ове митске планине. У првом ауторском делу књиге – обимној историјско-етнографској - [Клон](https://www.svetknjige.net/knjiga/klon/) - „Кло­ни­ра­ње љу­ди је стро­го за­бра­ње­но. Али, сва­ка за­бра­на увек има и сво­је тај­не пре­кр­ши­о­це. Је­дан од њих је и свет­ски по­знат и при­знат ге­не­ти­чар Сте­фан... Он жи­ви у ме­га­ло­по­ли­су Бе­о­гра­ду, у от­ме­ном но­вом квар­ту Ава­ли­но (ис­под Ава­ле), ода­кле, до свих де­ло­ва гра­да во­де и 'не­ви­дљи­ве' био-лонг са­о­бра­ћај­не тра­се... Што се ти­че гло­бал­ног уре­ђе­ња пла­не­те, оно - [Говорио је Вито Марковић](https://www.svetknjige.net/knjiga/govorio-je-vito-markovic/) - Приредила: Мира И. Марковић - [Године учења](https://www.svetknjige.net/knjiga/godine-ucenja/) - „Фраг­мен­ти жи­во­та по­ку­пље­ни кроз про­зор­ска ста­кла ауто­бу­са, за­гли­бље­ност у блат­ња­ву хи­пер­тро­фи­ју гра­да на­спрам чи­стог бла­та са обо­да гра­да; уну­тра­шњи ди­ја­ло­зи из­ме­ђу Бо­га и Со­то­не; искон­ска бор­ба про­тив на­бу­ја­ле, а јеф­ти­не ре­ал­но­сти; би­блиј­ски па­су­си; те фи­ло­зоф­ске ре­фе­рен­це, чи­не да ова пост­мо­дер­на збир­ка бле­сне у сво­јој ци­тант­но­сти. Упра­во то ма­пи­ра ауто­ра као ело­квет­ног са­го­вор­ни­ка ко­ји је про­ву­као - [Нови хладни рат и Србија](https://www.svetknjige.net/knjiga/novi-hladni-rat-i-srbija/) - Књига садржи изабране текстове др Винка Пандуревића објављене у оквиру „Пројекта српске странице“ московског „Фонда стратешке културе“. Текстови су настали као резултат вишегодишњег стручног праћења тзв. „новог светског поретка“. Ауторове анализе уважавају општеприхваћене теорије о биполарној и постбиполарној епохи развоја светског поретка, с посебним освртом на геополитичку транзицију и приоритете најмоћнијих држава у свету. У - [Браћа](https://www.svetknjige.net/knjiga/braca/) - Углед­ни срп­ски до­ма­ћин Ла­зар Па­вло­вић, ње­го­ва су­пру­га и тро­ји­ца си­но­ва, за­вр­ши­ће као жр­тве иде­о­ло­шке остра­шће­но­сти ко­ја је у вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та тра­гич­но ра­за­ра­ла Ср­би­ју, ши­ри­ла зло, уни­шта­ва­ла по­ро­ди­це, де­ли­ла бра­ћу.... И Ла­за­ре­ви си­но­ви су се на­шли на раз­ли­чи­тим стра­на­ма. Опи­су­ју­ћи бол­ну суд­би­ну нај­мла­ђег Ла­за­ре­вог си­на Сре­те­на, мла­ди­ћа пу­ног ве­дри­не и чо­веч­но­сти, уз под­се­ћа­ње на - [Овим речима](https://www.svetknjige.net/knjiga/ovim-recima/) - „Песме овде први пут сакупљене, испеване су од 1968. до 2016. године. Претходно су објављиване у периодици и у мојим песничким књигама. У овом избору многе су знатно или незнатно измењене. Наслови песама такође. Измене се односе нарочито на поједине песме из моје песничке књиге Јеси ли жив живи песниче (Бранково коло, Сремски Карловци 2016), - [Тајна живота и тајна уметности](https://www.svetknjige.net/knjiga/tajna-zivota-i-tajna-umetnosti/) - „Ни­је ни­ка­ква тај­на то: да фи­ло­зо­фи­ја и пе­сни­штво, gros­so mo­do, па и вас­ко­ли­ка умет­ност, мо­гу по­сто­ја­ти из из­во­ра ве­чи­те не­ја­сно­сти и не­из­ве­сно­сти; из та­јан­ства све­та и жи­во­та при че­му се и њи­хов раз­вој по­на­ша и име­ну­је као оно што осва­ја, и осва­ја­ју­ћи пре­о­бра­жа­ва и би­ће и на­шу свест о то­ме би­ћу. Ту је ујед­но дат - [Читање Аркадије – пријатељски симпосион или разговори о роману „Повратак у Аркадију“ Славице Гароње](https://www.svetknjige.net/knjiga/citanje-arkadije-prijateljski-simposion-ili-razgovori-o-romanu-povratak-u-arkadiju-slavice-garonje/) - На­зван по грч­кој ре­чи Αρκαδία, ко­ју но­си и да­нас ствар­на ге­о­граф­ска ре­ги­ја у Грч­кој, на Пе­ло­по­не­зу, Ар­ка­ди­ја је, пре­ма грч­ком ми­ту, по­стој­би­на бо­га Па­на, до­мо­ви­на до­брих и по­ште­них љу­ди – па­сти­ра. Као сим­бол тог иди­лич­ног жи­во­та, ја­вља се бу­кол­ска (па­стир­ска) по­е­зи­ја, чи­ји је тво­рац бог Пан. У ствар­но­сти, Ар­ка­ди­ја до­спе­ва под рим­ску власт 168. го­ди­не - [Jezik i utelovljenost](https://www.svetknjige.net/knjiga/jezik-i-utelovljenost/) - Аутор настоји да утврди повезаност језика и утеловљености кроз спој сазнања когнитивне науке (когнитивне лингвистике, когнитивне психологије и неуралне теорије језика) и филозофије (теорије фокусирања и теорије конституисања). Трансформисање когнитивне науке од „неутеловљености“ (disembodiment) до „утеловљености“ (embodiment) трајало је скоро пола века. Стандардна когнитивна наука (тзв. „прва генерација“) темељила се на принципу да је значење - [Истина о смрти је лаж](https://www.svetknjige.net/knjiga/istina-o-smrti-je-laz/) - „Истина о смрти је лаж Срђана Опачића је рукопис чврсте структуре који сажима две основне врлине: техничку и мотивску, како би у јасном, погођеном облику, изложио грађу која је, код овог песника, пре свега плод унутарњег налога. На пољу технике, то је позивање на традицију неоавангарде (тачније, клокотризма), док је на мотивском плану реч о - [Професор Златоусти Алкион](https://www.svetknjige.net/knjiga/profesor-zlatousti-alkion/) - „У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино - [Купрешка огњишта, зборишта и згаришта](https://www.svetknjige.net/knjiga/kupreska-ognjista-zborista-i-zgarista/) - „На осно­ву ра­су­те пре­те­жно пи­са­не гра­ђе, нај­ве­ћим де­лом об­ја­вљи­ва­не то­ком де­вет­на­е­стог и два­де­се­то­га ве­ка, на­сто­ја­ли смо да осве­тли­мо ве­ков­но би­ти­са­ње ку­пре­шких Ср­ба на овим про­сто­ри­ма, као и њи­хов жи­вот са Ку­пре­ша­ни­ма ри­мо­ка­то­лич­ке и му­сли­ман­ске ве­ро­и­спо­ве­сти. Ба­ви­ли смо се и срп­ским стра­да­њи­ма у два­де­се­том ве­ку, до­та­кав­ши се по­ко­ља ко­је је ор­га­ни­зо­ва­ла Не­за­ви­сна Др­жа­ва Хр­ват­ска и стра­да­њи­ма - [Карађорђе и први српски устанак](https://www.svetknjige.net/knjiga/karadjordje-i-prvi-srpski-ustanak/) - У књизи Карађорђе и први српски устанак Ћоровић осветљава догађаје, прониче у дубину историјских кретања и преноси аутентичну атмосферу Првог српског устанка. Описујући сложена збивања на узбурканој историјској сцени тадашње Србије, Ћоровић доноси животопис вожда Карађорђа и оцртава његов импресиван портрет. Карађорђеве личне особине, његов карактер, дело и улога у историјским токовима дати су тако - [Knjiga o Mostaru](https://www.svetknjige.net/knjiga/knjiga-o-mostaru/) - Приредио: Боривоје Пиштало - [Захумско-херцеговачка епископија и митрополија; од оснивања до краја XIX века](https://www.svetknjige.net/knjiga/zahumsko-hercegovacka-episkopija-i-mitropolija-od-osnivanja-do-kraja-xix-veka/) - Књига доноси историјски преглед живота и рада Захумско-херцеговачке епископије од њеног оснивања 1219. до краја 19. века. Aутор је у књизи објединио и систематизовао податке и чињенице који најпотпуније сведоче о прошлости православне херцеговачке епископије. У књигу су уврштене карте у боји: Жупе Хумске земље у 15. веку, Хумска земља у средњем веку и Земље - [Кипар, историјат уједињења](https://www.svetknjige.net/knjiga/kipar-istorijat-ujedinjenja/) - Књи­га са­др­жи све­о­бу­хватан­ при­каз и ана­ли­зу исто­ри­је и са­да­шњо­сти Ки­пра. На ки­пар­ској сце­ни, од сва­ко­днев­ног жи­во­та до ме­ђу­на­род­ног по­ло­жа­ја, сва­ко­днев­но се пре­пли­ћу и су­че­ља­ва­ју ин­те­ре­си по­бор­ни­ка ено­зи­са (на грч­ком – ује­ди­ње­ње) и так­си­ма (на тур­ском – по­де­ла). Но­си­о­ци тих, нај­че­шће цен­три­пе­тал­них си­ла, би­ли су по­ли­тич­ки ли­де­ри две­ју до­ми­нант­них на­ци­о­нал­них и вер­ских за­јед­ни­ца – грч­ке и - [Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи](https://www.svetknjige.net/knjiga/antifasisticka-nevesinjska-puska-prvi-oruzani-ustanak-protiv-fasizma-u-porobljenoj-evropi/) - Заједничко издање са Скупштином општине Невесиње - [Козара, споменик нашег памћења](https://www.svetknjige.net/knjiga/kozara-spomenik-naseg-pamcenja/) - Заједничко издање са Представништвом Републике Српске у Србији - [Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945](https://www.svetknjige.net/knjiga/od-podela-do-genocida-stradanje-srba-u-slavoniji-1941-1945/) - „Душан Јеринић послије, у јавности запажене публикације „Пет векова Паучја” која је објављена 2014. године и у коју је преточено његово истраживање о том српском селу у западној Ђаковштини, у новој књизи „Од подела до геноцида” обухвата историју, посебно ратну, свих српских села западне Ђаковштине. То мало географско подручје је, како доказује Душан Јеринић, јединствена - [Рудо у Великом рату 1914–1918.](https://www.svetknjige.net/knjiga/rudo-u-velikom-ratu-1914-1918/) - „У неколико историјских радова, у протеклом периоду, бавећи се темом Великог рата на простору горњодринске регије, дотакао сам се Рудог и његове околине током ратних операција 1914–1915. године, на овом „споредном, али и кључном“ дијелу линије фронта, између аустроугарских и српско-црногорских војних снага, желећи прије свега да од заборава отргнем догађаје који се, у званичној - [Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената](https://www.svetknjige.net/knjiga/ustaski-zlocin-u-starom-brodu-kod-visegrada-1942-u-svjetlu-njemackih-dokumenata/) - По­сле ни­за зло­чи­на над ци­ви­ли­ма у обла­сти Ро­ма­ни­је и Ро­га­ти­це, усташка „Црна легија“ је уз по­др­шку му­сли­ман­ских сна­га у ви­ше на­вра­та од мар­та до ма­ја 1942. пре­се­ца­ла срп­ске збе­го­ве на­до­мак Дри­не и ма­са­кри­ра­ла ци­ви­ле ко­ји су се кре­та­ли у њој. Нај­ма­сов­ни­ји, и у на­род­ном се­ћа­њу нај­у­пе­ча­тљи­ви­ји, би­ли су зло­чи­ни у Ми­ло­ше­ви­ћи­ма и Ста­ром Бро­ду. „Аутор - [Прилози за Досије Стари Брод 1942.](https://www.svetknjige.net/knjiga/prilozi-za-dosije-stari-brod-1942/) - „Историчару Предрагу Остојићу припада заслуга што је на једном месту сабрао сва избледела сећања и покушао да издвоји историјско у њима, а затим да на бази бројних извора реконструише догађаје у источној Босни у пролеће 1942. године. Он све описане догађаје поставља у историјски контекст, упоређује са документима и релевантном грађом, анализира узроке и последице - [Кроз живот](https://www.svetknjige.net/knjiga/kroz-zivot/) - Без претензија да буде судија своме времену, Живорад Симић у књизи „Кроз живот“ сумира властита животна и духовна искуства. Из густине минулих догађаја издваја битне тренутке и упечатљиве ситуације, описује прилике и судбине људи с којима се сусретао. Као да је поступао према Марлоовом савету: „Ни истинито ни лажно, већ доживљено“. Уграђујући у књигу свој - [Сабрана дела Бошка Ломовића](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrana-dela-boska-lomovica/) - Сабрана дела Бошка Ломовића објављена су у осам књига, на 3.500 страница. Садрже песме и приповетке за децу и одрасле, роман-трилогију „Кажа о Магзиту“, седам романа за децу и младе, књижевну критику, есеје, полемике, интервјуе, чланке из области културе, путописе, двеничке белешке, укључујући попис домаћих и страних радова у којима је објављивао своје радове. Бошко - [У свету маште и снова](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-svetu-maste-i-snova/) - Мотиви садржани у овој збир­ци пе­са­ма су шко­ла, де­ца – уче­ни­ци ко­ји су оста­ви­ли тра­га у песникињом емо­тив­ном жи­во­ту, пти­це, осо­би­то пи­то­ме и ди­вље жи­во­ти­ње из кру­га не­по­сред­ног деч­јег ин­те­ре­со­ва­ња, цве­ће, во­ће. Збир­ка има три це­ли­не, раз­ли­чи­те по мо­ти­ви­ма и по­ру­ка­ма, а слич­не по на­чи­ну на­ра­тив­ног и лир­ског из­ра­за при твор­би „при­че у пе­сми“ и - [Сто песама за Максима](https://www.svetknjige.net/knjiga/sto-pesama-za-maksima/) - Де­тињ­ство је без­бри­жно и нео­п­те­ре­ће­но оним што му­чи од­ра­сле љу­де. Али и де­ца има­ју сво­је бри­ге и гла­во­бо­ље. (Суочен са озбиљним проблемом, дечак у песми „Максимова тајна“, без много двоумљења и на свој начин, решава питање куповине слаткиша). Зна пе­сник ка­кве пе­тљан­ци­је мо­гу уз­не­ми­ри­ти мла­до би­ће, шта га све мо­же за­бри­ну­ти. Без об­зи­ра на то - [Порука мудрог зеца](https://www.svetknjige.net/knjiga/poruka-mudrog-zeca/) - Корица: Михаило Писањук - [Нове песме за нове осмехе](https://www.svetknjige.net/knjiga/nove-pesme-za-nove-osmehe/) - „И та­ко, ре­кло би се у не­до­глед, сто пе­са­ма, хи­ља­де за­го­нет­ки, сто­ти­не ига­ра и сми­сло­ва. Ла­ка пе­снич­ка ком­би­на­то­ри­ка, има се ути­сак, не за­ста­је, пе­снич­ки ђер­дан се уве­ли­ча­ва и бо­га­ти, сва­ким да­ном и сва­ком но­вом пе­смом. Број пе­са­ма по­ла­ко за­бо­ра­вља­мо, чи­та­ње Јек­ни­ће­ве по­е­зи­је чи­ни нас не­ка­ко ла­ким и не­жним, што би ре­као Ми­лош Цр­њан­ски. Пи­сац ових - [Бескрајна чуда](https://www.svetknjige.net/knjiga/beskrajna-cuda/) - Попут искусног ствараоца, Милица Опачић упустила се у стваралачки тежак и озбиљан књижевни жанр – бајку. Кроз ниску повезаних прича, као блиставих бисера, Милица је удахнула живот својим занимљивим јунацима, пуштајући их да се боре за остварење својих жеља и да савладају све препреке. Оживела је чудесну земљу вила и исплела приче које носе пуно - [Шавник из заборава](https://www.svetknjige.net/knjiga/savnik-iz-zaborava/) - Репрезентативно уређена, луксузна монографија о Шавнику у којој је аутор описао све важније догађаје из прошлости овог градића. Посебно плене пажњу казивања о бројним истакнутим личностима из племена Дробњака из дурмиторског краја. Књига је богато илустрована одабраним, ретким и информативним фотографијама. - [Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића](https://www.svetknjige.net/knjiga/rodbinske-veze-orlovica-martinovica-i-samardzica/) - Пр­ви дeo књиге, Од Ор­ло­ви­ћа до Са­мар­џи­ћа, об­у­хва­та пет гла­ва, у ко­ји­ма се рас­по­ло­жи­вом гра­ђом до­ка­зу­је ка­ко се раз­ви­ја­ла по­ро­ди­ца која је по­те­кла од Па­вла Ор­ло­ви­ћа, ко­сов­ског ју­на­ка, у ко­јим прав­ци­ма се кре­та­ла и где се за­у­ста­вља­ла. Овај део ис­тра­жи­ва­ња по­чи­ње од вре­ме­на Ко­сов­ског бо­ја. Дру­ги део књи­ге, ба­ви се раз­во­јем по­ро­ди­це Мар­ти­но­ви­ћа, са по­себ­ним - [Од Косова до Косова](https://www.svetknjige.net/knjiga/od-kosova-do-kosova/) - Аутор кроз животни пут неколико херцеговачких и црногорских породица описује страдање српског народа у Урошевцу током неколико деценија 20. века. Кроз занимљиве и породичне приче писац нас упознаје са комплексним односима између Срба и Албанаца на Косову и Метохији и бројним значајним историјским догађајима у прошлом веку. Ту је прича о колонизацији, стварању домаћинстава, ратовима, - [Laži o sarajevskom ratištu](https://www.svetknjige.net/knjiga/lazi-o-sarajevskom-ratistu/) - Генерал Радован Радиновић бранио је, као војни експерт у Хашком трибуналу, генерала Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске. Војно-стручне анализе генерала Радиновића бацају ново светло на српско-муслимански сукоб у Босни и разоткривају бројне неистине антисрпске пропаганде. Генерал Радиновић је написао изузетно вредну књигу о босанском рату 1992–1995. Књига садржи низ документарних фотографија и - [Косовска битка, велика српска победа](https://www.svetknjige.net/knjiga/kosovska-bitka-velika-srpska-pobeda/) - Књига „Косовска битка, српска победа“ састављена је од четири дела. У првом делу разматрају се по­ли­тич­ка и вој­на зби­ва­ња до вре­ме­на бит­ке. Да­ти су крат­ки опи­си раз­во­ја јед­не и дру­ге др­жа­ве и њи­хо­вих вој­ски, ста­ње у Евро­пи пред бит­ку, срп­ски и тур­ски су­ко­би пре бит­ке. Други део са­др­жи ге­о­граф­ски и оро­граф­ски опис про­сто­ра Ко­со­ва као - [Колонија Сечањ; спомен-књига поводом 65 година колонизације](https://www.svetknjige.net/knjiga/kolonija-secanj-spomen-knjiga-povodom-65-godina-kolonizacije/) - Место Сечањ у Банату населили су 1945. године колонисти из билећких села. Ратко Ш. Бабић доноси списак свих колониста (Алексићи, Антељи, Аћимовићи, Бабићи, Бајовићи, Вујовићи, Гаћиновићи, Драгићи, Лубуртићи, Милошевићи, Новаковићи, Папићи, Радовановићи, Савовићи, Самарџићи, Шакотићи, Шешлије, и др) и даје детаљне записе о херцеговачким селима из којих су колонисти досељени. Аутор о књизи каже: „Сеп­тем­бра - [Календеровци](https://www.svetknjige.net/knjiga/kalenderovci/) - Корица: Михаило Писањук - [Џиварска црквена општина](https://www.svetknjige.net/knjiga/dzivarska-crkvena-opstina/) - Обимна монографија о Џиварској православној црквеној општини која обухвата села на левој обали Требишњице у Требињском пољу (Алексина Међа, Бихови, Буговина, Веља Гора, Долови, Згоњево, Кремени До, Лапја, Лука, Покрајчићи, Полице, Пољице, Придворци, Рапти, Расовац, Тодорићи, Чичево). Аутор даје увид у историјске прилике у Џиварској општини (1900–1941) и систематизује обиље етнографских података о насељима, верским - [Život i poezija Mubere Pašić](https://www.svetknjige.net/knjiga/zivot-i-poezija-mubere-pasic/) - Корица: Михаило Писањук - [Влаховићи код Љубиња](https://www.svetknjige.net/knjiga/vlahovici-kod-ljubinja/) - Аутор даје исцрпан приказ историје села Влаховићи у Херцеговини, географских карактеристика села, топонимије и етнонима, услова и начина живљења, обичаја, дешавања и страдања у Првом и Другом светском рату, као и околности после Другог светског рата. - [Српска православна црква у Фочи](https://www.svetknjige.net/knjiga/srpska-pravoslavna-crkva-u-foci/) - Корица: Михаило Писањук - [Свитак над Лепеницом](https://www.svetknjige.net/knjiga/svitak-nad-lepenicom/) - Приредили: Голуб Јашовић, Раденко Бјелановић, Зоран Петровић - [Смијешано најлакше се пије](https://www.svetknjige.net/knjiga/smijesano-najlakse-se-pije/) - „Ве­ли­ки при­ја­тељ мо­га оца био је обу­ћар Обрен Гло­го­вац. Он је пра­вио ци­пе­ле бе­о­град­ској го­спо­ди. Ђо­но­ви тих ци­пе­ла су до­ди­ри­ва­ли кал­др­му Кнез Ми­ха­и­ло­ве ули­це, а пје­сме Бо­жи­да­ра М. Гло­гов­ца до­ди­ру­ју не­бо.“ (Мо­мо Ка­пор) „У пје­сма­ма Бо­жи­да­ра М. Гло­гов­ца има не­што на­здра­ви­чар­ски здра­во, не­што не­па­тво­ре­но – дје­во­јач­ки чед­но. И са­вре­ме­не ће се, мо­дер­не и пост­мо­дер­не пје­сме - [Шишке и заљубишке](https://www.svetknjige.net/knjiga/siske-i-zaljubiske/) - „Сам на­слов ка­зу­је да се пе­сни­ки­ња опре­де­ли­ла да се де­ци обра­ћа углав­ном њи­хо­вим је­зи­ком, је­зи­ком со­ли­тер­ским и школ­ско­дво­ри­шним, да би пе­сме де­ци би­ле бли­же. То се, да­ка­ко, од­но­си на пе­сме за ве­ћи уз­раст, а у пе­сма­ма за нај­мла­ђе Ђе­до­ви­ће­ва се др­жи зма­јев­ских пра­ви­ла – да пе­сма бу­де ма­што­ви­та, сли­ко­ви­та, ја­сна и ду­хо­ви­та и да мо­же - [Док неба буде](https://www.svetknjige.net/knjiga/dok-neba-bude/) - Својом првом песничком збирком Док неба буде, Славко Зорић се представио као озбиљна и формирана песничка појава. Наглашеним и изузетно сензуалним приступом љубавној тематици, обојеној јаком еротичном бојом, аутор посвећује своју поезију жени као универзалном и узвишеном бићу песничке инспирације. - [Портрети највећих српских индустријалаца, књига друга](https://www.svetknjige.net/knjiga/portreti-najvecih-srpskih-industrijalaca-knjiga-druga/) - Текстови о највећим и најугледнијим српским индустријалцима имају карактер широко заснованог и темељитог истраживања привредне и друштвене прошлости Србије у протеклих двеста година њене државне суверености. Као што свака историја има своју предисторију тако и биографије индустријалаца предочавају културно-историјски контекст неопходан за потпуније разумевање укупног привредног живота и друштвено-политичких прилика у Србији у минулом времену. - [Турцизми у пивском говору](https://www.svetknjige.net/knjiga/turcizmi-u-pivskom-govoru/) - Ослањајући се на релевантну лексикографску грађу али и сопствену укорењеност у језичку средину пивског краја, Радомир Бајо Јојић доноси речник турцизама који су у употреби у Пиви на северу Црне Горе. Речник садржи исцрпан списак термина и њихових објашењења и као такав, сигурно ће помоћи бројним заљубљеницима у пивски крај да боље разумеју његову језичку - [Седам јеврејских прича](https://www.svetknjige.net/knjiga/sedam-jevrejskih-prica/) - „На­ро­чит, по­се­бан ква­ли­тет је­вреј­ских при­ча је­сте њи­хо­ва не­сум­њи­ва аутен­тич­ност, исти­ни­тост, успе­шно пре­о­бра­жа­ва­ње хро­ни­ке ого­ље­них жи­во­та у књи­жев­ност. Пи­сац, при­по­ве­дач Рај­че­вић за­у­зи­ма на пр­ви по­глед не­у­тра­лан став хро­ни­ча­ра, не­ко­га ко па­жљи­во и стр­пљи­во бе­ле­жи нео­бич­не, би­зар­не и тра­гич­не жи­вот­не при­че при­пад­ни­ка јед­ног на­ро­да ко­ји је као ко­лек­тив, и по­је­ди­нач­но, до­жи­вео јед­ну од нај­ве­ћих ка­та­стро­фа у мо­дер­ној - [The Keys to Life](https://www.svetknjige.net/knjiga/the-keys-to-life/) - Serbian-English edition - [Свети Сава](https://www.svetknjige.net/knjiga/sveti-sava/) - Расправа професора и књижевног историчара Павла Поповића о Светом Сави заснована је на анализи биографских чињеница и књижевног дела Светог Саве. Личност и дело Саве Немањића Поповић приказује у светлу историјских збивања и доноси простран синтетички преглед његове укупне делатности, као црквеног поглавара, дипломате и књижевника. - [Шума савијеног дрвећа](https://www.svetknjige.net/knjiga/suma-savijenog-drveca/) - Шума савијеног дрвећа је дубоко проживљена ауторова прича, дата на неколико десетина светионичких поглавља, која ме је од прве стране посесивно увукла у срж своје болне, а често и трагичне садржине. Дане Стојиљковић нам данас најављује и своју прву књигу прозе, својеврстан роман, бурлескну хронику нашег времена, целе друге половине минулог века, последњег у минулом - [Ловац](https://www.svetknjige.net/knjiga/lovac/) - „Мла­ди Вид (по­вре­ме­но и, та­ко­ђе мла­ди, исто­рик Сто­јан) пи­шчев је al­ter ego. Кроз ње­го­ва уста на ја­ви, кроз ње­го­ве по­вре­ме­не до­жи­вља­је у сну (ка­сни­је и кроз сом­нам­бул­не аван­ту­ре Ме­за) стру­ји пи­шчев ток ми­сли, ис­пу­њен ко­мен­та­ри­ма, ком­па­ра­ци­ја­ма и ре­ми­ни­сцен­ци­ја­ма. Он при­зи­ва Иго­о­ве les mi­se­ra­bles, а мо­гао је исто та­ко и На­зо­ро­вог га­ли­јо­та Ве­ли Јо­жу. Или Бал­за­ко­вог - [Црнотравац](https://www.svetknjige.net/knjiga/crnotravac/) - По мај­ци Цр­но­тра­вац а по оцу Ле­сков­ча­нин, Небојша Константиновић остао је не­рас­ки­ди­во ве­зан за свој род­ни крај. Овај ро­ман, пр­ве­нац, на­стао је на осно­ву исти­ни­тих до­га­ђа­ја, из бур­ног пе­ри­о­да на­ше про­шло­сти, ко­је је аутор уткао у жи­вот глав­ног ју­на­ка. - [На пртинама старине](https://www.svetknjige.net/knjiga/na-prtinama-starine/) - Аутор доноси приповетке написане избрушеним стилом, зачињене народним говором, уз изузетно занимљиву нарацију. - [Бешчашће ближњих](https://www.svetknjige.net/knjiga/bescasce-bliznjih/) - У књизи су заступљени есеји, интервјуи и критике Радомира Барјактаревића. - [Љубавно пијанство](https://www.svetknjige.net/knjiga/ljubavno-pijanstvo/) - „За Ми­лу­на Ми­ша Лу­бар­ду мо­же се сло­бод­но ре­ћи да је сво­ју по­ет­ску на­рав по­све­тио од­го­не­та­њу же­не. Ле­по­та ко­ју са­мо же­на до­но­си, ни­је упо­ре­ди­ва са не­ком дру­гом, пре све­га што је­ди­но она по­се­ду­је моћ пред ко­јом се ра­зум кла­ња. Лу­бар­да је и у пе­сма­ма ван ове књи­ге из­гра­дио сво­је име и по­ка­зао да је же­на уз­ви­ше­на - [У царству вилиног коњица](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-carstvu-vilinog-konjica/) - Истакнута ликовна уметница и песникиња Љиљана Манзаловић, у поеми У царству вилиног коњица изванредним мисаоним узлетима претражује вечну тему љубави. Са истанчаним осећајем за меру, са стваралачким смислом за емотивне нијансе, песникиња исписује стихове као да ниже бисере. Уз обиље лирских детаља обликује чудесни свет љубави и духовног ероса, романтичан и бајковит. На мотиве љубави - [Обрадујте најдраже](https://www.svetknjige.net/knjiga/obradujte-najdraze/) - У својој другој збирци песама Обрадујте најдраже Невенка Сека Грчина наставља да ходи сада јој већ блиским песничким путевима. Песникиња нас својим топлим, искреним лирским гласом позива да пронађемо разлог за ведрину, наду и оптимизам. - [Велико срце](https://www.svetknjige.net/knjiga/veliko-srce/) - Невенка Сека Грчина пише од срца, једноставно и с пуно љубави према деци. Њени стихови су разиграни и весели, из њеног песничког рукописа избијају ведрина, топлина и нада. Велико срце је по обиму невелика, али по песничкој намери лепа збирка песама. - [Краљевство за детињство](https://www.svetknjige.net/knjiga/kraljevstvo-za-detinjstvo/) - Лепота песничке збирке Краљевство за детињство Миомира Миленковића огледа се, пре свега, у ауторовој великој љубави према деци, његовом дидактичном приступу, једноставности мисли и израза. Песме обилују фолклорним и митолошким мотивима, питалицама, пошалицама, загонеткама и брзалицама. - [Бисер на дну мора](https://www.svetknjige.net/knjiga/biser-na-dnu-mora/) - „Ово је роман превасходно о судбини српске жене у средњовековној Босни на коју су своју стрелу одапели Агарјани, али и роман путопис, роман бедекер; такође и роман културе, јер они који путују и не путују осењени су уметничким лепотама Грчке, Италије, Шпаније, Јерусалима, Медитерана, Свете Горе, српских предела, дворова и манастира, Персије, Средње Азије, Кине. - [Сабрана дјела, Балкански синдром](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrana-djela-balkanski-sindrom/) - „Роман Вје­ре Ра­шко­вић Зец Бал­кан­ски син­дром чу­де­сна је књи­га. Те­шко је од­ре­ди­ти њен жа­нр. То је де­ло ве­ли­ке са­мо­све­сти о јед­ном див­ном чо­ве­ку и бра­ту др Јо­ва­ну Ра­шко­ви­ћу и по­ро­ди­ци Ра­шко­вић кроз ве­ко­ве. Ту је и це­ло срп­ство, јер Ра­шко­ви­ћи су се кре­та­ли по свим срп­ским зе­мља­ма: од Ста­ро­га Вла­ха, Ра­са, Сла­во­ни­је, Сре­ма, Дал­ма­ци­је… Ту - [Расипна земља штедљивог народа](https://www.svetknjige.net/knjiga/rasipna-zemlja-stedljivog-naroda/) - „Кад се не­бо над Хер­це­го­ви­ном на­о­бла­чи, све ка­ме­ње по­там­ни. Пад­не не­бо на зе­мљу. Та­да мо­жда не­ма зе­мље тмур­ни­је од Хер­це­го­ви­не /.../ Кад пун ме­сец за­бли­ста на ве­дром не­бу мо­жда не­ма зе­мље леп­ше од Хер­це­го­ви­не. И ка­ме­ње по­чи­ње да зра­чи бла­го­шћу /.../ Кад ни­је ни ве­дро ни облач­но мо­жда не­ма сет­ни­је зе­мље од Хер­це­го­ви­не. Ка­ме­ње ни­је - [Срећа преплетена трњем](https://www.svetknjige.net/knjiga/sreca-prepletena-trnjem/) - Нови роман Томислава Даниловића говори о љубави, породици, односима међу људима, лепоти, тузи, доживљајима добрим и лошим – укратко: о животу. Књига је испричана присно, непосредно, са искреним емоцијама. - [Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања](https://www.svetknjige.net/knjiga/radomir-iz-miokovaca-roman-o-dedi-u-trideset-tri-gledanja/) - „Деда је представник усмене културе... мудрац који се сећа. Његово сећање је надахнуто животом, доживљеним, проживљеним и преживљеним искуством. Зато је његова прича искрена, јер није кадар да прича на други начин: не описује само срећне тренутке, већ и сенке које су их пратиле... Роман је право мајсторство дијалога.“ (Проф. др Ђуро Шушњић) „Било је - [Зарубице](https://www.svetknjige.net/knjiga/zarubice/) - „Спи­са­те­љи­ца се пр­вен­стве­но ба­ви сво­јим са­вре­ме­ни­ци­ма, от­кри­ва­ју­ћи да је њи­хо­во по­на­ша­ње че­сто не­при­хва­тљи­во здра­вом ра­зу­му. Ње­на кри­ти­ка усмје­ре­на је нај­при­је на стран­це: ви­со­ке пред­став­ни­ке Европ­ске уни­је, чел­ни­ке Ха­шког три­бу­на­ла, ли­де­ре по­ли­тич­ких пар­ти­ја, па он­да на не­мо­рал­не до­ма­ће љу­де: кри­ми­нал­це, ско­ро­је­ви­ће, ха­ла­пљив­це, пол­тро­не, ли­це­мје­ре. /.../ Сво­јом са­ти­рич­ном про­зом Ђур­ко­вић­ка на­сто­ји да про­бу­ди ус­пaва­не, отри­је­зни опи­је­не, опо­ме­не - [У небо загледан](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-nebo-zagledan/) - „Пратећи судбине доктора Никола и, посредно, Јелене Златоносовић, Љиљана Лукић исписује још један роман, овог пута искључиво о дубровачком медикусу, док је сјетна љепотица са двора угарског краља Жигмунда, удата за босанског великаша у град Зво(р)ник, присутна само у његовим мислима и сновима. Авантуриста немирног духа, човјек кога, како народ каже, „не држи мјесто“, послије - [Свакидашње приче](https://www.svetknjige.net/knjiga/svakidasnje-price/) - Аутор Сва­ки­да­шњих при­ча сма­тра да сам жи­вот ис­пи­су­је нај­у­збу­дљи­ви­је и нај­им­пре­сив­ни­је исти­не о чо­ве­ко­вом би­ти­са­њу. Уло­гу пи­сца ви­ди, пр­вен­стве­но, у то­ме да аде­кват­ном фор­мом и моћ­ном ре­чју ис­ка­же оно што му жи­вот ну­ди, те у ње­го­вој збир­ци пре­о­вла­ђу­ју опи­си ствар­них до­га­ђа­ја и до­жи­вља­ја над они­ма ко­ји су про­из­вод ма­ште. Уз те­мат­ску бли­скост жи­во­ту, Ри­ста­но­ви­ће­ве крат­ке - [Приче из белог града](https://www.svetknjige.net/knjiga/price-iz-belog-grada/) - „Ка­да сам пре де­се­так го­ди­на чи­та­ла при­че из ове књи­ге, по јед­ну сва­ког ме­се­ца у ча­со­пи­су Сло­во, до­жи­вља­ва­ла сам их као књи­жев­но-ху­мо­ри­стич­ки за­чин по­сут по ак­ту­ел­ним те­ма­ма нај­бо­љег ча­со­пи­са на срп­ској ћи­ри­ли­ци у Ка­на­ди. По­кре­тач и глав­ни уред­ник Сло­ва, Во­јо Ма­чар ни­је мо­гао да обез­бе­ди да­ље из­ла­же­ње ча­со­пи­са, али нас је об­ра­до­вао иде­јом да нам - [Није тешко бити здрав](https://www.svetknjige.net/knjiga/nije-tesko-biti-zdrav/) - Брачни пар Секулић излажу у књизи сазнања из своје дугогодишње лекарске праксе. Подробно и кроз примере објашњавају читаоцу принципе очувања здравља и дају савете о томе како то постићи. - [Клетва поља Суранова](https://www.svetknjige.net/knjiga/kletva-polja-suranova/) - „Последњи роман Божидара Зејака Клетва поља Суранова четврти је ‘ћерт’ приче о ‘небеском ратнику’ Јоку Сајаку, трагичном српском ‘веселнику и усрднику’, али и својеврсни трактат о завичају, о души и самоћи. Заокруживши свој књижевни имагинаријум, језички микрокосмос, менталитетски бревијар, дијалекатски атлас завичаја, Зејак у средиште свог филозофског романа о самоћи ставља ниску народних легенди, епских - [Пут до истине](https://www.svetknjige.net/knjiga/put-do-istine/) - „Го­во­ре­ћи о књи­жев­но­сти и пи­са­њу, аутор ро­ма­на Пут до исти­не, на јед­ном ме­сту у ро­ма­ну, са­оп­шта­ва свој од­нос пре­ма пи­са­ној ре­чи па би се он мо­гао узе­ти и као вид ауто­ро­ве по­е­ти­ке: Пи­са­ти зна­чи за­ро­ни­ти у муљ под сви­ле­ним пла­штом сво­га до­ба ... пи­са­ти зна­чи на­пи­са­ти и об­ја­ви­ти ... До­бар пи­сац, хтео не хтео, на - [На удици](https://www.svetknjige.net/knjiga/na-udici/) - Аутор доноси оригинално прозно дело, које пулсира мислима о смислу живота, преиспуњеним свакодневним елементима непосредног бивстовавања. У књизи су присутне прозне минијатуре у фантастичном знаку, поетско и прозно релевантни текстови, кратке прозе настале под „утисцима“ и утицајима Борхеса, Хармса, Чехова, Кафке..., дескрипција са сажетим збиром појава и предмета, љубавне причице, бајковите, сновидне слике, црнохуморне минијатуре, - [Јаук гробне тишине](https://www.svetknjige.net/knjiga/jauk-grobne-tisine/) - „Ро­ман се у цје­ли­ни од­но­си на уче­шће ауто­ро­вих пре­да­ка у Ве­ли­ком ра­ту 1914–1918. Те­ма књи­ге је стра­дал­ни­штво дје­це Аћи­мо­вог пра­дје­да Не­сто­ра и пра­ба­ке Ста­не То­до­ро­вић из се­ла Же­ра­ви­це код Хан Пи­је­ска (од ње­го­вих се­дам пре­да­ка рат је пре­жи­вје­ло са­мо дво­је). Књи­га има че­тр­на­ест по­гла­вља, а пр­во го­во­ри о су­шти­ни жи­во­та ка­ко га до­жи­вља­ва Не­стор. У - [Приче из Пиве](https://www.svetknjige.net/knjiga/price-iz-pive/) - Кратке приче Радомира Баја Јојића пример су прозе у којој се о завичају и животу говори с видним осећањем љубави, топлине и разумевања за све њихове садржаје, особине и облике. Стога је његова проза изузетно привлачна свима онима који у непосредности и богатству завичајне културе и њених кључних обележја, у мноштву књижевних ликова и изворности - [Неурамљене слике с пута](https://www.svetknjige.net/knjiga/neuramljene-slike-s-puta/) - „Ове ле­пе раз­глед­ни­це је­су де­скрип­ци­је ко­је аутор ду­бо­ко про­жи­вља­ва, осе­ћа и ди­ви се, ком­по­ну­ју­ћи исто­риј­ске, ге­о­граф­ске и ет­но­граф­ске по­дат­ке, па се чи­ни да га од тих сли­ка и не мо­же­мо одво­ји­ти. Иако аутор Ми­ли­во­је Ми­шо Ру­пић ка­же да су ово не­у­ра­мље­не сли­ке, ре­кло би се да је сва­ка ура­мље­на то­пли­ном осе­ћа­ња, па­жње и љу­ба­ви ко­је - [Случај сликара Мијушковића](https://www.svetknjige.net/knjiga/slucaj-slikara-mijuskovica/) - У идеј­но-те­мат­ском сми­слу, кратка проза Балше Рајчевића чи­ни је­дин­стве­ну ми­са­о­ну и ло­гич­ку це­ли­ну. При­че го­во­ре о суд­би­на­ма љу­ди, о њи­хо­вим сва­ко­днев­ним жи­вот­ним епи­зо­да­ма, зго­да­ма и не­зго­да­ма, са пре­пли­та­њи­ма сна и ја­ве, ле­пог и ру­жног. На­пи­са­не из раз­ли­чи­тих пер­спек­ти­ва, Рај­че­ви­ће­ве при­че су ве­ћи­ном ре­а­ли­стич­ки ин­то­ни­ра­не, без ду­бљег за­ла­же­ња у пси­хо­ло­ги­за­ци­ју, фан­та­сти­за­ци­ју или фи­ло­зо­фич­но по­и­ма­ње жи­во­та око - [Izbegličke suze](https://www.svetknjige.net/knjiga/izbeglicke-suze/) - Наташа Бартула у аутобиографском роману Izbegličke suze сведочи о судбинама људи који су због ратних сукоба у Босни и Херцеговини (1992–1995) били приморани да напусте своје домове и потраже спас у избеглиштву. Посвећен њиховим сузама и страховима у непрекидној борби за нови живот, роман говори о универзалној човековој тежњи да издржи у своме времену, посебно - [Звијезда падалица](https://www.svetknjige.net/knjiga/zvijezda-padalica/) - Сво­ју ју­на­ки­њу Је­ле­ну Зла­то­но­со­вић, из исто­и­ме­ног ро­ма­на об­ја­вље­ног пре не­ко­ли­ко го­ди­на, Љи­ља­на Лу­кић не пре­пу­шта за­бо­ра­ву. Ни њен жи­вот се не за­вр­ша­ва смр­ћу му­жа Вук­ми­ра, ве­ли­ка­ша ко­ји је сто­ло­вао у Зво(р)ни­ку у пр­вим де­це­ни­ја­ма пет­на­е­стог ве­ка. На­про­тив, не­гда­шња бу­дим­ска ле­по­ти­ца, усво­је­ни­ца ба­на Мо­ро­ви­ћа, од­га­ја­на на дво­ру кра­ља Жиг­мун­да за двор­ску да­му, да би се уда­ла - [Вилма](https://www.svetknjige.net/knjiga/vilma/) - „Из­гле­да да је аутор бли­ско ве­зан за де­та­ље и це­ло­куп­ну сто­ри­ју ро­ма­на, па му са­мим тим да­је кроз ро­ман пре­по­зна­тљив књи­жев­ни и ду­хов­ни пе­чат. Ро­ман се ба­ви веч­ном и уни­вер­зал­ном те­мом љу­ба­ви, али и људ­ске суд­би­не ко­ја пра­ти глав­не ли­ко­ве у вре­ме­ну и про­сто­ри­ма на ко­ји­ма се од­ви­ја рад­ња ро­ма­на. По­је­ди­ни до­га­ђа­ји кроз рад­њу ро­ма­на - [Приче](https://www.svetknjige.net/knjiga/price/) - Тања Прокопљевић, у својим тематски разноликим приповеткама, које срећно обједињује уверљивoм приповедачком имагинацијом, представља се читаоцима као модеран, ерудитни приповедач. Лепота њеног приповедања произилази не само из богате симболике мотива и фабуле, него и из стваралачког напора да се тематика преобликује и стилизује језиком бајке, с јасном намером да се открију врата према ономе што - [Буњин село](https://www.svetknjige.net/knjiga/bunjin-selo/) - „Ова при­ча је, за­пра­во, при­ча о љу­ди­ма ко­ји су осу­ђе­ни да бу­ду упра­во то: обич­ни љу­ди. Чак и ка­да уцве­та на­да у жи­во­ту, као у овој при­чи, тра­гич­ни ју­нак до­спе­ва на свој крст. Про­за на­то­пље­на ја­ким емо­ци­ја­ма, пи­са­на са же­љом и на­ме­ром да се жи­вот од­сли­ка, пра­вим, а не ‘мик­со­ва­ним’ бо­ја­ма. И као та­ква, она - [Важно је бити тужан](https://www.svetknjige.net/knjiga/vazno-je-biti-tuzan/) - „Кад узме оловку у руке, она је поново дјевојчица која плаче иза млина, скривајући се у високој трави, да је мама и тата никад не нађу. Она поново види сваког другара из разреда, види учитељицу Љубицу и осјећа мирис укусних кела која се кувају у њеном стану. Чује смијех и грају из куће Стјепанових, осјећа - [Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика](https://www.svetknjige.net/knjiga/zbeg-roman-o-vremenu-oko-drugog-srpskog-vojevanja-u-sedam-slika/) - „Живописан роман који дочарава део српске историје. Роман је ношен извесним поетским ритмом, чија напетост достиже трагички врхунац у претпоследњој слици са скоком са стене триста невиних девојака у набујалу и мутну Мораву подно Каблара. Описани збегови, праћени појединачним и колективним страдањима, као да доприносе артикулисању неког праузорног збега који постаје део човекове егзистенције. Живели - [Зашто ти ово говорим](https://www.svetknjige.net/knjiga/zasto-ti-ovo-govorim/) - „Све при­че су исти­ни­те, ви­ше­слој­не, чвр­сто гра­ђе­не на те­ме­љу до­жи­вље­ног, ис­при­ча­ног, ви­ђе­ног, али ни­су ве­за­не за лич­ни жи­вот аутор­ке. То је про­за на­ше ствар­но­сти. Аутор­ка ових при­ча по­сма­тра и бе­ле­жи дру­штве­не при­ли­ке ко­је су до­ве­ле до ко­ре­ни­тих про­ме­на у ко­ји­ма по­ро­ди­це и по­је­дин­ци не уме­ју да се сна­ђу. Аутор­ка ових упе­ча­тљи­вих при­ча је пле­ме­ни­та, осе­ћај­на - [Дневник Леоне Југин](https://www.svetknjige.net/knjiga/dnevnik-leone-jugin/) - Књи­га Днев­ник Ле­о­не Ју­гин Здрав­ка Зго­ња­ни­на Ба­ћа на­пи­сана је у сти­лу до­бре кла­сич­не про­зе, у ко­јој је па­ра­диг­ма­ти­чан лик глав­не ју­на­ки­ње, са ње­ним при­мер­ним људ­ским свој­стви­ма. Она је ле­па и успе­шна у све­му, по­у­зда­на у по­слу, па­жљи­ва кћер и уну­ка, ода­на при­ја­те­љи­ца, а тек је за­ко­ра­чи­ла у брач­не во­де, где се прет­по­ста­вља да ће би­ти - [Запис о Јовану](https://www.svetknjige.net/knjiga/zapis-o-jovanu/) - Роман Запис о Јовану описује живот Јована Ковача из села Стране, у горњем току Неретве. Дате су занимљиве приче о људима и догађајима из Јованове околине и времена. Подлогу Записа чини кратак, али прегледно изложен пресек имовинско-правних основа у Босни и Херцеговини с краја 19. века до данас. Јован је живео у три различита државно-политичка - [И крв је горела](https://www.svetknjige.net/knjiga/i-krv-je-gorela/) - Књига И крв је горела је документарно утемељена, састављена од чињеница и аутентичних података. Аутор нас, корак по корак, води кошмаром који се десио у грађанском рату у Босни и Херцеговини. Уз драмски набој али и фактографско утемељење, аутор излаже бол због свега виђеног и доживљеног, посебно 15. маја 1992. године када је извршен масакр - [Пусте горе питоме долине](https://www.svetknjige.net/knjiga/puste-gore-pitome-doline/) - „Ко је сво­га до­сто­јан ог­њи­шта це­ло­ме се све­ту оду­жио. А Ра­до­ван Ке­цо­је­вић се оду­жио и ог­њи­шту и све­ту и свом жи­во­ту. Чи­ни се да је Ке­цо­је­вић свој жи­во­то­пис ис­пи­сао на хар­ти­ји да би пре­стао да га пи­ше у гла­ви. Ис­при­чао га је на­ма да га не би при­чао се­би. У бор­би за пам­ће­ње ни­је ни­шта - [Мирис фочанских ружа](https://www.svetknjige.net/knjiga/miris-focanskih-ruza/) - У мо­за­ич­ном ро­ма­ну Ми­рис фо­чан­ских ру­жа, Љи­ља­на Ра­ше­вић Ви­до­је­вић ви­ше­стру­ко је, на ми­кро про­сто­ру, пре­пле­ла и укр­сти­ла раз­ли­чи­та вре­ме­на, до­га­ђа­је, љу­де и њи­хо­ве суд­би­не. Ак­те­ри на сце­ни и у ми­зан­сце­ну су у раз­ли­чи­тим вре­ме­ни­ма, исто­риј­ским и дру­штве­ним при­ли­ка­ма ис­пу­ња­ва­ли сво­је до­су­ђе­не ро­ле, жи­ве­ли сво­је сно­ве и за­но­се, ре­ал­не жи­во­те и му­ке. У при­по­вед­ном то­ку сме­њу­је - [Приче са терена](https://www.svetknjige.net/knjiga/price-sa-terena/) - „Ово пи­са­ње је не­се­бич­но и до­бро­на­мјер­но пре­но­ше­ње ис­ку­ства. При­че, ко­је га чи­не ни­су при­че при­ча­ња ра­ди. Па­жљи­вим чи­та­њем чи­та­лац ће из сва­ке при­че до­би­ти ко­ри­сну по­у­ку... Пи­шу­ћи ову књи­гу на­сто­јао сам да при­че бу­ду са­же­те, по­ве­за­не хро­но­ло­шким ре­дом, чи­ње­нич­ним до­га­ђа­ји­ма и ин­те­ре­сант­не за чи­та­о­ца.“ (Аутор) - [Да се прича и памти](https://www.svetknjige.net/knjiga/da-se-prica-i-pamti/) - Во­ђен уну­тра­шњим им­пул­сом и ен­ту­зи­ја­змом, Но­вић нас сво­јом хро­ни­ком про­во­ди кроз ла­ви­рин­те ми­ну­лих де­це­ни­ја 20. ве­ка, ко­ји је за срп­ски на­род био посебнo бу­ран и суд­бо­но­сан. По сво­јој струк­ту­ри књи­га је збор­ник раз­го­во­ра ауто­ра са ода­бра­ним са­го­вор­ни­цима ко­ји као не­по­сред­ни уче­сни­ци или све­до­ци ожи­вља­ва­ју про­шла зби­ва­ња. Сва­ко од укуп­но 24 по­глав­ља има дру­гог ка­зи­ва­ча – - [Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица](https://www.svetknjige.net/knjiga/istina-i-obmane-rasomonijada-sarajevskih-izbjeglica/) - Милош Ј. Савић на упечатљив и потресан начин говори о судбинама сарајевских избеглица у последњем грађанском рату у Босни и Херцеговини. Његово приповедање отвара врата свету избегличке муке и патње, али и ситних и неочекиваних радости у неизвесном путовању у непознато. - [Ена са насловне стране](https://www.svetknjige.net/knjiga/ena-sa-naslovne-strane/) - У Зго­ња­ни­но­вом де­лу, цен­трал­ни лик је чу­де­сна и нео­бич­на де­вој­ка Ема, око ко­је се све вр­ти и ко­ја све се­би по­дре­ђу­је. Ства­ра­лач­ки сен­зо­ри пи­сца пре­вас­ход­но су у функ­ци­ји об­ли­ко­ва­ња ње­ног ли­ка, ње­не при­ро­де и по­сту­па­ка. Пи­сац по­ступ­но, го­то­во јед­но­смер­но гра­ди Енин при­лич­но за­го­не­тан и та­јан­ствен лик. Ро­ђе­на је у не­и­ме­но­ва­ном ма­лом вој­во­ђан­ском ме­сту на оба­ли - [Љубав у малом граду](https://www.svetknjige.net/knjiga/ljubav-u-malom-gradu/) - У роману Љубав у малом граду Љиљана Рашевић Видојевић пише о времену данашњем, о животу људи у једном нашем граду у којем, после ратне несреће, локални моћници хране своју похлепу туђом муком, уништавају фабрике и народ гурају у неимаштину и безнађе. У град долази Дуња, млада жена, неодољиве лепоте. Њеним доласком свакодневица добија другачији ритам, - [Догађај код „Српске круне“](https://www.svetknjige.net/knjiga/dogadjaj-kod-srpske-krune/) - Роман Догађај код „Српске круне” Иванке Косанић, отвара вечиту дилему о односу стварности и уметности, живота и књиге. Може ли писац да у исти мах искаже чињенице нечијег живота и њихов пуни смисао? У роману „у настајању“ писац (као један од јунака) открива сопствену књижевну радионицу у којој повезује транзициону стварност своје породице, проблеме рехабилитације - [Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима](https://www.svetknjige.net/knjiga/djurdjevdansko-jagnje-price-o-mojim-ciganima/) - Аутор говори о својом одрастању у центру Београда и дружењу са својим црнпурастим другарима, који ће за њега заувек остати „моји Цигани“. Ово су приче о њима. - [Родослов здувача](https://www.svetknjige.net/knjiga/rodoslov-zduvaca/) - „Тај­не чо­ве­ко­ве при­ро­де – ду­ше и би­ћа, са ду­би­на­ма ње­го­ве пси­хе и ди­мен­зи­ја­ма до­бра и зла – по­тра­жио је Слав­ко Јек­нић у тај­на­ма при­ро­де, у ду­би­на­ма не­ис­пи­та­них ка­њо­на, пе­ћи­на, не­ви­дљи­вих во­да. Нео­т­кри­ве­ну при­ро­ду под­дур­ми­тор­ског за­ви­ча­ја пре­по­знао је у нео­т­кри­ве­ној под­све­сти чо­ве­ко­ве при­ро­де. Ју­на­ци Јек­ни­ће­вог ро­ма­на жи­ве у са­вре­ме­ном гра­ду. Тај град је, на­чи­ном жи­во­та и - [Глуха кућа](https://www.svetknjige.net/knjiga/gluha-kuca/) - Жарко Марић доноси непосредну, личну и ангажовану исповест учесника у збивањима у Босни и Херцеговини, у којој се смењују војске, власти, вере. Марић најпре слика идиличне тренутке мирног живота у различитости, а затим из те шароликости, од краја 20. века, изниче документована прича о страдањима српског народа и о непријатељима који излазе из глухе куће. - [Mokambo](https://www.svetknjige.net/knjiga/mokambo/) - „Писац несумњивог дара Мирјана Мариншек Николић пише о времену када смо се преко музике, преко џеза, отварали према свету и ослобађали робовања једној крутој, тоталитарној идеологији. Пише о времену када су у свету нове модерности иконе били славна глумица Мерилин Монро и отац поп арта Енди Ворхол, а код нас гостовала Ела Фицџералд. Пише о - [Прегршт прича](https://www.svetknjige.net/knjiga/pregrst-prica/) - Аутор даје описе горштачких црногорских предела и људи који живе у њима. Записи и трагови братстава и племена, нарочито о Плужинама, Пишчу, Мратињу и Шкрки, као и осталим местима, планинама и долинама, били су изазов за радозналог бележника. У Јојићевим причама, навике, обичаји и предрасуде имају знатног утицаја на понашање етноса. Племенски и патријархални морал - [Ђевич камен](https://www.svetknjige.net/knjiga/djevic-kamen/) - „У вр­ту књи­жев­ног ства­ра­ла­штва за­и­скри још је­дан цве­так, пла­нин­ски свеж и ори­ги­на­лан, а под на­сло­вом 'Ђе­вич ка­мен'. Иако пи­сац већ ду­го жи­ви у град­ским усло­ви­ма, остао је сво­је­вр­сно угра­ђен у цар­ство при­ро­де и ху­ма­но­сти, у ори­ги­нал­не сли­ке пла­нин­ских вр­ле­ти, шу­ма и по­то­ка и то сво­је ду­хов­но сра­ста­ње са мај­ком при­ро­дом из­ра­зио је све­же и ори­ги­нал­но - [Троугао](https://www.svetknjige.net/knjiga/trougao/) - „Из до­са­де, кру­жи­ла сам олов­ком из­над не­ког но­вин­ског члан­ка. По­сле ви­ше кру­го­ва на­су­мич­но сам је спу­сти­ла. По­гле­да­ла сам. Погођенa је би­ла реч: 'тро­у­гао'. Од­јед­ном ми је си­ну­ло: 'Пи­са­ћу о тро­у­глу'! Оду­ше­вље­ње је крат­ко тра­ја­ло јер сам од­мах до­шла до за­кључ­ка да се о ње­му све мо­же ре­ћи са две-три ре­че­ни­це. Ипак, ду­го сам раз­ми­шља­ла шта - [Српска народна Европа – роман о вестима дана](https://www.svetknjige.net/knjiga/srpska-narodna-evropa-roman-o-vestima-dana/) - Прича брзих питања обликује овај роман а заплет се успоставља према броју српско-светских догађаја. Роман је одмерен према ономе шта друштвена заједница пружа у процесу растакања изворне народне самоспознаје. Али у европски произведеном притиску да се повећа обим и брзина вести дана, Срби се суочавају с парадоксом: инсистирају на томе да свет постане све комплекснији - [Ланац око ветроказа](https://www.svetknjige.net/knjiga/lanac-oko-vetrokaza/) - У свом новом роману, Тања С. Ивановић обликује делове животног мозаика спајајући их у заводљиву и упечатљиву наративну целину. Њене „карике“, у виду кратких записа, чине прави урбани калеидоскоп, преточен у постмодерни књижевни израз. - [Од Бога се ушур не тражи](https://www.svetknjige.net/knjiga/od-boga-se-usur-ne-trazi/) - „Ово је ро­ман о же­ни ко­ја је уби­ла дје­ве­ра! На пр­ви по­глед у пи­та­њу је сва­ко­днев­на би­зар­на при­ча из „цр­не хро­ни­ке“, јед­на од оних ка­кве сре­ће­мо у бу­ле­вар­ској штам­пи и ко­ји­ма хра­ни­мо на­шу из­о­па­че­ну ра­до­зна­лост. Ва­ља ре­ћи да су од­мах на по­чет­ку на­ша оче­ки­ва­ња из­не­вје­ре­на. Би­зар­но по­ро­дич­но уби­ство ко­је ће она из­вр­ши­ти као од­ра­сла же­на - [Panonska trilogija](https://www.svetknjige.net/knjiga/panonska-trilogija/) - Време и простор у Мирјаниним прозним фрагментима не познају статичност, линеарност, хронологију или затвореност у себе. Они су отворена категорија духа који лута, мисли која се слободно сели и укршта сопствену с туђим биографијама, идејама и сновима. Прозна шетња кроз сопствени и туђе животе започиње и завршава једном тајном на крају „Панонске трилогије“. Ко је - [Усидрена на броду](https://www.svetknjige.net/knjiga/usidrena-na-brodu/) - „Тај­на је скри­ве­на у на­шој при­ро­ди, ко­ја се слу­чај­но огла­си и по­кре­не у кри­тич­ном мо­мен­ту ка­да иде­ја и од­лу­ка шта да ра­ди­мо бле­сне као му­ња и од нас на­пра­ви хе­ро­је. Те­шко је под­не­ти са­зна­ње да ћу мо­жда умре­ти бр­же од дру­гих због не­ке не­из­ле­чи­ве бо­ле­сти, а још те­же је што смо све­сни да она на - [Скупљачи јесењег лишћа](https://www.svetknjige.net/knjiga/skupljaci-jesenjeg-lisca/) - „У пр­вен­цу Бран­ке М. Ка­са­ло­вић, ко­ји је из­раз му­дрог про­ми­шља­ња про­жи­вље­ног, на нај­леп­ши на­чин спо­је­на је тра­ги­ка и ле­по­та жи­во­та. Бу­ду­ћи да до­ла­зи из под­не­бља ко­је је пре­на­прег­ну­то тра­гич­ним зби­ва­њи­ма, и то не са­мо по­след­њих де­це­ни­ја, за­ди­вљу­ју­ће је ка­ко она успе­ва да се из­диг­не из­над ‘бу­ке и бе­са’ и да ле­по­том свог ду­ха и ду­ше - [Време са укусом пралина](https://www.svetknjige.net/knjiga/vreme-sa-ukusom-pralina/) - У за­ни­мљи­вом ро­ма­ну Вре­ме са уку­сом пра­ли­на, Мир­ја­на Ми­лен­ко­вић опи­су­је до­га­ђа­је из ве­ли­ке и ма­ле исто­ри­је у гра­ду Мо­ста­ру по­сле Дру­гог свет­ског ра­та и њи­хо­ва укр­шта­ња и пре­пли­та­ња са де­та­љи­ма из по­ро­дич­ног жи­во­та и вла­сти­тог ис­ку­ства. Де­вој­чи­ца Ма­ша, глав­на ју­на­ки­ња ро­ма­на, сто­ји пред не­по­зна­ни­ца­ма жи­во­та, као пред књи­гом са се­дам пе­ча­та и по­ку­ша­ва да од­го­нет­не - [Приче од којих се расте](https://www.svetknjige.net/knjiga/price-od-kojih-se-raste/) - Љубица Жикић доноси изузетне приче писане по мери детета, са пуно љубави и топлине, знања и маште. У њеним причама, елементи бајковитог преплићу се са стварношћу, што нарацији даје посебан тон и значење. Захваљујући и лепим илустрацијама, ове поучне и бајковите приче изазивају потпун уметнички и естетски доживљај. - [Цица контејнерка](https://www.svetknjige.net/knjiga/cica-kontejnerka/) - Према савету Душка Радовића, „за децу треба писати као за одрасле, само много боље!“. Љиљана Бањанин Вукић доиста тако и чини. Њена весела чаврљања и шапутања уводе нас у чудесни свет детињства, детиње безбрижности и разиграности. Њене животиње причају, играју се, позивају на љубав, толеранцију и сталну игру као начин живљења. - [Priče slomljenog ogledala](https://www.svetknjige.net/knjiga/price-slomljenog-ogledala/) - Наташа је девојка која живи у модерном времену и покушава да се прилагоди неким новим, модерним правилима живљења. Иако другачијег карактера и васпитања, она даје све од себе у тој борби прилагођавања. Пада и устаје, преиспитује себе и друге, открива ствари које су други крили од ње. Овај роман спаја неспојиве карактере и судбине, у - [Капетанова сабља](https://www.svetknjige.net/knjiga/kapetanova-sablja/) - У збирци приповедака Капетанова сабља, Радисав Машић осветљава ликове и догађаје из свог родног Горњег Подриња. Лепота стила и лакоћа приповедања главне су одлике Машићевог наративног проседеа. Неодвојиви од краја коме припадају, Машићеви мотиви истовремено су универзални и препознатљиви сваком човеку који разуме истину да живот ствара нове облике, али и да многе ствари изграђује - [Јелена, мајка које нема](https://www.svetknjige.net/knjiga/jelena-majka-koje-nema/) - Два приповедачка амбијента уткана су у роман Јелена, мајка које нема. Први је ратни, смештен с десне стране Дрине, а други поратни – наставља се с леве стране реке. Први је узрок другоме, али узрок бива потиснут следом збивања која крећу неочекиваним смером у којем јунакиња бива предмет згражавања традиционалног миљеа, али и лик достојан - [Ружокрадица](https://www.svetknjige.net/knjiga/ruzokradica/) - „Ру­жо­кра­ди­ца је сли­ка ег­зи­стенци­јал­ног и ду­хов­ног од­раста­ња мла­дих, тра­же­ње и нуђе­ње од­го­во­ра на пи­та­ња ко смо и шта же­ли­мо од око­ли­не и сви­је­та, по­себ­но ка­ко се сна­ћи у суптил­ним, ком­плек­сним и че­сто ком­пли­ко­ва­ним одно­си­ма, ка­кви су не­ми­нов­ни ме­ђу раз­ли­чи­тим поло­ви­ма. То је жи­вот­но ме­ђу­ври­је­ме, у ко­јем ваља про­ћи per aspe­ra ad astra. Нај­зад, ни­ма­ло слу­ча­јан - [Игром до смисла](https://www.svetknjige.net/knjiga/igrom-do-smisla/) - Радмила Милошевић у својој новој прозној збирци бележи запажања о животу, људима, различитим појавама и околностима. Њена реч је некад блага и мека, а некад убојита и иронична. Радмила је међу корице ове књиге сабрала своју животну мудрост, позивајући нас да застанемо, ослушнемо њену мисао и запитамо се над смислом сопственог пута и усмерења. - [Књига мудрости и глупости](https://www.svetknjige.net/knjiga/knjiga-mudrosti-i-gluposti/) - Симо Пургић је сабрао народне пословице и афоризме, мудре изреке великих умова, глупости које су изрекле или починиле познате личности, и кратке поучне приче. У свом предговору, аутор је записао следеће: „Што се ти­че на­род­них по­сло­ви­ца, о њи­ма је већ све ре­че­но, про­из­и­шле су из на­ро­да, а осно­ва им је ве­ли­ко на­род­но ис­ку­ство. Из­го­ва­ра­ју се - [Губер кућу гради](https://www.svetknjige.net/knjiga/guber-kucu-gradi/) - „Да­ни­ло Ка­пор пре­о­бли­ку­је усме­ну ко­лек­тив­ну при­чу у пи­са­ни књи­же­вни текст, у чи­јем је сре­ди­шту, као и у прет­ход­ним књи­га­ма, ми­крото­по­ним Ву­ко­до, ис­под ле­ген­дар­не пла­ни­не Ви­ду­ше, где су ње­го­ви пре­ци дав­но до­се­ли­ли. У све­у­куп­ној ње­го­вој при­по­ве­дач­кој ма­три­ци об­у­хва­ћен је ве­о­ма дуг вре­мен­ски пе­ри­од, од по­зна­те Се­о­бе Ср­ба са Ко­со­ва 1690. го­ди­не до нај­но­ви­јег вре­ме­на; љу­ди и - [Прст попријеко од срца](https://www.svetknjige.net/knjiga/prst-poprijeko-od-srca/) - Занимљив и узбудљив роман о двојици херцеговачких сељака у позним годинама. Животно упућени један на другога, као комшије и вршњаци, Лазар и Мурат би живели у слози да није прошлости која их оптерећује и будућности које се прибојавају. Прошлост и будућност трују им садашњост и гоне их у сукоб. И док многи верују да су - [А возови су пролазили, давно...](https://www.svetknjige.net/knjiga/a-vozovi-su-prolazili-davno/) - Нај­но­ви­јом књи­гом с на­сло­вом А во­зо­ви су про­ла­зи­ли, дав­но..., Гор­да­на Вла­хо­вић, им­пре­сив­ном на­ра­ци­јом ар­ти­ку­ли­ше тра­га­ње за иден­ти­те­том лич­ног и исто­риј­ског ко­да по­сто­ја­ња. Сен­зи­били­те­том пје­сни­ка, при­по­вје­да­ча и есе­ји­сте об­ли­ку­је сви­јет умјет­нич­ке ствар­но­сти, ко­ја ну­ди ка­тар­зич­не до­жи­вља­је и спо­зна­је. У те­мат­ским кру­го­ви­ма про­ла­зно­сти, ли­ко­ви се но­се с пат­њом, жу­де­ћи из ма­ло по­зна­те до ни­кад до­сег­ну­те ра­до­сти. Отва­ра­ју - [Пун мјесец и огледало](https://www.svetknjige.net/knjiga/pun-mjesec-i-ogledalo/) - У двадесет пет изузетно успелих прича, Желимир Млађеновић искрено и топло сведочи судбине својих сународника који су после грађанског рата у Босни и Херцеговини избегли у Канаду. Истанчаним осећајем за њихова сналажења и несналажења у туђој средини, неспоразуме и срећне сусрете, патњу и љубав, приповедач слика цео богати свет својих јунака који сви траже коначни - [Ima tako ljudi](https://www.svetknjige.net/knjiga/ima-tako-ljudi/) - Вера Црвенчанин исписује у овом роману аутентичне догађаје из свог живота и живота својих најближих. Посебно место заузима сећање на оца – Јована Црвенчанина, истакнутог ваздухопловног пуковника Војске Краљевине Југославије. Описани су догађаји пред почетак Другог светског рата и сам ток рата, у коме Вера, у партизанским одредима, упознаје свог будућег мужа, чувеног песника Скендера - [Прсти лудих очију](https://www.svetknjige.net/knjiga/prsti-ludih-ociju/) - Пр­сти лу­дих очи­ју је рат­ни ро­ма­н ко­ји је у све­му ан­ти­рат­ни. Ли­ко­ве у роману Васић ни­је наоружавао мр­жњом. Он их је налазио у вр­тло­гу ра­та где су се затекли и били при­ну­ђе­ни да се бра­не. При­чу о ра­ту ис­ко­ри­стио је, баш она­ко ка­ко то у књи­жев­но­сти и тре­ба ра­ди­ти, да по­ста­ви и по­ку­ша раз­ја­сни­ти број­на - [Корона](https://www.svetknjige.net/knjiga/korona/) - У роману Корона Милић Петровић Рајом прати ратне догађаје који су изазвани муслиманским нападом на српске сватове и убиством младожењиног оца пред Старом српском црквом у Сарајеву 1. марта 1992. године. Читалац се сусреће са низом потресних сцена у којима аутор описује злочиначке насртаје на српски народ. Морална суровост и мржња према Србима силовито су - [Браћа Хајдуковићи](https://www.svetknjige.net/knjiga/braca-hajdukovici/) - Главни јунаци у овом роману, као и догађаји о којима аутор приповеда, вуку корене из периода пред велику буну против Турака у Босни и Херцеговини 1875. године. Турски напасници и силеџије насрћу на имање и животе двојице Срба – браће Хајдуковића. Њихова освета је до краја морално просветљена, а њихово одметање у хајдуке преостаје као - [Бекства и трагања](https://www.svetknjige.net/knjiga/bekstva-i-traganja/) - „Ми­ли­ца Му­ни­жа­ба Пеј­чи­но­вић пи­ше по­лет­но, уз­бу­дљи­во сходно рит­му ур­ба­ног ми­љеа где се од­ви­ја рад­ња ње­них крат­ких и тзв. ми­ни при­ча. Глав­не ју­на­ки­ње су обич­но мла­де (углав­ном ле­пе) же­не, на­рав­но и му­шкар­ци јер се ње­на про­за пр­вен­стве­но ба­ви му­шко-жен­ским од­но­си­ма, жи­вот­ним окол­но­сти­ма које дово­де до дра­ма­тич­них си­ту­а­ци­ја ко­је зах­те­ва­ју рез, про­ме­ну и из­ла­зак из сте­шњу­ју­ћих окол­но­сти - [Хроника једне породице из Вукодола](https://www.svetknjige.net/knjiga/hronika-jedne-porodice-iz-vukodola/) - Кроз фак­то­гра­фи­ју и усме­ну пре­да­ју аутор пра­ти сво­је претке кроз ве­ко­ве, по­себ­но од 1690. го­ди­не, од Ве­ли­ке се­о­бе под Чар­но­је­ви­ћем, ка­да су пред тур­ским зу­лу­мом мо­ра­ли на­пу­сти­ти ко­сов­ско-ме­то­хиј­ску по­стој­би­ну. Пре­дак Бал­до­ви­на Ка­по­ра ни­је у се­о­би сле­дио зна­ме­ни­тог Па­три­јар­ха, већ се из Ме­то­хи­је упу­тио пре­ма Цр­ној Го­ри; од­но­сно, пр­во од­ре­ди­ште им је би­ло Ник­шић­ко по­ље, да - [Папирна марамица](https://www.svetknjige.net/knjiga/papirna-maramica/) - Занимљиви догађаји, животи људи и људске судбине, Херцеговина које има и које више нема, све је то стало у приповедачки оквир Папирне марамице. И све је испричано лагано и једноставно, а истовремено занимљиво, при чему језик и ток приче извиру из народног приповедања. Аутор, бежећи од великих догађаја и тема и служећи се њима само - [Смрт, буђење](https://www.svetknjige.net/knjiga/smrt-budjenje/) - Роман Смрт, буђење приповеда о двојици браће близанаца, пореклом са Пештери, који успевају да се школовањем уздигну до високих звања. Терет истоветности наметао им је дилеме које су они с муком превладали, балансирајући између међусобне зближености и љубави до жестоких неспоразума и антагонизама. Драма двојице близанаца одиграва се у реалним историјским приликама ратова и сукоба - [Linije sreće](https://www.svetknjige.net/knjiga/linije-srece/) - Као већина младих људи у Југославији седамдесетих година прошлог века, Неира и Милош мисле да њено муслиманско и његово српско порекло не могу бити пресудни за опстанак њихове љубавне везе. Пресељење из Сарајева у Мостар и утицај њихових породица појачавају искушења. Неспремни на жртву коју од њих тражи живот, разилазе се и крећу посебним животним - [Десио се живот](https://www.svetknjige.net/knjiga/desio-se-zivot/) - Радња романа Десио се живот одвија се у два наративна плана и четири временска тока: у садашњем и прошлом времену првог лица приповедача и трећег лица главне јунакиње. Док садашњи временски ток тече врло споро у детаљном разлагању само једног јединог дана, ток прошлости тече врло убрзано нижући годину за годином детињства и младости главне - [Слика](https://www.svetknjige.net/knjiga/slika/) - Драма српског народа на Косову и Метохији држи на окупу седамнаест приповедних целина у овој књизи и сабира их у један основни ток. Дечак Петар коме су албански терористи убили родитеље бежи са кућног огњишта носећи са собом део своје судбине, парче трагичног удеса и страшне истине која му је донела несрећу... Немања, његов сапатник - [Ја-Тара](https://www.svetknjige.net/knjiga/ja-tara/) - Свим својим стваралачким бићем аутор је у простору свога стварног и духовног завичаја. Пишући поетско-прозну апотеозу завичајној реци, у којој је она персонализована, у којој доминира персонификовани говор Реке, аутор истовремено реконструише повест о људима, њиховим сновима и судбинама, понашањима и поступцима. Реч је о књизи која је и својевремена еколошка приповест. Аутор доводи у - [Не осуђујте је више](https://www.svetknjige.net/knjiga/ne-osudjujte-je-vise/) - Написана срцем, књига Не осуђујте је више настала је 1996. године у времену када су људски крикови заменили гласове, када су многи своје руке испрљали свакодневним животом. Главна јунакиња ове књиге, она која је успела да до краја сагледа шта је учинила, говори својим животом читаоцима о давно започетој љубави, која у њој остаје цео - [Протини записи](https://www.svetknjige.net/knjiga/protini-zapisi/) - Аутор је описао догађаје из Првог и Другог светског рата чије су последице мењале токове живота и остале трајно уписане у колективном памћењу народа на подручју Бирча и Власенице. Пред читаоцем пролазе бројне познате личности које су своју улогу на историјској позорници обележиле у настојању да проникну у порекло и смисао слободе, од проте Ђорђа - [Потапање ветра](https://www.svetknjige.net/knjiga/potapanje-vetra/) - „Мо­же се са си­гур­но­шћу твр­ди­ти да је Ја­дран­ка Су­че­вић ус­пе­ла у на­ме­ри да по­ве­же ‘зна­ње’ књи­жев­ног тек­ста са оним што би мо­гли на­зва­ти исто­риј­ском ак­си­о­ло­ги­јом. На­и­ме, мно­ги ли­ко­ви ко­ји су по­ве­за­ни лич­но­шћу гро­фа Бран­ку­њи­на при­па­да­ју свет­ској умет­нич­кој и ду­хов­ној ба­шти­ни али кон­текст њи­хо­вог по­ја­вљи­ва­ња је са­мо на пр­ви по­глед усло­вљен њи­хо­вим ствар­ним би­о­гра­фи­ја­ма. Они су - [Večernji za Belgrad](https://www.svetknjige.net/knjiga/vecernji-za-belgrad/) - Љиљана Бањанин-Вукић пише о животу у туђини, о различитим судбинама дошљака, њиховим стрепњама од непознатог, храбрости да се крене испочетка, прилагођавању на ново окружење. У четрнаест добро компонованих прича, приказани су животи наших емиграната, њихови успони и падови, борба за материјални опстанак, тежња да се укорене и остану у новој средини, жеља да обезбеде бољу - [Фоча; вријеме и догађаји](https://www.svetknjige.net/knjiga/foca-vrijeme-i-dogadjaji/) - Аутор пише о времену свог детињства на које су најснажнији и трајан печат оставили догађаји из Другог светског рата. Дечакову безбрижну идилу „у башти под шишмиром“ прекинула је 1941. година када му комшије (у усташкој униформи) одводе из куће оца – заувек! Дирљиво је његово казивање о мајци Стаки која у ратном безнађу мора да - [Тајна Добровољачке улице](https://www.svetknjige.net/knjiga/tajna-dobrovoljacke-ulice/) - Заједничко издање с Републичким центром за истраживање ратних злочина, Бања Лука - [Пастирево](https://www.svetknjige.net/knjiga/pastirevo/) - Корица: Михаило Писањук - [Košmari](https://www.svetknjige.net/knjiga/kosmari/) - Корица: Михаило Писањук - [Вукодолске приче](https://www.svetknjige.net/knjiga/vukodolske-price/) - Аутор за­ни­мљи­ве про­зе Да­ни­ло Ка­пор ну­ди чи­та­о­ци­ма сво­ју но­ву књи­гу Ву­ко­дол­ске при­че, у ко­јој, као и у прет­ход­ним, ура­ња у за­ви­чај­не хер­це­го­вач­ке про­сто­ре, у ми­ну­ло и ово­вре­ме­но, у дав­не до­га­ђа­је и но­ви­је, са­вре­ме­ни­ци­ма по­зна­те и бли­ске. Ис­пи­су­је про­зу о сво­јим Ву­ко­дол­ци­ма ње­го­вим пре­по­зна­тљи­вим озна­ка­ма и ка­рак­те­ри­сти­ка­ма мар­ки­ра­ним у Ка­по­ро­вим прет­ход­ним књи­га­ма... - [Филип](https://www.svetknjige.net/knjiga/filip/) - Корица: Михаило Писањук - [Шта те боли, Јупитере?](https://www.svetknjige.net/knjiga/sta-te-boli-jupitere/) - Корица: Михаило Писањук - [Записи Јефимије Обрадове](https://www.svetknjige.net/knjiga/zapisi-jefimije-obradove/) - Роман Записи Јефимије Обрадове је узбудљива људска драма коју, у првом лицу једнине, саопштава главна јунакиња Јефимија. Њена животна искуства, чешће болна и трагична него срећна, својим густим значењима образују општу слику колективне несреће српског народа у средњој Босни током XX века. Судбинска драма жене која ће изгубити четворицу одраслих синова постаје драма целокупног човечанства. - [Травничке свјетиљке](https://www.svetknjige.net/knjiga/travnicke-svjetiljke/) - У првој тематској целини Травничких свјетиљки Симо Пургић пише о трагичним последицама грађанског рата у Босни (1992–1995). У средишту Пургићевог приповедања редовно је човек – у својој људскости и душевности или у својој суровости и убогости, човек у сталној борби између љубави и мржње. Кључне личности које усмеравају ток радње (комшија Суљан, старица Роса, газда - [На трећој тераси](https://www.svetknjige.net/knjiga/na-trecoj-terasi/) - Радња романа На трећој тераси смештена је у старије цивилизацијско доба, што је само симболична ситуација из које извиру слојевита метафоричка значења примерена духовној радозналости модерног човека. Укрштање животних путева моћне владарке и младог сејача јечма покреће судбоносна суочавања са изазовима вечних људских тајни. У фином, бајковитом приповедању, ауторка прати успоне и поразе оних који - [Плава вода](https://www.svetknjige.net/knjiga/plava-voda/) - Радњу романа прати трагање за чудотворним открићем које је означено синтагмом плава вода. У стилу Паола Коеља, ауторка плете заводљиву, чудесну причу о потрази за оним неухватљивим и тајанственим чија спознаја измиче људском уму. Љубав, премда недоречена и неостварена, дата је као врховна вредност, смисао и коначно исходиште различитих људских судбина. - [Захумље-Херцег](https://www.svetknjige.net/knjiga/zahumlje-herceg/) - У роману Захумље-Херцег Марушић пише о времену тридесетогодишње владавине херцега Стјепана Вукчића Косаче, једне од најконтроверзнијих личности наше историје. Католички Дубровчани су европским дворовима непрекидно писали тужбе против њега, Турци су га сматрали опасним противником, православни Срби су о њему стварали легенде и предања. Данас, међутим, Херцега Стјепана Срби сврставају међу значајне личности своје историје, - [Прокине приче](https://www.svetknjige.net/knjiga/prokine-price/) - Радивој Прокопљевић је аутентични писац Срема, аутор који дубоко у свом стваралачком бићу носи дух сремске равнице. У својој приповедачкој збирци Прокине приче, аутор маркира занимљиве детаље из живота, људе и међуљудске односе. Уверљиво приказује некада угледног домаћина Милутина, децу која напуштају село, штедише и трошаџије, старог Циганина Жику и његову тамбуру, ратара Митра, сеоске - [Тумарања](https://www.svetknjige.net/knjiga/tumaranja/) - Дванаест приповедака Радована Вучковића обједињују мотиве, теме и ликове с Пештерске висоравни, упечатљиво и уметнички разговетно. Узбудљива радња, занимљиви ликови и дијалози, изванредни описи ситуација и догађаја и надасве изузетно леп књижевни стил битно одликују Вучковићево приповедање. - [Растанак на Палама](https://www.svetknjige.net/knjiga/rastanak-na-palama/) - У овој потресној збирци прича, аутор је литерарно уобличио догађаје из 1992. до 1995. на подручју Пала и Сарајева. Свака прича је овде једна слика поништене или распете људске свести, којој се наметнула стварност самог рата, дубоко је прожела и поразила. Ликови и догађаји, неретко подударни са стварним ликовима и догађајима, сведоче о трагичној збиљи - [Из Божијег врта](https://www.svetknjige.net/knjiga/iz-bozijeg-vrta/) - Из Божијег врта је прича која почиње из давнине, из ауторовог детињства. Радњу романа Унковић доводи потом до наших дана, до последњег рата у Босни и Херцеговини, до епизоде о најновијим ратницима, о чему он приповеда, попут Хемигвеја, луцидно, уверљиво и без вишка речи. Унковић не жели да се допадне читаоцу. Његова проза је неулепшана, - [Закоровљена огњишта](https://www.svetknjige.net/knjiga/zakorovljena-ognjista/) - Књига прозе Закоровљена огњишта Слободана Петровића представља збирку успелих прича о трагичним судбинама и страдањима Сембераца у различитим околностима и недаћама живота. Он кроз цела два века прати њихова страдања – све од краја турског вакта до наших дана и грађанског рата у Босни. У духу српског критичког реализма, Петровић осликава људске судбине у ратним - [Терор над Србима у Горажду](https://www.svetknjige.net/knjiga/teror-nad-srbima-u-gorazdu/) - Аутор је исцрпно описао страдање Срба у Горажду у периоду 1992–1995. Књига садржи сведочења српских заточеника у Горажду, списак убијених Срба цивила и заробљених бораца с подручја Горажда и списак убијених Срба цивила и заробљених бораца с подручја Чајнича. Као непосредни сведок догађаја, Никола Хелета каже о својој књизи: „Овим сам желио да отргнем од - [Јахорина 1992–1996, дневник](https://www.svetknjige.net/knjiga/jahorina-1992-1996-dnevnik/) - У свом ратном дневнику, Јово Међовић износи непосредна сведочења о ратним збивањима на прилазима Сарајеву током грађанског рата у Босни 1991–1995. и касније. Међовићев дневник, који се може читати као узбудљив роман или аутентичан документ, садржи ефектну слику људских односа у времену опште несигурности и безнађа. - [Приче сарајевских избјеглица](https://www.svetknjige.net/knjiga/price-sarajevskih-izbeglica/) - Аутор је снажно ушао у драму избеглишта, осветлио је са психолошког, егзистенцијалног и социјалног аспекта. Вучковићеви јунаци носе свој пуни бивши живот, с једне стране, и ратне позледе, с друге стране. Та два живота се у њима сукобљавају док преживљавају у подстанарским избама, с драмама у себи и безизлазом изван себе; изгубљене прошлости и садашњости, - [Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.](https://www.svetknjige.net/knjiga/minut-cutanja-epizode-iz-bosanskog-rata-1992-95/) - Минут ћутања је аутентична исповест просветног радника, Србина, који је ратно време 1992–1995. провео у босанском градићу Лукавцу под муслиманском влашћу. Сви описани догађаји су веродостојни, сви ликови препознатљиви, све је у овој књизи истинито. Истинита су и осећања тескобе, страха и понижења. Претње и пакости прерастају у трајне слике које рањавају душу... „Најтежи су - [Приче о истинама](https://www.svetknjige.net/knjiga/price-o-istinama/) - Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука... Забележене су и приче о одраслима, као и - [Крваво љето у Љубињу 1941.](https://www.svetknjige.net/knjiga/krvavo-ljeto-u-ljubinju-1941/) - У књизи су дати документовани подаци о хрватско-муслиманском усташком покољу српског народа у Љубинском срезу у Херцеговини, у летњим месецима 1941. Користећи доступну грађу бивше СФРЈ, аутор је дао спискове убијених Срба и имена злочинаца који су учествовали у хватању Срба, њиховом одвођењу у сабирне логоре и убијању на стратиштима. Аутор је представио и методе - [Црвена нит коридора; Брчко у рату 1992–1993.](https://www.svetknjige.net/knjiga/crvena-nit-koridora-brcko-u-ratu-1992-1993/) - Аутор је као новински извештач са ратишта из Посавине детаљно и документовано описао ратне окршаје у склопу пробијања коридора кроз Посавину, 1991. године, као и друге догађаје који су пратили борбена дејства у Брчком и суседним местима. Књига се чита као узбудљива ратна драма. - [Не волим лимун](https://www.svetknjige.net/knjiga/ne-volim-limun/) - У аутобиографској збирци прича Не волим лимун, Мирјана Миленковић отвара своју душу, искрено и бескомпромисно. У суптилном, лирском ткању радње, Мирјана говори о себи, о својим најмилијима и својим пријатељима који су дубоко прожели њено емотивно и душевно биће. У стилу најбољих романа „женског пера“, Мирјана Миленковић пише о својој интими и свакодневници, о чудима - [Вукови пјевачи из Босне и Херцеговине](https://www.svetknjige.net/knjiga/vukovi-pjevaci-iz-bosne-i-hercegovine/) - Текстови обухваћени овом књигом наново осветљавају српски народни епос. Основни закључак који се може извести након пажљивог увида у текстoве јесте тај да је српска усмена хроника која је сачувана у стиховима, у ствари плод колективне свести, а велики певачи су својим генијем скупили у језгро оно што је тој свести најдрагоценије. Иако Вук Караџић, - [Studies on English and Serbian Language](https://www.svetknjige.net/knjiga/studies-on-english-and-serbian-language/) - Послe Предговора и Увода, у оквиру првог поглавља, насловљеног Опште теме у области семантике и фази семантике, у чланку Ambiguity подробно је дато разврставање двосмислености. У следећем раду, Vaguenеss in English, износи се кратак преглед теорија неодређености с историјатом развоја теорија и с тежиштем на лингвистичким приступима. У овом прегледу излази на видело сва сложеност - [Аспекти филозофског промишљања историје](https://www.svetknjige.net/knjiga/aspekti-filozofskog-promisljanja-istorije/) - „У све­ту исто­ри­је ни­кад кра­ја раз­го­во­ру о ко­нач­ним за­кључ­ци­ма. Ова вр­ста ис­тра­жи­ва­ња ни­кад се не за­вр­ша­ва, јер сва­ко но­во по­ко­ле­ње има сво­га Кан­та и Хе­ге­ла, Шпен­гле­ра или Тојн­би­ја. Ови, а и то­ли­ки дру­ги из­во­ри фи­ло­зоф­ско-исто­риј­ске му­дро­сти, ја­сно, ни­кад не пре­су­шу­ју. Жи­ве ге­не­ра­ци­је увек из­но­ва мо­ра­ју усва­ја­ти, про­ми­шља­ти и ис­тра­жи­ва­ти исто­ри­ју. По­зна­ти исто­ри­чар сред­њег ве­ка Хај­ден - [Kreditne rejting agencije na finansijskom tržištu](https://www.svetknjige.net/knjiga/kreditne-rejting-agencije-na-finansijskom-trzistu/) - Кредитне рејтинг агенције додељују рејтинг оцене ентитетима са циљем да учеснике на финансијском тржишту, инвеститоре и кориснике средстава, информишу о потенцијалним ризицима и могућностима. Развојем финансијских тржишта и инструмената оне су добијале све већи значај за стабилност развоја финансијског тржишта. Истовремено је растао број корисника њихових услуга и врста њихових услуга. Ни светска економска криза, - [Ограничење и искључење уговорне одговорности](https://www.svetknjige.net/knjiga/ogranicenje-i-iskljucenje-ugovorne-odgovornosti/) - Др То­ми­слав Да­ни­ло­вић је у своје две књи­ге („Уговорна казна у праву, теорији и пракси“ и „Ограничење и искључење уговорне одговорности“) из­ло­жио ана­ли­зу про­пи­са, суд­ске прак­се и прав­не те­о­ри­је код нас и у на­шем окру­же­њу, па и ши­ре, да­ју­ћи од­го­во­ре на мно­га пи­та­ња којa је на­мет­ну­ла прак­са ка­ко у по­гле­ду по­о­штра­ва­ња та­ко и у по­гле­ду - [Уговорна казна, у праву, пракси и теорији](https://www.svetknjige.net/knjiga/ugovorna-kazna-u-pravu-praksi-i-teoriji/) - „У но­ви­је вре­ме, до­но­ше­њем За­ко­на о обли­га­ци­о­ним од­но­си­ма, у нас су от­кло­ње­не мно­ге ди­ле­ме у по­гле­ду на­ме­не, свр­хе, при­мар­ног ци­ља уго­вор­не ка­зне као сред­ства, ин­стру­мен­та­ри­ја обез­бе­ђе­ња ис­пу­ње­ња уго­во­ра, чи­ме је, по­сред­но, уго­вор­на ка­зна до­би­ла нор­ма­тив­ни основ при­ват­не, уго­вор­не имо­вин­ске ка­зне ко­јој др­жа­ва обез­бе­ђу­је по­треб­ну уту­жи­вост. Нор­ма­тив­ним од­ре­ђе­њем да­та су пра­ви­ла о уго­вор­ној ка­зни са мо­гућ­но­шћу - [Одбрана од тероризма](https://www.svetknjige.net/knjiga/odbrana-od-terorizma/) - Аутор Милан Милошевић даје појмовно одређење и класификацију тероризма као друштвеног феномена и анализира елементе унутрашњег екстремизма и обавештајних служби. Књига садржи и Приручник за градског герилца Карлоса Маригеле и компаративни преглед организације одбране против тероризма у Француској, Немачкој, Израелу и Великој Британији. - [O evoluciji jezika](https://www.svetknjige.net/knjiga/o-evoluciji-jezika/) - „Једну од мистерија (у наведеном смислу речи) за Чомског је представљало и ’порекло и еволуција језика’. За њега је то било питање за које не постоји одговор (a ho­pe­less qu­e­sti­on). Нереално је, наиме, било очекивати да се на адекватан начин може објаснити нешто што је ...so complex and information-rich as human language, which itself is - [Generatorska lingvistika](https://www.svetknjige.net/knjiga/generatorska-lingvistika/) - Књига је посвећена инструментима за аутоматско писање текстова и истраживању језичких питања датог процеса у новој области науке о језику – генераторској лингвистици. Генератор је програм који производи на бази једног текста или нултог текста други текст применом анализе и синтезе, различитих модела, формула и сл. за утилитарне, лудистичке, забавне, стилистичке, (ауто)презентационе, демонстрационе и др. - [Pregled shvatanja politike](https://www.svetknjige.net/knjiga/pregled-shvatanja-politike/) - Књига садржи преглед најзначајних схватања политике, од античког периода (Сократа, Платона, Аристотела, стоика), Римског царства, хришћанства и Св. Августина, средњег века (Томе Аквинског), шпанских филозофа, Лутера, Калвина, Бодина, преко Декарта, Спинозе, Лајбница, Лока, Хјума, француских просветитеља, мислилаца америчке револуције. Приказана су и схватања модерних филозофа – Канта, Фихтеа, Шелинга, Маркса, Енгелса, Вебеа, Лењина, а размотрена - [Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu](https://www.svetknjige.net/knjiga/studije-o-blohu-adornu-i-markuzeu/) - Аутор разматра филозофију Ернста Блоха, Теодора Адорна и Херберта Маркузеа кроз аспекте праваца који су утицали на појаву њихових филозофских система и поређење са другим релевантним дискурсима, уз анализу важећих категорија и представљање дијалектике, конструкта друштва и појединца, уметности и културе. - [На обалама историје савременог света](https://www.svetknjige.net/knjiga/na-obalama-istorije-savremenog-sveta/) - Kњи­гу чини избор чла­на­ка и есе­ја ко­је је аутор објављивао то­ком по­след­њих де­се­так го­ди­на. Тубић пише о схватању историје Ерика Хобсбаума, о Времену власти Добрице Ћосића, поетици Лешека Колаковског, мемоарским записима Михаила Марковића, филозофији Мартина Хајдегера и Карла Јасперса... Тубић разматра ирационалност у политичком размишљању, филозофима у свету политике, утопију и тоталитаризам, демократију и диктатуру, - [У лавиринту стихије савременог света, питања и чуђења](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-lavirintu-stihije-savremenog-sveta-pitanja-i-cudjenja/) - „Окре­ће­мо се, са­да, пре­ма исто­ри­ји, не­из­бе­жно и ве­о­ма ко­ри­сно, не са­мо да би­смо се­бе бо­ље раз­у­ме­ли, већ да би­смо се бо­ље од­ре­ди­ли пре­ма по­тре­ба­ма са­да­шњег тре­нут­ка у хо­ду пре­ма су­тра­шњи­ци, што зна­чи: не­пре­ста­но тра­га­мо за од­го­во­ром где се на­ла­зи­мо и ку­да ми то иде­мо, ка ко­јој оба­ли пли­ва­мо. Упра­во нас то тра­га­ње и да­ље по­ве­зу­је, - [У кругу књижевних и филозофских есеја](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-krugu-knjizevnih-i-filozofskih-eseja/) - „У овој књи­зи реч је, углав­ном, о не­ко­ли­ко мо­јих са­бра­них књи­жев­них и по­ли­тич­ко-фи­ло­зоф­ских есе­ја, ко­ји, ве­ру­јем, имају своју сопствену унутрашњу логику, своје односе и своје границе, вертикале и хоризонтале, које ваља читати, дакако, критичком анализом. Есе­ји­стич­ко пи­са­ње је, ина­че, увек аван­ту­ра у не­по­зна­то; по­го­то­во кад да­нас ви­ди­мо ка­ко је у овом све­ту у ком жи­ви­мо - [Српски културни наратив](https://www.svetknjige.net/knjiga/srpski-kulturni-narativ/) - Богат, сложен и слојевит српски национални идентитет подведен под једну меру, именован појмовима српски културни наратив, српски културни образац или српска слика света, са хоризонта необичне, смеле и трезвене расправе израња у овој књизи на сасвим другачији начин и у другачијем светлу од онога на који смо навикли. У њој се дају одговори на многа - [У хоризонту филозофске историје](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-horizontu-filozofske-istorije/) - Тематски круг књиге У хоризонту филозофске историје Риста Тубића обухвата есенцијалне проблеме историје као реалног збивања и као науке. Аутор, најпре, увиђа да се једно друштво никад боље не разоткрива неголи кад уназад пројектује своју слику. Јер ми смо оно што јесмо само својом васколиком прошлоћу. Стога је морамо што дубље истраживати и усвојити да - [Сребреница, геноцид над истином](https://www.svetknjige.net/knjiga/srebrenica-genocid-nad-istinom/) - Пукoвник Шкрбић је на основу обимне документације из расположивих, несрпских аутентичних извора, извршио поређења броја регистрованих живих избеглица из Сребренице са бројем становника који су се у њој затекли непосредно пре операције Војске Републике Српске у јулу 1995. године. На основу података из пописа и регистрације које је извршила муслиманска Влада из Сарајева у сарадњи - [Ekonomska stvarnost Meksika](https://www.svetknjige.net/knjiga/ekonomska-stvarnost-meksika/) - Научна студија Економска стварност Мексика представља анализу економских, историјских и социјалних прилика у Сједињеним Мексичким Државама, од Рата за независност и Мексичке револуције до данас. Ауторка пажљиво анализира економска кретања у Мексику, даје општи пресек актуелних збивања и износи најзанимљивије догађаје који су обележили историјски и привредни развој те земље. - [Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen](https://www.svetknjige.net/knjiga/narodna-poezija-revolucionarnih-epoha-kao-knjizevni-fenomen/) - Докторска дисертација проф. Миливоја Родића Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen садржи свеобухватан приказ доступних извора, архивске грађе и бројних радова о устанку и револуцији, најпре као о друштвено-политичком феномену, а потом као о књижевној тематици, првенствено на просторима Босне и Херцеговине. Дубље историјске корене протестне, бунтовне народне поезије проф. Родић проналази у ранијим - [Први српски алтернативни часопис](https://www.svetknjige.net/knjiga/prvi-srpski-alternativni-casopis/) - Монографија о јединственом књижевно-издавачком подухвату који обухвата мостарску Малу библиотеку и њен часопис Пријеглед мале библиотеке који је излазио у Мостару од 1901. до 1908. године. - [Књига о Синиши Кордићу](https://www.svetknjige.net/knjiga/knjiga-o-sinisi-kordicu/) - Синиша Кордић измиче устаљеним представама о српским међуратним писцима двадесетог века из више разлога. Једним делом је, захваљујући својој бурној природи, и сам допринео да га важеће књижевно-историјске класификације заобиђу, отуда су и настале појединачне нетрпељивости касније моћних актера друштвене сцене; сa друге стране особености његовог књижевног дела једнако су биле удаљене и од модерниста - [Огледи, бесједe, есеји](https://www.svetknjige.net/knjiga/ogledi-besjede-eseji/) - „Са­др­жај Ри­ста­но­ви­ће­вих огле­да и сту­ди­ја обра­зло­жен је ја­сно де­фи­ни­са­ним ци­ље­ви­ма из­у­ча­ва­ња, са­о­бра­зним ана­ли­тич­ком при­сту­пу у ту­ма­че­њу и ре­цеп­ци­ји ода­бра­них те­ма и књи­жев­них де­ла. Ком­пле­мен­тар­ном при­ме­ном отво­ре­них ме­то­до­ло­шких при­сту­па ко­ји има­ју упо­ри­ште у на­у­ци и те­о­ри­ји, а ба­зи­ра­ни су на спо­ља­шњем и уну­тра­шњем из­у­ча­ва­њу књи­жев­ног тек­ста, Ри­ста­но­вић је ба­цио ја­че све­тло на ства­ра­ње по­је­ди­них пи­са­ца и - [Нова овидљавања](https://www.svetknjige.net/knjiga/nova-ovidljavanja/) - Аутор доноси критичке текстове о делима Миленка Пејовића, Драгомира Ћулафића, Миодрага Радовића, Бранислава Бојића, Ранка Павловића, Николе Цветковића, Радована Кецојевића и других. - [Проблеми, писци, дела VII](https://www.svetknjige.net/knjiga/problemi-pisci-dela-vii/) - Под истим насловом – Проблеми, писци, дела, академик др Радован Вучковић објавио је у Сарајеву пет књига (1974, 1976, 1979, 1981, 1988). У првом делу тих студија заступљени су текстови општег карактера, у другом радови о писцима и у трећем чланци о појединим делима која је Вучковић критички коментарисао. У Београду и Новом Саду, Вучковић - [Вредновање књижевног текста](https://www.svetknjige.net/knjiga/vrednovanje-knjizevnog-teksta/) - Пр­ви блок књиге Вред­но­ва­ње књи­жев­ног тек­ста чи­не че­ти­ри огле­да представљена на са­ве­то­ва­њи­ма о књи­жев­но­сти за де­цу и об­ја­вље­на у ча­со­пи­су Де­тињ­ство. Дру­ги блок та­ко­ђе са­др­жи че­ти­ри ра­да. Два су по­све­ће­на де­лу Иве Ан­дри­ћа, а на­пи­са­на су пово­дом обе­лежа­ва­ња 50. го­ди­шњи­це до­де­ле Но­бе­ло­ве на­гра­де за књи­жев­ност и 120. го­ди­шњи­це Ан­дри­ће­вог ро­ђе­ња, док је тре­ћим ра­дом осве­тљен - [Есеји о уметности](https://www.svetknjige.net/knjiga/eseji-o-umetnosti/) - У збирци критичких текстова о вајарству, уметности и књижевности, аутор анализира типове скулптуре, однос архитектуре и скулптуре, грчки, римски и египатски портрет, садејство поезије и филозофије, сликарство Душка Јовића, Зорана Тодовића, Љубомира Јанковића Јалета... Књига се препоручује како уметницима ствараоцима, тако и теоретичарима уметности и универзитетским професорима. - [Приређивање Кочића – обмане и промашаји](https://www.svetknjige.net/knjiga/priredjivanje-kocica-obmane-i-promasaji/) - Критички осврт на методологију рада појединих приређивача и библиографа књижевног дела Петра Кочића. Аутор је дао свеобухватан и аналитичан преглед презентације Кочићевог стваралаштва. - [Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине](https://www.svetknjige.net/knjiga/sarajevsko-jato-studije-i-impresije-o-srpskim-piscima-iz-bosne-i-hercegovine/) - Сарајевско јато Бранка Стојановића чине књижевници који су писали о Сарајеву или су у њему живели. Књига садржи исцрпне студије о двадесетак српских писаца, међу којима су: Душко Трифуновић, Рајко Петров Ного, Дара Секулић, Ристо Трифковић, Драгољуб Јекнић, Стеван Булајић, Радован Вучковић, Славко Леовац, Никола Кољевић, Светозар Кољевић, Предраг Палавестра, Момо Капор и др. - [Књижевнокритичка освјетљења](https://www.svetknjige.net/knjiga/knjizevnokriticka-osvjetljenja/) - Корица: Михаило Писањук - [Сачувано од заборава](https://www.svetknjige.net/knjiga/sacuvano-od-zaborava/) - „Ми тре­ба да се бра­ни­мо сво­јим по­но­сом и сво­јим де­ли­ма, а не мр­жњом. Де­ла огром­не ве­ћи­не љу­ди срп­ско­га ро­да, ма где они би­ли, то и до­ка­зу­ју. За­то сам и при­пре­мио ову књи­гу, при­ку­пио чи­ње­ни­це ра­ди све­сти о на­ма са­ми­ма. Ра­ди са­мо­по­што­ва­ња и бо­гат­сва људ­ско­сти. Овај пут ве­за­но нај­ви­ше за је­дан од­ре­ђе­ни вре­мен­ски пе­ри­од, за Тре­би­ње - [Мојој Херцеговини](https://www.svetknjige.net/knjiga/mojoj-hercegovini/) - Приређивач: Митар Кокољ - [Хашка подморница: дневничке белешке и размишљања хашког притвореника](https://www.svetknjige.net/knjiga/haska-podmornica-dnevnicke-beleske-i-razmisljanja-haskog-pritvorenika/) - Генерал Винко Пандуревић доноси у своје дневничке белешке и размишљања током боравка у Хашком трибуналу, пред којим је осуђен на 13 година затвора. Књига је драгоцено сведочанство о начину живота у хашком притвору, третману оптуженика, међусобним односима оптуженика и мукотрпној борби генерала Пандуревића за истину. О хапшењу Радована Караџића: „При­тво­ре­ни­ци у ПЈ ХТ са - [L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)](https://www.svetknjige.net/knjiga/linstituteur-ucitelj-pariz-paris-1917-1918/) - En serbe - [Међународни дани хирургије у Фочи / International Days of Surgery in Foča](https://www.svetknjige.net/knjiga/medjunarodni-dani-hirurgije-u-foci-international-days/) - Превод на енглески: Наташа Павловић и Мирослав Лечић - [Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота](https://www.svetknjige.net/knjiga/prijevor-odvajkada-u-okruzenju-prirodnih-lepota/) - Ова богато уређена монографија о месту Пријевор код Чачка садржи приказ историје места, споменика културе, народних обичаја, сведочења и животних судбина његових становника. Надахнуто, али са научном прецизношћу и пажљивим одабиром грађе, аутор даје целовит увид у историју овог насеља смештеног у раскошном природном окружењу, омеђеном рекама Западном Моравом и Каменицом. Књигу препоручујемо не само - [Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац](https://www.svetknjige.net/knjiga/od-boraka-do-visegrada-ilija-saric-sokolas-i-ravnogorac/) - „Казивања учесника братоубилачког рата Илије Сарића, кроз перо аутора Јаковљевића, никога неће оставити равнодушним. Честита старина јасно, без пристрасности, прича о времену које полако одлази у заборав. Деведесетогодишњи старац се враћа у давна времена, пре више од двеста година, када су му преци из Црне Горе доселили на Борке. Своју причу завршава у Вишеграду као - [Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића](https://www.svetknjige.net/knjiga/grozd-zivota-preci-i-potomci-bratstva-cvorovica/) - „Дра­го­мир Ми­лан Бо­шњак и Ве­ли­бор Чво­ро прихватили су се подухвата да о пре­ци­ма и по­том­ци­ма брат­ства Чво­ро­ви­ћа 'ис­при­ча­ју', ис­тра­жи­вач­ки што све­стра­ни­је са­гле­да­ју, про­шлост то­га брат­ства, њи­хов жи­вот, се­о­бе и де­о­бе, су­ро­ва вре­ме­на веч­не бор­бе за оп­ста­нак и са­мо­бит­ност, ис­так­ну­те прет­ке и брат­стве­ни­ке и 'обич­не смрт­ни­ке' но­во­га до­ба и њи­хо­ве по­том­ке по му­шкој и жен­ској ли­ни­ји. - [Jevrejka Behara; sarajevska legenda](https://www.svetknjige.net/knjiga/jevrejka-behara-sarajevska-legenda/) - „Више од петнаест година, један писац покушава да уђе у траг изгубљеном портрету сарајевског сликара Романа Петровића и његовом, такође изгубљеном моделу – лепој јеврејској праљи са Бјелава, четврти у којој су живели сарајевски Сефарди. То трагање, без сретног завршетка, уродило је неочекиваним плодом, књигом у којој се ова ишчезла лепотица појављује као лајтмотив, попут - [Српска православна црква у Дубровнику](https://www.svetknjige.net/knjiga/srpska-pravoslavna-crkva-u-dubrovniku/) - Издање на руском - [Помени](https://www.svetknjige.net/knjiga/pomeni/) - Док раз­ви­ја по­ет­ску фре­ску сво­је род­не Хер­це­го­ви­не, По­па­ра пе­ва о бу­на­ма и устан­ци­ма, стра­да­њи­ма и бо­је­ви­ма, успо­ни­ма и по­ср­ну­ћи­ма. Ис­пи­су­је ње­ну стра­дал­нич­ку по­ве­сни­цу. „Мо­ју род­ну гру­ду ни­је са­знат ла­ко“ – на­слов је јед­не пе­сме у ко­јој пе­сник ка­же да у Хер­це­го­ви­ни „Ни у сно­ви­ма се без­бри­жно не хо­ди“. На­ци­о­нал­ну дра­му са­гле­да­ва у исто­риј­ској по­ет­ској пер­спек­ти­ви. - [На трагу манастира Детлак](https://www.svetknjige.net/knjiga/na-tragu-manastira-detlak/) - Корица: Михаило Писањук - [Детлак – село између двије ријеке](https://www.svetknjige.net/knjiga/detlak-selo-izmedju-dvije-rijeke/) - У монографији Детлак – село између двије ријеке Војислав Новић износи податке о развоју села Детлак код Дервенте у северној Босни од најранијих времена до данас, и даје сликовит, литерарни приказ живота људи тог краја. У првом делу књиге, заступљене су опште теме којима се језиком докумената и чињеница говори о становницима села и организацији - [Ораховица на Озрену](https://www.svetknjige.net/knjiga/orahovica-na-ozrenu/) - Село Ораховица, које се налази на крајњим источним падинама планине Озрен код Добоја, представљено је у овој монографији ис­црп­ним по­да­ци­ма о по­р­е­клу и ро­до­сло­вљу породица, на­чи­ну жи­во­та, по­ро­дич­ним и дру­штве­ним од­но­си­ма, оби­ча­ји­ма и тра­ди­ци­ји. По­да­ци ко­је је при­ку­пио Борислав Гаврић односе се на свих пет српских заселака Ораховице (Оравица, Бадиновићи, Брдо, Савичићи и Мала Лозна), - [In den Gärten der Plejaden / У вртовима плејада](https://www.svetknjige.net/knjiga/in-den-garten-der-plejaden-u-vrtovima-plejada/) - Aus dem Deutschen nachgedichtet: Mićo Cvijetić Deutch und serbisch - [Биље света оком детета](https://www.svetknjige.net/knjiga/bilje-sveta-okom-deteta/) - „Де­цо на­ша, до­бра, дра­га, по­гле­дај­те око пра­га, иж­џи­кља­ле вла­ти тра­ве, ане­мо­не тре­пе­ра­ве, по­гле­дај­те и ли­ва­де, цвет­но би­ље крај огра­де, ноћ­ну фрај­лу-вра­го­лан­ку, хо­ћу-не­ћу на про­план­ку, усред шу­ме љу­би­чи­цу и сред ба­ре те­сте­ри­цу, бре­зу, ба­грем, омо­ри­ку, за­ми­сли­те са­ми сли­ку. За­ми­сли­те де­ду и ре­пу, на ли­цу Сне­шка шар­га­ре­пу, чу­де­сно ви­ли­но си­то и све што је ви­ло­ви­то. За во­ће - [Прамен среће](https://www.svetknjige.net/knjiga/pramen-srece/) - „Пе­сме за де­цу ко­је пи­ше Ми­о­драг Ми­ки Јек­нић су ла­ке и ле­пе, је­зич­ки чи­сте, ве­дре и јед­но­став­не. Ма­што­ви­те, по­не­кад вр­ца­ве, лу­цид­не и ху­мор­не. Ни­су ша­ре­не ла­же. Ни­су са де­кла­ра­тив­ним, већ са бла­гим, им­пли­цит­ним по­ру­ка­ма и по­у­ка­ма. Књи­га је обо­га­ће­на ду­хо­ви­тим и ма­што­вим илу­стра­ци­ја­ма, ко­је су ком­пле­мен­тар­не са ње­ним са­др­жа­ји­ма. Пе­сник, пре све­га, пре­фе­ри­ра здрав жи­вот - [Бајка о одрастању](https://www.svetknjige.net/knjiga/bajka-o-odrastanju/) - Приче Тамаре Си­мић представљају истинско „отва­ра­ње ду­ше“. Не само због тога што ауторка говори у првом лицу, већ и зато што се она исповеда искре­но, бе­за­зле­но, опу­ште­но па и на­ив­но, спе­ци­фич­но свом мла­дом уз­ра­сту и ур­ба­ној сре­ди­ни из ко­је по­ти­че. Ауторка несумњиво показује своју даровитост за причу, која нас вра­ћа драгоценим данима де­тињ­ства. - [Бела крила](https://www.svetknjige.net/knjiga/bela-krila/) - Песник описује доживљаје детета у породици и окружењу, па и промене у његовом интимном свету, прве љубавне заносе и симпатије. Улази у анатомију дечје душе, његових жеља и чежњи, усхита и разочарења. Враћањем дечаку себи, песник разоткрива непоновљиве чари детињства, певајући о њему и из углова савременог детета. О лепоти живота и света, о световним - [Давидов свет](https://www.svetknjige.net/knjiga/davidov-svet/) - „Волела сам да се обрадују деца, чувала сам дуго у рукаву зеца. Песме сам тек сада пред децу изнела, могла сам и раније, али нисам хтела. Сад је дошло време да им крила дам. Да ли ће их волети не могу да знам. Зашто сам их сада пустила у етар, нећу вам ја рећи, шапнуће - [Мамино ја](https://www.svetknjige.net/knjiga/mamino-ja/) - „Под корицама ове књиге стихова је чудесан свијет невиности и знатижеље са широм отвореним очицама, које виде све оно што одрасли често не примјећују. Цијела књига је један велики монолог размаштаног и распричаног малог човјека, који тка своју прву причу. Четири дијела књиге почињу заједничим мотивом 'За оне што воле', чиме се отвара шареница, једна - [Смоква у Београду](https://www.svetknjige.net/knjiga/smokva-u-beogradu/) - Ми­о­драг Јек­нић је ус­пео да у сва­кој сво­јој пе­сми до­ча­ра ствар­ност бли­ску ствар­но­сти у ко­јој са­вре­ме­но де­те жи­ви. Он ви­ђе­ња све­та и жи­во­та сли­ка и ар­ти­ку­ли­ше жи­вим је­зи­ком де­тињ­ства, ме­ром ње­го­вог сми­сла и раз­у­ме­ва­ња по­ја­ва, про­ме­на, ства­ри и пред­ме­та. Де­тињ­ство је са­мо по се­би, по при­ро­ди сво­јој, по­е­зи­ја. Пе­сник от­кри­ва ту по­е­зи­ју де­тињ­ства, тај за­ча­ра­ни - [Порука животиња](https://www.svetknjige.net/knjiga/poruka-zivotinja/) - „Дру­га пе­снич­ка збир­ка Ми­о­дра­га Јек­ни­ћа По­ру­ка жи­во­ти­ња, на­ме­ње­на нај­мла­ђи­ма, са­оп­шта­ва нам нај­ма­ње три ства­ри. Пр­ва, пе­сник је у при­сном до­слу­ху са де­тињ­ством, упу­ћен у бе­за­зле­ност игре, вра­го­лан­ство, ра­до­сти и му­ке од­ра­ста­ња. Дру­га, свет жи­во­ти­ња и би­ља­ка је ве­о­ма ва­жан, мо­же се за­кљу­чи­ти пре­су­дан, у деч­јем по­и­ма­њу све­та, ста­са­ва­њу и фор­ми­ра­њу бу­ду­ће од­ра­сле лич­но­сти. Тре­ћа ствар, - [Стаза](https://www.svetknjige.net/knjiga/staza/) - „...Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако! Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. - [На крилима Урила](https://www.svetknjige.net/knjiga/na-krilima-urila/) - „За Ве­ру љу­бав ни­је игра. Љу­бав је озбиљ­на ствар. Ка­да је љу­бав у пи­та­њу он­да се не тре­ба брч­ка­ти у пли­ћа­ку. Љу­бав тра­жи цје­ло­ви­ту лич­ност без остат­ка, за­то су Ве­ри­ни сно­ви ис­кре­ни и до бо­ла ве­ли­ки. Са­мо је она љу­бав до­стој­на по­е­зи­је у ко­јој је до­бро­та осно­ва, а све оста­ло по­тка. Сти­хо­ви Ве­ре Ба­сор при­па­да­ју - [Записи протином руком; српске народне приповетке, народне пословице и изреке, етнографски списи](https://www.svetknjige.net/knjiga/zapisi-protinom-rukom-srpske-narodne-pripovetke-narodne-poslovice-i-izreke-etnografski-spisi/) - Приредио: Миливој Родић - [Mocambo](https://www.svetknjige.net/knjiga/mocambo/) - Bilingual edition in English and Serbian Translated into English by Mia Stein Tasić - [Ћирило и Методије](https://www.svetknjige.net/knjiga/cirilo-i-metodije/) - Расправа о Ћирилу и Методију је документована научна синтеза у којој Павле Поповић прегледно излаже богату грађу о првим јунацима словенске књижевности. Значење њиховог монументалног културног подухвата има готово митске размере у свеколикој култури словенских народа. У суптилној књижевно-научној анализи Поповић осликава читаву једну далеку епоху и свестрано оживљава живот и дело словенских просветитеља. - [Горанова „Јама“ и усташки злочини](https://www.svetknjige.net/knjiga/goranova-jama-i-ustaski-zlocini/) - Испевана у драматичном тренутку Другог светског рата, поема Јама Ивана Горана Ковачића представља песничко сведочење о десетинама усташких јама између Бихаћа и Ливна поред којих је песник пролазио почетком 1943. Као „плод најстравичније збиље једног страшног доба“, поема представља својеврсну песничку оптужницу против усташких зверстава у Другом светском рату. Поред Горанове поеме, књига садржи и - [¿Qué diría Che?](https://www.svetknjige.net/knjiga/que-diria-che/) - Traducción de Jelena Andrić - [Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања](https://www.svetknjige.net/knjiga/srpski-narod-od-svoga-postojanja-u-zizi-je-svetskog-bitisanja/) - „Не­дељ­ко По­па­ра је сво­јим жи­вот­ним опре­де­ље­њем вој­ник, по обра­зо­ва­њу со­ци­о­лог, а по во­ка­ци­ји по­е­та. Ако то­ме до­да­мо да је и срп­ски гу­слар – ето раз­ло­га да бо­ље схва­ти­мо за­што је узео де­се­те­рац као је­ди­ну фор­му, да се њим про­ше­та кроз срп­ску исто­ри­ју од нај­ра­ни­јих по­че­та­ка до да­на­шњих да­на. Ова ње­го­ва по­е­ма Срп­ски на­род од сво­га - [Through Genocide to a Greater Croatia](https://www.svetknjige.net/knjiga/through-genocide-to-a-greater-croatia/) - Translation into English: Ileana Ćosić - [Zapisi sa putovanja](https://www.svetknjige.net/knjiga/zapisi-sa-putovanja/) - „Записи са путовања су записи о нечему што ми се у једном моменту учинило интересантним током посјета разним мјестима широм свијета. Записи су о мјестима, о људима, о догађајима, поредани географски од истока на запад, пратећи дневно свјетло, од земље излазећег сунца (како су Кинези назвали Јапан) до западне обале Канаде и Америке (САД). Записи - [Француска надахнућа](https://www.svetknjige.net/knjiga/francuska-nadahnuca/) - Након путописних књига У лепој домовини Лужичких Срба и Блиске даљине – Москва и Кијев, Мићо Цвијетић објавио је нову књигу путописне прозе Француска надахнућа. Први део представља путописно-дневничку прозу у којој је дочаран деветодневни боравак у Сету, градићу дуге поморске и рибарске традиције на француској азурној обали, родном месту Пола Валерија, Жана Вилара, Жоржа - [Путопис; занимљивости из Француске, Либије и Ирака](https://www.svetknjige.net/knjiga/putopis-zanimljivosti-iz-francuske-libije-i-iraka/) - Аутор доноси обиље занимљивости са својих путовања и радних ангажмана у Француској, Либији и Ираку. Животан и занимљив стил, опис културних и друштвених прилика у тим земљама, као и познанства с бројним угледним личностима и „обичним“ људима, препоручују ову књигу сваком радозналом читаоцу жељном литерарних путовања у егзотичне земље. - [У лепој домовини Лужичких Срба](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-lepoj-domovini-luzickih-srba/) - Аутор излаже путо­пи­сне им­пре­си­је и исто­риј­ске чи­ње­ни­це о Лужичким Србима и опи­су­је про­шлост и са­вре­ме­ност Лу­жич­ких Ср­ба, по­ли­тич­ке при­ли­ке, иден­ти­тет, тра­ди­ци­ју. Пред­ста­вље­ни су и нај­и­стак­ну­ти­ји пред­став­ни­ци лу­жич­ко­срп­ског књи­жев­ног, на­уч­ног и кул­тур­ног жи­во­та и кул­тур­не ин­сти­ту­ци­је Лу­жич­ких Ср­ба. - [Ипак у небо погледам често](https://www.svetknjige.net/knjiga/ipak-u-nebo-pogledam-cesto/) - „И љу­бав и пат­ња и мо­ли­тва, ве­ра и на­да та­ко­ђе, еле­мен­тар­ни су са­др­жа­ји ду­хов­но­сти у по­е­зи­ји на­ше пе­сни­ки­ње. Љу­бав је њен кре­до. Она је из­вор и сре­ће, и пат­ње, и ве­ре да је у љу­ба­ви спас... А да сре­ћа ни­је са­мо ек­ста­ти­чан до­жи­вљај, пе­сни­ки­ња нас уве­ра­ва сти­хо­ви­ма: ‘Ако се кат­кад упи­там сре­ћа шта је... Са­мо - [Трагови прошлости](https://www.svetknjige.net/knjiga/tragovi-proslosti/) - „Ро­до­љу­би­во-со­ци­јал­на пе­снич­ка збир­ка Љи­ља­не Ма­рић Тра­го­ви про­шло­сти по­ја­вљу­је се, ни­ма­ло слу­чај­но, у пр­вим де­це­ни­ја­ма 21. ве­ка. Ова – у скла­ду са са­вре­ме­ним вре­мен­ским убр­за­њем – крат­ка збир­ка има са­свим не­у­о­би­ча­је­ну ком­по­зи­ци­ју. По­чи­ње увод­ном реч­ју пе­сме На­дом кроз без­на­ђе, док за­вр­шну реч аутор­ка да­је сво­јој мај­ци. Омаж мај­чи­ном 'де­кла­мо­ва­њу' исто­ри­је кроз по­ет­ску реч, ме­ђу­тим, но­си ве­о­ма - [Prošle noći](https://www.svetknjige.net/knjiga/prosle-noci/) - Поема Миле Бижић Prošle noći својеврсна је апотеоза љубави и животу. У њој превасходно доминирају радости живота, захтеви душа и тела. У овој поезији тријумфује љубав, доживљена у сну или на јави свим бићем жене, у чијем је средишту вољено биће. Оно је њен оријентир и изазов. - [Док се не јаве пијетли](https://www.svetknjige.net/knjiga/dok-se-ne-jave-pijetli/) - У књи­зи Бранислава Илића Док се не ја­ве пи­је­тли сме­њу­ју се раз­ли­чи­та жи­вот­на ис­ку­ства и са­зна­ња, гор­ка ис­ку­ства и гу­би­ци. /.../ Про­ми­чу слај­до­ви успо­ме­на из раз­ли­чи­тих жи­вот­них до­ба. /.../ О то­ме аутор пе­ва са се­том и на­гла­ше­ном ме­лан­хо­ли­јом. По­ен­та све­га су ови сти­хо­ви: „Чо­вјек са­мо док љу­би и са­ња / Бо­жи­ју ру­ку осје­ти“. /.../ Све - [У златној смоли ћилибара](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-zlatnoj-smoli-cilibara/) - „Ше­ста књи­га пе­са­ма Оли­ве­ре Ше­ста­ков до­но­си нам ње­ну, са­да већ уве­ли­ко пре­по­знатљи­ву, по­е­ти­ку. Гра­ђе­ви­ну ко­ју је гра­ди­ла у претход­них пет књи­га по­ди­гла је на но­ви ни­во. И то ка­кав! У злат­ној смо­ли ћи­ли­ба­ра је сна­жна лири­ка, сен­зи­бил­на, ду­бо­ко­ е­мо­тив­на, али и ре­флексив­но про­ми­шља­ње о бив­ству, а у пр­вом ци­клу­су, по­себ­но о вас­ко­ли­кој тај­ни сми­сла пе­смо­ва­ња, - [До мене је](https://www.svetknjige.net/knjiga/do-mene-je/) - „Пред на­ма је збир­ка ре­флек­сив­не по­е­зи­је. По­ла­зе­ћи од то­га да је Љи­ља­на љу­би­тељ ениг­ма­ти­ке, за­го­не­та­ња, кви­зо­ва, чи­та­ју­ћи па­жљи­во ње­не пе­сме, у њи­ма сам, са на­ме­ром, тра­жи­ла не­ка скри­ве­на зна­че­ња, за ко­ја сам би­ла си­гур­на да по­сто­је. По­ред зна­че­ња ко­ја се чи­та­о­цу на пр­ви по­глед на­ме­ћу, про­на­шла сам и дру­га, ве­ро­ват­но, не сва, за ко­ја са­мо - [Распукле зоре](https://www.svetknjige.net/knjiga/raspukle-zore/) - „Слу­же­ћи се ло­кал­ним то­по­ни­ми­ма Јо­јић на за­ни­мљив на­чин по­да­сти­ре сти­хо­ве о ле­по­ти­ци Пи­ви, ње­ном чу­де­сном ка­њо­ну и је­зе­ру, свом род­ном ме­сту Пи­шчу, за­зе­ле­не­лом Дур­ми­то­ру као не­из­бри­си­вом пе­ча­ту при­ро­де. Он упу­ћу­је сво­ју им­пре­си­ју би­ло ком чи­та­о­цу, без об­зи­ра на за­те­че­но ста­ње ње­го­ве ду­ше, од­но­сно, уво­ди га у свој свет ле­по­те и про­ми­шља­ња. То се мо­же ви­де­ти - [Ходам по дуги](https://www.svetknjige.net/knjiga/hodam-po-dugi/) - „Пред на­ма је збир­ка ха­и­ку пе­са­ма под на­зи­вом Хо­дам по ду­ги Ан­ке Ди­нић. С об­зи­ром да је Ан­ка Ди­нић док­тор би­о­ло­шких на­у­ка и струч­њак за шу­ме, очи­глед­но је ње­но по­зна­ва­ње при­ро­де би­ло иза­зов да се опро­ба и у ха­и­ку по­е­зи­ји и да ак­це­нат ста­ви, по­себ­но, на фло­ру. Ради на­уч­ног ис­тра­жи­ва­ња пу­то­ва­ла је по це­лој Ју­го­сла­ви­ји, - [Praslike](https://www.svetknjige.net/knjiga/praslike/) - „Својом другом збирком под називом Praslike Верица Секулић Опачић је потврдила, допунила, па и надмашила у извесном смислу своју претходну збирку Saglasje bića. Збирка се састоји од четири циклуса под насловима: ‘Кривуља неба’, ‘Измештања’, ‘Значајно осећање’ и ‘Срећно ткање’. Ова збирка песама доприноси сагледавању људских егзистенцијалних вредности. Песме су хронолошки поређане тако да одражавају развој - [Ликови који не умиру](https://www.svetknjige.net/knjiga/likovi-koji-ne-umiru/) - Војислав Варагић изнедрио је изузетно песничко штиво, животно, стога и непоновљиво. Посвећује своју књигу значајним личностима, који су оставили траг у његовом животу или обележили једну целу епоху. - [На утабаној стази немира](https://www.svetknjige.net/knjiga/na-utabanoj-stazi-nemira/) - „Без об­зи­ра на то ко­ја је област, сти­хо­ви па­да­ју и сла­жу се у јед­ну цје­ли­ну ко­ја ну­ди ком­пле­тан пре­глед жи­вље­ња, од без­бр­и­жног дје­тињ­ства до по­зних го­ди­на, за­ви­сно од то­га ка­ко се сре­ћа и суд­би­на ко­ме при­кло­ни­ла. Пи­ше он без пред­аха и за­сто­ја, кр­ста­ре­ћи по свим по­љи­ма по­ет­ског ства­ра­ла­штва, про­си­па­ју­ћи сву вје­шти­ну, ље­по­ту и сна­гу пје­снич­ког - [Импулси и утисци](https://www.svetknjige.net/knjiga/impulsi-i-utisci/) - ЈЕСЕЊЕ БОЈЕ Дахом склањам мрежу танану, ремек дело вештог плетача, у сенци довољне дубине, испред слике јесењих боја. Прибојавам се, дах задржавам. Шта ако се лишће заковитла и полети изнад дрвећа, изнад видика и прекрије одслик импресија сликаревих, мајстора нијанси септембарских? Сузе радоснице обуздавам, могу боје да се разлију, жута река да - [Очи сунчеве](https://www.svetknjige.net/knjiga/oci-sunceve/) - „Ружица Комар је пјесникиња ‘из прве поставе’ ововремене српске поезије. Њен поетски опус својим обимом и квалитетом заслужио је високу књижевно-умјетничку оцјену и велику читалачку пажњу. Поезија Ружице Комар је значењски врло слојевита, мисаоно моћна, вишезначна, лирски меланхолична, језички брижно обликована и одњегована. Њена рукописна поетска збирка Очи Сунчеве препознатљиви је изданак аутентичног мисаоно-емоционалног, опажајног, - [Poetski bulevar](https://www.svetknjige.net/knjiga/poetski-bulevar/) - „Вјерујући да су дјеца – још увијек дјеца, и да жива игра, баш она обична, дјечија, има важну улогу у здравом одрастању ђачке популације, Вјекослав Вукадин се, управо зато, оглашава, четврти пут, са својим стихованим игроказима, који су својевремено извођени на бројним драмским фестивалима за дјецу. Додуше, овог пута из тек започете мировине. Али, пјесник - [На пучини међа](https://www.svetknjige.net/knjiga/na-pucini-medja/) - Песников оживљај света је таман, атмосфера узнемирености и разочараности га прати, а све надјачава свест о узалудности људских (и сопствених) напора, прихватање и неприхватање судбине – „зима незадовољаства“ расте и преплављује па је поезија начин пружања отпора и непристајања. Ипак, оно што нам пише књижевна придошлица М. Ј. Ивановић није „писање под притиском“ већ писање - [У срцу споменар](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-srcu-spomenar/) - „Може се ре­ћи да се овај пје­сник да­је, као чо­вјек, про­ми­шља­њу о на­ци­о­нал­ним бри­га­ма и суд­би­ни сво­га на­ро­да. Са­мим тим пје­сни­ко­ва ри­јеч до­би­ја свој­ства ко­ја ди­ра­ју у са­му бит на­ци­о­нал­ног би­ћа, али и јед­но див­но осје­ћа­ње лир­ског тка­ња и моћ­не ме­та­фо­ре, до­не­кле сро­че­не у ка­скад­ном об­ли­ку, али уви­јек са сја­јем ље­по­те у оку и искром - [Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice](https://www.svetknjige.net/knjiga/zapjevaj-druze-ne-zali-grlo-sing-my-friend-do-not-spare-your-voice/) - Превод на енглески: Милена Маргаретић English translation: Milena Margaretić - [Кућни праг](https://www.svetknjige.net/knjiga/kucni-prag/) - „Зго­ња­ни­но­ва пе­снич­ка збир­ка Кућ­ни праг, об­ли­ко­ва­на је, услов­но, од три те­мат­ско-мо­тив­ска по­ет­ска са­стој­ка. Ци­клу­са ко­ји су, ипак, у ком­пле­мен­тар­ном од­но­су, про­жи­ма­њу и укр­шта­ју: 'Праг', 'Епи­гра­ми' и 'Отво­ре­ни круг'. Пр­ви ци­клус и це­лу књи­гу отва­ра пе­сма 'Праг', крат­ка и ми­са­о­но гу­ста пе­сма, си­гур­но нај­бо­ља у овој збир­ци. Ду­бо­ко људ­ска и суд­бин­ска еле­ги­ја о пра­гу и вра­ти­ма - [На ручку са животом](https://www.svetknjige.net/knjiga/na-rucku-sa-zivotom/) - „По ру­бо­ви­ма ре­ка је љу­бав (са­гла­сје свих ве­штих спе­во­ва); љу­бав као ту­го­ван­ка, као стре­ла, као пра­сак, или пак, жен­ска љу­бав (сти­ша­на и ого­ље­на); без те­ле­сно­сти оро­ну­ла и склад­на у не­ста­ја­њу пред ис­пру­же­ним дла­но­ви­ма – пред жи­вим сун­цем. Пе­сни­ки­њи­на кри­ла су и у гне­зду, и рас­кри­ље­на не­бом, и са су­ро­вим из­дан­ци­ма, су­ра. Чу­је се њи­хов тре­пет - [Слике и сећања](https://www.svetknjige.net/knjiga/slike-i-secanja/) - „У овој, нај­но­ви­јој збир­ци пе­са­ма Сли­ке и се­ћа­ња, че­твр­тој по ре­ду, пе­сник нам са си­гур­но­шћу от­кри­ва пра­ву исти­ну о се­би. Већ са­мим на­сло­вом ка­же да су све пе­сме ове збир­ке ауто­би­о­граф­ски за­пи­си на­ста­ли по се­ћа­њу пе­сни­ко­вом, а пе­сме го­во­ре да је то се­ћа­ње на род­но се­ло и де­тињ­ство про­ве­де­но у ње­му. Оно што се у - [Пут према изгреву сунца](https://www.svetknjige.net/knjiga/put-prema-izgrevu-sunca/) - У својој новој песничкој збирци, Бранислав Илић доноси дубоке, проживљене, искрене стихове, исписане срцем, душом, али и рационалним делом свог бића. У Илићевим песмама јасно се очитује љубав према отаџбини, према свом народу, али и свесловенски елемент – дубоко поштовање матушке Русије и њених многоструких историјских и духовних дарова. Песник не остаје имун и на - [Saglasje bića](https://www.svetknjige.net/knjiga/saglasje-bica/) - Илустрације: Бранислава Миљојковић - [Жар на длану](https://www.svetknjige.net/knjiga/zar-na-dlanu/) - Корице: Михаило Писањук - [Lepršanje ledenih cvetova](https://www.svetknjige.net/knjiga/leprsanje-ledenih-cvetova/) - Корице: Михаило Писањук - [Пољубне и погубне песме](https://www.svetknjige.net/knjiga/poljubne-i-pogubne-pesme/) - „Про­ми­шља­ње о еро­су и та­на­то­су, и њи­хо­вом ме­ђу­соб­ном од­но­су, веч­на те­ма у по­е­зи­ји, на­шла је плод­но тло и у нај­но­ви­јој књи­зи Ра­до­ми­ра Ми­ћу­но­ви­ћа, под по­ет­ским и осо­бе­ним на­зи­вом По­љуб­не и по­губ­не. Зна­лач­ки је Ми­ћу­но­вић својe песмe по­де­лио у че­ти­ри за­о­кру­же­не по­ет­ске це­ли­не (Ми­ло­сне, Ве­чите ин­ти­ме, За­вет­не и На кра­ју све­га, плус увод­на пе­сма), кроз сво­је - [Бијела лица несаница](https://www.svetknjige.net/knjiga/bijela-lica-nesanica/) - На­слов књи­ге по­е­зи­је Би­је­ла ли­ца не­са­ни­ца Милене Дрпа ша­ље нам ис­ку­стве­ну по­ру­ку, ко­ја се мо­же ту­ма­чи­ти на два на­чи­на, остављаjући мо­гућ­ност чи­та­о­цу да га уве­де у по­зи­тив­ну ми­сао о не­са­ни­ци, јер при­дев „би­је­ла“ убла­жа­ва оп­шти по­јам не­са­ни­це. Лир­ски су­бје­кат се пи­та за­што је жи­вот ме­ђу ви­хо­ро­ви­ма и да ли ће су­зе ре­ка са сна­жним оба­ла­ма, - [Храст мајке родне](https://www.svetknjige.net/knjiga/hrast-majke-rodne/) - „Аутор ове збир­ке по­знат је бе­о­град­ској јав­но­сти као спор­ти­ста и тре­нер. Ве­ћи­на пе­са­ма из ове збир­ке пред­ста­вља ње­гов ге­нет­ски код, ње­го­во по­ре­кло и оту­да ка­рак­те­ри­сти­чан на­слов. Са­ма на­слов­на син­таг­ма збир­ке ука­зу­је на све­то др­во мно­гих пре­да­ња ко­ме су да­те по­вла­сти­це бо­жан­ства. Храст по­ка­зу­је моћ, ду­го­веч­ност, сна­гу. За Бо­ја­на Или­ћа храст је храм за­ви­ча­ја. Пе­сме ­су - [Пасош за небо](https://www.svetknjige.net/knjiga/pasos-za-nebo/) - „На Ду­чи­ће­вим ве­че­ри­ма по­е­зи­је у Тре­би­њу по­ја­ви­ће се, не­на­да­но, име Бо­жи­да­ра М. Гло­гов­ца, чи­ја ће моћ­на и бри­љант­на ми­сао кроз стих бље­сну­ти као му­ња. За­гр­миће ње­гов стих као гром, зре­лом сна­гом, му­дро­шћу тка­ном и чи­сто­том гор­ског из­во­ра на­до­је­ном. Божидар ће од ра­ног дје­тињ­ства осје­ти­ти, до­жи­вје­ти и упи­ти то­пли­ну ро­ди­тељ­ског ог­њи­шта; до­би­ти бла­го­слов и по­ни­је­ти у - [Сонети у три круга](https://www.svetknjige.net/knjiga/soneti-u-tri-kruga/) - „Пје­сник ни­је пје­сник ако ни­је уви­јек буд­но и ши­ро­ко отво­ре­но око и ухо на­ро­да, ако ни­је ње­го­ва про­бу­ђе­на сви­јест, са­вјест и на­да, ако ни­је опо­ме­на за­бо­ра­ву и без­у­мљу. Бо­ри­слав Га­врић је упра­во то у сво­ја три со­нет­на ви­јен­ца: Нео­фа­ра­о­ни и глад/ија­то­ри, Из та­ме ви­дио да­ле­ко и Ра­спо­лу­ће­на зе­мља. Ова три ви­јен­ца до­ђу као кру­на ње­го­вих - [Заклон](https://www.svetknjige.net/knjiga/zaklon/) - Песник доноси нову песничку збирку, прожету њему својственим лиризмом, горчином генија разочараног светом, али истовремено и очараног разноликошћу природе и загледаног у песничке узлете својих савременика и прошлих песника. Збирка је подељена на пет делова – Протоле, Обретеније пјесме Филипа Вишњића о почетку буне и концу 1999. године, Годови вјетрених врата, Епитафи и Прелиди. - [На усни кап меда](https://www.svetknjige.net/knjiga/na-usni-kap-meda/) - „Књига пје­са­ма На усни кап ме­да Аћи­ма То­до­ро­ви­ћа са­држи пе­де­сет и дви­је пје­сме и све су са љу­бав­ном те­ма­ти­ком. Оно чи­ме пли­је­ни Тодоровићева по­е­зи­ја је ње­го­ва по­е­ти­ка ри­је­чи и је­зик у свој сво­јој ра­зно­вр­сно­сти. Аћим То­до­ро­вић вје­што ком­би­ну­је ме­та­фо­рич­ни иди­ом мо­дер­ног пје­сни­штва са угра­ђе­ном тра­ди­ци­о­нал­ном есте­ти­ком из­ра­за, али на све је вје­што ста­вио свој из­гра­ђе­ни - [Обриси у магли](https://www.svetknjige.net/knjiga/obrisi-u-magli/) - Својим лаконским, дубоко доживљеним, бритко изоштреним пером, песник доноси своја нова певања – промишљања стварности, осмеха, облутака, згода и незгода, отисака и ожиљака, годишњих доба, луцидности, игара... *** Онај завезаних очију Не ужива баш особито у игри. Унезвереним рукама Зури у празно. Грчевитим, Ненавикнутим покретима, Шамара ваздух, Шеврда, Тетура. Губи осећање простора И с - [Гласно ћутање](https://www.svetknjige.net/knjiga/glasno-cutanje/) - „'Са­мо ср­цем до­бро ви­ди­мо', ка­же Ег­зи­пе­ри у Ма­лом прин­цу, и то осе­ћа и зна ве­ћи­на пе­сни­ка све­та, а на­ша пе­сни­ки­ња са­мо ср­цем и жи­ви. За пе­сни­ки­њу, ко­ја ср­цем ви­ди и осе­ћа­њи­ма до­брим жи­ви и ства­ра, не­ма ма­ле и бе­зна­чај­не те­ме. Њу оча­ра­ва ми­рис тра­ве, су­тон, снег, шу­ма, оба­ла, ка­пљи­це 'оку­па­не' и врап­ци ко­ји упр­кос сво­јој - [Поглед из оштрог угла](https://www.svetknjige.net/knjiga/pogled-iz-ostrog-ugla/) - „По­сле при­ме­ре­не па­у­зе, ко­ја има ду­бље ства­ра­лач­ке раз­ло­ге, Вје­ко­слав Ву­ка­дин књи­жев­ном све­ту ну­ди сво­ју но­ву пе­снич­ку књи­гу, По­глед из оштрог угла. Раз­у­ђен и сло­је­вит ру­ко­пис, нај­о­бим­ни­ји ко­ји смо до­сад има­ли у ру­ка­ма. Са­ста­вљен од се­дам ци­клуса но­вих пе­са­ма, лир­ских за­пи­са и про­зних фраг­ме­на­та, са ауто­по­е­тич­ним на­гла­сци­ма и фи­ло­зо­фич­ним искри­ца­ма. Че­му је при­до­дао по­себ­ну це­ли­ну, из­бор - [Мирис бадема у Камбоџи](https://www.svetknjige.net/knjiga/miris-badema-u-kambodzi/) - У својој новој песничкој књизи Александар Милошевић води читаоца у Камбоџу, у којој песнички маркира историју и суд­бину човека овог дела света, со­цијална и егзистенцијална стања, вековна искуства, најчешће веома горка. Открива и оне изворне сли­ке над којима, понекад, исконска мудрост, тихост и лирски елемен­ти попримају доминантну улогу. Пратимо припрему и одлазак лир­ског субјекта преко - [Исповест Вуку](https://www.svetknjige.net/knjiga/ispovest-vuku/) - Пред сли­ком Ву­ка Ка­ра­џи­ћа се­ди срп­ски се­љак Жи­во­рад Ми­лић Шо­ла из се­ла Су­во­до­ла, пи­јуц­ка лањ­ску пре­пе­че­ни­цу, му­че­ни­цу, и ка­зу­је при­год­ни мо­но­лог. Том сли­ком по­чи­ње и за­вр­ша­ва се по­е­ма Ис­по­вест Ву­ку Ра­ди­во­ја Про­ко­пље­ви­ћа Про­ке, по­пу­лар­ног сре­мач­ког пе­сни­ка и при­по­ве­да­ча, ко­ји чу­ва од за­бо­ра­ва „злат­но до­ба Сре­ма“... - [Сновања](https://www.svetknjige.net/knjiga/snovanja/) - На трагу увек модерне тежње за обједињавањем расточеног уметничког и личног искуства, његовим повезивањем у јединствено биће књижевног текста, Буњевац доноси колаж својих есеја исказаних у прози и стиху. Буњевац о својој књизи сведочи следеће: „Ако има не­ког си­сте­ма и ре­да у том на­о­ко нео­ба­ве­зном ска­ка­њу с пред­ме­та на пред­мет, у том ола­ком и че­сто - [Приватни час историје](https://www.svetknjige.net/knjiga/privatni-cas-istorije/) - Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола - [Ехо бескраја](https://www.svetknjige.net/knjiga/eho-beskraja/) - „Катарина Костић разоткрива природу савремене сатанске надмености указујући, документованом прецизношћу, на разорне последице. У поље њене поетске преокупације смештају се и преокеански каубоји, и 'архитекта перестројке' Александар Јаковљев, и латиноамеричке 'безводне пустиње' на обалама набујалих река. У приказивању 'серијских слика зла' лирско надахнуће, допунским, снажним линијама, доприноси исликавању портрета хероине која непресушно вапи за правдом - [Врата вјетрена – сабране пјесме](https://www.svetknjige.net/knjiga/vrata-vjetrena-sabrane-pjesme/) - Песме Вука Крњевића сабране су из његових досадашњих књига, са изузетком руковети „Годова Вјетрених Врата“, која се овде први пут објављује. Хронологија настанка песама је испоштована колико је то било могуће, уз сагласност аутора. - [Вајар свјетлости](https://www.svetknjige.net/knjiga/vajar-svjetlosti/) - „Ду­г је низ песничких књи­га Ру­жи­це Ко­мар, на­ста­ја­лих де­це­ни­ја­ма по­све­ће­ним сти­ху, том „све­ти­о­ни­ку ра­до­сти и бо­ла“. Нај­но­ви­ја је на­зва­на Ва­јар свје­тло­сти, и под­се­ћа чи­та­о­ца да пе­сни­ки­ња оста­је вер­на основ­ним од­ред­ни­ца­ма сво­је по­ет­ске ми­сли: пе­сма, глас, стих су ор­феј­ски удес, пу­то­каз, траг ка све­тло­сти. У пр­ви мах мо­гло би се ка­за­ти да је све­тлост до­ми­нант­ни мо­тив. - [Искре](https://www.svetknjige.net/knjiga/iskre/) - СРЕШЋЕМО СЕ ОПЕТ Срешћемо се опет, рекла си ми тада кад си руке њежне испружила мени и у срцу пуста разгори се нада да ћемо се срести у тај час суђени. Тад ће нам се свака жеља испунити, све што смо жељели биће остварено, никада више нећемо се крити и све што не - [Do večnosti i natrag](https://www.svetknjige.net/knjiga/do-vecnosti-i-natrag/) - „Назив збирке упућује на поетесино схватање да је мисија поезије у времену и простору између нас, данас и овде. У то неомеђено царство дају се сместити и сан и јава, и љубав и мржња, и падови и ускрснућа, и врлине и пороци, и најзад – живот и смрт. А Љиљана Зарић је, кроз стихове својих - [Елегије](https://www.svetknjige.net/knjiga/elegije/) - МОЈ ОТАЦ ПРОДАЈЕ ШУМУ Мој отац продаје шуму – Стабала хиљаду двјеста, Продаје (за коју суму?) Бршљан у крошњи бријеста, Продаје хектар и пô Мог дјетињства са брезом, Црнога коса под липом, Пропланак са цвјетним везом. Мој отац продаје, нујан, Гроздове ниског дријенка, Продаје ход нечујан Маленога јеленка, Продаје над потоком Станиште јежа - [Клупко спаса](https://www.svetknjige.net/knjiga/klupko-spasa/) - „И нова, трећа по реду песничка збирка Славка Зорића Клупко спаса исписана је у потреби да се огласи једно Ја које је годинама било загубљено и чинило нешто друго. Поезија се овде указује као лек и спас наспрам минулог животнога периода. Овде се, с једне стране, усталасала младићка сила опчињености женом, и с друге, витешка - [Зрење](https://www.svetknjige.net/knjiga/zrenje/) - По унутрашњем садржају, збирка поезије Зрење Биљане Радевић личног је и отвореног карактера, који подсећа на исповест. У њој се под танким покровом речи не крије толико расуђивање колико живо осећање љубави. Песникин рефексивни однос носи у себи интенцију стваралачке зрелости. ДУГА Поглед преко рамена помиреност буди. Друга жена ка Сунцу гледа, драге јој - [Моћни штит](https://www.svetknjige.net/knjiga/mocni-stit/) - Аутор на особен начин литерарно обликује призоре и удесе савременог света, сагледаног из овога времена и простора, али и са неких далеких меридијана. На песничкој укрштеници преплиће се стварно и имагинативно. Сам наслов, означен синтагмом моћни штит, може се метафорички схватити као заштитни знак песника и уметника уопште, у неблагородном и суровом свету, коме су - [Радуј се](https://www.svetknjige.net/knjiga/raduj-se/) - Ова збирка песама садржи сегменте жи­во­та и раз­ми­шља­ња, при­се­ћа­ња ауто­ра на мла­дост и се­ћа­ња ко­ја не бле­де. Основ­на по­ру­ка је та да се тре­ба ра­до­ва­ти жи­во­ту, љу­ба­ви, во­ље­ној осо­би, по­ро­ди­ци, при­ја­те­љу и лепоти живота. - [Јутарња капија](https://www.svetknjige.net/knjiga/jutarnja-kapija/) - У својој новој збирци поезије, Петар Жарков доноси сплет метафизичких идеја, проживљених властитим искуством и преточених у самосвојну песничку целину. - [Завичајне бакве](https://www.svetknjige.net/knjiga/zavicajne-bakve/) - „Ове пе­сме бу­де нај­при­јат­ни­је емо­ци­је и ожи­вља­ва­ју дав­но за­бо­ра­вље­не сли­ке на­шег за­ви­ча­ја. Да нас не би се­та и ту­га из­је­ле к’о рђа што гвож­ђе из­је­да, ти си им на те­би свој­ствен на­чин до­дао по­зи­тив­не са­ти­ре и вр­ца­вог ху­мо­ра, па се оне чи­та­ју уз де­ти­њи смех и по­не­ку ста­рач­ку су­зу. Тво­је пе­сме има­ју ста­рин­ско ру­хо и - [Песник и песма](https://www.svetknjige.net/knjiga/pesnik-i-pesma/) - Својом новом збирком поезије, Балша Рајчевић поново понире у дубине свог песничког бића, зачуђен лепотом света и сваког појединачног човека који носи у себи цео микрокосмос осећања, мисли и унутрашњих доживљаја. - [Кад вратнице шкрипну](https://www.svetknjige.net/knjiga/kad-vratnice-skripnu/) - „Пје­сма се учи а пје­сник се ра­ђа, ка­жу ста­ри Ла­ти­ни, а то је сво­јом по­е­зи­јом по­твр­дио Ми­шо Ру­пић и не са­мо по­твр­дио не­го и за­слу­жио пје­снич­ко име... Див­но је са­зна­ње да је из оног кра­ја – та­мо гдје сви­ћу ју­тра с Ле­о­та­ра, по­ни­као још је­дан пје­сник. Сва­ка­ко, он још пи­ше за сво­ју ду­шу али овом - [Тајна се опире злу](https://www.svetknjige.net/knjiga/tajna-se-opire-zlu/) - „Књи­га Иза­бра­не пје­сме по­де­ље­на је у не­ко­ли­ко пе­снич­ких кру­го­ва, ко­ји пра­те хро­но­ло­ги­ју об­ја­вљи­ва­ња пе­снич­ких збир­ки Го­ра­на Аџи­ћа, док су са­ми ци­клу­си име­но­ва­ни по на­сло­ви­ма тих књи­га: (1) „Од­је­ци”, (2) „Кру­на бо­ла”, (3) „Док је не по­зо­веш, са­мо­ћа не по­сто­ји”, (4) „Зем­ни не­мир” и (5) „Ва­ра­ње де­мо­на”. То је оно што је спо­ља ви­дљи­во, али из - [Одлазак](https://www.svetknjige.net/knjiga/odlazak/) - У својој новој књизи, Драгољуб Јекнић се, метафизички и реалистички, обрачунава, рекло би се сам са собом, што је увек када је поезија у питању неизбежно. Јекнић се обрачунава са својим духовним ја, али то његово духовно ја у ствари је све што је било и што јесте, наравно у оној мери колико је то - [Душа на длану](https://www.svetknjige.net/knjiga/dusa-na-dlanu/) - „У исто­ри­ји ли­те­ра­ту­ре че­сто се по­ја­вљу­ју гра­ђе­ви­на­ри као пе­сни­ци. Пр­ви пут се су­сре­ћем са по­е­зи­јом ко­ја на­ста­је из до­жи­вља­ја све­та ко­ји вр­ши ана­ли­зу кр­ви и нај­сит­ни­је са­стој­ке чо­ве­ко­ве. Мо­жда је то тај­на успе­ха Сла­ви­це Сто­јић, да нам ве­ли­ко­ду­шно да­ру­је свој та­ле­нат и да упра­во из вла­сти­те кр­ви и су­шти­не суп­стан­це из­го­во­ри сво­је суп­тил­не сти­хо­ве и - [Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку](https://www.svetknjige.net/knjiga/otac-moj-antologija-pesama-o-ocu/) - Аутор је у овој антологији објединио песме које су песници 20. века испевали о оцу. Заступљено је преко стотину српских песника, попут Мире Алечковић, Матије Бећковића, Милована Витезовића, Ненада Грујичића, Добрице Ерића, Пера Зупца, Драгана Лакићевића, Миодрага Павловића, Душка Трифуновића и других. Заснов антологије ослоњен је на рану ауторову фиксацију о невиђеном и у Јасеновцу - [Црква сељачких јутрења](https://www.svetknjige.net/knjiga/crkva-seljackih-jutrenja/) - „Од Ра­ди­во­ја Про­ко­пље­ви­ћа, ов­да­шњег и сваг­да­шњег пе­сни­ка, књи­жев­ног на­ме­сни­ка, до­би­ли смо на по­клон и ужи­вање књи­гу, на­шу сли­ку и при­ли­ку о на­ма ка­кви је­смо или смо би­ли или се ра­до при­се­ћа­мо из при­ча крај то­плих пе­ћи, ис­при­ча­них не­ких дав­них сне­жних но­ћи. Ра­ди­вој нас вра­ћа пред огле­да­ло, у ва­ја­те, у дво­ри­шта, у шта­ле, воћ­ња­ке, ме­ђу кла­сје, - [Проповед](https://www.svetknjige.net/knjiga/propoved/) - Ка­да се пе­сник опре­де­ли за ова­ко екс­пли­ци­тан на­зив збир­ке, Про­по­вед, не­сум­њи­во је да у пр­ви план из­вла­чи мо­рал­ни сми­сао сво­га сло­ва, ве­ру у пре­о­бра­жа­ва­ју­ћу моћ све­сти чи­та­ла­ца по­сред­ством по­ет­ске ре­чи, убе­ђе­ње да се вре­ме не­мо­ра­ла, оту­ђе­но­сти, зло­чи­ње­ња, мо­же за­ме­ни­ти бо­љим ако се окре­не­мо ду­хов­но­сти, умет­но­сти. То је не­по­ко­ле­бљи­ва ве­ра у кул­ту­ру и обра­зо­ва­ње ко­ји по­чи­ва­ју - [Последњи ђерам](https://www.svetknjige.net/knjiga/poslednji-djeram/) - Књи­га пе­са­ма По­след­њи ђе­рам је умно­го­ме и по­след­њи по­здрав јед­ном вре­ме­ну, јед­ном све­ту и јед­ном жи­во­ту ко­ји не­ста­је, ту пред на­шим по­гле­ди­ма. Песник је на свој „срем­ски на­чин“ испевао још једном оду свом прелепом завичају. Си­гур­но је да ће оваква књига у ско­рој бу­дућ­но­сти би­ти дра­го­це­ност... - [У времена кругу](https://www.svetknjige.net/knjiga/u-vremena-krugu/) - Певајући о времена кругу, после равно годину дана пред читаоцима се појавила друга збирка песама Славка Зорића, У времена кругу. За разлику од претходне, у потпуности обојене снажним љубавним надахнућем, песникова стваралачка имагинација у овој збирци одшкринула је врата једној другој димензији и свету рефлексије пуном разноликих изненађења... - [Свих ових дана](https://www.svetknjige.net/knjiga/svih-ovih-dana/) - „Ка­да је не­ко по про­фе­си­ји ле­кар, стра­стве­ни пут­ник и по осе­ћа­њу пе­сник, ка­кав је Алек­сан­дар Ми­ло­ше­вић, мно­ги пу­те­ви му се го­то­во спон­та­но отва­ра­ју. Во­де га пре­ма дру­гим љу­ди­ма, кул­ту­ра­ма и ци­ви­ли­за­ци­ја­ма, пре­ма да­ле­ким и не­по­зна­тим све­то­ви­ма. У су­сре­ту са дру­гим и дру­га­чи­јим по­твр­ђу­је сво­је људ­ско и кре­а­тив­но би­ће, свој ма­ли удео у бес­крај­ном уни­вер­зу­му света. - [Равница та добра вила](https://www.svetknjige.net/knjiga/ravnica-ta-dobra-vila/) - Сва­ка пе­сма Радивоја Прокопљевића ка­зу­је нам ка­ко се у Сре­му жи­ви и ка­ко се у њему жи­ве­ло. Сли­ке ко­је нам је пе­сник ре­чи­ма на­сли­као пу­не су ко­ло­ри­та, ми­ри­са, је­да, и ако вам се учи­ни да је песник уса­ла­му­рио не­ку ста­ру реч или ста­ри оби­чај, то је он учи­нио за на­ше до­бро, да их са­чу­ва за - [Невеста на прагу](https://www.svetknjige.net/knjiga/nevesta-na-pragu/) - „Као ста­ро­за­вет­ни му­драц, Бра­ни­сла­ва Ву­ја­чић је ис­пе­ва­ла мно­штво „при­ча“ о срп­ској исто­ри­ји, ду­хов­но­сти, стра­да­њи­ма, по­гла­ви­то они­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, о се­о­ба­ма, али и о по­ро­дич­ним не­сре­ћа­ма и ра­до­сти­ма у сит­ним сва­ко­днев­ним ри­ту­а­ли­ма љу­ба­ви око тр­пе­зе и у про­сто­ру ис­пу­ње­ном се­ни­ма бли­ских по­кој­ни­ка. И кад ства­ра пе­сму, ова пе­сни­ки­ња „при­по­ве­да“, но на­ра­тив­на по­тка ње­них пе­са­ма - [Човек и време](https://www.svetknjige.net/knjiga/covek-i-vreme/) - Кад се ма­ло бо­ље про­чи­та­ју или иш­чи­та­ва­ју, пе­сме Ра­до­ми­ра Ба­но­ви­ћа крију од­го­вор на питање о смислу људ­ске сре­ће. Кроз сво­је пе­сме он кли­ку­је из све сна­ге ге­не­ра­ци­ја­ма ко­је до­ла­зе да се не брч­ка­ју у пли­ћа­ку, већ да за­га­зе у ду­бо­ку во­ду сло­бод­но и да ис­пи­ја­ју љубав у ко­јој је до­бро­та осно­ва... Писмо од мајке - [Живопис](https://www.svetknjige.net/knjiga/zivopis/) - Пе­сме у овој књи­зи прет­ход­но су об­ја­вље­не у за­себ­ној ма­пи сти­хо­ва и гра­фич­ких ли­сто­ва, са ко­рич­ним на­сло­вом: „Вук Кр­ње­вић – Дра­ган Цо­ха: НИЗ БО­КЕ“. Реч јe o би­бли­о­фил­ском из­да­њу (28 се­па­рат­них ли­сто­ва формата 47 х 35 cm у за­штит­ној ку­ти­ји – 14 пе­са­ма Ву­ка Кр­ње­ви­ћа и 14 ли­то­гра­фи­ја Дра­га­на Цо­хе). Ма­па је об­ја­вље­на у 50 - [Скит](https://www.svetknjige.net/knjiga/skit/) - „Збир­ка пје­са­ма Дра­го­љу­ба Јек­ни­ћа Скит са­ста­вље­на је од пет ци­клу­са ком­по­но­ва­них та­ко да чи­та­лац до­жи­вља­ва ње­го­во пје­ва­ње и ми­шље­ње као по­и­ма­ње и осје­ћа­ње сви­је­та и жи­во­та из ку­та оса­мље­но­сти, из ски­та, из избе са­мо­ће, ко­ју је аутор уви­дио из жи­во­та Стар­ца Зо­си­ме, ју­на­ка ро­ма­на Бра­ћа Ка­ра­ма­зо­ви Фјо­до­ра М. До­сто­јев­ског, с ре­мини­сцен­ци­ја­ма на за­ви­чај и дје­тињ­ство - [Похвала међу рекама](https://www.svetknjige.net/knjiga/pohvala-medju-rekama/) - „Ово је збирка песама која жели да вас ухвати за руку и поведе у шетњу у обилазак града у коме је песникиња нашла довољно разлога да га учини драгим и да вас, притом, упозори да ипак морате нештедимице да расипате своје кораке, без обзира на умор од стварности и метафизике, управо како је Жак Превер - [Само за љубав](https://www.svetknjige.net/knjiga/samo-za-ljubav/) - Ка­да про­чи­тамо не­ку вр­сту про­гла­са на по­чет­ку збир­ке Ду­ша­на Жив­ко­ви­ћа, пре­по­зна­ће­мо пе­трар­ки­стич­ке, или­ нео­ду­чи­ћев­ске ин­век­ти­ве у на­чи­ну пе­ва­ња. У том про­гла­су Жив­ко­вић не по­ми­ње уз­о­ре, али се не­по­сред­но обра­ћа бу­ду­ћем чи­та­о­цу: „Све пе­сме у овој књи­зи су скуп емо­ци­ја, нај­ду­бљих осе­ћа­ња, нај­леп­ше и нај­чи­сти­је љу­ба­ви ко­ја се чо­ве­ку де­ша­ва јед­ном у жи­во­ту, а за ко­јом - [Преобразбе](https://www.svetknjige.net/knjiga/preobrazbe/) - „По­ли­фо­ни умет­ник (ва­јар, сли­кар, ли­ков­ни и књи­жев­ни кри­ти­чар и исто­ри­чар, пе­сник и пи­сац крат­ке про­зе) Бал­ша Рај­че­вић огла­ша­ва се но­вом пе­снич­ком збир­ком – Пре­о­бра­збе. […] Нај­чу­ве­ни­је де­ло ко­је је та­ко би­ло на­сло­вље­но оно је ко­је је ис­пе­вао тра­гич­ни Ови­ди­је. Два­де­се­ти век обе­ле­жи­ла је но­ве­ла „Пре­о­бра­жај“ Фран­ца Каф­ке. Рај­че­ви­ће­ва збир­ка зна и за јед­но и за - [Мирис зрелог жита](https://www.svetknjige.net/knjiga/miris-zrelog-zita/) - „Пје­сме су на­ста­ле у за­но­су и до­жи­вља­ју сре­ће и за­хвал­но­сти оцу и за­ви­ча­ју, плод­но­сти и род­но­сти. На­ста­ле су и у ту­зи ко­ја ме че­сто оба­ви­ја ка­да ви­дим да су да­нас ти на­ши за­ви­ча­ји и ог­њи­шта за­пу­ште­ни, за­ра­сли у ко­ров и за­бо­ра­вље­ни од свих. Без жа­го­ра дје­це и жи­во­та ко­ји је вр­вио на сва­ком ко­ра­ку и - [Шта би рекао Че](https://www.svetknjige.net/knjiga/sta-bi-rekao-ce/) - У својој најновијој збирци поезије, Александар Милошевић, песник слободарског духа и широке ерудиције, проговара у име успаваних маса, тражећи од појединаца и народа да не пристају на ропство, неправду, злоупотребу. Као метафоре отпора, Милошевић осветљава блиставе ликове Че Геваре, Хозе Мартија, Саре Гонзалес и позива данашњег човека да се одупре тоталитарном режиму и да сопственим - [Поруке љубави краљице Итаке](https://www.svetknjige.net/knjiga/poruke-ljubavi-kraljice-itake/) - Јелица Роћеновић пише искрено и емотивно, надахнута лепотом живота, лепотом човека као узвишеном сликом универзума, мелодијом речи у свом изворном значењу и космичком музиком која извире из њеног песничког бића... - [Небеска Скадарлија](https://www.svetknjige.net/knjiga/nebeska-skadarlija/) - „У пе­снич­кој има­ги­на­ци­ји Угље­ше Рај­че­ви­ћа не­ма велтш­мер­ца и свет­ских бо­ем­ских те­ма и три­ле­ма не­го већ­ма не­ко­ли­ко ви­ње­та, тач­ни­је пор­тре­та су­ства­ра­ла­ца ска­дар­лиј­ског шти­мун­га. Они ко­ји су за­ба­вља­ли, шар­ми­ра­ли, ани­ми­ра­ли сто­ти­не љу­ди или са­мо дво­је или јед­ног ко­ји су у ка­фа­на­ма ска­дар­лиј­ским оста­ја­ли „до са­бај­ле”. […] Из ова­ко ски­ци­ра­них љу­ди, у свој њи­хо­вој бо­ем­ској ли­ков­но­сти, сла­по­ви­то се - [Капије љубави](https://www.svetknjige.net/knjiga/kapije-ljubavi/) - У збир­ци Ка­пи­је љу­ба­ви пе­сник Ра­до­слав Ми­ло­ше­вић ни­же љу­бав­не мо­ти­ве из­ме­ђу ср­ца и ло­го­са, ис­ти­чу­ћи ле­по­те во­ље­ног би­ћа. Пе­сник че­сто при­бе­га­ва ма­ги­ји стиха, прожетог вером у љубав, али и патњом због ра­стан­ка. Из збир­ке из­би­ја по­ру­ка да је љу­бав сна­га ко­ја до­но­си но­во не­бо и но­ву на­ду. - [Тетоважа ума](https://www.svetknjige.net/knjiga/tetovaza-uma/) - Нај­но­ви­ја књи­га Ми­ли­це Јеф­ти­ми­је­вић Ли­лић Те­то­ва­жа ума је­ књи­га о љу­ба­ви, по­е­зи­ји, бли­жњи­ма и смр­ти. Ње­на пе­снич­ка ре­флек­си­ја је про­же­та сли­ка­ма су­ро­ве са­вре­ме­но­сти. По­де­ље­на у че­ти­ри ци­клу­са: „До­дир све­ми­ра“, „Ре­чи и пе­сни­ци“, „Си­же бо­ла“ и „По­е­ти­ка до­ба“ ова књи­га је ком­плек­сан пе­снич­ки за­хват у са­му су­шти­ну по­сто­ја­ња ње­ног лир­ског ја, ко­је по­ред еру­ди­ци­је по­се­ду­је и - [Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3](https://www.svetknjige.net/knjiga/odlazak-na-ostrvo-art-vizije-svet-3/) - На­слов ове песничке трилогије, Од­ла­зак на остр­во Арт, по­ка­зу­је по­и­ма­ње умет­но­сти као ис­хо­ди­шта из ем­пи­риј­ског, ег­зи­стен­ци­јал­ног у кре­а­тив­но, ду­хов­но и спа­со­но­сно, она­ко ка­ко је Цр­њан­ски хи­тао сво­јој Хи­пер­бо­ре­ји. За­пра­во, ула­зак у је­зик као вла­сти­ти си­стем из­ри­ча­ја и из­ра­жа­ја ду­хов­но­сти, фи­ло­зоф­ског од­но­са пре­ма све­ту и се­би, као се­бе­о­ства­ре­но­сти у вер­бал­ном об­ли­ку. У соп­стве­ни уни­вер­зум ко­ји вр­ви - [Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2](https://www.svetknjige.net/knjiga/odlazak-na-ostrvo-art-plovidba-2/) - Мо­гло би се у сло­бод­ни­јем по­и­ма­њу фор­ме ре­ћи да је ово не­ка вр­ста по­ет­ског ро­ма­на ре­ке, јер ве­ћи­на пе­са­ма има свој лир­ски си­же, де­ло вр­ви од ли­ко­ва, на­ра­тив­ност је при­сут­на али је ре­ду­ко­ва­на, а све­у­куп­на струк­тур­на по­ве­за­ност чи­ни га це­ли­ном ко­ја зна­че­њи­ма да­ру­је искон­ску при­чу о чо­ве­ко­вим спо­зна­ја­ма, про­жи­вља­ва­њи­ма, са­мо­ћи, от­по­ру ко­ји пру­жа чи­ње­ни­ца­ма смрт­но­сти - [Име ми је љубав](https://www.svetknjige.net/knjiga/ime-mi-je-ljubav/) - Љу­бав је до­ми­нант­но осе­ћа­ње којим песникиња боји своје стихове. Све­ко­ли­ка љу­бав пре­ма жи­во­ту, Бо­гу, при­ро­ди, а на­да­све љу­бав пре­ма во­ље­ном чо­ве­ку, де­ци, мај­ци, ро­ди­те­љи­ма, сво­јој веч­ној Хе­ла­ди, Ср­би­ји, Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, хри­шћан­ству, му­зи­ци, ле­по­ти... - [Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1](https://www.svetknjige.net/knjiga/odlazak-na-ostrvo-art-podsticaji-1/) - Ру­ко­пис Од­ла­зак на остр­во Арт у три де­ла, је­дин­ствен је пе­снич­ки про­је­кат на­пи­сан на срп­ском је­зи­ку, не са­мо сто­га што за­пре­ма око хи­ља­ду стра­ни­ца, већ и због вр­ло ви­со­ког естет­ског и ин­те­лек­ту­ал­ног ни­воа, због ујед­на­че­но­сти у об­ли­ко­ва­њу по­ет­ске ма­те­ри­је и из­ра­зи­то на­гла­ше­не сим­бо­ли­за­ци­је по­ет­ске ми­сли. Зо­ран Бо­ги­ће­вић је пред пу­бли­ку ста­вио сво­је жи­вот­но де­ло, свој - [Не тражим да знаш](https://www.svetknjige.net/knjiga/ne-trazim-da-znas/) - „Радмила Стојковић Кнежевић све преводи на раван бајколиких образаца или митолошких алузија чинећи савременост вечном а појединачно општим… Му­шка­рац и же­на, а они су глав­ни ак­те­ри ове лир­ске дра­ме са ми­зан­сце­ном и ре­кви­зи­ти­ма, ње­не афек­тив­не (чак и кад су пред­ста­вље­ни као бр­о­је­ви, ри­бе, сун­цо­кре­ти), ду­хо­ви­те и ша­ло­збиљ­не по­е­зи­је, на­след­ни­ци су оне игре већ опи­са­не у - [Отисци буђења](https://www.svetknjige.net/knjiga/otisci-budjenja/) - Бу­ђе­ње је гра­ни­ца сна и ја­ве, не­што као по­лу­ја­ва – по­лу­сан. За­пра­во, и сан и ја­ва. А Оти­сци бу­ђе­ња ујед­но су оти­сци пр­сти­ју, ко­ји пом­но бе­ле­же од­ја­вље­не сно­ве и до­са­ња­ну ја­ву. Као што је, у про­шлој збир­ци, би­ла Са Фло­ром на ти, та­ко је, ов­де, Радојкa Ми­ло­ше­вић при­сна са ли­ри­ком. То­ли­ко се по­и­сто­ве­ти­ла, усво­ји­ла ње­не - [Добрички цветови](https://www.svetknjige.net/knjiga/dobricki-cvetovi/) - „Во­ји­слав Ми­лић при­ме­њу­је го­вор сво­га за­ви­ча­ја на про­сто­ру ис­точ­но од Про­ку­пља, где сe на­ла­зе оп­шти­не Ме­ро­ши­на, Жи­то­ра­ђа и До­ље­вац, пр­ва се­вер­но, а дру­ге две ју­жно од ре­ке То­пли­це. Тај го­вор при­па­да ши­рој за­јед­ни­ци, при­зрен­ско-ју­жно­мо­рав­ском ди­ја­лек­ту (при­зрен­ско-ти­моч­ком, „тор­лач­ком”). Осо­би­не ди­ја­лек­та, чи­ја је гра­ма­ти­ка упро­шће­на (лин­гви­стич­ки ре­че­но „про­гре­сив­на”), а ак­це­нат пот­пу­но сло­бо­дан, аутор је ис­ко­ри­стио као мо­гућ­ност - [Којекуде – Срби у памет се](https://www.svetknjige.net/knjiga/kojekude-srbi-u-pamet-se/) - Ко­је­ку­де – Ср­би у па­мет се, eпски спев Не­дељ­ка С. По­па­ре, ис­пе­ван је у де­се­тер­цу, нај­че­шћем сти­ху срп­ске еп­ске по­е­зи­је, ко­ји се сма­тра и нај­зре­ли­јим из­ра­зом срп­ског фол­кло­ра. Вр­ли­не де­се­те­рач­ке сти­ли­сти­ке ко­је кра­се овај спев, про­ис­те­кле су из не­сум­њи­ве чи­ње­ни­це да је По­па­ра по­у­здан зна­лац срп­ске епи­ке и да је бес­пре­кор­но овла­дао теч­ном и уз­бу­дљи­вом - [О граде мој; завичајна антипоема](https://www.svetknjige.net/knjiga/o-grade-moj-zavicajna-antipoema/) - У стихозбирци О, граде мој Никола Цветковић опева пејзаж лесковачког Хисара, живот на његовим обронцима, историјске прилике и неприлике с краја друге половине 20. века па све до времена докле сеже његово сећање и сећања његових предака. Песме су испеване стандардним језиком, који аутор обогаћује бројним новоствореним лексемама непознатим стандардном језику. Цветковић веома често, у - [Манифест - песме очаја](https://www.svetknjige.net/knjiga/manifest-pesme-ocaja/) - На савремен и отворен начин, аутор говори о свом умору од света, о згражавању над светском похлепом, злобом и греховима. Песник реагује како на промене у свом душевном стању, тако и на застрашујућа збивања у свом окружењу... - [Накострешене љубави; баладичне поеме](https://www.svetknjige.net/knjiga/nakostresene-ljubavi-baladicne-poeme/) - Девет поема Радомира Барјактаревића представљају дубоко хуман документ истинског песничког надахнућа. Инспирисан симболиком Његошевог дела, прожет трагичним ратним искуством и на сталном трагу узвишеније, племенитије стварности, Барјактаревић ствара дело богате песничке имагинације и раскошних лирских слика и метафора. - [Пјесме из 1901.](https://www.svetknjige.net/knjiga/pjesme-iz-1901/) - Прва, у јавности мање позната, збирка Дучићевих песама доживела је друго издање после више од једног века. Према речима академика Радована Вучковића, писца поговора, укључивањем прве Дучићеве збирке у студиозне анализе „биће могуће проценити слабости, врлине и значења за доцнији развој и метаморфозе песничког дела Јована Дучића“. - [Сабране пјесме](https://www.svetknjige.net/knjiga/sabrane-pjesme/) - После читавог једног века, песнички опус Јакова Шантића поново се представља нашој књижевној јавности. Неоправдано заборављен и запостављен, Јакову Шантићу припада доста значајније место, не само у оквиру мостарског књижевног круга, него и у контексту целокупне српске поезије с почетка 20. века. - [Сребром сија Бистрица](https://www.svetknjige.net/knjiga/srebrom-sija-bistrica/) - Приређивачи: Дражен Јашовић и Голуб Јашовић - [Писмо галебу](https://www.svetknjige.net/knjiga/pismo-galebu/) - „Ми­лин­ко­ви­ће­ва по­е­зи­ја је за ча­сне љу­де, са ја­сним опре­де­ље­њи­ма пре­ма чо­ве­ку; она је за оне чи­та­о­це ко­ји се ру­ко­во­де све­тло­шћу и по­ле­том ду­ха, а не тре­нут­ним за­до­вољ­ством. Ја­сно из­ди­фе­рен­ци­ра­ни ста­во­ви, ча­сни, ви­те­шки ма­ни­ри до­при­но­се да се лир­ски су­бје­кат са истим ин­тен­зи­те­том ра­ду­је су­сре­ту са при­ја­те­љем, про­фе­со­ром и во­ље­ном же­ном, да осе­ти гор­чи­ну Ни­о­би­не су­зе и - [Испирање злата](https://www.svetknjige.net/knjiga/ispiranje-zlata/) - „Основни мотив и главни јунак песничког казивања стихозбирке Испирање злата јесте лирски субјект отелотворен у речни вал знаних и безимених вода, који тражи, слика, ваја, гради, ствара, посматра и/или креира фактографске лике на широким хоризонталама и вертикалама стварног и фиктивног." (из рецензије Голуба Јашовића) - [Са Флором на ти](https://www.svetknjige.net/knjiga/sa-florom-na-ti/) - Песничка збирка Са Флором на ти представља својеврстан лирски хербаријум, који нам дочарава природне лепоте и визуелно-чулне сензације: боје, мирисе и звуке песникиног родног краја. У тим сликама се назиру успомене на детињство и младост, али је доминантан однос одрасле особе према лепоти природе, њеним значењима и симболима... - [Пивска сновиђења](https://www.svetknjige.net/knjiga/pivska-snovidjenja/) - Аутор из свога угла и живог сећања у краткој лирској форми преноси оно што је доживео, слике планина, катуна, села и заселака, кратке повести о занимљивим људима и догађајима. Најчешће по матрици народног лирског певача, Јојић реконструише пулсације неког бившег живота, начине привређивања и опхођења, игре и забаве, породичне и друге светковине, младалачке трептаје и - [Одсјај душе](https://www.svetknjige.net/knjiga/odsjaj-duse/) - Књи­га пе­са­ма Од­сјај ду­ше Бо­жи­да­ра Ста­на­ра представља би­о­граф­ску пе­снич­ку хро­но­ло­ги­ју про­жи­вље­ног уметниковог су­о­че­ња са све­том. Сим­бо­ли­ка на­сло­ва је – ду­ша, сим­бол чо­ве­ка и чо­веч­но­сти. Реч је поезији ис­кре­них осе­ћа­ња, лир­ских тре­ну­та­ка у ко­ји­ма је у раз­ли­чи­тим мо­тив­ско-идеј­ним ва­ри­је­те­ти­ма у пет те­мат­ско ком­пле­мен­тар­них ци­клу­са на­мет­ну­та љу­бав пре­ма жи­во­ту и чо­ве­ку као уни­вер­зал­ни све­вре­ме­ни сми­сао по­сто­ја­ња. - [Снови и Мостови, I-III](https://www.svetknjige.net/knjiga/snovi-i-mostovi-i-iii/) - У првом делу двотомне песничке збирке „Снови и мостови“, песник открива једну немирну душу која зна да воли, пати и да љубав спознаје као највеће богатство које човека освешћује и трасира путеве среће. Песник упоређује лепоту и младост са најмириснијим цвећем и црвеним ружама... Свака песма представља једну надахнуту причу која позива на љубав и - [Изабране и нове пјесме](https://www.svetknjige.net/knjiga/izabrane-i-nove-pjesme/) - Књига садржи избор из целокупног песничког дела Мирослава Краљачића (1945–2007), у избору др Мића Цвијетића. Краљачићево песништво обележава трагање за универзалном хармонијом у свету, за помирењем супротности и успостављањем дубоко етичког односа човека према човеку. У његовој лирици очуван је изворни смисао за лепоту језика, његове мелодије, звука и вишеструких значења. - [Аргелуша](https://www.svetknjige.net/knjiga/argelusa/) - Ар­ге­лу­ша ни­је из­ми­шље­на реч, са­мо ма­ло ко је за њу чуо. А пи­сац је ова­ко об­ја­шња­ва: „За ер­ге­лу ко­ња ста­ри Срем­ци ка­жу ар­ге­ла. По­што је по­ме­ну­то ис­пи­ја­ње ча­ша ви­на, на екс, би­ло груп­но (од­јед­ном два­де­сет љу­ди ис­пи­ја ча­ше) то је асо­ци­ра­ло на слу­чај ка­да це­ла ар­ге­ла ко­ња на па­шња­ку пи­је во­ду из ве­ли­ког, ду­гач­ког ва­ло­ва - [Nepoznati gost](https://www.svetknjige.net/knjiga/nepoznati-gost/) - Свет који нам дочарава Александар Милошевић је и суров и леп, свет сиромаштва и обиља, охолости и благородности. Он узноси ону његову људскију димензију, жели да га учини подношљивијим и бољим, и као лекар и као песник. Он га походи као непознати гост, искрен и добродушан. Милошевићеве песме поседују арому стварности и еманирају метафизику путовања - [Сунчани поздрав](https://www.svetknjige.net/knjiga/suncani-pozdrav/) - Здравко Згоњанин ствара атмосферу коју осећамо свим чулима. Из готово сваког његовог стиха избија мирис завичаја, ширина песничког духа и дубина лирске осећајности. Четири циклуса песама – Живот у вријеме уткан, Козара у вјечности, Излет у даљину и Сузе залеђене, говоре о песниковом односу према људима, породици, завичају и отаџбини. - [Златно доба Срема](https://www.svetknjige.net/knjiga/zlatno-doba-srema/) - Једноставни стихови Радивоја Прокопљевића, у оквирима традиционалне метрике, обогаћени су специфичном локалном лексиком и добро познатим сремачким песничким мотивима (лепота пејзажа, чедна и грешна љубав, рађање и бујање годишњих доба, разуздано бекријање, итд). Прокопљевић се у својим песмама представља као изврстан познавалац сремачке душе и истински заљубљеник у лепоту предела и људи свог завичаја. - [Прави Сремац има три шешира](https://www.svetknjige.net/knjiga/pravi-sremac-ima-tri-sesira/) - Песник и сањар Радивој Прокопљевић Прока у књизи Прави Сремац има три шешира стихом казује препознатљиве знакове своје младости. Прока пева о лепоти свог завичаја, животу Сремаца, обичајима и традицији. Иако промишља локалне теме и дешавања, Прока се дотиче и ширих универзалних људских порука. - [Кнегиња Љубица](https://www.svetknjige.net/knjiga/kneginja-ljubica/) - Исто­ри­чар Дра­го­слав Стра­ња­ко­вић на­пи­сао је ис­цр­пан жи­во­то­пис кне­ги­ње Љу­би­це, су­пру­ге срп­ског кне­за Ми­ло­ша Обре­но­ви­ћа. Књига обилује мноштвом вредних документарних података и чита се као узбудљив, аутентичан роман о једној снажној личности српске историје. - [Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.](https://www.svetknjige.net/knjiga/crna-gora-i-rusija-u-vrijeme-aneksione-krize/) - У монографији Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909. др Радусиновић обрађује историјске чињенице о односима Црне Горе и Русије према Анексионој кризи 1908–1909. године, као и укупне политичке односе у Европи тога времена. ## Mega Menu - [Features Menu](https://www.svetknjige.net/xmenu_mega/features-menu/) - Group 01 Accordions Alert Message Banners Buttons Charts Group 02 Columns Counter Dividers Gallery Google Maps Group 03 Headings Info Boxes Lists Our Clients Our Teams Group 04 Pricing Progress Bar Tabs Text Block Videos ## Product Authors - [Милорад П. Радусиновић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milorad-p-radusinovic/) - Милорад П. Радусиновић рођен је 1943. године у Буроњима код Подгорице. Основну школу и гимназију учио је у Мостару, где је студирао и дипломирао на Вишој педагошкој школи (1963). Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1966. године. Радио је у средњим школама у Мостару (1967–1972), Чачку (1972–1975), Ковачици (1975–1980), а од 1980. у Београду. Од 1992. године запослен је у Првој београдској гимназији. Магистарски рад „Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909“, одбранио је на Филозофском факултету у Београду (1980), а докторску дисертацију „Руско јавно мњење према Црној Гори Петра I и Петра II Петровића Његоша 1784–1851“, на истом факултету 1986. године. М. Радусиновић је написао велики број приказа и научних расправа. Посебна област његовог интересовања су теме из балканске историје XVIII и XIX века везане за тзв. Источно питање, као и време анексионе кризе. Осим историографијом, Радусиновић се бави и књижевним радом. Објавио је више песничких и других белетристичких књига. - [Павле Поповић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/pavle-popovic/) - Павле Поповић (1868–1939) предавао је на Филозофском факултету у Београду више од тридесет година (1904–1938). У српској научној и културној средини био је један од најутицајнијих професора београдског филолошког круга. Био је уредник „Српског књижевног гласника“ (1905–1906), оснивач Друштва за српски језик и књижевност (1910), оснивач часописа „Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор“ (1921), председник „Српске књижевне задруге“ (1928–1937), ректор Београдског универзитета (1924–1928). - [Јово Бајић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jovo-bajic/) - [Миленко М. Вукићевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milenko-m-vukicevic/) - Миленко М. Вукићевић (1807–1935) заузима истакнуто место међу писцима српске историје. Написао је велики број историјских дела, монографија, расправа, студија и других научних прилога, а основу његовог историографског рада чини проучавање Првог српског устанка. Његово животно дело – обимна историјска монографија „Карађорђе„ (I, 1907; II, 1912) представља синтетичку студију пространог захвата писану на основама изучавања научне литературе и архивске грађе. - [Живорад Симић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/zivorad-simic/) - Живорад Симић, рођен 1950. године у Гњилану, Косово и Метохија. Пензионисани дипломата СФРЈ, СРЈ и Републике Србије. Службовао у Турској, Албанији, Црној Гори и Хрватској (ГК у Вуковару). Завршио међународне односе на Факултету политичких наука Београдског универзитета и гимназију ,,Бора Станковић” у Врању. Објавио књигу „Кипар – уједињење или подела“ (2001), а у коауторству са Александром Јанковићем књигу „Кипар – историјат уједињења“ (2015). Објављује кратке приче и песме у часописима и дневним листовима. Аутор романсиране биографије ,,Кроз живот“, збирке ,,Песме“ и романа „Сувишни људи“. Удовац. Има две кћери и петоро унучади. - [Владимир Ћоровић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vladimir-corovic/) - Студије словенске и германске филологије Владимир Ћоровић је завршио у Бечу 1908. године. Као најбољи студент бечког универзитета, стекао је право на посебно одличје – златан прстен цара Фрање Јосифа. Одбио га је у знак протеста због анексије Босне и Херцеговине. Докторирао је у Бечу 1908. године. Специјалистичке студије наставио је у Минхену, а продужио у Паризу и Болоњи. Године 1909. постављен је за кустоса Земаљског музеја у Сарајеву. Убрзо након почетка Првог светског рата ухапшен је због активне сарадње са илегалном револуционарном организацијом „Млада Босна“ и услед сумње да је био умешан у организовање сарајевског атентата. Осуђен је на велеиздајничком процесу у Бањалуци на осам година тешке тамнице. Помилован је, с већином осталих заточеника, на иницијативу шпанског краља, након три године робовања, крајем 1917. године. Ћоровић је 1919. године изабран за ванредног професора народне историје, а 1921. за редовног. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1922, а редовни 1931. године. У раздобљу између 1933. и 1935. био је декан Филозофског факултета, а у периоду 1935–1936. и ректор Универзитета у Београду. Најзначајнија дела: „Историја српског академског друштва Зора у Бечу. Прилог историји омладинског покрета“ (Рума, 1905), „Војислав Илић (1862–1894). Књижевна студија“ (Мостар, 1906), „Мостар и његови књижевници у другој половини XIX столећа“ (Мостар, 1907), „Велика Србија“ (1924), „Свети Сава у народном предању“ (1927), „Наше победе“ (1929), „Историја српскога народа“ и „Историја Југославије“ (Београд, 1933), „Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку“ (1936), „Карађорђе и Први српски устанак“ (1937), „Србија од 1858. до 1913“ (1937). - [Иван Ловрић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ivan-lovric/) - Иван Ловрић (око 1756, Сињ – 1777, Сињ), писац, етнограф и студент медицине. Студирао је лингвистику и филозофију у Венецији и медицину у Падови. Умро је млад, у току студија медицине, након што је објавио своје главно дело „Osservazioni di Giovanni Lovrich sopra diversi pezzi del viaggio in Dalmazia del signor abate Alberto Fortis coll’aggiunta della vita di Soçivizca“. - [Богдан Косановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/bogdan-kosanovic/) - Богдан Косановић је редовни професор славистике на универзитетима у Новом Саду и Никшићу. Држао је предавања по позиву на многим европским универзитетима и реферисао на стотинак међународних скупова. Аутор је преко 350 научних и стручних радова. Преводи са руског и пољског језика. Истичу се монографије: „Трагично у делу Шолохова“ (1988); „Расправе из руске књижевности“ (1994); „Истраживања руске авангарде“ (1995); „Тајне живота и стваралаштва“ (1999); „Славистичке компаративне теме“ (2006); „Руске теме“ (2009). Организатор симпозијума и уредник/члан уредништва зборника реферата: „Поетика стваралаштва Михаила Шолохова“ (1986); „Критика“ (1994); „Мит“ (1996); „Сеоба Срба и Руско царство половином XVIII века“ (2005); „Иван Франко и Срби“ (2006). Главни преводилац и редактор свих превода са руског „Великог православног богословског речника“, 1-2 (2000). - [Драгослав Страњаковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dragoslav-stranjakovic/) - Драгослав Страњаковић рођен је у Ужицу 1901, умро у Београду 1966. године. Основну школу и гимназију завршио је у месту рођења, а на Филозофском факултету дипломирао историјску групу 1927. Докторску дисертацију са темом „Влада уставобранитеља 1841–1853 – унутрашња и спољна политика“ одбранио је на Филозофском факултету у Београду 1932. За време окупације 1941–1944. године уклоњен је са Универзитета, а од фебруара до јула 1944. године провео је у логору на Бањици. Након тога је био изложен политичкој, правној и моралној репресији, због тога што је раније био члан Централног националног комитета – политичког тела у оквиру Равногорског покрета. Хапшен је и затваран. Године 1955. изабран је за редовног професора Богословског факултета на катедри Историја Српске православне цркве. Страњаковићев научни опус броји близу 300 наслова засебних студија, расправа и чланака, а главна дела су: „Влада уставобранитеља 1841–1853 – унутрашња и спољна полити-ка“ (1933), „Вучићева буна 1842“ (1936), „Србија од 1813. до 1858“ (1937), „Карађорђе“ (1938), „Како је настало Гарашаниново ‘Начертаније’“ (1939), „Михаило и Јулија“ (1940), док је књига „Највећи злочини садашњице. Пут и страдање српског народа у Независној држави Хрватској од 1941–1945“, објављена постхумно, 1991. године. - [Његослав Бошковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/njegoslav-boskovic/) - Његослав Бошковић рођен је 1926. године у селу Мркоњићи, Попово поље, где је завршио основну школу. Учесник НОР-а од своје 16. године. Са 29. Херцеговачком дивизијом прешао борбени пут од Котора до Трста и границе са Аустријом, рањен у борбама за ослобођење Љубљане. Завршио гимназију, Војну академију и Тенковску официрску школу. Био наставник у Школском центру оклопних јединица и на дужностима у ССНО-у. Одликован са више ратних и мирнодопских одликовања. Пензионисан у чину пуковника ЈНА. Током службе у ЈНА писао стручне чланке, сценарија по којима су снимани филмови за обуку тенковских јединица и чланке из историје НОБ-а у Херцеговини. Посебну љубав исказао према народној поезији, прикупљао народне песме испеване у Херцеговини у току НОР-а, нарочито оне из његовог ужег завичаја, Попова поља. И сам је почео да пише поеме. Међу најзначајнијима из тог периода је поема „У помен народном хероју Миру Попари“ (1976). По пензионисању, посветио се проучавању историје Срба у Херцеговини са тежиштем на злочине геноцида над српским народом током 20. века. Непосредни је сведок таквог злочина над Србима Попова поља и Бобана, који су извршили њихове комшије Хрвати 23. и 24. јуна 1941, када је смрт избегао препливавањем Требишњице под пушчаном ватром усташа. Болна и незаборавна сећања на тај и друге злочине над Србима веродостојно је описао у поемама „Чавашки покољ“ (2003), „Гатачко самртно прољеће“ (2005), „Ржани до“ (2005) и „Вапај Стражевице“ (2006). - [Милош Благојевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milos-blagojevic/) - Милош Благојевић (1930, Милетићево, Пландиште – 2012, Београд), српски историчар, бавио се проучавањем српске историје средњег века. Основну школу је завршио у родном месту. Гимназију је похађао у Вршцу, а Војно-поморску академију у Сплиту завршио је 1951. године. Октобра исте године ухапшен је због наводне делатности по линији Информбироа и осуђен на шест година строгог затвора. Казну је издржавао у концентрационим логорима за официре у Билећи и на Голом отоку. Казна му је смањена за две године па је са Голог отока пуштен условно крајем 1955. године. На Филозофском факултету у Београду, Одељењу за историју, дипломирао је 1960. Магистарски рад „Планине и пашњаци у средњовековној Србији“, одбранио је 1966, а докторску тезу „Земљорадња у средњовековној Србији“ 1970. године. За ванредног професора Филозофског факултета у Београду изабран је 1977, а за редовног професора 1983. године. Школске 1994–95. изабран је за шефа Катедре за националну историју средњег века. Пензионисан је 1996. Објавио је више од 50 научних радова, не рачунајући бројне прилоге у енциклопедијама, историјске карте, приказе и чланке у новинама. Важнији радови су следећи: „Средњовековни забел“ 1966; „Планине и пашњаци у средњовековној Србији“, 1966; „Оброк и приселица“, 1971; „Земљорадња у средњовековној Србији“, 1973; „Тепчије у средњовековној Србији, Босни и Хрватској“, 1976; „Закон светога Симеона и светога Саве“, 1979; „Савладарство у српским земљама после смрти цара Уроша“, 1982; „Преглед историјске географије средњовековне Србије“, 1983; „Србија у доба Немањића“, 1989; „Српски народ и српске земље у средњем веку“, 1992 (коаутор); „Национални и државни интерес у делима Доментијана. Срби изабрани народ“, 1994; „Српске земље од IX до XV века“. - [Тања Рибар](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/tanja-ribar/) - [Саво Скоко](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/savo-skoko/) - Саво Скоко је рођен 1923. у селу Југовићима, општина Фојница код Гацка. Умро 2013. године у Београду. Основну школу завршио у Фојници, нижу гимназију у Мостару и Билећи, а више разреде гимназије и Пешадијску официрску школу у Београду. Студије историје завршио на Филозофском факултету у Београду, где је магистрирао и 1973. одбранио докторску дисертацију на тему „Други балкански рат 1913“. Радио је у Војно-историјском институту ЈНА, где је стекао звање научног саветника и чин пуковника ЈНА. У научноистраживачком раду бавио се, првенствено, ратном и националном историјом Србије XIX и почетком XX века, посебно Балканским ратовима, Првим и Другим светским ратом, те геноцидом над херцеговачким Србима, затим разноврсном проблематиком Првог српског устанка, историјом родне Херцеговине. Објавио, између осталих, следеће књиге: „Други балкански рат 1913“, књ. I (Београд 1968), књ II (Београд 1975); „Војвода Живојин Мишић, Моје успомене“ (Београд 1968); „Србија и Црна Гора у балканским ратовима 1912–1913“ (Београд 1972) – коауторство са Бориславом Ратковићем и Митром Ђуришићем; „Војвода Степа Степановић у ратовима Србије 1876-1878“, књ. I-II (Београд 1985) – коауторство са Петром Опачићем; „Војвода Радомир Путник“, књ. I –II (Београд 1984); „Први светски рат. Општа историја“ (Београд 1976) – коаутор са Митром Ђуришићем, Бориславом Ратковићем и Михаилом Војводићем; „Српско–турски ратови 1876–1878“ (Београд 1984) – коауторство са Петром Опачићем; „Колубарска битка 1914“(Београд 1990); „Покољи херцеговачких Срба 1941“ (Београд 1991); „Геноцид над Србима у XX веку“ (Београд 1992) – коаутор; „Церска битка и војвода Степа“ (Крушевац 1997) – коауторство са Петром Опачићем; „Крваво коло херцеговачко 1941–1942“, књ. I-II (Београд 1999); „Читуља жртава усташко-нацистичког геноцида у гатачком крају 1941–1944“ (Београд 2006). У едицији „Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918, I-VI“ (Београд 1998) Саво Скоко је објавио прилоге: „Операције српске војске у Другом српско-турском рату 1876–1878“; „Брегалничка битка; Колубарска битка“. У засебним едицијама, такође, објавио је, више научних радова, затим низ историјских расправа и студија у научној периодици, као и бројне приказе, критике и полемичке чланке у листовима и часописима. Саво Скоко је учесник НОР-а, а за заслуге у оружаној борби против фашизма, одликован је Орденом храбрости – два пута, Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима и Орденом братства и јединства са сребрним венцем, а за мирнодопске заслуге у изградњи и модернизацији Оружаних снага ФНРЈ: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом Народне армије са сребрном звездом и Орденом Народне армије за златном звездом. Добитник је Децембарске награде ЈНА и Плакете Савезног одбора СУБНОР-а. Године 2000. додељена му је Награда за науку „Владимир Ћоровић”. - [Јован Мирковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jovan-mirkovic-2/) - Јован Мирковић рођен је 1943. године у Субоцком Граду (Брезовац Субоцки), код Новске у Славонији. Умро у Београду 2020. године. Студије историје завршио на Филозофском факултету у Сарајеву, где је похађао постдипломске студије. Директор Спомен подручја Јасеновац био од 1978. до 1980. и од 1990. до 1991. године. У новембру 1991. избегао из Хрватске у Сарајево, а од маја 1992. живи у Београду. У Музеју жртава геноцида у Београду радио од 1999. до 2013. године као музејски саветник. У свом историографском раду Јован Мирковић бавио се, претежно, истраживањем геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској. Објавио књигу: „Објављени извори и литература о јасеновачким логорима“ (Београд – Бања Лука 2000), која садржи библиографију са анализом око 2500 наслова посебних издања и чланака. Објавио, такође, више од педесет прилога у часописима и листовима, а уредио тридесетак зборника, каталога и других посебних издања. Са саопштењима учествовао на већем броју научних скупова. Као аутор или коаутор организовао више тематских изложби о геноциду. - [Jovan Mirković](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jovan-mirkovic/) - Jovan Mirković (born in 1943 in Subocki Grad (Brezovac Subocki), near Novska in Slavonia; died in 2020 in Belgrade). He graduated from the Faculty of Philosophy in Sarajevo, Department of History, where he also attended postgraduate studies. He was director of the Jasenovac Memorial Site from 1978 to 1980 and from 1990 to 1991. In November 1991 he fled from Croatia to Sarajevo. He lived in Belgrade since May 1992. He worked in the Museum of Victims of Genocide from 1999 to 2013 as a museum advisor. The primary focus of Mirković’s historiographical work is the genocide against the Serbian people in the Independent State of Croatia. He published the study “Objavljeni izvori i literatura o jasenovačkim logorima” (“Published Sources and Literature about Jasenovac Camps”), Belgrade–Banjaluka, 2000 (bibliography with an analysis of around 2500 titles of books and articles). He also published more than fifty essays in collections of papers and magazines, and edited around thirty collections of essays, catalogues and other books. He participated in a number of conferences. As an author or co-author, he organised several thematic exhibitions on genocide. - [Арчибалд Рајс](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/archibald-reiss/) - Родолф Арчибалд Рајс (нем. Rudolph Archibald Reiss; Хаузах, Баден, 8. јул 1875 – Београд, 8. август 1929) био је швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата. Рођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од укупно десет, Фердинанда Рајса, земљопоседника, и Паулине Забине Ане Габријеле, у месту Хехцберг (данас део Хаузаха), у јужнонемачкој покрајини Баден. После завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, отишао је због лошег здравственог стања на студије у Швајцарску, у романски кантон Во. Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години, и бива изабран за асистента за фотографију, а потом је постао признати доцент за ту област, на Универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован је 1906. године. Као професор бавио се научним радом и стекао углед криминолога светског гласа. На позив српске владе Рајс је 1914. године отишао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Написао је многе радове и често је слао извештаје који су објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске, „Gazette“. Био је члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу. До краја живота живео у Србији. Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. После рата модернизовао је техничку полицију при Министарству унутрашњих послова нове државе. Међутим, Арчибалд Рајс, разочаран негативним појавама у друштвеном и у политичком животу, повукао се пред крај живота из свих јавних функција. Живео је у својој вили „Добро поље“ (Топчидер) у Београду. Умро је 8. августа 1929. године у Београду. Сахрањен је на топчидерском гробљу, док је по његовој жељи његово срце однесено у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни је писало: „Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана Златно срце спава, Пријатељ Срба из најтежих дана, Јунак Правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса, ком’ нек је слава.“ Урна је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом светском рату. Рајс је оставио многе запажене радове у својој струци: „Судска фотографија“ („La photographie judiciaire“, Париз 1903); „Приручник говорног портрета“ („Manuel du portrait parlé“, Париз 1905) која је преведена на десет језика; „Приручник полицијске науке“ („Manuel de Police scientifique (technique)“, I. Vols et homicides, Лозана–Париз, 1911). У току и после рата објавио је бројне ратне и политичке публикације, од којих су неке од значаја за историју Србије. Пред крај живота објавио је ратни дневник у књизи под насловом „Шта сам видео и проживео у великим данима“ (1928). Пре тога, 1924. године, објављује „Писма са српско-македонског фронта“ (1916–1918). Као своје посмртно завештање српском народу оставио је необјављен рукопис књиге „Чујте Срби!“, на француском језику, у оригиналу „Ecoutez les Serbes!“. - [Александар Јанковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/aleksandar-jankovic/) - Рођен 1972. у Београду, где је завршио Економски факултет. До 1998. радио је у привреди, а након тога запослен у Министарству спољних послова. Службовао у Лондону, Никозији и Пекингу. - [Душан Јеринић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dusan-jerinic/) - Душан (Лазе) Јеринић рођен је 28. фебруара 1940. у Славонији, у селу Паучју. Дана 11. августа 1942. године, домобрани и усташе га са целом породицом и становницима Паучја депортују у концлогор Стара Градишка. Захваљујући хуманитарки Дијани (Обексер) Будисављевић, спасен је заједно са преко 15.000 деце логораша и смештен у загребачко прихватилиште за глувонему децу. Убрзо бива смештен у хранитељску породицу Рочкај у селу Глобочец код Лудбрега. У овој хуманој породици остаје до 1947. године, када су га на основу Дијаниног списка пронашли најстарији брат и тетке. Оставши без оба родитеља, који су убијени у Јасеновцу и Старој Градишки, одлази с братом у село Сарваш код Осијека, где је брат био колонизован након рата. После братовог одласка на одслужење војног рока 1949. године, Душан је смештен у Дом за децу без родитеља у Осијеку. Ту остаје све до завршетка школовања 1962. године, а након тога одлази у Барању где проналази радно место у ОШ „Бељска младост“ у Кнежеву, где предаје математику ученицима од петог до осмог разреда. Скупштина општине Бели Манастир именује га 1975. године за директора ОШ „Братство-јединство“ у месту Поповац. Године 1993. године, Извршни савет општине Бели Манастир именује га за повереника за избеглице. Након реинтеграције источне Славоније и Барање 1997. године, одлучује да се са породицом пресели у Панчево. Запослио се у ОШ „Мика Антић“ где је радио три године, после чега одлази у пензију. Душан Јеринић се бави истраживањем историјских чињеница о страдању српског народа и на ту тему написао је и објавио књиге: „Пет векова Паучја“, „Небески путеви породице Зец“ и „Од подела до геноцида – страдање Срба у Славонији 1941–1945“. - [Предраг В. Остојић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/predrag-v-ostojic/) - Предраг В. Остојић рођен је у Рудом 1959. године. Студије историје завршио на Филозофском факултету у Београду. Објавио историјске студије: „Заробљавање генерала Михаиловића“ (пет издања), Београд 2010–2012; Добрун, 2015–2016; „Горњодрински офанзивни фронт 1914“, Београд 2014; „Црногорска Санџачка војска на Горњодринском фронту“, Београд–Рудо, 2016; „Рудо у Великом рату 1914–1918“, Београд 2018; „Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942“, Београд 2019; „Прилози за Досије Стари Брод 1942“, Београд, 2020; „Бедем на Дрини. Горњодринско ратиште 1914–1915“, Београд, 2025. Коаутор је монографије „Наш Увац“, Рудо 2024. Објавио књигу песама „Пуна празнина“ (1990) и роман „Чичина прича (или) Страдање српско“ (седам издања), Београд 2006–2016 – награда „Драгиша Кашиковић (2008). Приредио зборник с научног скупа „Милош Видаковић – Царски сонети младобосанске књижевности, као одраз друштвених прилика пред Велики рат“, Рудо 2017. У историјским и књижевним часописима, као и на интернет-порталима, објавио више историјских чланака и књижевних прилога. - [Бојан Б. Димитријевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/bojan-b-dimitrijevic/) - Бојан Б. Димитријевић (Београд 1968), научни саветник у Институту за савремену историју. Дипломирао 1994. и магистрирао 1997, на Београдском универзитету. Такође магистрирао 1996. на Средњоевропском универзитету у Будимпешти. На Новосадском универзитету одбранио 2004. докторску тезу „Југословенска народна армија 1945–1954“. Током 2001. године, по позиву, био је сарадник у Институту за напредне студије у Софији. Завршио је високи курс реформе система безбедности на Универзитету у Брадфорду 2006. године, са радом о реформи сектора безбедности у Босни и Херцеговини. Био је кустос Музеја Југословенског ваздухопловства на аеродрому Београд у периоду 1991–1997. Од 1997. ради у Институту за савремену историју. Објавио преко 70 ауторских и коауторских монографија или других издања, као и преко 120 чланака у Србији, Хрватској, Немачкој, Великој Британији, Сједињеним Државама, Француској и Пољској, углавном са темама из војне и политичке историје Југославије и Србије у 20. веку. Био је уредник часописа „Историја 20. века од 2004. до 2015. године“. У 2009. именован је за члана државне комисије за утврђивање околности места стрељања генерала Д. Михаиловића. У периоду 2003–2012. био је на дужностима саветника министра одбране и саветника министра спољних послова за НАТО (Државне заједнице СЦГ), саветника председника Србије за одбрану – војна питања и помоћника министра одбране Републике Србије за људске ресурсе и одборника Скупштине града Београда. - [Немања Девић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/nemanja-devic/) - Немања Девић (Смедерево 1989), научни сарадник у Институту за савремену историју. Дипломирао је на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду, 2013. године. Током студија био је стипендиста Службеног гласника Републике Србије. На истој Катедри 2014. године завршио је и мастер студије. Од 2018. запослен је у Институту за савремену историју. Докторирао је 2020. године на истој катедри, са темом „Партизански покрет у Србији 1941‒1944. године“. Kао студент, радио је на попису жртава Другог светског рата у Шумадији, ангажован на пројектима Музеја жртава геноцида и Комисије за тајне гробнице при Министарству правде Републике Србије. Пре дипломирања објавио је монографије „Истина под кључем, Доња Јасеница у Другом светском рату“ (2008) и „Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра 1944“ (2012), у коауторству са др Срђаном Цветковићем. За своју прву књигу добио је 2009. награду „Драгиша Кашиковић“. Током 2015‒2016. објавио је и двотомну монографију „Смедеревски крај у Другом светском рату“. Приредио је изворе значајне за проучавање Другог светског рата у Србији: „Александар Милошевић, Српска прича, сећања из рата и револуције 1941‒1945“ (2018) и „Озна, репресија комунистичког режима у Србији 1944‒1946, документи“ (2019, са др С. Цветковићем). Примарна област његовог стручног интересовања јесте историја српског народа у Другом светском рату. - [Станоје Станојевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/stanoje-stanojevic/) - Станоје Станојевић (1874–1937), српски историчар, први српски енциклопедиста, члан Српске краљевске академије и редовни професор Београдског универзитета. У Новом Саду је завршио гимназију, а студије историје у Бечу, где је и докторирао 1896. Усавршавао се у Немачкој, Русији и Турској. Током 1898. и 1899. ради у Руском археолошком институту у Цариграду, где је био и професор у српској гимназији. За до-цента српске историје на Великој школи у Београду изабран 1900. године, а када је Вели-ка школа прерасла у Београдски универзитет, 1905. изабран је за ванредног професора, а 1919. за редовног професора Народне историје. Учествовао је у Балканским ратовима и био у штабу Дунавске дивизије I позива, а у Пр-вом светском рату у штабу Моравске дивизије I позива. После повлачења српске војске преко Албаније одлази у Петроград, где је изабран за професора универзитета на коме предаје два семестра. Од 1917. године држи предавања у Паризу на Сорбони, а 1918. на Универзитету у Лондону. Све време Првог светског рата Станојевић се активно залаже за српску ствар (у Нишу 1915. објављује свој спис „Шта хоће Србија?“). На Париској мировној конференцији учествује као члан Историјско-етнографске секције. Написао је више дела из српске историје: „Византија и Срби“, 1906; „Историја српског народа, Историја српскога народа“, 1908; „Историја Босне и Херцеговине“, 1909; „Студије о српској дипломатици“, 1914–1935; „Свети Сава“, 1935. Уредио је велику „Народну енциклопедију Срба, Хрвата и Словенаца“ (1925). - [Радивој Прокопљевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radivoj-prokopljevic/) - Радивој Прокопљевић Прока рођен је у сремском селу Петровчићу код Земуна 1943. године. Објавио: „Очи сунцокретне“ (Београд 1995), „Шарени ветар“ (Београд 1998), „У огледалу“ (Београд 2001), „Чудесна моћ сремске клепетуше“ (Рума 2002), „Последњи ђерам“ (Рума 2003), „Писмо у трави“ (Рума 2004), „Златно доба Срема“ (Београд 2005, друго издање – 2008, треће издање – 2011), „Прокине приче“ (Београд 2006), „Прави Сремац има три шешира“ (Београд 2007), „Боље мало сутра“ (Београд 2007), „Србославље“ (Београд 2008), „Аргелуша“ (Београд, 2010), „Црква сељачких јутрења“ (Београд, 2011), „Равница та добра вила“ (Београд, 2013), „Последњи ђерам“ (Београд, 2013), „Исповест Вуку“ (Београд, 2016). Као сарадник Радио Београда, за који је радио преко двадесет година, написао је и слушаоцима прочитао око хиљаду прилога: прича, записа, хуморески, афоризама о селу, коментара и сатиричних песама. Радивој Прокопљевић живи у Петровчићу у Главном шору. Члан је Удружења књижевника Србије. - [Радомир Барјактаревић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radomir-barjaktarevic/) - Радомир Барјактаревић рођен је 1929. у селу Петњику код Берана, у Црној Гори. Основну школу и нижу гимназију завршио је у родном месту, учитељску школу у Сарајеву и Бањалуци. Завршио је студије српског и руског језика и књижевности и радио четири године у Вишој реалној гимназији у Иванграду (Беране), па затим дипломирао на Факултету политичких наука у Сарајеву. Важнија књижевна дела: Поезија: „Балада“, „Велики час“, „Вођен Калиопом“, „Златни клобуци“, „Догоријева ли Кумова слама“, „Свјетлоносни кључ“, „Ужаснуто чарање“, „Изабране песме“. Романи: „Узбрдица“, „Пупољци у огњу“,“ Српкиња из Црне Горе“. Приче: „Пре и после зоре“. Есеји и критике: „Друго око“, „Бешчашће ближњих (илити живот избјеглички)“. - [Здравко Згоњанин Баћо](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/zdravko-zgonjanin-baco/) - Здравко Згоњанин Баћо рођен је 1937. године у Великој Жуљевици, општина Нови Град (Босански Нови). Дипломирао је на Вишој управној школи у Сарајеву. Објавио следеће књиге: Књиге прозе – „Кућа од бијелог камена“ (Београд 2002 – друго допуњено и проширено издање, Београд 2003); „Домовина у срцу и друге приче“ (Београд 2014), „Ена са насловне стране“ (Београд 2015), „Дневник Леоне Југин“ (Београд 2020), „Фото-записи“ (Београд 2024). Песничке књиге – „Љубав на сва звона“ (Београд 2004); „Свјетионици“ (Источно Сарајево 2005); „Ведра јутра“ (Бијељина 2006); „Капи љубави“ (Бијељина 2007); „Сунчани поздрав“ (Београд 2009), „Изабране пјесме“ (Бијељина 2012) и „Кућни праг“ (Београд 2019). Сарадник је у часописима: „Српска вила“, „Нова Зора“, „Јесењин“, „Значење“, „Луча“, „Корени“. Добитник је више признања: Златна медаља Филип Вишњић Бијељина; Гајков пјеснички шешир (СПКЦ Модрича); Књижевна награда „Најљепша љубавна пјесма о чежњи“ – Клуба умјетничких душа Мркоњић Град; прво место на конкурсу поезије „Моравске тајне“ Ћуприја; Повеља Књижевног клуба „Јован Дучић“ Бијељина. Друштвена признања: Орден рада са сребрним вијенцем Предсједништва СФРЈ; Шестоаприлска Спомен-плакета града Сарајево, Сребрна значка ССРН Илиџа, Диплома Пословне заједнице издавача и књижара Југославије, Повеља културних и природних вриједности Козаре, Повеља Књижевног клуба „Луча“ Власеница, Златна плакета ЈУ Народна библиотека Нови Град. Заступљен је у антологијама: „Семберска лира“ (приредио Слободан Петровић), „С оне стране дуге“ (Перо Зубац), „Шта је пјесник хтио да каже“ (Милан Трновица), „Лирска ријеч“ и „Поетска сванућа“ (Бранко Савић и група аутора). Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије, Матице српске Нови Сад, члан Књижевног клуба „Јован Дучић“ Бијељина и секретар Удружења књижевника Републике Српске – Подружнице Бијељина. - [Александар Милошевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/aleksandar-milosevic/) - Александар Милошевић је рођен 1940. године у Охриду. Основну школу и гимназију завршио је у Чачку. Као лекар специјалиста радио у Београду и Италији. Сели се 1970. године у Финску, где се запошљава као доктор-анестезиолог на Медицинском факултету у Хелсинкију. Објавио је знатан број стручних и научноистраживачких радова из области медицине. Члан је Удружења књижевника Србије, Шведске, Финске. Један је од оснивача и први председник Српског књижевног удружења „Милош Црњански” у Стокхолму у Шведској. Члан је шведског Центра књижевника за Исток. Пише на српском, македонском, шведском и финском језику. Добио је велики број награда и признања за поезију. Заступљен је у бројним антологијама и књигама књижевне критике. Објавио је следеће књиге: „Ноћна бројаница“, Београд 2000; „Александрине песме“, Београд 2001; „Тих и ових дана“, Београд 2002; „Излазеће сунце, Дунав и Жута река“, Београд 2003; „Den vita drömmen under molnen“, 2003; „Најмалата јагула на светот“, Скопље 2005; „Еликсир живота“ / Editura academiei internationale orient-occident 2007; „Sydämestä vuotaa verta“, 2007; „Срце које крвари“ (превод на кинески језик); „Непознати гост“, 2008; „Лепршање ледених цветова“, 2009; „Порука мудрог зеца“, 2010; „Šta bi rekao Che?“, 2012; „Свих ових дана“, 2013, „Tёплый каменный лёд“, 2015, „Мирис бадема у Камбоџи“, 2016. - [Милован Крунић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milovan-krunic/) - Милован Крунић рођен је 1935. године у Јасену, код Требиња у Херцеговини. Основну школу и гимназију завршио је у Требињу, а Филолошки факултет – југословенска књижевност и српско-хрватски језик – у Београду. Радио као професор у Прњавору, Стоцу, Мостару, Београду. Члан Удружења књижевника БиХ (1974) и члан Удружења књижевника Србије (1992). Објавио књиге поезије: „Панорама једног сна“, Сарајево, 1964; „Леотарски одјеци“, Мостар, 1965, „Травка из језика“, Мостар, 1968; „Ластово и ласте“, Сарајево, 1969; „Камени псалми“, Требиње, 1969; „Свјетлост и трава“, Мостар, 1985; „Црвени цвијет слободе“, Београд, 1987; „Лет у плавет“, Требиње, 1987; „Ход ватре“, Кикинда, 1990; „Ход смрти“, Горњи Милановац, 1994; „Вијенац несанице“, Београд, 1995; „Ватра, руке и смрт“, Београд 1995; „У пољу рже спућен коњ“, Београд, 1996; „Земљани бродоломац“, Београд, 1997; „Вук“, Београд, 1997; „Празна шака“, Београд, 1998; „Љуте ране“, Београд, 1999; „Гост из земље излазећег сунца“, Београд, 2004; „Поново вијенац несанице“, Београд, 2005; „Мајка“, Београд, 2006; „Сунце и камен“, Београд, 2007; „Жар на длану“, Београд, 2009. - [Јаков Шантић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jakov-santic/) - Јаков Шантић (1882–1905), песник, најмлађи брат Алексе Шантића. После неколико разреда гимназије, године 1900. отиснуо се с путујућом дружином глумаца која је гостовала у Мостару, и у току годину дана, пропутовао готово целу Србију. Ова „авантура“ је нарушила његово иначе слабо и начето здравље. После тога долази Женева, где је пријатељевао с Јованом Дучићем, затим Лезен и живот у болницама и санаторијумима за грудоболне, па Бока, Далмација и крај у Малом Лошињу. Његова песничка оставштина није мала, с обзиром на трајање његовог живота и време које је утрошио на писање: преко стотину дужих и краћих песама (укључујући и збирку песама „Облаци“), које су, највећим делом, објављене још за његовог живота у „Босанској вили“, „Бранковом колу“, „Зори“, „Делу“, и у малој збирци „Пјесме“, штампаној 1904. у Мостару. - [Јован Дучић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jovan-ducic/) - [Мирослав Краљачић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/miroslav-kraljacic/) - Мирослав Краљачић рођен је на Трси под Дурмитором 1945. године. У родном месту завршио је основну школу, а у Сарајеву гимназију и студије руског језика. Био је запослен у издавачкој кући „Веселин Маслеша“. Ратне године (1992–1995) провео је заточен у муслиманском делу Сарајева, а након рата живео је у Билећи. Преминуо је 2007. године. Код сарајевских издавача објавио је песничке књиге: „Рука“ (1972 – годишња награда „Светлости“), „Мост“ (1974) и „Крв није вода“ (1977), а у Београду: „Продужена ноћ“ (1997), „Ако сване“ (2002) и „Некада смо били браћа“ (2004). У Сарајеву су објављене и две Краљачићеве књиге песама за децу: „Мрав у засједи“ (1986) и „Зечије сузе“ (1990). Краљачић је писао и новинску књижевну критику и био је у једном периоду стални књижевни критичар сарајевског „Ослобођења“. Објављивао је и кратке приче. - [Недељко С. Попара](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/nedeljko-s-popara/) - Недељко Неђо С. Попара рођен је 1939. године у засеоку Милене крај Ђаковице, у породици херцеговачких насељеника. Као избеглице провели су Други светски рат у Херцеговини, село Кукричје, Билећа, где је Неђо започео основну школу на Дивину. Од 1950. године живео је у Сечњу у Банату и тамо завршио Осмогодишњу школу. Од 1956. до 1959. године похађао је војну школу у Љубљани, након које је добио службу у Београду, где и данас живи с породицом – супругом Даницом, синовима Ненадом и Предрагом, снахом Драгицом и унучићима Митром и Мирјаном. Током службе у Београду похађао је гимназију и завршио Филозофски факултет, на коме је дипломирао на групи социологија, затим последипломске студије на Факултету политичких наука (смер социологија културе) и Високу војнополитичку школу ЈНА, на којој је докторирао из области социологије војне организације. Од 1968. до 1992. године, објавио је више радова из истраживачке праксе у војностручним публикацијама из области друштвених вредности, морала војске, војног васпитања и образовања, социологије рата, војне организације, информисања, пропаганде и др. Добровољно је, у чину пуковника, учествовао на херцеговачком ратишту од септембра 1992. до децембра 1994. године, највише радећи на пословима информисања и пропаганде. Активно је учествовао у покретању и издавању корпусног листа „Херцеговац“, сарађивао у војној и цивилној штампи и објавио поему „Херцеговина“. Након повратка с ратишта, био је начелник Централне библиотеке Војске Југославије, не прекидајући сарадњу с командом Херцеговачког корпуса, посебно његовим Прес-центром, ни по пензионисању 1997. године. Посебну љубав гаји према народној поезији и гуслама и често је певао борцима на положајима, као и на разним приредбама и свечаностима. Био је први главни и одговорни уредник листа „Гусле“ (1998. до 2002), који је издавао Савез гуслара Србије, као лист свих гуслара српског народа у отаџбини и расејању. Током боравка на херцеговачком ратишту, колико су му дозвољавале прилике, непрекидно је пером и камером бележио догађаје и збивања, како на самом ратишту, тако и оне битне у вези с ратиштем, у ужем и ширем окружењу, из којих је касније настала обимна двотомна књига под насловом „Записи искоса“ у издању Удружења Срба из Херцеговине у Војводини у Новом Саду и „Просвјете“ – одбори у Билећи и Гацку, 2007. године. Објавио песничку трилогију под насловом „Снови и мостови“ („Из сновијанума“, „Кад је колијевка звала“ и „И би што није могло бити“) (2010); два обимнија епска спева „Којекуде – Срби у памет се“ (2011) и „Српски народ од свога постања, у жижи је светског битисања“, као и збирке песама „Из оних дана“ (2014), „Помени“ (2015), књигу „Преци потомцима“ (2017), збирку песама – „Косово и Метохија – српска баштина“ (2019), „Све отето мора се вратити – земља вода, небо и слобода“ (2024), збирку песама „Избор пријатељима“ (заједно са Милосавом Милом Сташевић) (2026). Био је координатор редакцијског тима књиге „Херцеговачки корпус Војске Републике Српске – Прилози за монографију“ (2017). - [Божидар Станар](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/bozidar-stanar/) - Божидар Станар рођен је 1935. године у Вучетићима код Горажда. Основну школу завршио је у Чајничу, нижу реалну гимназију у Рогатици, а гимназију у Горажду. Дипломирао је на Економском факултету у Београду, 1962. године. Живeо је у околини Горажда и у Горажду, у околини Чајнича у избеглиштву од 1941 до 1948, у Рогатици у три наврата – трећи пут у избеглиштву из Сарајева, у Београду и Сарајеву. Преминуо 2019. године у Рогатици. Објавио књиге песама: „У сретање животу“ (Београд 1996), „Западно од матице“ (Београд 1997), „На распућу“ (Београд 1998), „Држи се мали“ (Београд 1998), „У смирај дана“ (Београд 1999), „Смарагд Библије“ (Београд 2005), „Гласиначке омеђине“ (Београд 2007), „Сонети“ (Соколац 2007), „Коњ лијепе Циганке“ (Пожега, 2009), „Одсјај душе“ (Београд, 2010). Објавио је, такође, књигу шаљиве прозе „Вешо с Романије“ (Београд 2006), роман „Снови и јава Вукобрата Катане“ (Пожега 2008 ) и књигу приповедака „Младежи боје купине“ (Београд 2009). Пoезија Божидара Станара заступљена је у песничким зборницима: „Боје дуге“ (Источно Сарајево 2005), „Брод носталгије“ (КОЦ Чукарица, Београд 2004), „Бесједа под Тришиним орахом“ (Бањалука 2004) и „Као бисерна шкољка“ (Пожега 2005). - [Радомир Бајо Јојић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radomir-bajo-jojic/) - Радомир Бајо Јојић рођен је у Пишчу, општина Плужине 1942. године. У Београду живи од 1965. године. Радни стаж провео на пословима образовања и културе. Књиге прозе: „Приче с Пивске планине“ (2003), „Бундос и друге приче“ (2006), „Приче о Мију“ (2009), „У дубинама времена“ (2009), „Прегршт прича“ (2011), „Ђевич камен“ (2014), „Приче из Пиве“ (2016), „Незаборав“ (2020), „Вилма“ (2021), „Љубавна писма прочитана после педесет година“ (2023), „Сусрети и казивања“ (2023), „Трунто“ (2024), „Токови живота“ (2026). Публицистичке књиге: „Игре и забаве у Пиви“ (2005), „Турцизми у пивском говору“ (2015), „Завичајни записи“ (2020). Песничке књиге: „Дурмиторска праскозорја“ (2005), „Пивка сновиђења“ (2010), „Распукле зоре“ (2020), „Сањалица“ (2025). Књижевне прилоге објављивао у листовима и часописима. Заступљен у више зборника и антологија; „Здравица љубави“, „Пјесме о мајци“, „Дурмиторски пјеснички вијенац“, „Реч у времену“ (алманах). Поједине преведене су на македонски и руски језик. Члан је Књижевне заједнице Југославије, Клуба писаца Чукарица, Удружења књижевника Црне Горе и Удружења књижевника Србије. - [Радојка Милошевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radojka-milosevic/) - Радојка Милошевић, песник, прозни писац и писац за децу, рођена је у Коларима, општина Смедерево, 1951. године. Основну школу завршила у Друговцу, у коме је провела детињство. Гимназију похађала у Смедереву. Дипломирала на Правном факултету у Београду, 1975. године, а правосудни испит положила 1986. Радни век провела у струци, у Београду. Има синове Марка и Драгана, као и три унука. Објавила збирке песама: „Плодови љубави“ (1991), „Земљострес“ (1992), „Табани угледаше Сунце“ (1996), „Поноћни ритам“ (2005), „Кад се сања“ (2007), „Са Флором на ти“ (2010), „Отисци буђења“ (2011), „Похвала међу рекама“ (2012), „У светлу даривања“ (2018), „Импулси и утисци“ (2019), „Жилави стихови и ожиљци“ (2020), „Тешко је бити утишан до краја“ (2021), „Сеоски адресар за мање упућене“ (2022), „Кобни дани и хор мртвих душа“ (2023), „Двоструке рефлексије“ (2023), „Нећу да гледам очима мртвозорника“ (2025). Прозне књиге: „Поигравање речима“ (1999), „Моћ љубави“ (роман 2002), „Игром до смисла“ (2012), трокњижје кратких прича есејистичког карактера: „Троугао“ (2014), „Тачка“ (2016), „Линија“ (2016) и роман „Егзибициониста и други“, прозни записи „О надмености и жаокама“ (2026). Пише и за децу. Објавила збирке песама: „Бајке“ (у стиху 2014), „Давидов свет“ (2015), „Мелодија таласа“ (2017), „Лукине маштарије“ (2018), „Биље света оком детета“ (2020), „Згоде једне роде“ (2026), „Сашине играрије“ (2026). Краћи прикази о њеном стваралаштву објављени су у књижевним часописима и новинама, између осталих у „Књижевним новинама“, „Књижевној речи“, „Политици“, „Борби“, „Новостима“. Песме су јој заступљене у „Антологији савремене српске поезије – L’anthologie de la poésie serbe contemporaine“, 2012 (српско–француски), „Антологији српских песника рођених у периоду од 1946–1996 − фигуре у тексту – градови у фокусу“, 2019, као и у панорамама и зборницима поезије. Песме су јој превођене на француски, немачки, италијански, енглески, македонски и руски језик. О њеној поезији писали су: Слободан Ракитић, Миодраг Шијаковић, Воја Марјановић, Радомир Мићуновић, Душко Новаковић и Видак М. Масловарић, а о прозном делу: Драган Лакићевић, Светозар Радоњић Рас и Небојша Ћосић. Члан је Удружења књижевника Србије и Института за дечју књижевност. Живи и ствара у Београду. - [Бошко Ломовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/bosko-lomovic/) - Бoшко Ломовић (Брезна, 1944 – Горњи Милановац, 2025) поезију, прозу, књижевну и ликовну критику објављивао је у „Одјеку“ и „Ослобођењу“ (Сарајево), Летопису Матице српске (Нови Сад), „Вечерњим новостима“ и „Политици“ (Београд), часописима „Провинција“ (Шабац), „Кораци“ (Крагујевац), „Ријечи“ (Брчко), „Луча“ (Суботица), „Багдала“ (Крушевац) и “Развитак“ (Зајечар), у листовима и часописима за децу широм СФРЈ, а данас у „Политици за децу“, „Забавнику“ и „Витезу“. Радио драме су му емитоване на Радио Београду и Загребу. Песме и приче су му објављене у листовима и часописима на словачком, јерменском, румунском, бугарском, македонском, турском, енглеском (у Индији) и мађарском језику. Ломовић је, по дипломи, професор српскохрватског језика и књижевности југословенских народа, а безмало читав радни век провео је у новинарству (радио, телевизија, новине). Последње године стажа стекао је у београдској „Политици“. Добитник је бројних награда за поезију, прозу и репортаже („Иво Андрић“, и „Зија Диздаревић“ у Сарајеву, „Булка“ у Црвенки, „Лаза Костић“ у Београду, „Аренину“ награду у Загребу и друге). Данас живи у Горњем Милановцу. Књиге – поезија за одрасле: „Сенке времена“ (Горњи Милановац, 1967), „Пред нирваном“ (Сремска Митровица, 1993), „Tombe la neige“ (Ивањица, 1997), „Песме и пјесме“, Београд, 2010; песме и приче за децу: „Заљубљени бицикл“ (Сарајево, 1984), „Рађање пјесме“ (Сарајево, 1985), „На слово, на слово Љ“ (Тузла, 1987), „Нешто важно“ (Сарајево, 1990), „Наташа из треће клупе“ (Горњи Милановац, 1994), „Мирјана нема појма“ (Горњи Милановац, 1995), „Мој отац продаје шуму“ (Сремски Карловци, 1997), „Шта ћу ја у Шангају“ (Нови Сад, 1997), „Питај мога брата“ (Горњи Милановац, 2004); романи за децу: „15 дана ферија“ (Чачак, 2010), „Дечак са кључем о врату“ (Чачак, 2011), „Видовита Ана или зашто смо украли магарца“, (Београд, 2012); приче и приповетке: „Чари Пауле Пречисте“ (Брчко, 1980), „Црни скакач на ц6“ (Тузла, 1983), „Милионер“ (Сарајево, 1989), „Јелена, мајка које нема“ (Београд 2012); књижевна и ликовна критика: „Читах, гледах, записах“ (Београд, 2006); публицистичке књиге: „Хајдук Бојовић“ (заједно са М. Поповићем, Горњи Милановац, 1970), и „Црвена нит коридора“ (Београд, 1999), „Књига о Дијани Будисављевић“, ћирилица (Београд, 2013), латиница (Београд, 2014), на немачком и енглеском (Београд, 2014), „Елегије“ (Београд, 2015), „Сабрана дела“ (Београд, 2020). - [Зоран Недељковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/zoran-nedeljkovic/) - Зоран Недељковић рођен је 1964. године у Приштини. Живи у Краљеву. Објавио је књиге песама: „Мислионица“, Приштина 1988; „Тамо где Сунце спава“, Приштина 1992; „Два истока“, Приштина 1994; „Исповест једног орла“, Приштина 1995; „Низ грло ока“, Приштина 1998; „Гласови ћутања“, Грачаница 2007; „Хипносов шапат“, Београд 2009; „Испирање злата“, Београд 2010. и монографију из области филозофије и социологије (магистарски рад) „Лавиринт историје надчовека и последњег човека“, Београд 2009. - [Миомир Милинковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/miomir-milinkovic/) - Миомир Милинковић рођен је у Буковику код Прибоја 1948. године. Учитељску и Вишу педагошку школу завршио је у Ужицу, а Филолошки факултет у Београду. Звање магистра и доктора књижевних наука стекао је такође у Београду. Био је вишегодишњи уредник књижевног часописа „Међај“. Живи и ради у Ужицу. Професор је књижевности, реторике и методике наставе српског језика и књижевности на Учитељском факултету у Ужицу. Бави се књижевним и научним радом, а пише и белетристику. Објавио је двеста књижевнокритичких и научних радова, приказа и више од двадесет књига. Објавио књиге белетристике: „Катанац“ (приповетке), Прибој, 1988. „Травка вечности“ (песме), Београд, 2001. „Бистро око“ (песме), Београд, 2003. „Краљевство за детињство“ (песме за децу), Београд, 2009. „Лет у свет“ (песме за децу), Чачак, 2010. „Писмо галебу“ (збирка поезије), Београд 2011. Из области науке о књижевности и књижевне историје, објавио је следеће књиге: „Раде Драинац и експресионизам“, Прокупље, 1991. „Књижевно дело Милорада Поповића Шапчанина“, Шабац, 1996. „Хоризонти детињства“, Ужице, 1999. „Страни писци за децу и младе“, Чачак, 2006. „Нацрт за периодизацију српске књижевности за децу“, Нови Сад, 2010. Објавио је и књигу „Реторика“, Ужице, 2004. и Чачак 2006. и 2008. За песничку збирку „Краљевство за детињство“ добио је књижевну награду „Сима Цуцић“. Миомир Милинковић живи у Ужицу. - [Угљеша Рајчевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ugljesa-rajcevic/) - Угљеша Рајчевић (1931–2020), рођен у Београду. Основну и средњу школу похађао у Београду и Новом Саду. Дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду, а последипломске студије, специјализацију и магистратуру, на Природно-математичком факултету – Катедри за туризам. Од 1967. године радио је у Београду, као туристички радник, све до 1991. године, када је пензионисан. Објавио књиге песама: „Песме из Мале луке“ (Задар 1955), „Корен у камењу“ (Цетиње 1958), „Казивање за аутобиографију“ (Београд 1993), „Запис о стрпљивом умирању“ (Београд 1993), „Горка твар“ (Београд 1994), „Похвала Господару“ (Београд 1994), „Биљани петак“ (Београд 1996), „Изабране песме“ (Београд 1996), „Молитве“ (Београд 1997), „Мој последњи рат“ (Београд 2000), „Треће лице множине“ (Београд 2001), „Манифест – песме очаја“ (Београд 2011), „Небеска Скадарлија“ (Београд, 2012). Објавио књиге прича: „Приче са Савинца“ (Београд 2003), „Фреске с урушеног зида“ (Београд 2005), „Седам јеврејских прича“ (Београд 2010), „Ђурђевданско јагње“ (Београд, 2015). Као историчар уметности бавио се српском уметношћу друге половине XIX и прве половине XX века. Објавио монографије: „Новија културна и уметничка прошлост Крушевца“ (Крушевац 1988), „Протосинђел Никодим Бркић 1912–1969“ (Сремска Митровица 1988), „Рафаило Георгије Момчиловић, монах, сликар, мученик, 1875–1941“ (Београд 1988), „Сликар Никола Милојевић 1865–1942“ (Београд 1999), „Затирано и затрто – оскрнављени и уништени споменици у претходној Југославији“ (Нови Сад 2001 и 2006). Ова књига је добила награду „Српске речи“ „Драгиша Кашиковић” за 2004. годину. Рајчевић је награђен књижевном наградом „Паја Марковић Адамов”, наградом „Димитрије Митриновић“ за изузетан допринос српској култури, добитник је „Златног беочуга Београда” 2010. и Вукове награде 2012. године. Његове приповетке с јеврејском тематиком награђиване су на књижевним конкурсима Савеза јеврејских општина Југославије (2002, 2004. и 2005. године). - [Никола Цветковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/nikola-cvetkovic/) - Никола Цветковић (1939) је рођен у сенци лесковачког Хисара, где је као гимназијалац и започео списатељски рад (1956). Магистрирао („Поетика Милана Дединца“) и докторирао („Поезија и поетика Милоша Црњанског“) на Филолошком факултету у Београду. Поред наставно-научне активности на Универзитету у Приштини (Филолошки факултет), у Нишу (Филозофски факултет), Крагујевцу (Учитељски факултет у Јагодини), Београду (Факултет за културу и медије), објављује студијске, књижевно-критичке, есејистичке, песничке и путописне текстове. Основне преокупације Николе Цветковића су теоријски и уже поетички проблеми, као и српска књижевност између два рата, компаратистика, изучавање фолклора и завичајне историје лесковачког краја и југа Србије. Добитник је неколико признања (1957) и награде „Драгојло Дудић“ (1981). Поред романсираних биографија које је објавио у коауторству са Благојем Глигоријевићем о Бориславу Станковићу – Ћулавки, (1967) и Жики Илићу (1964) публиковао је и три биографско-монографске књиге о свом учитељу Сергију Димитријевићу – „Тумачење књижевности за децу – Методичко-наставни аспекти“. Члан је Удружења књижевника Србије. - [Војислав Милић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vojislav-milic/) - Војислав Милић рођен је 1936. године у селу Арбанасце код Мерошине. Објавио књиге: „Кроз крвоток семе сејем“ (Београд 1996), „Миришу поља добричка“ (Београд 1998), „Мој син Ђорђе Божовић Гишка“ (Београд 1999), „Одлазе јесени“ (Београд 1999), „Птице буде јутро“ (Београд 2000), „Кошевина“ (Београд 2000), „А на мене мерак“ (Београд 2001), „Комшика ће се бања“ (Београд 2002), „Све забаталено“ (Београд 2002), „Накуде Јужну Мораву“ (Београд 2006), „Добрички бисери“ (Београд 2006), „Гишка командант српске гарде“ (Београд 2007), „Гишка и Бели“ (Београд 2008), „Добрички цветови“ (Београд 2011). - [Јован Н. Ивановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jovan-n-ivanovic/) - Јован Н. Ивановић (рођен 1941. у Доњем Чаглићу код Пакраца, умро 2019. у Београду), магистар филолошких наука; писао поезију, критике, есеје, књижевне огледе, бавио се и библиографијом. Објавио збирке песама: „Ласте све даље“ (1986), „Озимље свете ми горе“ (1994), „Кормилар празног брода“ (2008); песму полиптихон „Мој отац није и јесте жив“ (1992, 1998, 2000); књигу књижевних огледа и разматрања „Овидљавања“ (1996, 1998); студије: „Пјесничко дјело Владимира Поповића“ (2000), „Поетичко и поезија у Селимовићевој ‘Тврђави’“ (2001) и „Малапарте Владимира Поповића“ (2003); библиографију о Петру Кочићу („Сабрана дјела Петра Кочића“, 2002, књ. IV), хрестоматију „Петар Кочић у паралелама“ (2002), хрестоматију „Приређивање Кочића – Обмане и промашаји“ (2010) и антологију песама „Отац мој“ (2011), „Безсмертије – Мала антологија песама Сербског летописа Теодора Павловића“ (2016); романи (постхумно): „Професор Златоусти – Алкион (2019), „Дар од судбине – други живот“ (2021). - [Радмила Стојковић Кнежевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radmila-stojkovic-knezevic/) - Радмила Стојковић Кнежевић рођена је у Призрену. Завршила је Факултет драмских уметности – глума и Филолошки факултет – књижевност и српски језик. Глумица Српске драме приштинског Народног позоришта. Оснивач и директор Дјечјег драмског студија у Будви, у оквиру кога води школу глуме. Бави се позоришном едукацијом, глумом, режијом и писањем. Пише песме, кратке приче за децу и одрасле и драме. Аутор је више ре-цензија и драматизација. Објавила књиге: „4 драме за децу“ (Дом културе „Свети Сава“ Исток –Хвосно, 2007); „Не тражим да знаш“ („Свет књиге“, Београд, 2011). Заступљена је у неколико зборника и антологија (зборник поезије „Гарави сокак“, Инђија 2009; антологија Игора Коларова „Најкраће српске приче за децу“, Београд 2009; „Наши дани – антологија YU сатире Вуко Безаревић“, Пљевља 2011; зборник поезије „Бескрајни плави круг“, Бијељина 2011; зборник „Жубори са Моравице“, Ивањица 2011). Добитник је књижевне награде „Вуко Безаревић“ за најбољу сатиричну причу (Пљевља 2010), као и друге интернационалне награде за кратку причу до 13 редова (Ваљево 2010). Добитник је и неколико позоришних награда (две награде за режију и две награде за најбољу дечју представу). Радмила Стојковић Кнежевић живи у Будви. - [Екатерини Ирина Славковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ekaterini-irina-slavkovic/) - Екатерини Ирина Славковић рођена је 1946. године у Лаханокипосу, Касторја (Грчка). Школовала се у Приштини и Београду. Завршила Филозофски факултет, одсек за руски језик и књижевност. Радила у Покрајинској библиотеци у Приштини. Такође, радила у осмогодишњој школи (истурено одељење Београдске школе) у Бенгазију, Либија. Поред писања, бави се сликањем икона и портрета. Живи и ради на релацији Београд–Атина. - [Зоран Богићевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/zoran-bogicevic/) - Зоран Богићевић рођен је 14. јануара 1954. године у Петровцу на Млави, где живи и ради. - [Милица Јефтимијевић Лилић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milica-jeftimijevic-lilic/) - Милица Јефтимијевић Лилић рођена је 1953. године у Ловцу код Бањске на Косову и Метохији. Завршила је Филозофски факултет, Одсек за југословенску књижевност и језик, у Приштини. Последипломске студије завршила је на Универзитету у Београду и стекла звање магистра филолошких наука. Радила је на Универзитету у Приштини у звању професора више школе. Била је уредник Редакције за културу у Телевизији Приштина, уредник у Телевизији Београд и тв критичар. Аутор је бројних значајних емисија из културе и књижевности и серијала о протераним писцима са Косова и Метохије под називом „Усудом развејани“. Објавила је збирке песама: „Мрак, избављење“ (1995) КОВ, Вршац; „Хибернација“ (1998) КОВ, Вршац; „Путопис коже“, 2003, СКЗ, Београд и поему „Чарање“ (2007) „Панорама“, Приштина – Београд; збирку прозе „Сиже случаја“ (2002), „Просвета“, Београд, као и књиге критика: „Поетика слутње“ (2004), Књижевно друштво писаца Косова и Метохије, Кос. Митровица, „Епистемолошка осветљавања“ (2007), „Мали Немо“, Панчево; „Одвијање свитка“, сабране и нове песме, Друштво писаца Косова и Метохије и Рашка школа, 2009: „Критички темељи и домети“, студија о Сими Цуцићу, Банатски Културни центар, Ново Милошево, 2011;“ Егзактност тајне“, критике, огледи, чланци, Књажевац, 2011, Мистерија љубави, љубавна лирика, Младеновац, 2012. Пише и приче за децу које су објављиване у „Дечјим новинама“, „Јединству“ и другим гласилима. Заступљена је у многим антологијама и зборницима. Добитник је награда: Награда за објављену причу на конкурсу листа „Јединство“; „Григорије Божовић“ за књигу године; „Лазар Вучковић“ за циклус песама „Песничка повеља Соколица“; Змај Огњени Вук“; „Кондир Косовке девојке“; „Бронзани Орфеј“ додељен у Франкфурту на Мајни; „Златни беочуг“ за трајни допринос култури Београда; Повеља Рашких духовних свечаности за изузетан медијски допринос. Песме и критике су јој превођене на руски, енглески, француски, шведски, италијански, арапски, мађарски, македонски, турски, немачки, пољски, бугарски. Живи у Београду од 1999. године. Мајка је две кћери, Драгане и Иване Лилић. Заменик је председника Удружења књижевника Србије. - [Радослав Милошевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radoslav-milosevic/) - Радослав Милошевић (Васиљев) рођен је 1944. године у Брестицама код Билеће. Доктор је математичких наука. Живи у Требињу. Ради на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Пише и објављује поезију од ране младости. Заступљен је у више антологија и зборника, а песме је објављивао у многим часописима. Неколико пута је учествовао на Међународним сусретима писаца. Поезија му је превођена на више страних језика. Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Србије и Црне Горе. Објавио збирке песама: „Над понором“ (1973), „Украдено сунце“ (1986), „La speranza del vento“ (1983), „Клетва наде“ (1985), „Дио нашег лица“, хаику (1989), „Близина црне рупе“ (1993), „Зелени Десило“ (1993), „Небо зове“ (1996), „Над безданом“ (2001), „Нада вјетра“ (2005). Објавио пет књига о Јовану Дучићу: „Земаљско и небеско Јована Дучића“ (2001), „Епска рапсодија о Јовану Дучићу“ (2002), „Дучићев пут“ (2003), „Требињска химера“ (2005), „Карикатуре Јована Дучића“ (2010). Добио је песничку награду Аврамов штап за лирско-епски спев „Зелени Десило“ од Удружења књижевника Српске – Подружница Требиње и Друштва српских писаца Црне Горе. - [Славко Зорић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/slavko-zoric/) - Славко Зорић рођен 1948. у Босанској Бојни, општина Велика Кладуша. Гимназију похађао у Великој Кладуши, Топуском и Петрињи, где је завршио Педагошку академију. Дипломирао на Групи за педагогију Филозофског факултета у Београду. Објављивао стручне радове у педагошким часописима. Живи и ради у Београду. Објавио збирке песама „Док неба буде“ (2012), „У времена кругу“ (2013), „Клупко спаса“ (2015). - [Јелица Роћеновић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jelica-rodjenovic/) - Јелица Роћеновић, новинар и књижевник, радила као новинар РТС-а, новинар и уредник Другог и Првог програма Радио-Београда. Добитник је годишње награде РТС-а за емитоване прилоге из књижевности и културе у емисији „Време радозналости“. Сарађивала са „Књижевним новинама“, „Књижевном речи“, „Трагом“, „Дугом“, „Недељним телеграфом“ и другим београдским листовима и часописима. Књиге: „Срби без кривице криви“ (Београд 1997); „Сви смо једно у Христу“ (Београд 2000) – разговори са митрополитом Амфилохијем Радовићем; „Ослушкивање историје“ (Београд 2004); „Пас који доноси срећу“ (Београд 2010); „Магија слике“ (Београд 2010) – о нашим познатим сликарима; „Поруке љубави краљице Итаке“ (Београд 2012). Пише есеје и поезију. Члан Удружења књижевника Србије, Удружења новинара Србије и Удружења европских новинара. Живи у Београду. - [Божидар Глоговац](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/bozidar-glogovac/) - Божидар Глоговац рођен је 10. јануара 1939. године у Дубровнику, где је са родитељима живео две године. Детињство је провео у селу Моско крај Требиња. У Београду живи од 1961. године. Преминуо 2019. године. По образовању је филозоф, по вокацији песник, а свој радни век провео је у београдском „Југопетролу“ где је „точио бензин у канте и читао Канта“. Објавио књиге: „Рађајте“, Београд 2000 (три издања); „Причешће“, Београд 2000; „Даровна јабука“, Београд 2001; „Невидовне ране“, Београд 2002; „Смиље“, Београд 2004; „У камену“, Београд 2006; „Велики одмор“, Београд 2006; „Пасош за небо“, Нови Сад 2008; „Смијешано најлакше се пије“, Београд 2012. - [Богољуб Делић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/bogoljub-delic/) - Богољуб Делић рођен је 1957. године у Потрку код Бијелог Поља (Црна Гора). Основну школу похађао је у Потрку и Бијелом Пољу, а гимназију у Бијелом Пољу. Завршио је Наставнички факултет у Никшићу. Поезију објављивао у листовима и часописима. Учествовао је и био награђиван на бројним југословенским фестивалима за поезију. Члан је Удружења писаца просветних радника Србије. Такође, члан је Краљевског књижевног клуба „Карађорђевић“ и добитник Повеље „Карађорђевић“ за поезију. Објавио књиге: „Од свега остало“, Пожега 1980; „Вилењак у вилином колу“, Београд 1999; „Мирис зрелог жита“, Београд 2012; „Мелем за душу: златно доба – прича о животу“, Београд 2026. Живи и ради као просветни радник у Катићима код Ивањице. - [Балша Рајчевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/balsa-rajcevic/) - Балша Рајчевић, вајар, сликар, песник и ликовни критичар, рођен је 1941. у Београду. Завршио је Академију примењених уметности у Београду и историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1976, да би касније магистрирао на истом факултету. Редовно излаже од 1968. године, углавном скулптуру али и колаже, уља и аквареле. Излагао је на преко 450 групних изложби у земљи и иностранству (Париз, Осло, Хелсинки, Софија, Букурешт, Будимпешта, Инголштат, Каиро и Падова) и на 53 самосталне изложбе у земљи (Београд, Загреб, Ниш, Крагујевац и др.), као и у иностранству (Париз, Рим). Представљао је Југословенску селекцију на 14. бијеналу мале скулптуре у Падови. За свој уметнички рад награђиван 23 пута (Октобарски салон, Београд – 1975 и 1991. прва награда за скулптуру), награда за најуспешнију изложбу у београдским галеријама 1978; награда Југословенског бијенала мале скулптуре у Мурској Соботи, 1981; годишња награда УЛУПУДС-а 1978. и 1992; награда за животно дело 2003. и др. Дела му се налазе у власништву више музеја и модерних галерија. Као ликовни критичар објавио је преко 800 текстова, ликовних критика и есеја о уметности. Објавио је пет књига из историје уметности, четрнаест песничких збирки, четири збирке кратких прича и једну књигу поетских огледа. О његовом раду објављено је преко 150 библиографских јединица. За књижевност добио награде: „Јован Скерлић“ 2010, за књигу песама Речник страха; награду за најбољу кратку причу на међународном конкурсу часописа „Акт“, 2011. Поезија му је заступљена у више песничких антологија. Члан је УЛУС-а (Удружења ликовних уметника Србије), УЛУПУДУС-а (Удружења примењених уметника ликовне уметности Србије), Удружења књижевника Србије, Удружења ликовних критичара Србије и Међународног удружења ликовних критичара. Поезија му је заступљена у више песничких антологија и зборника. Превођена је на енглески, француски и македонски. Балша Рајчевић је објавио следеће књиге: „За уметност“ (есеји и ликовне критике), Никшић 1985; „Скулптура Томислава Каузларића“, Земун 1988; „Молитва вајарева“ (песме), Београд 1992; „Оаза у каљузи“ (песме), Београд 1993; „Занос није заблуда“ (песме), Београд 1994; „Да ли то беше само сан“ (песме), Београд 1994; „Тишина и путеви“ (песме), Београд 1995; „Путокази за придошлице“ (песме), Београд 1997; „Пад наш свакидашњи“ (кратке приче), Београд 1997; „Од теорије критике до уметности“ (есеји и чланци о уметности), Београд 1997; „Јагњалишта“ (песме), Сремска Митровица 1999; „Гласови из понора“ (песме), Београд 2001; „Скривени смисао виђеног“ (изабране ликовне критике 1971–2001), Београд 2001; „Последњи Хиперборејац“ (песме), Београд 2003; „Оплакивање лабуда“ (песме), Београд 2004; „Од исмејаних мудраца до уплашених пророка“ (поетски огледи), Београд 2004; „Монографија – Скулптура Балше Рајчевића“, Београд 2005; „Посвете“ (песме), Београд 2006; „Узвишени силазак“ (песме), Београд 2006; „Усамљени и несхваћени“ (приче), Београд 2007; „Путокази чежње“ (песме), Београд 2008; „Речник страха“ (песме и кратке приче), Београд 2009; „Есеји о уметности“, Београд, 2011; „Уздигнућа у самоћи“ (песме), Београд, 2011; „Нико и неко“ (кратке приче), Београд, 2012; „Преобразбе“ (песме), Београд, 2012; „Искре у тами“ (песме), Београд, 2014; „Песник и песма“ (песме), Београд, 2015; „Случај сликара Мијушковића“ (приче), Београд, 2016. О књижевном делу Балше Рајчевића објављен је у листовима и часописима велики број књижевно-критичких текстова, осврта и приказа. Књига „Критике о књижевном делу Балше Рајчевића“ објављена је 2014. године. - [Душан Живковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dusan-zivkovic/) - Душан Живковић рођен је 1955. у Бијаковцу, подно планине Козаре. Са три године донет је на београдску калдрму. Одрастао је у раздвојеној породици, један период детињства провео је са оцем, а после је живео с мајком. Најлепше дане детињства проводи на Старом сајмишту у Београду где завршава и ауто-механичарски занат. Жени се врло млад и добија сина Николу и ћерку Гордану. Они ће га касније обрадовати са троје унучади: Тамаром, Урошем и Милошем. Поезију пише од своје осамнаесте године. - [Драгољуб Јекнић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dragoljub-jeknic/) - Драгољуб Јекнић (1940 –2019), песничке, критичке, есејистичке, драмске, прозне и друге текстове објављивао је у великом броју југословенских листова и часописа: „Летопис Матице српске“, „Нови љетопис“, „Дело“, „Књижевност“, „Израз“, „Савременик“, „Живот“, „Стварање“, „Путеви“, „Мост“, „Мостови“, „Ријечи“, „Задарска ревија“, „Дубровник“, „Споне“, „Значења“, „Кораци“, „Повеља“, „Градина“, „Руковет“, „Ула-зница“, „Овдје“, „Политика“, „Борба“, „Побједа“, „Ослобођење“,“ Просвјетни рад“, „Просвјетни лист“, „Багдала“, „Глас“, „Књижевне новине“, „Књижевна ревија“, „Књи-жевна критика“, „Братство“, „Стремљења“, „Јединство“, „Дневник“, „Мале новине“, „Змај“, „Весела свеска“, „Модра ласта“, „Маслачак“, „Задругар“, „Цетињски лист“ и др. Објавио је књиге: поезија: „Свет речи“ (1968), „Златно лутање“ (1970), „Отварајући уста“ (1972), „Опет ме ево сејача“ (1973), „Наставак путовања“ (1975), „Део изгнанства“ (1975), „Светлеће племе“ (1976), „Записи о празнини“ (1978), „Свирепо саће“ (1979), „Кактус“ (1981), „Речи глине“ (1982), „Право лице“ (1985), „Мирис жене“ (1987), „Студ“ (1988), „Стрн“ (1989), „Смртна страна“, часопис Стварање (1992), „Скит“ (2013). изабране песме: „Речи глине“ (1984/85), „Објављивање живота“ (2007); књиге за децу: приповетке: „Оаза дјетињства“ (1974), „Под погледом звезда“ (1978), „Пирамида“ (1981), „Дивље небо“ (1990). песме: „Сунце у пупољку“ (1977). избор приповедака: „Под погледом звијезда“ (1990); књиге критика и есеја: „Од данас – од сутра“ (1973), „Младе речи“ (1974), „Немир ријечи“ (1983); приповетке: „Ни жив у двокреветну“ (1984); историја књижевности за децу: „Књижевност за отроке ин младину в Југославији“, књ.2 (1986), „Књижевност за дјецу у Југославији“ (с Мурисом Идризовићем, 1989), „Срп-ска књижевност за децу“, I, II, III (1994), „Српска књижевност за децу“, I, II (1999); антологије: „Поезија тромеђе“ (1977), „Антологија српске књижевности за децу“, пое-зија (1995), „Антологија српске књижевности за децу“, прича (1996); драмска књижевност: „Шест лица траже писца, поново“ (1982); радио драме, изведене и објављене: „Ријека“ (1977), „Ни жив у двокреветну“ (1977), „Монтана“ (1978), „Човјек који није могао“ (1979), „Помиловање не тражим нити бих вам га дао“ (1980); радио драме, емитоване а необјављене: „Пас“, „Пробој“, „Иван“; радио игре за децу, емитоване: „Ратници – стричева капа“, „Књига“,“ Инаџије“; народно стваралаштво: „Шаљиве народне песме“ (2003); остало: „Креманско пророчанство“, студија (2000), „Основна школа у Бијелој 1812–2005“, монографија (2006). Текстови су му превођени на словеначки, македонски, енглески, румунски, турски, арапски, албански, пољски, мађарски, бугарски и друге језике. Добио је награде: „Ристо Ратковић“ (1981), „Блажо Шћепановић“ (1969, 1972, 1975, 1979, 1980), „Драгојло Дудић“ (1998), награду „ИП Веселин Маслеша“ (1981), награду „Змајевих дечјих игара“ (1991), награду „Дома младих“ у Тузли, награду „ИП Глас Никица Павлић“ и друге награде за поезију, приповетке, радио драме, радио игре, есеје. Приредио је за штампу књиге многих аутора: изабране песме Блажа Конеског, Риста Тошовића, Хусеина Тахмишчића, Вука Крњевића, Бранка Бањевића, критике Симе Цуцића, изборе из стваралаштва за децу Алексе Микића, Шукрије Панџе, Насихе Капиџић-Хаџић, Пере Зупца и других аутора. - [Вук Крњевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vuk-krnjevic/) - Вук Крњевић рођен је у Сарајеву 1935. године, преминуо у Београду 2018. године. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду. Студирао је у Београду а дипломирао у Сарајеву на групи за јужнословенске књижевности и српскохрватски језик. Био је уредник „Књижевности“, уредник у РТС-у и Просвети. Објавио: а) Књиге песама „Заборављање кућног реда“ (1957, Београд); „Два брата убога“ (1960, Сарајево); „Пејзажи мртвих“ (1961, Сарајево); „Привиђење господина Протеја“ (1964, Београд); „Нарицања“ (1965, Крушевац); „Берлинске баладе“ (1968, Београд – „Delo“); „Жива рана“ (1970, Београд); „Пјесме 1954–1964“ (1970, Сарајево); „Устук“ (1985, Београд); „Пут путује“ (1986, Београд); „Смртопис“ (1987, Нови Сад); „Стећак небески“ (1990, Београд); „Караказан“ (1997, Нови Сад); „Вјетрена врата“ (1998, Нови Сад); „Источник берлински“ (1999, Београд); „Садево“ (2003, Нови Сад); „Источник захумски“ (2005, Београд); „Источник сарајевски“ (2004, Београд); „Источник сарајевски“ (2005, Источно Сарајево); „Запретани храм“ (2005, Београд); „Књига о Сарајеву“ (2006, Нови Сад); „Београдски смртопис“ (2006, Београд); „Јади старог Вертера“ (2008, Београд), „Море недодирљиво“ (Београд, 2011), „Живопис“ (2013). б) Књиге критика, есеја и студија „Критички дијалози“ (1976, Сарајево); „Приступи“ (1980, Београд); „Бумеранг“ (1983, Београд); „Исидорине опомене“ (2000, 2008, Београд). в) Антологије „Приповједачи из Босне и Херцеговине I–II“ (1966, Сарајево); „Послератни српски песници“ – са Светом Лукићем (1975, Београд); „Med resičnostjo in snom“ (1984, Ljubljana); „Међу јавом и мед сном: Антологија српске поезије XX века“ (Београд 1985, 1997). г) Приређивачки рад „Изабрана дјела Звонимира Шубића“ (1969, Сарајево); „Критички радови Милана Богдановића“ (1979, Нови Сад – Београд). За књигу песама Устук награђен је Змајевом наградом Матице српске – 1986. године; за књигу „Источник берлински“ наградом САНУ из Фонда Бранко Ћопић – 1999. године; за књигу „Садево“ наградом „Милан Ракић” коју додељује Удружење књижевника Србије, за књигу „Запретани храм“ добио је „Кочићево перо” – 2006, а за прву књигу „Заборављање кућног реда“ – награду Удружења књижевника Босне и Херцеговине 1958. године. За књигу „Јади старог Вертера“ добио је 2008. године Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије. - [Радомир Бановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radomir-banovic/) - Радомир Бановић рођен је 1940. на Косову и Метохији, у Великој Круши код Призрена. Отац се нашао у ратном вихору на фронту, а он са мајком одлази у Блаце (топлички крај). Године 1947, као колонисти, одлазе у Мраморак у Банату, где Радомир завршава осмогодишњу школу. Средњу школу је завршио у Београду, где је студирао књижевност, да би се 1965. године обрео у Француској, у Лиону, где и данас живи. Ожењен је Францускињом Клер. Имају сина Александра и унучад Марка, Елену, Елизабету и Еву. - [Славица Стојић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/slavica-stojic/) - Славица Стојић, девојачко Драгојловић, рођена је 23. новембра 1966. године у Бајиној Башти. Средњу медицинску школу и факултет завршила у Београду. Магистар је дефектолошких наука. Власница је приватне медицинске лабораторије „Medicus“ у Бајиној Башти. Са супругом Радомиром има двоје деце, Јовану и Александра. Живи и ради у Бајиној Башти. - [Бра­ни­сла­ва Ву­ја­чић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/branislava-vujacic/) - Бранислава Вујачић, девојачко Томић, рођена 27. марта 1948. године у Поповцу код Параћина. Студије српског језика и књижевности завршила на Филолошком факултету у Приштини, где је радила и живела до 1999. године. Мајка троје деце. Бранислава Вујачић пише поезију и есеје, а објавила је књиге песама: „Додир лета“, 1972; „Пробуђени путеви“, 1975; „Усмерење пута“, 2002; „Песма за Јефимију“, 2004; „Невеста на прагу“, 2013. Добитник је награде „Лазар Вучковић“ (1972). Живи у Београду. - [Сандра Сошић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/sandra-sosic/) - Сандра Сошић рођена је 1970. године. У Београду је завршила основну и средњу школу и факултет. „Проповед“ је њена прва песничка збирка. - [Јован Н. Бундало](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jovan-n-bundalo/) - Јован Н. Бундало рођен је 1948. године у Мајкић Јапри код Санског Моста. Објавио књиге песама: „Да или не“ (2000); „Насмеј се на растанку“ (2001); „Љубав је рат“ (2002); „Накит туђе душе“ (2003); „Изгубљене сенке“ (2004); „Живот је глоса“ (2005); „Док чекам дан“ (2006); „Јесењи сонети“ (2008); „Невидљиви друм“ (2008); „Два пјесника пјесме двије“ (2009); „Лептирица у ћилибару“ (2010); „Везмарово сећање“ (2014). - [Петар II Петровић Његош](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/petar-ii-petrovic-njegos-2/) - [Данка Ђукановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/danka-djukanovic/) - [Горан Н. Аџић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/goran-n-adzic/) - Горан Н. Аџић, рођен је 1966. године у Доњим Брезнима код Плужина (Црна Гора). Економску школу завршио у Фочи. Студирао на Правном факултету у Сарајеву. Објавио књиге поезије: „Одјеци“, Пљевља, 1993; „Круна бола“, Пљевља, 1995; „Док је не призовеш, самоћа не постоји“, Никшић, 2000; „Земни немир“, Београд, 2005; „Варање демона“, Београд, 2008; „Тајна се опире злу“, Београд, 2015. Објавио, такође, књигу „Oд ума до ума (изреке, мисли, афоризми)“, Београд 2006. Осим поезије и прозе пише и књижевну критику. Објавио више есеја у сарајевском часо-пису „Јин-Јанг“. Уврштен је у неколико зборника и алманаха поезије и прозе у земљи и иностранству. Горан Н. Аџић је члан Удружења књижевника Српске, Удружења књижевника Црне Горе и Књижевне заједнице „Владимир Мијушковић“ у Никшићу. - [Миливоје Мишо Рупић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milivoje-miso-rupic/) - Миливоје Мишо Рупић објавио је књигу поезије „Кад вратнице шкрипну“ (Београд 2015), књигу путописа „Неурамљене слике с пута“ (Београд 2016), књигу „Сачувано од заборава“ (Београд 2020), књигу „Ко смо – одакле смо“ (Београд, 2024). Приредио је књигу „Војвода Мићо Љубибратић 1839–1889“, коју је издало Удружење Требињаца „Јован Дучић“ из Београда 2023. Сагледавајући дешавања о којима пише и коментарише, своје записе Мишо објављује и у дневној штампи и на разним сајтовима. Београдску културну сцену обогатио је пишући сценарија за многе књижевно-музичке вечери. Добитник је више награда и признања на књижевним конкурсима. Члан је Клуба писаца Чукарица. Бави се аматерском фотографијом. Свој рад на културном пољу обогатио је многим документаристичким изложбама из области популаризације наслеђа у оквиру манифестације „Дани европске баштине у Београду“, за шта је 2019. и 2020. године добио „Захвалнице“ Градске управе Града Београда. Живи и ради у окружењу своје породице и понајвише своје четворо унучади, на које преноси љубав према историји, култури, писаној речи и књизи. - [Милко Грбовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milko-grbovic/) - Милко Грбовић рођен је 1957. године у Готовуши код Пљеваља. Гимназију завршио у Пљевљима, дипломирао на Економском факулету у Београду. Пише поезију, сатиру, колумне. Заступљен у више зборника и антологија. Бави се препевима поезије с енглеског и руског језика. Објавио књиге песама: „Пирови порази“, Београд, 2001; „На небеску вагу“, Београд, 2008; „Вјетар пуше с готовуше“, Подгорица, 2010; „Двогласник“, сонетни венци (поетски пантограф, заједно са Милошем Јанковићем), Београд 2013; „Завичајне бакве“, Београд, 2015. - [Петар Жарков](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/petar-zarkov/) - Петар Жарков рођен је 1957. године у Новом Козјаку код Алибунара. Песме објављивао у листовима и часописима: „Златна греда“, Браничево“, „Књижевне новине“, „Поља“, „Mons Aureus“, „Стремљења“, „Липар“, „Књижевник“ (Бања Лука), „Значења“ (Добој), „Људи говоре“ (Торонто) и другима. Објавио песничке књиге: „У дубини огледала“ (1984); „Длан на зиду“ (1989); „Шапат усни“ (1994); „Шљивин цвет“ (1995); „Кула стражара“ (1997); „Окрајком белопута“ (2000); „Цветна обала звона“ (2003); „Над пољима Баната“ – изабране песме (2004); „У поткровљу стиха“ (2006); „Прах давнине у корену сенки“ (2009); „Контејнер душе“ (2012); „Јутарња капија“ (2015). Песме су му превођене на енглески и немачки језик. Учесник је на бројним књижевним манифестацијама. Петар Жарков живи у Вршцу. - [Весна Секулић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vesna-sekulic/) - Весна Р. Секулић рођена је 1953. године у Тополи. Основну школу и гимназију завршила у Београду. Дипломирала на Медицинском факултету Универзитета у Београду. По занимању је лекар опште медицине, акупунктуролог и нутрициониста. Мајка је троје деце. Песме и приче пише од школских дана. Живи и ради у Београду. - [Александар Сокнић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/aleksandar-soknic/) - Александар Сокнић је рођен у Сарајеву. Дипломирао је енглески језик и енглески језик и америчку књижевност. Пише песме, приче и романе, књижевну критику и преводи. Радове је објавио у многим часописима и новинама. Објавио следеће књиге: „Лавиринт“, „Трка“, „Час уочи непогоде“, „Клавир госпођице В.“, „Из бродског дневника“ (песме); „Васкрсење“ (поеме); „Трошење смисла“ (приче); „Понекад у Венецији“ (избор из поезије); „Кинеска ваза“ (роман); „The Accidental Visitor in the Dark“ (изабране песме преведене на енглески); „Sinister Distances“ (изабране приче преведене на енглески). Члан је Удружења књижевника Србије. Роман „Кад падне магла“ добио је књижевну награду „Војислав Минић“ 2010. године. - [Биљана Радевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/biljana-radevic/) - Биљана Радевић рођена је 1961. године у Омољици у Панчеву. Средњу медицинску школу завршила у Београду. Студирала на Филолошком факултету. Дуго година радила у здравству. Мајка троје деце. Песме објављивала у зборницима „Поезија без граница“ и „Загрли живот“, и у књижевним часописима: „Ада и Стопа“. Пише колумне за Новобеоградски магазин. Објавила збирке поезије: „Светионик“, 2014; „Зрење“, 2015. - [Konstanze Petersmann](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/konstanze-petersmann/) - Konstanze Petersmann geboren 1942 in der hansetisch weltoffenen Freien Stadt Danzig; durch Flucht u. Kriegswirren 1945 in Mitteldeutschland angekommen, wuchs in der DDR auf; 1983 Ausreise nach fünfjährigen Antragstellungen aus der DDR in die Bundesrepublik Deutschland. Seit 1993 Lyriku. Prosaveröffentlichungen, gedicht-eeitende Studien der Literaturwissenschaft an der Fern Universität Hagen und Schule für Dichtung Wien – Vienna Poetry Academie; Studentin von Inger Christensen Kopenhagen, Dr. Christian Loidl/Wien, Dr. Ferdinand Schmatz/Wien; ebenso Psychologiestudien in Düsseldorf. Seit 1993 regionale und überregionale Lesungen; auch im Ausland, Mai 2013 zweisprachig zu den Europatagen in Polen, im Gerhart-Hauptmann-Haus in Jelenia Góra- Jagniatkow/ Hirschberg- Agnetendorf. April 2015 Lyrik-Lesung zweisprachig in Venedig im Palazzo Albrizzi/Deutsch-Italienische Kulturgesellschaft Goethe-Institut. Seit 2006 Wiederbelebung der alten Kulturform des künstlerisch literarischen Salons in „privater Öffentlicheit“ und zweckfreier Geselligkeit. Veröffentlichungen von Lyrikmonographien: “Spiegeltraum”, Edition XIM Virgines Düsseldorf, 2004 “Am Rande der ungestillten Brunnen”, ATHENA Verlag Oberhausen, 2008 “Zum Lichtstern der Zeit”, ATHENA Verlag Oberausen, 2010 “U Brzegów Niespokojnych Zródel”, deutsch-polnische Gedichte, GS Media Wroclaw – Jelenia Góra, 2012 “In den Gärten der Plejaden”, Edition Virgines Düsseldorf, 2014 Lyrik und Prosa in Anthologien: München, Düsseldorf, Frankfurt/M., Neuss, Skopje, Beograd; Mitglied: Verband deutscher Schriftsteller Heinrich- Heine- Gesellschaft - [Констанце Петерсман](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/konstance-petersman/) - Констанце Петерсман рођена је 1942. године у отвореном граду Данцингу (Гдањску); у ратном метежу1945. избегла у Средњу Немачку и одрасла у Немачкој Демократској Републици. Након петогодишњег чекања, године 1983. испуњен јој захтев за исељење из НДР у Савезну Републику Немачку. Од 1993. објављује поезију и прозу, уз пратеће студије књижевности на Дописном универзитету Хаген и Школи за песништво у Бечу – Vienna Poetry Academie; студенткиња је Ингер Кристенсен (Копенхаген), др Кристиан Лоидл (Беч), др Фердинада Шмаца (Беч); а похађа и студије психологије у Дизелдорфу. Од 1993. године наступа на регионалним међународним скуповима: у мају 2013, двојезично на Европским данима у Пољској, у Gerhart – Hauptmann – Haus у Jelenia Gora – Jagniatkow / Hirschberg – Agnetendorf. Од 2006. године оживљава стару културну форму уметничких књижевних салона за „приватну јавност” и слободно друштво. Објавила песничка дела: „Spiegeltraum“, Edition XIM Virgines, Дизелдорф, 2004; „Am Rande der ungestillten Brunnen“, ATHENA Verlag, Оберхаузен, 2008; „Zum Lichtstern der Zeit“, ATHENA Verlag, Оберхаузен, 2010; „U Brzegow Niespokojnych Zrodel“, двојезично, немачко-пољско издање песама, GS Media, Вроцлав – Јелења Гора, 2012; „In den Gaerten der Plejaden“, Edition Virgines, Дизелдорф, 2014. Поезија и проза заступљене у антологијама: Минхен, Дизелдорф, Франкфурт /М., Нојс, Скопље и Београд. Члан је Савеза немачких писаца и Друштва Хајнрих Хајне. - [Љиљана Зарић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ljiljana-zaric/) - Љиљана Зарић рођена је 1950. године. Детињство је провела у Београду и Горњем Милановцу. Похађала Академију за обраду и дизајн предмета од племенитих метала у Холандији. Године 1980. завршила Акедемију уметности, одсек вајарство, у Ротердаму. Истовремено је завршила студије педагогије. Од 1990. године ради као галеријски саветник и кустос. Члан је различитих одбора за културу. Председник је Форума становника Ротердама за развој центра града. Од 2014. године саветује Општинско веће Ротердама као члан жирија за развој града. Објавила већи број стручних радова. - [Бранислав Илић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/branislav-ilic/) - Бранислав Илић рођен је 1957. године на Палама, у селу Драгуље. Гимназију и Факултет политичких наука завршио је у Сарајеву. Још од раних студентских дана почео је да ради у медијима где је провео највећи део свог радног века. Био је један од оснивача и дугогодишњи директор новинске агенције СРНА, директор Телевизије Канал С и Радио и телевизије Источно Сарајево. Тренутно поново ради у новинској агенцији СРНА. Објавио књиге песама: „Да сјећања не сагоре“ (2013), „Искре“ (2015), „Пут према изгреву сунца“ (2018). Живи на Палама. - [Милена Дрпа](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milena-drpa/) - Милена Дрпа рођена је 1950. године у Горњој Слатини код Шамца. Писањем се бави од основне школе. Касније, у току свог радног вијека у просвјети, све године, уз учење ђака српском језику и књижевности, посвећивала је и раду са младим пјесницима. Пише поезију, поезију за дјецу, приповијетке, хаику поезију и кратке приче. Објавила је шест књига и приредила три књиге. Објављене књиге: „Молитве из сјенке“ (2001) – пјесме „Приче о истинама“ (2006) – приповијетке „Разасута по тишинама“ (2009) – пјесме „Шашаве љубави“ (2013) – пјесме за дјецу „Јутро на крају свијета“ (2015) – хаику пјесме „Бијела лица несаница“ (2016) – пјесме „На ручку са животом“ (2019) – пјесме „Важно је бити тужан“ (2021) – приповијетке Милена Дрпа је члан Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Живи у Модричи. - [Ружица Комар](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ruzica-komar/) - Ружица Комар рођена je 1944. године у селу Баљци код Билеће. Након прва два разреда основне школе у Баљцима основношколско и гиманзијско образовање завршава у Билећи. Студије историје југословенских књижевности и српскохрватског језика завршила је на Филозофском факултету у Сарајеву. У Сарајеву је живела и радила до априла 1992. године када је након избијања ратних сукоба избегла у Херцеговину, у Билећу. Поезију пише од гиманзијских дана. Прве песме објавила je у Сарајеву 1966. у студентском листу „Наши дани“, те у часописима „Лица“, „Живот“. У сарајевској „Свјетлости“ је 1972. године објавила прву књигу. Књиге поезије: „Из пепела и снијега“ (1972), „Путник за Хераклеју“ (1976), „Свјетионик“ (1982), „Прољетна соба“ (1987), „Сунчана страна“ (1990), „Камено гнијездо“ (1996), „Матурски плес“ (1996), „Сунчев излазак“ (1997), „Изабране пјесме“ (1998), „Очи моје мајке“ (2000), „Мирис улице“ (2001), „Бајка о једном дану“ (2002), „Обраћање пјесникињи“ (2002), „Тајна врата“ (2003), „Слово камена“ (2004), „Невидљиви дворац“ (2006), „Свјетлосно писмо“ (2008), „Игра океанског пијеска“ (2009), „Глас камена“ (2009), „Слова зборе“ (2011), „Мозаик писма“ (2011), „Јутро на камену“ (2013), „Вајар свјетлости“ (2015), књига есејистичких и књижевно-критичких текстова „Одговорност ријечи“ (2015), „Очи сунчеве“ (2019), „Очи Симониде лепе“ (2022), „Ријечи очи љубави“ (2024). Објавила је и књигу есејистичких и књижевно-критичких текстова „Одговорност ријечи“ (2015). Поезија Ружице Комар је превођена на више страних језика и заступљена у антологијским изборима. Ружица Комар је добитник награде прератног Удружења књижевника БиХ за књигу песама „Сунчана страна“ („Веселин Маслеша“, Сарајево 1990). За књигу „Невидљиви дворац“ (Свет књиге, Београд, 2006) добила је прву награду на конкурсу „Исаије Митровић“ – за најбољу књигу просветних радника. „Кочићевим пером“ награђена је „Игра океанског пијеска“ (Задужбина Петар Кочић, Бања Лука – Београд, 2009). Награду „Хаџи Драган“ – Свитак, Пожега, добила је за књигу „Јутро на камену“ (Кућа поезије, Бања Лука, 2013). Добитник је и награде за стваралаштво „Слово Подгрмеча“ 2015. - [Катарина Костић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/katarina-kostic/) - Катарина Костић рођена је у Шапцу 1936. Завршила студије француског језика у Београду. Од 1969. до 1973. живела у Паризу. Године 1973. доселила се у Торонто, где и данас живи. Радила је као новинар у етничким листовима на српском и руском језику до пензије. Пише и за листове и часописе у Србији, пре свега за „Књижевне новине“ и „Збиљу“. Један је од оснивача и председник Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић“ у Торонту. Члан је Удружења књижевника Србије. Пише поезију и прозу. Песме су јој заступљене у многим зборницима и антологијама и преведене на неколико језика. Приче су јој објављене у зборницима „Шумадијских метафора“, нишкој „Градини“ и др. Уредила је неколико зборника и антологија. Састављач је зборника „На таласима речи“, Београд–Торонто, 2009 (поводом 30. годишњице постојања Удружења „Десанка Максимовић“). Самосталне збирке песама: „Одбегли пејзажи“ (двојезично), „Багдала“, Крушевац, 1989; „Загушен песнички простор“, „Интерпрес“, Београд, 1997; „Крик океана“, „Ривел ко“, Београд, 2002; „Плач крови“, „Московский Парнас“, Москва, 2005; „Избор поезије на румунском“, Темишвар, 2000; „Грлећи жуте хризантеме“, Смедерево, 2013 (на српском и шпанском). Књига прича „Стари и нови свет“, „АШ Дело“, Земун, 2007. Објавила могографије „Отисци времена – Из културног летописа Срба у Канади“ (Свет књиге, Београд 2011) и „Амерички девети круг – из живота словенских досељеника у Канади“ (Свет књиге, Београд 2012). Добитник је више књижевних награда. Године 2012. примила је награду за животно дело од Академије „Иво Андрић“. - [Светлана Мићуновић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/svetlana-micunovic/) - Светлана Мићуновић рођена је 1968. године у Београду. Објавила збирке поезије: „Треће колено“ (1997), „Свака прича има крај“ (2004), „Горки дланови“ (2005), „Горки дланови“, допуњено издање (2006), „Светионик за птичице и остало звериње“ (2007), „Крешендо“ (2007), „Путопис душе“ (2007), „Поглед број шест“ (2008), „Песме“ (2011), „Приватни час историје“ (2015). Поред поезије, пише ликовну и књижевну критику и приче за децу. Превођена на енглески и шведски. Заступљена у антологијама српске поезије. Члан Удружења књижевника Србије. Илустровала преко 30 књига поезије за децу и одрасле. - [Милан Буњевац](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milan-bunjevac/) - Милан Буњевац, театролог, критичар, есејиста, прозаиста, песник и преводилац. Рођен у Добоју 1941. године. Школовао се у Београду, где је завршио Класичну гимназију и Филолошки факултет на катедри за Општу књижевност (1965), а докторирао у Стразбуру (1968). Cтручни сарадник, потом шеф пројекта у Институту за књижевност у Београду, драматург Позоришта на Теразијама у Београду, лектор за српскохрватски језик и југословенске књижевности на универзитетима у Стразбуру и Нансију, предавао дуги низ година француски језик и књижевност у средњим школама у Француској и на Институту за стране студенте Стразбуршког универзитета. Уређивао часописе у земљи и иностранству. Објавио књиге студија: „Анујев калеидоскоп“, 1972; „Структурални прилаз књижевности“, 1978; „Време у драми“, 1980; „Народни посланик Бранислава Нушића“, 1983; „Читајући поезију Александра Петрова“, 2011; „С Итаком на уму – огледи о поезији Александра Петрова“, 2023; „Теспидове таљиге – есеји и студије о позоришту“, 2025; књиге прозе: „Зелена маска у облику ципеле“, 2007; „Јубилеј и остало“, 2015; „Опиљци“, 2024; књиге песама: „Сновања“, 2016; „Обриси у магли“, 2017; „Листања“, 2020. - [Вјекослав Вукадин](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vjekoslav-vukadin/) - Вјекослав Вукадин рођен је 1952. године у Сјетлини код Сарајева. Завршио је студије српскохрватског језика и југословенске књижевности. Највећи део живота и радног века провео је у Сарајеву. Живи и ради у Холандији. Песме, лирске записе, есеје и књижевне критике објављивао је у многим књижевним часописима и листовима – у Сарајеву: „Одјек”, „Лица”, „Живот”, „Ослобођење”, „Наши дани”, „Просвјетни лист”, „Весела свеска”; „Календар Просвјете”, „Босанска вила“, затим у „Мостовима” (Пљевља); „Стварању” (Подгорица); у београдским листовима: „Скадарлија”, „Књижевна реч”, „Књижевне новине”; у „Дечијим новинама” (Горњи Милановац); у „Новој Зори” (Билећа–Гацко); „Људи говоре” (Торонто,); „Ријеч”, (Брчко дистрикт); „Диоген” и др. Објавио збирке песама: „НАСЛОЊЕНИ НА НЕБО” (Сарајево 1978); „ПЈЕШЧАНА ЛИРА” (Сарајево 1980); „ПЧЕЛА НА РАНИ” (Сарајево 1983); „ДЈЕВОЈЧИЦЕ И ДЈЕЧАЦИ”, игроказ, (Сарајево 1984 – три издања, и 1989 – два издања); „ВЕСЕЛИ БУС”, игроказ (Сарајево 1987 – два издања); „ТУМАЧ ТРЕНУТКА”, књига песама и лирских записа, („Младост” Београд и „Унирекс” Никшић, 1994). Превод на холандски језик под насловом “Tolk van het moment”, објављен 1999. (Издавач „Servo” NOORDER-BOEK, Assen, Nederland; преводилац проф. Рул Шаут). О преведеној књизи писала Инеке Болт, у листу Drentse Courant, 1999; „МЕДАЉОНИ СА СЈЕВЕРНОГ МОРА”, изабране и нове песме („Српска књига”, Рума 2001); „ЗАВИЧАЈ, У ДАЉИНИ”, избор из поезије српских писаца у западноевропском расејању (Издавачи: Удружење књижевника Србије, “Арс-Арт”– Српско друштво за књижевност, уметност и културу, Ротердам и Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета”, Карлсруе, 2002). Рецензент Слободан Ракитић. „КУЋА ПУНА СЛИКА”, изабране и нове песме („Српска књижевна задруга”, Београд 2009). Рецензент Слободан Ракитић, поговор Милутин Лујо Данојлић. О књизи писала Сања Крстоношић у часопису „Људи говоре” Торонто. „ПОГЛЕД ИЗ ОШТРОГ УГЛА”, поезија („Свет књиге” Београд 2016). Рецензент др Мићо Цвијетић. Песме Вјекослава Вукадина уврштене су у бројне зборнике и антологије савремене поезије. Заступљен је, такође, у антологији српске поезије на руском језику, под насловом „Из века у век – Славенска поезија XX–XXI века”, „Пранат”, Москва, 2003. Избор и превод: Сергеј Н. Гловљок и И. М. Числов. Вукадинову поезију посебно је представио Слободан Вуксановић у књижевној студији о поезији српских песника у дијаспори под насловм „Прећутана књижевност” (Удружење књижевника Србије, Београд 2002). Вјекослав Вукадин је добитник више књижевних награда. За књигу „Медаљони са Сјеверног мора“ добио је 2001. године награду „Бестселер дијаспоре” коју додељује Издавачко-графичка агенција „Гносос” из Земуна. Добитник је прве награде за поезију на књижевном конкурсу „Удружења писаца 7” из Франкфурта на Мајни, 2001. године. Награду „Кочићево перо” за најбољу књигу у дијаспори коју додјељује Задужбина „Петар Кочић” Београд – Бања Лука, добио је 2002. године за књигу „Медаљони са Сјеверног мора“. Вукадин је 2005. године добио књижевну награду „Арсеније Чарнојевић” Министарства за дијаспору Србије и Црне Горе која се, за целокупно књижевно остварење, додељује писцима који у иностранству стварају на српском језику. - [Пламенка Ђого Вулић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/plamenka-djogo-vulic/) - Пламенка Ђого Вулић, професор српског језика и књижевности. Рођена у Мостару. Живи и ради у Београду. Књижевне прилоге објављивала у многим листовима и часописима. Више година бавила се уређивачким радом у часопису „Пламичак“. Збирку песама „Огрлица од сећања“ објавила је у издању Архиепископије београдско-карловачке Српске православне цркве, 2014. На књижевним конкурсима добила више награда. Поред поезије и прозe пише и књижевну критику. - [Аћим Тодоровић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/acim-todorovic/) - Аћим Тодоровић рођен је 1965. године у селу Жеравице, општина Хан Пијесак. Средњу дрвно-техничку школу завршио у Хан Пијеску, а дипломирао на Факултету за пословно индустријски менаџмент у Београду. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Пише прозу и поезију. Радове је објављивао у многим новинама, часописима и зборницима. Објавио књиге: „Замах над животом“ (2005), поезија, „Људи вучије крви“ (2009), роман, „На многаја љета“ (2013), поезија, „Родослов братства Тодоровића из Жеравица“ (2014), монографија, „Јаук гробне тишине“ (2016), роман. Приредио више коауторских књига и зборника. Добитник великог броја признања и награда за рад и књижевно стваралаштво у Републици Српској, Србији и Словенији. Више пута похваљиван и награђиван за поезију на конкурсима. Добитник више повеља и признања за књижевно стваралаштво: Повеља Књижевног клуба „Луча“, Власеница 2013. године. Добитник Плакете општине Власеница за стваралаштво у области културе за 2013. годину. Добитник прве награде на манифестацији „Стеријиним стазама“ у Београду 2013. године. Повеља Клуба писаца „Савовање“ из Шамца 2014. године. Победник на „Песничкој позорници“ Књижевног клуба „Душан Матић у Ћуприји у јулу 2014. године. Добитник повеље и победник конкурса Књижевног клуба „Вихор“ из Дервенте за 2014. годину. Добитник Похвале за духовну поезију у Раковици код Београда 2014. године. Добитник повеље и ордена војвода Живојин Мишић за неговање и чување традиција ослободилачких ратова у Србији 2014. године. Победник на конкурсу Књижевног клуба „Јован Дучић“ из Добоја и добитник Дучићеве лире на тему „Српске голготе двадесетог вијека“ 2014. године. Добитник прве награде за најлепшу љубавну песму „Сонет у сонету“ на конкурсу „Сјећање на љубав“ у Мркоњић Граду 2015. године. Добитник повеље и уметничке слике на конкурсу „Своме роду од Косова до данас“ Прњавор 2015. године. Победник фестивала родољубиве поезије у Суботици за песнике из иностранства 2015. Добитник плакете општине Власеница за успешан развој културе и књижевности и вођење Књижевног клуба „Луча“ у 2015. години. Победник конкурса поезије „Моравске тајне“ Народне библиотеке „Душан Матић“ у Ћуприји 2015. године. Добитник специјалне награде „Милутин Мијаиловић“ слике и повеље за 2015. годину у Горњем Милановцу. Добитник Дучићеве похвале Књижевног клуба „Јован Дучић“ из Бијељине 2015. године. Добитник повеље „Српска кућа“ из Пожаревца 2015. године. Добитник Одличја златног и новчане награде на „Меморијал Драгутину Кујевићу и петровских талаца“ у Каменици 2015. године. Председник је регионалног Књижевног клуба „Луча“ са седиштем у Власеници и оснивач дводневних међународних „Петровданских књижевних сусрета“ у Власеници. - [Борислав Гаврић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/borislav-gavric/) - Борислав Гаврић (1936–2019) рођен је у Ораховици, општина Лукавац, БиХ. Завршио Филозофски факултет у Сарајеву. Објавио десетак књига поезије за децу и одрасле, књигу приповедака „Човјеков пјев у времену“ и романе: „Оноземаљци“, „Између барикаде и кристалне дворане“, „На царској цести“, „Цвијет Руже Шимширове“ и „Учитељица“. Објавио монографију „Ораховица на Озрену“. Добитник је награде „Кочићево перо“ (2003); прве награде „Вукови ластари“ (2007); прве награде Прљаче, Дервента (2013). Носилац је Златне значке Краљеве круне и звања Српски витез. Члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Републике Српске и редовни члан Матицe српске Нови Cад. - [Бојан Илић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/bojan-ilic/) - Бојан Илић рођен је у Београду 1975. године. Завршио Факултет спорта и физичког васпитања у Београду. Својевремено репрезентативац, данас је атлетски тренер при Атлетском савезу Србије. - [Радомир Мићуновић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radomir-micunovic/) - Радомир Мићуновић (1940 –2020). Рођен у Лозовику. Детињство провео у Великом Орашју и Новој Пазови, гимназију завршио у Старој Пазови, а Филолошки факултет (група југословенске и опште књижевности) у Београду. Био је новинар „Борбе” и главни и одговорни уредник листа „Ехо”. Објавио тридесетак наслова. Неке збирке су му се појавиле на чешком, словачком, македонском и словеначком. Сем поезије, писао критику и преводио. Победио је 1969. на Првом југословенском фестивалу поезије у Врбасу. Добитник је „Печата“ вароши сремскокарловачке. Међу вредним признањима налазе се награде са именима домаћих великана Ива Андрића и Радоја Домановића. Ималац је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије и повеље „Симо Матавуљ“. Збирке песама за одрасле: „Крилна окна“ (Матица српска, Нови Сад, 1970), „Дан и бездан“ (Матица српска, Нови Сад, 1974), „Одрон“ (Матица српска, Нови Сад, 1980), „Узидана магла“ (Побједа, Титоград, 1981), „Кожни повез“, Универзитетска ријеч, Никшић, 1989), „Јава и други снови“ (Ободско слово, Ријека Црнојевића, 1997), „Неке давне песме“ (ГЕА, Београд, 1997), „Лирика – изабране песме“ (Унирекс, Подгорица, 1997), „Магична поља“ (Просвета, Београд, 1997), „Козмограф“ (Просвета, Београд, 2002), „Излазак из перфекта“ (Бонарт, Нова Пазова, 2002), „Магична поља и коментари“ (Подгорица, 2004), „Из/повести“ (Просвета, Београд, 2006), „Наслов“ (Бонарт, Нова Пазова, 2007), „Пољубне и погубне песме“ (Свет књиге, Београд, 2018). Објавио и петнаестак збирки за децу. - [Верица Секулић Опачић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/verica-sekulic-opacic/) - Верица Секулић Опачић рођена је 30. августа 1959. године у Београду. Основну и средњу школу похађала у Београду, Загребу и Ваљеву. Упоредо студирала енглески језик и књижевност и Академију за васпитаче у Београду. Завршила специјализацију из области психологије креативности на Високој школи за васпитаче у Вршцу. У Мумбаију је прошла кроз тренинг за програм „Educare“, који се бави применом људских вредности у наставним програмима. Члан је и тренер ICCE института јужне Европе који окупља педагоге и учитеље из тог дела Европе посвећене идеји да људске вредности представљају суштину сваког образовања. Холистичко образовање са својим концептом учења као процеса сазревања ујединило је њена различита интересовања. Написала је књигу о холистичком приступу родитељству „Будите добар родитељ свом детету и себи“ (Креативни центар, 2004), која је преведена на кинески и индонежански језик. Све године професионалног живота провела је радећи у креативном пољу дечјег развоја и одрастања као васпитач и наставник енглеског језика у различитим алтернативним институцијама у Београду, развијајући холистички програм учења енглеског језика на раном узрасту, бавећи се радом у драмским радионицама и процесима креативног мишљења код мале деце. Ради у школи страних језика „Sunshine” у Београду. Удата је. Има ћерку Марију. - [Жика Качаревић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/zika-kacarevic/) - Живослав Жика Качаревић рођен је 1950. на Трешњи (село Рипањ), подно Авале. Основну школу завршио је у Рипњу, а средњу школу и Електротехнички факултет у Београду. Радио је као пројектант електроенергетских инсталација. Прве песничке кораке направио је у младости, а након дуже паузе поново се вратио поезији. Објавио песничке књиге: „Мирис дуња“ (2016), „Надошла ћутања“ (2017), „Кад бих имао крила“ (2017), „Слике и сећања“ (2018). Живи у Београду. - [Вера Басор](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vera-basor/) - Вера Басор рођена је 1974. године у Требињу. Пише поезију и кратке приче. Објавила књигу поезије „Лутајући мириси“ (2000). Заступљена је у песничкој антологији „Херцеговачки вијенац“ (2015). Радну каријеру почела у Телекому Требиње (1997) и упоредо студирала индустријско инжењерство и менаџмент. Мајка Сандре и Далибора. Живи и ради у Београду. - [Ранко Чолаковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ranko-colakovic/) - Ранко Чолаковић рођен је 1951. године у селу Медојевићи, општина Соколац, Република Српска. Објавио песничке књиге: „Ослушкивачи“, Сарајево, 1975; „Поновљено лице“, Сарајево, 1979; „Продужени боравак“, Сарајево, 1981; „Сезонске елегије, Сарајево, 1986; „Ако ћемо заоправе“ (поезија за децу), Сарајево, 1987; „Јеси ли жив живи песниче“, Сремски Крловци, 2016. Добитник је песничких награда: „Слово Горчина“, Столац, 1974; Требињских вечери поезије, 1975; Награде ИП „Свјетлост“ Сарајево за прву књигу, 1975; Награде Домa културе Тузла (за књигу поезију намењену деци), 1988; Награде „Стражилово“, Сремски Карловци 2016. Дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву, група Општа књижевност и библиотекарство. У Сарајеву био управник дома културе, књижничар и библиотекар, пословођа књижаре. До 1992. године живео у Сарајеву, затим у Подгорици и Ваљеву. У Подгорици, Улцињу и Ваљеву 17 година био улични продавац књига. Тренутно живи у Крушедол Селу. - [Срђан Опачић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/srdjan-opacic/) - Срђан Опачић рођен је 1967. године у Осијеку. Основну и средњу школу завршио је у Београду. Студирао је теологију на Богословском факултету Српске православне цркве. Прве песме објавио је у зборнику „Нисам више сам“, 1994. године. Објављивао је у: „Гласу српском“, „Збиљи“, „Књижевним новинама“, „Књижевној речи“, „Отаџбини“, „Новој зори“, „Песничким новинама“, „Бдењу“ и „Развитку“. Заступљен је у Aнтологији српске поезије друге половине XX века „Из века в век“, Пранат, Москва 2003, у песничкој антологији „Српска поетска плетеница 2“, Прометеј и Радио-телевизија Војводине, Нови Сад 2008, у песничкој антологији „No pasaran“, Рашка: Центар за културу, образовање и информисање „Градац“ 2009. и у зборнику „Шумадијске метафоре“, Центар за културу, Младеновац 2012. Збирке поезије: „Скраћени бескрај“, Инвест-експорт, Смедеревска Паланка, 1996, „Невреме“, Погледи, Крагујевац, 1998, „Глинени људи“, Задужбина Петар Кочић, Бањалука-Београд, 2001. и Софија, Параћин (друго измењено и допуњено издање) 2011. Песме су му превођене на енглески, руски и француски језик. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Београду као самостални уметник. - [Вера Глумац Маргаретић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vera-glumac-margaretic/) - Вера Глумац Маргаретић рођена je у селу Липово Поље код Госпића у Лици. Са супругом Миланом и кћеркама Миленом и Ранком живи у Мелбурну, у Аустралији. - [Војин Остојић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vojin-ostojic/) - Војин Остојић рођен је 1956. у селу Кута, општина Калиновик, као четрнаесто и најмлађе дете. У Калиновику је завршио основну школу и гимназију, а дипломирао на Педагошкој академији у Сарајеву. Звање професора српског језика и књижевности стекао на Филозофском факултету на Палама. Од 1979. до 1992. године радио као наставник у Бужиму, а сада живи и ради у Братунцу. Награђиван за поезију на просторима бивше Југославије. Објавио четири збирке поезије. Члан је регионалног Књижевног клуба „Луча“ и Удружења књижевника Републике Српске. - [Милијан Ј. Ивановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milijan-j-ivanovic/) - Милијан Ј. Ивановић је рођен у Тузли 1972. године, где је завршио основну школу и гимназију. Пред сам распад Југославије долази у Београд. Поезију је почео да пише у гимназијским данима. Од 1987. до 1990. часопис „Венац“ из Горњег Милановца објавио је неколике његове песме настале у том периоду. Године 1989, за песму „На згаришту дом“, добија трећу награду на конкурсу за најбољу песму поводом 600 година Косовске битке, који су расписали „Дечије новине“ и „Венац“ за младе до 25 година у СФРЈ. „На пучини међа“ је његова прва збирка песама. Живи у Београду. - [Радомир Вуле Бојић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radomir-vule-bojic/) - Радомир Вуле Бојић (1955–1987) рођен је у Томашеву, у Црној Гори, где су се његови најближи преци доселили из Горње Мораче. У Пљевљима је завршио основну школу и Гимназију. У Београду је студирао на Правном факултету (виши степен завршио у Новом Саду) и Филолошком факултету. Био је ерудита, широко начитан, врстан књижевни критичар, дубок песник, познавалац скоро целокупне светске књижевности, активни организатор књижевно-културног живота у Пљевљима. Године 1987. објавио је своју збирку песама „Зашто ја“, када је и умро, од изненадне болести, у 33. години живота. - [Млађо Станишић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/mladjo-stanisic/) - Млађо (Божидара) Станишић, рођен је 1958. године у селу Бргуле, општина Вареш. Писањем поезије почео се бавити као средњошколац. Завршио Педагошку академију у Сарајеву, група за српскохрватски језик и књижевност. Објавио књиге: „Нешто се страшно овдје збило“, Бијељина 2003; „Нада је негдје иза неба“, Бијељина 2008; „Илијаш огњиште ужареног бола“, Бијељина 2013; „Кад нађем срећу шта ћу са тугом“, Бијељина 2016; „Немој ме питати зашто ти пишем“, Бијељина 2017; „На утабаној стази немира“, Београд 2020; „Ширином ме притишће равница“, Београд 2023; „У крилу сањалице“, Београд 2025. Награде и признања: ,,Соколово перо“ Соко Бања; ,,Плава повеља“ Палић; ,,Оловко не ћути“ Барајево; ,,Вукови листари“ Лозница; ,,Моравске тајне“ Ћуприја; ,,Меланичке вечери“ Софија, Бугарска; „Између два свијета“ („Бранко Миљковић“), Ниш, „Сребрна медаља Филипа Вишњића“ Бијељина. Превођен на бугарски, шведски и норвешки језик. Године 2019. представљао је бијељинску подружницу Удружења књижевника на 4. Међународном фестивалу поезије у Бањој Луци. Члан је књижевног клуба ,,Јован Дучић“ у Бијељини, Удружења књижевника у дијаспори и Удружења књижевника Републике Српске. - [Војислав Варагић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vojislav-varagic/) - Војислав З. Варагић рођен је 1949. у Доњој Биочи код Хаџића. Основну школу похађао у Тарчину, а у Сарајеву завршио Прву гимназију и дипломирао на Факултету политичких наука (смер политологија). Од 1974. до 1979. радио у средњој школи у Лукавцу код Тузле, а 1979. прешао у ТЕ „Никола Тесла“ у Обреновцу где је радио до пензије. На Правном факултету у Београду завршио постдипломске студије на одсеку Уставно право и политички систем. Војислав Варагић је рвао за рвачке клубове: „Босна“ Сарајево, „Жељезничар“ Сарајево, „Слобода Дита“ Тузла, „Лукавац“ из Лукавца, „Раднички“ Београд. Основао рвачки клуб „Тент“ у Обреновцу где је активно наступао десет година и био тренер дуже од две деценије. Завршио вишу тренерску школу – смер рвање и стекао звање вишег тренера рвања. Завршио и Менаџмент и маркетинг у спорту. Позивом рвачког тренера бавио се близу тридесет година. Написао и објавио монографију „Две деценије рвања у Обреновцу – ТЕ Никола Тесла“ (2015. године). - [Анка Динић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/anka-dinic/) - Анка Динић рођена је 1938. године у Београду. Завршила је Десету београдску гимназију. Дипломирала је на Шумарском факултету – шумарски одсек (1961). Од 1961. до марта 1962. радила у Републичком заводу за заштиту природе у Београду. У марту 1962. постављена за асистента на Одељењу за фитоекологију на Биолошком институту у Београду (садашњи Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“). Одбранила магистарски рад под насловом „Граб у шумским заједницама Фрушке горе“ на Природно-математичком факултету у Београду (1968). Године 1969. била на специјализацији из области експерименталне фитоценологије, у трајању од 11 месеци, на Ботаничком институту Комаров у Лењинграду. Докторску дисертацију под насловом „Екологија и варијабилитет граба и његово учешће у шумским заједницама северне Србије“ одбранила на Природно-математичком факултету у Београду (1974). У звање научног сарадника изабрана 1974, вишег научног сарадника 1978. и научног саветника 1986. Са групом аутора, добитник је Октобарске награде града Београда за медицинске и биолошке науке 1979. године за књигу „Биљне заједнице и станишта Старе планине“, објављене као посебно издање САНУ. Аутор је монографије „Експериментална фитоценологија шумских екосистема Србије“ (Матица српска, Нови Сад, 1994). Са групом аутора објавила је 2003. године књигу „Игор Андрејевич Рудски – живот и дело“, у издању Природно-математичког факултета и Српског биолошког друштва „Стеван Јаковљевић“ из Крагујевцa. Са Војиславом Мишићем објавила монографију „Еколошка диференцијација шумског дрвећа у Србији“ (Матица српска, Нови Сад, 2004). Изабрана је за сталног члана-сарадника Матице српске (1995). Члан је Одбора за флору и вегетацију САНУ. Један је од аутора књиге „Вегетација Србије – шумске заједнице 1 и 2“ (САНУ, Београд, 1997. и 2006). Научни рад и велика посвећеност заштити природе Анке Динић, награђени су бројним друштвеним признањима, између осталог и Повељом за лични допринос у заштити и очувању природе Србије (2018), коју додељује Завод за заштиту природе Србије у Београду. Објавила је књигу кратких прича „Бабино унуче“ (Београд 1996. и 1997) и роман „Одбегло време“ (Београд, 2016). Тематика романа везана је за тешко детињство ауторке, њене сестре и многе друге деце која су после Другог светског рата, односно 1946. године, послатa у Бугарску на опоравак. Поред прозе, објавила је следеће збирке песама: „Све је љубав ако волиш“ (Београд, 2014), „Лабудова звезда“ (Београд, 2017), „Ходам по дуги“ (хаику песме, 2020), „Хаику записи“ (Београд, 2022), „Дани лете попут зрелог маслачка“ (Београд, 2026). Превела је на руски језик збирку љубавних песама „Лилитин скок“, песника Светислава Голића Стива (2021). Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења писаца „Поета“, Клуба писаца „Чукарица“, Књижевног друштва Раковица, Књижевне заједнице Југославије, Песничког друштва „Раде и пријатељи“ и Друштва књижевника Београда. Живи и ствара у Београду. - [Оливера Шестаков](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/olivera-sestakov/) - Оливера Шестаков рођена је у Панчеву 1963. године. Завршила је Девету београдску гимназију и дипломирала на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, на хидротехничком одсеку. Живи и ради у Београду. Објавила збиркe песама: „У мом погледу“ (два издања – 2014. и 2016); „Моје душе риме“ (два издања – 2015. и 2019); „На трагу светлости“; поема „Течем као река и друге песме“ (2017); „До неказаног“ (2019), „У златној смоли ћилибара“ (2020). Пише и хаику песме, које су објављиване у зборницима и часописима хаику поезије у земљи и иностранству. Члан је Књижевне заједнице Југославије, Савеза књижевника у отаџбини и расејању, Књижевног клуба „Иво Андрић“ из Земуна и Друштва књижевника Београда. Добитник је више књижевник награда. Песме су јој објављене у преко 100 међународних и домаћих зборника поезије, антологија и лексикона. Превођене су на руски, енглески, немачки, италијански, холандски и арапски језик. - [Љиљана Милановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ljiljana-milanovic/) - Љиљана Милановић рођена је у Смедереву 1962. Осмогодишњу школу завршила је у Друговцу, а средњу управну у Смедереву. Објавила збирку песама за децу „Звери по мери“ (2008). Песме је објављивала у зборницима и часописима за културу: „Ћирилица слово српског лица“, „Биљобер“, „Умно“, „Ада“, „Песничко пролеће Чукарице“,“ Вршачко перо“, „Гарави сокак“, „Синђелићеве чегарске ватре“, „Оловко не ћути“, „Изворник 9“, „Паланачко поетско лето“. Сатиричне текстове је објављивала у „Носорогу“, часопису за сатиру, хумор и карикатуру. Има двоје деце, Николу и Катарину. Живи у Друговцу код Смедерева. - [Десанка Максимовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/desanka-maksimovic/) - [Мила Бижић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/mila-bizic/) - Мила Бижић рођена је у Новом Саду. Гимназију завршила у Београду, где је дипломирала на Филозофском факултету – смер психологија. Најдуже радила као психолог у Центру за социјални рад у Смедереву. Песме објављивала у листовима и часописима, учествовала на више песничких сусрета. Заступљена је у песничком зборнику „Пред лицем сутрашњица“ (Смедерево, 1980). Живи у Београду. - [Љиљана Марић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ljiljana-maric/) - Љиљана Марић рођена je 1954. године у Врбовцу код Смедерева. Дипломирала на Техничком факултету у Бору, на смеру за металургију. Mагистрирала на Факултету заштите на раду у Нишу, на смеру Заштита животне средине. Цео свој радни век провела је у Железари у Смедереву. Народна библиотека Смедерево објавила је њене прве збирке песама: „Страх да се не крене за облаком“ (2013), „Тражим наду за дан“ (2014) и „Наиђе тако дан“ (2015), као и песничке збирке „Речи не могу да ћуте“ (2017) и „Да будеш“ (2017), поезију за децу. Поетску збирку „Празнина зауставља дах“ (2014) објављује у издању Уметничког клуба „Расковник“ Смедерево, а прво прозно дело „Живот треба разумети“ (2017) у издању Културно-издавачког центра „Српска кућа“ Пожаревац. Рефлексивна збирка песама „Додир времена“ је у издању Удружења књижевника Србије (2021). Исте године објављује и збирку родољубиве поезије „Трагови прошлости“ у издању „Света књиге“. Збирке песама „Одрастање – сан, па буђење“ и „Дуго путовање“ у издању су „Света књиге“ (2023). У издању издавачке куће „Метафизика“ (2024) је прозно дело „Живот је изазов“. Цeнтар за културу„Врачар“ (2024) је издавач прозног дела „Беспућа и збивања“ као и „Открића и спознаје“. Исте године финансирала је општина Смедерево објављивање збирке песама „Изнад трагова и сенки“. Заступљена је у многим електронским часописима и зборницима. Члан је Матице српске, Удружења књижевника Србије и Института за дечју књижевност у Београду. - [Светислав Голић Стив](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/svetislav-golic-stiv/) - Светислав Голић Стив рођен је у Власотинцу 1939. године, умро 2020. године. Студирао је француски језик и књижевност. Радио је у грађевинској фирми „Напред“ као инокореспондент за француски и чешки језик. У оквиру те фирме провео је једну годину у тадашњој Чехословачкој, у Јаблонецу над Нисоу и три године у Москви. Као професор француског језика радио је шест година у Жагубици. Објавио књиге: „Тамо где догађа се песма“, поезија, Београд 1978; „Састанак на длану“, поезија, Москва 1995; „Варнице“, афоризми и сентенције, два издања: Жагубица 2001. и Београд 2013; „Вреле ноћи“, поезија, два издања: Жагубица 2002. и Београд 2005; „Пољубац вулкана“, поезија, Београд 2005; „Врели осмех“, поезија, Београд 2008; „L’anthologie de la serbe poesie contemporaine (Антологија савремене српске поезије)“, двојезично издање, српско-француски, Београд 2012; „Пера Пашут“ – монодрама, Београд 2014; „Кожа жене гори док не проговори“, драмолет, Београд 2014; „Највећа тајна на свету“, мисли, Београд 2015; „Ибикус“, роман, Београд 2015; „Срцокази“, 100 љубавних изабраних песама, Београд 2016. - [Радисав Машић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radisav-masic/) - Радисав Машић (Фоча 1950), по образовању професор књижевности и српскохрватског језика. Новинар и публициста. Био је уредник и оснивач више информативних гласила. Објавио књиге: „Михољдан у Старој Херцеговини“ (2002), „Знамења Старе Херцеговине“ (2009), „Капетанова сабља“ (2012) и „Херцеговa задужбина, легенде и знамења“ (2023). Добио неколико књижевних награда за кратке приче. У два мандата, од 2012. до 2020. године, обављао је функцију начелника општине Фоча. Живи у Фочи, Република Српска. - [Мићо Цвијетић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/mico-cvijetic/) - Мићо Цвијетић (1946, Кушлат код Фоче – 2023, Београд). Основну школу похађао у Заваиту и Челебићима, а средњу у Фочи. Студије на групи Историја југословенских књижевности и српскохрватски језик завршио на Филозофском факултету у Сарајеву, где је похађао постдипломске студије и магистрирао. Докторирао је на Филолошком факултету у Београду 1989. године (о књижевним везама Лужичких Срба и Југословена). Радио је као просветни радник у Миљевини код Фоче, Сарајеву и источном Берлину, а као лектор на Универзитету у Лајпцигу (1978–1982). У Немачкој је боравио и на седмомесечној новинарској специјализацији. Највећи део радног века провео је на Радио Сарајеву, као дугогодишњи уредник Редакције за културу. На почетку грађанског рата одлази из Сарајева; од новембра 1992, живи у Београду. Радио је као стални сарадник Радио Београда, био запослен у листу „Борба“, у коме је десетак година уређивао недељни књижевни додатак ,,Свет књиге“. Од 2005. до 2020. године, главни и одговорни уредник „Књижевних новина“. Објавио збирке песама: „Заумице“ (1976), „Записи“ (1999), „Чворови и узлови“ (2006), „Узлудни послови“ (2012), „Свет и кућа“ (2015), „Гласови ведрине“ (2018), „Божје семе / Господово семе“ (2007) – изабране и нове песме на српском и македонском језику; изабране песме на бугарском језику „Слнчевата падина“ (Варна, 2010); песнички избор на српском и немачком „Глас празнине / Die Stimme der Leere“ (Смедерево, 2012); избор на румунском језику „Rugǎciunea lui Nechifor“ („Нићифорова молитва“), Темишвар, 2013; „Океан белине / Ocèan de blancheur“ – изабране песме на српском и француском језику (Сет-Смедерево, 2015) и „Donjebjesspěće / Himmelfahrt“ – избор на лужичкосрпском и немачком (Лудвигсбург, 2019). Аутор студије „Лужички Срби и Југословени – узајамне литерарне везе 1840–1918“ (1995) и избора путописа српских путника „Код Лужичких Срба“ (1997). Путописне књиге: „У лепој домовини Лужичких Срба“ (2009), „Блиске даљине – Москва и Кијев“ (2013), „Француска надахнућа“ (2018). Публиковао књиге књижевнокритичких и есејистичких радова: „Критике и коментари“ (2004), „Раздаљине и близине“ (2006), „Кроз времена и књиге“ (2007), „Ослонци и укрштаји“ (2010), „Мала приношења“ (2016), „Племенити калемци“ (2020), „Лица и образине“ (2021), Сарађивао је у многим листовима и часописима некадашње заједничке државе, где је објавио дестине разнородних књижевних прилога, као и више књижевних фељтона. Заступљен је у домаћим и страним панорамама и антологијама српске поезије. Песме и други књижевни радови превођени му на лужичкосрпски, чешки, пољски, руски, белоруски, словеначки, македонски, бугарски, украјински, енглески, француски, немачки, румунски, шведски и јерменски. Превео више литерарних прилога са лужичкосрпског и немачког језика. Између осталог, и две књижице лужичкосрпских бајки: „Три красна прстена“ и „Лепа и ружна девојка“ (2002); затим антологију савременог песништва Лужичких Срба (заједно са Јаном Красним) – „Сунчани тренуци / Wokomiki słonca“, Смедерево – Будишин, 2013; Бенедикт Дирлих: „Janske nocy / Ивањске ноћи“, двојезично лужичкосрпско–српско издање, Београд, 2016. Превод двојезичних издања немачких песника Петера Гериша: „Ја: племић језика / Ich: Zungen – Aristokrat“, Смедерево, 2014. и Констанце Петерсман: „У вртовима Плејада / In der Gärten der Plejaden“, Београд, 2015. За допринос српској књижевности, култури и духовности добио је више награда и признања. Награде за поезију: САНУ Задужбина „Бранко Ћопић“, „Србољуб Митић“, „Крајински круг“, „Златни Орфеј“, „Сретењска повеља“… За књижевну критику: „Милан Богдановић“, „Чедомир Мирковић“ и „Повеља Јован Скерлић“. За допринос књижевности и култури: „Златна значка Kултурно-просветне заједнице Србије“, „Раваничани“ и „Павле Марковић – Адамов“. Добитник међународних песничких награда: „Арка“ (Смедерево), Савеза писаца Бугарске, на песничком фестивалу ,,Славјанска прегратка” (,,Словенски загрљај”, Варна), „Грамате лужичкосрпских уметника“ (Будишин), украјинске награде „Николај Гогољ“ (Чернигово), „Франческо Петрарка“ (Рим) и „Аполон“ (Сремска Митровица). Суделовао је на више фестивала поезије у земљи и иностранству, на књижевнонаучним скуповима и међународним славистичким школама и семинарима. Био на једномесечном студијском боравку у Будишину (Лужица, Немачка, новембар 1999), као стипендиста Лужичкосербског института. Члан је Словенске академије књижевности и уметности (Варна, Бугарска), Међународне књижевно-уметничке академије Украјине, Духовне академије Параћин и Књижевног клуба Багдала у Крушевцу, Удружења књижевника и Удружења новинара Србије, стални члан сарадник Матице српске. - [Бранислав Нушић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/branislav-nusic/) - [Милош Ј. Савић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milos-j-savic/) - Милош Савић рођен је 24. маја 1934. године у Фочи. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Фочи, а Средњу техничку школу у Београду. У Сарајеву је завршио Вишу економску школу – одсек спољне трговине. Највећи део радног века провео је у сарајевској „Хидроградњи“. - [Радован Вучковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radovan-vuckovic/) - Радован Вучковић (Тријебине код Сјенице, 1935 – Београд, 2016). Дипломирао на југословенским књижевностима и српскохрватском језику на Филозофском факултету у Сарајеву 1960. године. Исте године почео је да ради као асистент на Одсеку за југословенске књижевности. Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву 1965. године. Предавао је југословенске књижевности XX века, а затим српску књижевност истог периода. Године 1984. изабран је за дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. Крајем 1993. прешао је из Сарајева у Београд, где се 1994. године запослио у Институту за књижевност и уметност. Школске 1970/71. године радио је као лектор на Хумболтовом универзитету у Берлину. Испред Одјељења Академије наука и умјетности БиХ руководио је пројектом „Грађа за историју књижевности Босне и Херцеговине“, која је припремљена у 25 књига и већим делом објављена пред избијање рата. Био је једно време члан редакције часописа „Израз“ и члан уређивачког одбора пројекта „Српска књижевна критика“ Института за књижевност и уметност у Београду. Године 1997. изабран је за редовног члана Академије наука и умјетности Републике Српске. Од 1998. године држао хонорарна предавања на Филозофском факултету Пале. Пензионисан је у Институту за књижевност и уметност у Београду 2000. године. Био је председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића у Београду. Добио је многа признања: Шестоаприлску награду града Сарајева, Двадесетседмојулску награду БиХ и награде „Свјетлости“, „Ђамил Сијарић“, „Лаза Костић“, „Вук Филиповић“ и „Тодор Манојловић“. Објавио је двадесетак књига о књижевности и писцима двадесетог века и осам књига белетристичке прозе. - [Бранислав Ковач](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/branislav-kovac/) - Бранислав Ковач рођен је 1954. године у Странама код Улога у Херцеговини. Одрастао је и живео у Сарајеву до 1992. године. Од 1993. године живи у Ванкуверу у Канади. Пропутовао је велики део света. Инжењер је електротехнике. Аутор је признатих иновација и великог броја текстова из области управљачко‐информационих система и циклотрона. Објавио романе „Линије среће“ (Београд, 2011), „Запис о Јовану“ (Београд, 2020), „Записи са путовања“ (Београд, 2021). - [Vasilije Đ. Krestić](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vasilije-dj-krestic/) - Vasilije Krestić (1932) is a Serbian historian and a member of the Serbian Academy of Sciences and Arts. His specialises in the history of the Serbs in the Habsburg Monarchy. In his early career, Krestić wrote about the history of Croatia before and after the Nagodba of 1868, with special reference to the Serbs of Croatia and in Hungary. He has authored a number articles and books on related topics. - [Tatjana Ćosović](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/tatjana-cosovic/) - [Стево Ћосовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/stevo-cosovic/) - [Petar II Petrović Njegoš](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/petar-ii-petrovic-njegos/) - [Dinko Davidov](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dinko-davidov/) - Dinko Davidov (1930, Sivac (Bačka, Serbia) – 2019, Belgrade). He spent his childhood and elementary-school years in the nearby village of Stapar. He attended grammar school and the Faculty of Philosophy in Belgrade where he graduated from the Art History Department. He earned a PhD degree at the Faculty of Philosophy in Ljubljana (Slovenia). From 1965 to 1978, he worked as a curator at the Matica Srpska Gallery in Novi Sad. From 1979, he was a scientific adviser at the Institute for Balkan Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts. In 2000, he was elected a corresponding member of the Serbian Academy of Sciences and Arts and became its regular member in 2006. From 2001 to 2009, he was director of the Academy’s Gallery. During his work at the Matica Srpska Gallery, Davidov dealt with Serbian art from the 17th to 19th centuries, notably churches and monasteries of the Serbian Orthodox Eparchies of Buda and Timisoara. He prepared the exhibitions: “Icons of Serbian Churches in Hungary” (Matica Srpska Gallery), “Icons of Serbian Zografs of the 18th Century” (Gallery of the Serbian Sciences and Arts), “Old Serbian Graphics” (in Zagreb and in extended form in the State Hermitage Museum in St Petersburg). Davidov also wrote the book “Ikone srpskih crkava u Mađarskoj” (“Icons of Serbian Churches in Hungary”), describing the hitherto unknown 190 icons of the 17th and 19th centuries, kept at the Museum of the Eparchy of Buda in Szentendre and village and town churches. In addition to the iconography of Serbian zografs of the 18th century, Davidov also examined Serbian graphics, particularly of the 18th century. His seminal work in this field is “Srpska grafika VIII veka” (“Serbian Graphics of the 18th Century”), published in 1978 by Matica Srpska. He also recorded and collected copperplates, which were compiled into the corpus “Serbian Copperplates of the 18th Century – Chalcographic Imprints from Authentic Artists’ Plates”. Matica Srpska published it in a limited print run of 35 sets. A special, accompanying publication with a catalogue was published in Serbian and German, titled “Serbische Kupferstiche des 18 Jahrhunderts”. Davidov was an ardent supporter of the restoration of Fruška gora monasteries, which suffered large-scale destruction by the Croatian Ustaša in the Second World War. He held a number of lectures on this topic, wrote articles and scenarios for documentaries which were censored. He published the book “Ogrešenja” (“Transgressions”), with documentary records about the Ustaša destruction of Fruška gora monasteries. At the Institute for Balkan Studies, Davidov led the project “Common and Specific in Artistic Expression of the Balkan Peoples from the 17th to 19th Century”. At the Institute, he organised three conferences and edited the conference proceedings: “Serbian Graphics of the 18th Century” (1986), “Monastery Šišatovac” (1989) and “Post-Byzantine Art in the Balkans” (2003). He published studies on Serbian art culture of the 18th century in the yearbook “Balcanica”. In the jubilee year of the Great Migration of the Serbs (1690–1990), he published a voluminous book “Spomenici Budimske Eparhije” (“Monuments of the Buda Eparchy”). Under his directorship, the Gallery of the Serbian Academy of Sciences and Arts mounted forty exhibitions with accompanying catalogues, of which Davidov edited twenty four. He authored the exhibition “Graphics of the Holy Mountain” and the catalogue, as well as the exhibition “Valuables of the Metropolitanate of Karlovci”. He edited “Sentandrejski zbornik SANU” (“Szentendre Collection of the Serbian Academy of Sciences and Arts”). His other books include: “Znamenja seoba” (“Omens of Migrations”), “Parusija” (“Parousia”), “Studije o srpskoj umetnosti XVIII veka” (“Studies on Serbian Art of the 18th Century”), “Srbi i Jerusalim” (“Serbs and Jerusalem”), “Gornja zemlja” (“Upper Land”), “Sentandreja srpske povesnice” (“Szentendre of Serbian History”), “Totalni genocid – Nezavisna Država Hrvatska” (Serbian edition), “Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945” (English edition). Davidov’s bibliography contains more than 200 entries. - [Mirjana Marinšek Nikolić](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/mirjana-marinsek-nikolic/) - Mirjana Marinšek Nikolić is a writer and visual artist. She graduated from Belgrade University and studied literature and art at Ohio University, USA. She defended her PhD thesis in mathematics and informatics at Belgrade University. She writes for the leading domestic and foreign journals in literature and art. Her literary opus includes essays, stories, travel accounts and novels. Fiction: “Putogledi“, book of essays, travel accounts and stories (Belgrade 2004) “Tri Fride“, novel (Belgrade 2006) “Tango za Evitu“, novel (Belgrade 2007) “Panonski triptih – Ogledi o Dobroviću, Krleži, Vazareliju“, essays (Belgrade 2009) “Snohvati o letenju”, essays and stories (Novi Sad 2011) “Taj mali bioskop u našim glavama“ – bildungsroman (Novi Sad 2012) “Mokambo“, novel (Belgrade 2014) Some of her prose works have been published in domestic and foreign anthologies. He books have been translated into German: “Dieses kleine kino in unseren köpfen“, English: “Mocambo”, Hungarian and French: “Image parlant“ (Paris 2013) and “Les visages d`une imagination solitaire“(Paris 2013). Ms Nikolić’s artistic work includes drawings, experimental film and multimedia projects. She has exhibited in a number of group and independent exhibitions and art festivals in the country and abroad. She is a member of the Serbian Association of Fine Arts (ULUS) and Association of Writers of Serbia (UKS). Ms Nikolić lives and works in Belgrade. - [Небойша Иваштанин](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/neboisa-ivastanin/) - Небойша П. Иваштанин, сербский писатель и дипломат, родился 13 июля 1946 года в селе Ламинце близ города Градишка (Босния и Герцеговина, Югославия). Окончил электротехнический факультет. Был послом Боснии и Герцеговины в России, директором представительства Сербской Республики в Москве. Опубликовал шесть книг стихов и книгу афоризмов (в том числе две – с параллельным текстом на сербском и русском языках). Член Союза писателей Республики Сербии, Союза писателей Сербской Республики, Московского клуба афористики, Белградского афористического круга. За литературную работу удостоен ряда значительных югославских премий. Публиковался во многих антологиях и панорамах разных литературных жанров. Его произведения переведены на несколько языков. - [Светислав Голич Стив](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/svetislav-golich-stiv/) - Светислав Голич Стив родился во Власотинце 1939 года, а скончался 2020 года. Он изучал французский язык и литературу. Работал в строительной компании „Напред“ из Белграда, переводчиком по франсцузкому и чешскому языках. В этой компании он провел один год в тогдашней Чехословакии, в Яблонец-над-Нисоу, и три года в Москве (Россия). Шесть лет работал преподавателем французкого языка в Жагубице (Сербия). Он опубликовал книги: „Где происходят стихи“, поэзия, Белград 1978; „Встреча на ладони“, поэзия, Москва 1995; „Искры, афоризми и предложения“, два издания: Жагубица 2001 и Белград 2013;“ Горячие ночи“, два выпуска: Жагубица 2002 и Белград 2005; „Поцелуй вулкана“, поэзия, Белград 2005; „Горячая улыбка“, поэзия, Белград 2008; „L’anthologie de la serbie contemporaine“ („Антология современной сербской поэзии“), двуязычное издание, сербский и французский, Белград 2012; „Пера Пашут“ – монодрама, Белград 2014; „У женщины кожа горит, пока она не заговорит“, пьеса, Белград, 2014; „Величайший секрет в мире“, мысли, Белград, 2015; „Ибикус“, роман, Белград, 2015; „Рассказы сердца“, 100 стихов о любви, Белград, 2016. - [Симо Стојановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/simo-stojanovic/) - [Невенка Сека Грчина](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/nevenka-seka-grcina/) - Невенка Сека Грчина објавила је књиге песама „Велико срце“ и „Обрадујте најдраже“. Објавила је, такође, већи број песама, прича, хуморески и афоризама у стручним листовима и часописима. - [Милена Милијана Ћосовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milena-milijana-cosovic/) - Милена Милијана Ћосовић, рођена 1988. године у Прњавору, Република Српска. Основну и средњу школу завршила у Прњавору. Завршила журналистику на Факултету политичких наука и српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Бањалуци. - [Олга Симеуновић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/olga-simeunovic/) - Олга Симеуновић, рођена је у Кленку 6. марта 1941. Основну школу и гимназију завршила у Београду и дипломирала на Одсеку за техничку физику Електротехничког факултета у Београду. Од 1982. живи у Канади. Објављивала песме у дневном листу „Политика“ и часописима за децу. Објавила збиркe песама „Свеска на коцке“ (Београд, 1994 – уредник и рецензент Љубивоје Ршумовић) и „Стаза“ (Београд, 2013). На трећем Сабору књижевних стваралаца из расејања јула 1998. одлуком жирија додељена јој је специјална награда за ову збирку. Учествовала на „Шумадијским метафорама“ 1997. и одлуком жирија њена песма „Као јато изгубљено“ нашла се међу тринаест одабраних. Њена песма „Прва љубав“ уврштена је у антологију духовитих и смешних песама за децу „Најсмешније песме“, коју је приредио Драгиша Јошић (Београд, 1997). Члан је Удружења књижевних стваралаца „Десанка Mаксимовић“ у Торонту, у Канади. - [Миодраг Мики Јекнић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/miodrag-miki-jeknic/) - Миодраг Мики Јекнић рођен је Београду 1954. године. У Београду завршио гимназију, Економски факултет, више пословних специјализација (у земљи и иностранству) и стекао звање магистра економских наука. Објавио више стручних и научно-истраживачких радова. Обављао стручне, одговорне и руководеће послове и дужности у привреди, банкарству и економији. Објавио књиге песама за децу: „Смоква у Београду“ (2013), „Порука животиња“ (2014), „Бела крила“ (2016), „Прамен среће“ (2017), „Сто песама за Максима“ (2018), „Нове песме за нове осмехе“ (2019). - [Тамара Ђедовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/tamara-djedovic/) - Тамара Ђедовић рођена је у Мостару 1940. године. Основну школу похађала у Мостару и Карловцу. Средњу школу завршила у Мостару. На Вишој педагошкој школи у Сарајеву завршила смер ликовне уметности, а студије књижевности дипломирала на Филолошком факултету у Београду. Поезију објављивала у листовима и часописима. Бави се и сликарством. Учествовала на више сликарских колонија. Посебно се бавила модним дизајном. Највећи део радног века провела је у Мостару из кога је 1994. године, због ратних недаћа, избегла у Београд. Тамара је одлучила да се у 2011. години врати у свој родни Мостар. - [Милица Опачић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milica-opacic/) - Милица Опачић рођена је у Београду 2002. године. Освојила бројне награде на међународним пијанистичким такмичењима. - [Момир Бркић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/momir-brkic/) - Момир Бркић је рођен 1951. године. Завршио је гимназију у Требињу и студирао новинарство на Факултету политичких наука у Београду. Био је секретар КУД-а „Васо Мискин Црни“ Требиње, спикер, новинар и уредник Радио Требиња, дописник више новина, а тренутно ради на месту управника Градског позоришта Требиње. Бавио се фотографијом и аматерским филмом, писао сценарије за аматерске филмове и текстове за позоришне представе. Као глумац, остварио је више запажених рола, а за улогу Јусуфа у „Хасанагиници“ Љубомира Симовића награђен је Златном маском на ФДАЈ у Требињу. Адаптирао је и режирао монодраму „Разговор са Гојом“, у којој је тумачио истоимени лик. Режирао је и бројне друге представе. Певао је у разним хоровима, свирао у Градском оркестру, а један од хобија му је и сликарство, за које је добио неколико награда. Објављивао је своје књижевне радове у више различитих књижевних часописа. - [Тамара Симић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/tamara-simic/) - Тамара Симић рођена је 1985. године у Травнику. Дипломирани је економиста. Посебно признање за књигу „Необична бајка“ добила је од принцезе Катарине Карађорђевић. Тамара такође илуструје своје књиге. Као млада нада српске књижевности придружила се пројекту „Млади долазе“ при Удружењу књижевника Србије и део је његове водеће структуре. Тамара Симић бави се и глумом. Играла је у филму „Ја сам из земље кестена“ (две улоге) и серији „Рестауратор“ у продукцији италијанске националне телевизијске куће RAI, као и у представи „Сан о Балкану“. Организатор избора за Мис Семберије и Републике Српске. - [Милица Радић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milica-radic/) - Милица Радић рођена је 1950. године у Бродцу код Бијељине. Основну школу похађала је у Бродцу и у Београду. Гимназију завршила у Скопљу, а Вишу педагошку школу у Београду и стекла звање наставника биологије. Свој радни вијек у просвјети провела је у више основних школа: ОШ „Ахмет Кобић“ Челић, ОШ „Вук Караџић“ Забрђе, и ОШ „Петар Кочић“ Бродац. У школама је најчешће водила еко-секције, Покрет горана и подмладак Црвеног крста. Прве стихове написала је у основној школи. Пјесме објављивала у новинама. Објавила књигу поезије за одрасле „У вихору осећања“, Бијељина, 2009. Њене пјесме су емитоване и на БН радију. Члан је Књижевног клуба „Јован Дучић“ Бијељина. Живи у Броцу. - [Војислав Новић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vojislav-novic/) - Војислав Новић рођен је 1939. године у Доњем Детлаку, Дервента. Пет разреда основне школе завршио у Календеровцима. Након прекида редовног школовања завршио вечерњу осмогодишњу школу у Сарајеву. Године 1962. ванредно завршио Прву гимназију у Сарајеву. Економски факултет уписао редовно 1964. године у Сарајеву, а дипломирао 1968. у Београду. Завршио трећи степен Економског факултета у Београду, на одсеку Међународни економски односи, и одбранио магистарски рад 1976. године. Од 1956. до 1962. године радио је у грађевинском предузећу „Враница“ Сарајево као грађевински радник. Године 1968. запослио се у ТИ „Укрина“ Дервента, на радно место референта за истраживање тржишта и економску пропаганду, а 1970. године прелази у Коксно-хемијски комбинат Лукавац, где ради као економиста у сектору за развој. За генералног директора текстилне индустрије „Укрина“ Дервента постављен је 1974. године. На дужност заменика председника Привредне банке Сарајево–Основне банке Добој, постављен 1978. године. За члана Пословодног одбора „Демос“ Дервента постављен 1982. године, а за генералног директора „Демоса“ 1990. године. Редовно пензионисан са 38 година радног стажа 2000. године. Живи у Дервенти. Објавио књиге: „За све је криво вријеме“, Свет књиге, Београд 2005; „Детлак село између двије ријеке“, Свет књиге, Београд 2008; „Немој куме тако“, Свет књиге, Београд 2009; „Сто година храма у Доњем Детлаку“, Бесједа, Бања Лука 2009; „Календеровци“, Свет књиге, Београд, 2011; „Од Бога се ушур не тражи“, Свет књиге, Београд, 2014; „Да се прича и памти“, Свет књиге, Београд, 2015; „Приче са Укрине“, Бања Лука, 2017; „Само ја знам“, Београд, 2018; „Колиба у крчевини“, Бања Лука, 2020; „Дочек“, Београд, 2023; „Дјеца без родитеља“, Београд, 2026. - [Станиша Тутњевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/stanisa-tutnjevic/) - Станиша Тутњевић рођен је 1942. године у Доњем Детлаку код Дервенте. Основну школу (1951–1955) завршио је у родном селу, осмогодишњу (1955–1958) у Дервенти, средњу економску (1958–1962) у Босанском Броду, Филозофски факултет – група Историја југословенских књижевности и српскохрватски језик (1962–1966) у Сарајеву. По одслужењу војног рока (1966–1967) радио је као стручни сарадник у Републичком секретаријату за образовање, науку, културу и физичку културу (1967–1973) и Републичкој заједници културе БиХ (1973–1975), а потом у Институту за језик и књижевност у Сарајеву. Након реорганизације ове установе у два мандата био je директор Института за књижевност. Докторирао је 1980. године, а у звање научног саветника изабран 1989. године. По избијању рата 1992. године прешао је у Институт за књижевност и уметност у Београду, где је радио до пензионисања 2009. године. Као гостујући професор од 1995. до 2010. године предавао је предмет Компаративно проучавање јужнословенских књижевности на Филозофском факултету у Бањој Луци. За дописног члана АНУРС изабран 2012, а за редовног 2018. године. Између осталог објавио следеће књиге: „Ради свога разговора. Огледи о приповједачима Босне“, Сарајево, 1972, стр. 282; „Отворене границе“, Сарајево, 1977, стр. 347; „Социјална проза у Босни и Херцеговини између два рата“, Сарајево, 1982, стр. 473; „Под истим углом. Студије о босанскохерцеговачкој књижевној прошлости“, Сарајево, 1984, стр. 254; „Књижевне кривице и освете. Осврт на књигу Књижевни живот Босне и Херцеговине између два рата М. Ризвића“, Сарајево, 1989, стр. 570; „Поезија између два рата. Прилози за историју књижевности Босне и Херцеговине“, Сарајево, 1991–1992, стр. 332; „Часопис као књижевни облик“, Београд, 1997, стр. 210; „Динамика српског књижевног простора“, Бања Лука, 2000, стр. 333; „Мостарски књижевни круг“, Београд, 2001, стр. 444; „Тачка ослонца“, Српско Сарајево, 2004, стр. 269; „Нато на Авали“, Бања Лука – Београд, 2001, стр. 142; „Национална свијест и књижевност Муслимана“, Београд, 2004, стр. 172; „Поетичка и поетолошка истраживања“, Београд, 2007, стр. 366; „Први српски алтернативни часопис. Мостарска ‘Мала Библиoтека’ и Пријеглед ‘Мале Библиотеке’“, Београд 2008, стр. 126; „Размеђа књижевних токова на Словенском југу“, Београд 2011, стр. 630. „Босански књижевни лонац. Развој и континуитет књижевности Босне и Херцеговине“, Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2013, стр. 209; „Српски културни наратив. Нацрт за садржај српског културног обрасца у свјетлу косовског насљеђа“, Свет књиге, Београд 2016, стр. 159; „Претварање Петра Кочића“, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“, а.д., Источно Сарајево 2017, стр. 267. „Андрићева слика Босне на размеђу поетике и идеологије“, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“, а.д., Источно Српско Сарајево 2019, стр. 533; „Лирска мисаоност Десанке Максимовић“, Свет књиге, Београд, 2020, стр. 234. - [Радован Радиновић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radovan-radinovic/) - Генерал Радован Радиновић рођен је 1939. у селу Грбавци, Подгорица, Црна Гора. У Подгорици је завршио гимназију, а Војну академију копнене војске 1959. године у Београду. У млађим годинама био је трупни официр, а потом истраживач у Институту за стратегијска истраживања и његов директор. Био је професор и начелник катедри високих војних школа, начелник одељења у Управи Генералштаба и начелник Управе у Савезном министарству одбране. Магистрирао је на Факултету политичких наука у Београду, а докторирао је у области методологије војнонаучних истраживања. Утемељењу и развоју те специфичне области у ЈНА дао је значајан допринос, посебно студијом „Метода ратне вештине“ (Београд, 1983). За ово дело добио је 1984. награду „22. децембар“, тадашње највише признање за допринос војној науци. Објавио је низ студија и прилога из области геополитике и геостратегије: „Балкан – могућност регионалног система безбедности“, „Нови светски поредак и политика обране СР Југославије“, „Руска геополитика на Балкану“, „Српски народ у новој геополитичкој стварности“, „Србија на мапи трансевропских стратешких коридора“, „Узроци, карактеристике и последице НАТО агресије на СР Југославију“, „Лажи о сарајевском ратишту“ и др. У одбрани српских војних руководилаца, у више наврата је пред Хашким трибуналом наступао у улози акредитованог војног експерта. У чин генерала унапређен је 1988, у звање редовног професора стратегије изабран је 1987, а превремено је пензионисан 1993. године у чину генерал-потпуковника. - [Ранко Билинац](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ranko-bilinac/) - [Томаш Ћоровић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/tomas-corovic/) - Томаш Ћоровић рођен је 1946. у Врточ Пољу код Шавника. Гимназију је учио у Никшићу, а Електротехнички факултет завршио у Београду 1971. По одслужењу војног рока ради у привреди. Почетком приватизације (1992) напушта место генералног директора друштвеног предузећа „Радиотон” из Београда и отвара породичну фирму „Темко” 1990. у Никшићу и Шавнику. У периоду 2002–2006. године председник је општине Шавник, као одборник Народне странке. У то време скупља историјску грађу о Дробњаку и почиње да се бави писањем. Књигу „Шавник из заборава“ објавио је 2007. (друго издање 2009). Књига завичајних прича „Ђе сам ја ово“ штампана је 2009. (друго издање 2014; треће, допуњено и дорађено издање 2021), монографија „Ћоровићи из Дробњака – породична хроника“ – 2016, и „Манастир Подмалинско“ и „Црква у Дробњаку“ – 2018. Књигу „Ко ме све није гласао“ објавио 2022. године. У сарадњи са другима приредио је за штампу књиге Чедомира Павића „С Пацифика на Скадарско блато“ (2016), Бохумила Боучека „Међу рањеним Црногорцима 1875–76“ (2019) и Митра Лопушине „Моја горка сјећања“ (2021). Живи између Београда и Подгорице. - [Саво Пујић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/savo-pujic/) - Саво Пујић је рођен 1932. године у Тодорићима код Требиња, умро 2019. године у Требињу. Основну школу је завршио у суседним Придворцима а осморазредну гимназију у Требињу. Студирао је српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву. На истом факултету је и магистрирао. Краће време је студирао славистику на Варшавском универзитету, а криптографији се обучавао у војној школи. Извесно време је предавао српски и француски језик у требињским школама, затим је радио као лектор и новинар на Радио Сарајеву, а непуне три деценије био је уредник и главни уредник у Заводу за уџбенике у Сарајеву. Од пензионисања живео у родном месту. Писањем се бавио од ране младости. Био је један од покретача и чланова прве редакције листа „Наши дани“. Радећи на уџбеницима, писао је више стручних радова о разним језичким питањима, а крајем шездесетих година прошлог века изашла су и прва издања његових правописних приручника „Правилно – неправилно“ (у коауторству са Ј. Вуковићем) и „Азбучна/Абецедна колона“. Поред осталог, покренуо је и уређивао библиотеку „Лингвистика – поетика“. Магистарски рад „Дистрибуција ијекавских варијација у бх. стандарднојезичком изразу“ објављен је 1975. године као прво издање Института за језик у Сарајеву. Двадесетак година се интензивно бавио сакупљањем и проучавањем херцеговачке пчеларске лексике и њеним упоређивањем са одговарајућим називима у осталим нашим говорима и другим словенским, па и неким несловенским језицима. Објавио је значајан број радова из те проблематике у научним публикацијама академија наука у Сарајеву, Београду, Љубљани и Загребу. За Српски дијалектолошки атлас обрадио је народне говоре у девет пунктова југоисточне Херцеговине (Пијесци у Дубравама, Горње Храсно, Кијев До на Бобанима, Седлари у Попову, Главска у Површи, Граб на Зупцима, Тодорићи у Требињском пољу, Плана код Билеће и Семијова у Врањским). У склопу тих истраживања, сакупљао је, пописивао и делимично објашњавао локална властита имена. Резултат те активности су студије „Поријекло имена требињских насеља“ (Требиње 2003), „Ономастика Површи требињске“ (Београд 2005) и „Ономастика Придвораца требињских“ (Београд, 2009). Уз то сакупио је и обрадио терминологију наводњавања у Требињском пољу (Ниш 2009) и описао стари натапни систем на Требишњиици (Ниш 2009). - [Ратко Ш. Бабић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ratko-s-babic/) - Ратко Ш. Бабић рођен је у селу Трновица, задња пошта Плана – Херцеговина, 5. априла 1939. (1940) године, од мајке Данице (1914–1982), рођене Сворцан и оца Шћепана (1907–1977). Нижу гимназију завршио у Сечњу, Економску школу у Зрењанину, Економски факултет и последипломске студије (није бранио магистарски рад) у Београду. Завршио је Школу пешадијских резервних официра (18. класа) у Билећи и Куманову – имао чин резервног капетана 1. класе у ЈНА. Био члан Савеза комуниста Југославије од 21. јануара 1957. до расформирања. Радни век почео је у Пословном савезу земљорадничких задруга у Панчеву, као млађи комерцијални референт; а потом као секретар П.П.З. „27. јули” у Сечњу 1959/60. У Машинском-електротехничком школском центру у Зрењанину провео је десет година као: стручни учитељ, наставник, професор. Предавао је Предвојничку обуку, Политичку економију, Организацију предузећа и производње. Двадесет осам година провео је у привреди као руководилац и инокосни пословодни орган: – Фабрика котлова и радијатора „Радијатор” Зрењанин (директор комерцијалног сектора); – У Монтажно-пројектној производној организацији „Јанко Лисјак”, Београд (помоћник генералног директора и директор Радне заједнице заједничких стручних послова); – У радној организацији „Таково” Београд (директор); – У трговинском предузећу „Звездара” Београд (директор Радне заједнице стручних послова); – Седам година радио у СССР-у / Русији – на пројектима у Киришију, Лењинграду, Москви, Тјумену, Сургуту – директор пословне јединице „Јанко Лисјак” – као кооперанти „Интерекспорта” Београд – Москва. - [Недељко Неђо Шиповац](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/nedeljko-nedjo-sipovac/) - Недељко Неђо Шиповац (Мостар, 1938 – Београд, 2010). Југословенске књижевности и историју филозофије студирао на филозофским факултетима у Загребу, Љубљани и Сарајеву, где је дипломирао 1962. године. Радни век провео на пословима у области културе, углавном у Сарајеву. Рат га је затекао на дужности директора Музеја књижевности и позоришне умјетности Босне и Херцеговине. У почетку оружаних сукоба 1992. године нашао се на јахоринско-романијском подручју, где је неко време уредник СРНЕ – Српске новинске агенције, а затим директор Националне библиотеке Републике Српске на Палама. Аутор преко 30 књига прозе, есеја, поезије, путописа, драма, међу којима и седам романа, од којих се нарочито истиче романескна трилогија о 1941. у Херцеговини. Огледао се и у филмској и позоришној уметности, на радио и ТВ сценарију, документарном и играном драматуршком захвату. Превођен је на више језика, добитник низа признања. Редован члан Академије наука и умјетности Републике Српске. - [Саво Т. Самарџић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/savo-t-samardzic/) - Саво Томов Самарџић рођен 1934. године у селу Џинова Махала, општина Невесиње. Умро 2020. године. По завршетку основне школе, уписује се 1949. године на припремни учитељски течај у Широком Бријегу, који завршава 1951. Школовање је наставио у Војној индустријској школи у Београду, коју завршава 1954. године и добија звање квалификованог радника металске струке ,,ручни алатничар”. У јулу 1954. запошљава се у предузеће „Соко“ Мостар, где ради до одласка на одслужење војног рока 1955. године. По одслужењу војног рока у априлу 1957. године ради у Требињу краће време и поново се запошљава у „Соко“ Мостар. Године 1961. жени се учитељицом Светланом Зечевић са којом има двоје деце: сина Дражена, рођеног 1962. и ћерку Наташу, рођену 1971. Године 1963. уписује се на Mашински факултет у Мостару и завршава га 1968. године. Поново се запошљава у „Соко“ Мостар. Године 1970. борави у Лондону на специјализацији. Након специјализације ради на стручним и руководећим пословима. Године 1980. боравио је у Румунији у фабрици авиона IAV у Крајови, на челу групе стручњака, као техничка помоћ Југославије ваздухопловној индустрији Румуније, са којом је Југославија у кооперацији производила борбени авион ,,Орао“. Од 1980. до 1992. обављао је разне директорске дужности укључујући и функцију техничког директора Фабрике авиона „Соко“ Мостар. Одликован је орденом рада са златним вијенцем, а за рад у области проналазаштва добио је више признања, а најзапаженије је сребрна плакета Скупштине Босне и Херцеговине. Као ванредни професор предавао је у Средњој техничкој школи ваздухопловног смера у Мостару. Написао је књигу „Технологија израде авиона“. Због ратних догађања у априлу 1992. године напушта Мостар и одлази у Панчево где се запошљава у Фабрику авиона ,,Утва”, а године 1995. одлази у пензију. - [Драгомир Милан Бошњак](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dragomir-milan-bosnjak/) - Драгомир Милан Бошњак рођен у Безују, у Пиви, 1956. године. Основно образовање стиче у Безују, Никшићу и Подгорици, где завршава гимназију и Економски факултет 1979. године. Објавио више радова из области пословне политике предузећа. Ожењен Марином из Никшића и има сина Слободана. Живи и ради у Београду од 1981. године. - [Велибор Чворо](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/velibor-cvoro/) - Велибор Чворо рођен у Панчеву 1948. године. Основну школу је завршио у Качареву код Панчева, потом гимназију и Правни факултет у Београду 1973. године, а затим положио правосудни испит 1976. године, од када се професионално бави адвокатуром. Магистирирао на Правном факултету у Београду 2008. Живи и ради у Београду од 1962. године. Ожењен је Александром из Лесковца и има ћерку Мирославу и сина Предрага. - [Симо Пургић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/simo-purgic/) - Симо Пургић рођен је 1947. године у Бијелом Бучју код Травника. Школу ученика у привреди завршио је у Травнику, а Вишу металску школу у Новом Травнику. Ванредно је студирао на Правном факултету у Сарајеву. Објавио је књиге: „Прича о агресору“ (Нови Сад, 1999), „Босанске душе под скандинавским небом“ (Нови Сад, 2003), „Све је мање добрих људи“ (Нови Сад, 2005), „Записи Јефимије Обрадове“ (Београд, 2007), „Травничке свјетиљке“ (Београд, 2009), „Књига мудрости и глупости“ (Београд 2011), „Питома долина Лашва Брод“ (Београд 2012), „Приче из Новог Травника“ (2014). Симо Пургић живи у Данској. - [Сретен Јаковљевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/sreten-jakovljevic/) - Сретен Јаковљевић рођен је 1950. у селу Бијела код Коњица. Основну школу завршио је у родном селу, средњу у Коњицу, а Факултет политичких наука у Сарајеву. Новинарством се бави од 1976. године. Први текст објавио је у листу младих БиХ „Наши дани“ у Сарајеву. Био је сарадник и члан редакције листа „Трећи март“ у Коњицу. По преласку у Београд, од 1985. до 2000. године, био је шеф Информативне службе фабрике „21. мај“ из Раковице, а потом директор штампарије (графичко-издавачког предузећа „ДМБ Графика“ у Београду). Члан је Удружења новинара Србије од 1985. године. Објавио је књигу „Отргнути од заборава“ 1991. године, више радова у стручним часописима и књигама, као и два научна рада у САНУ. Био је председник СКПД „Просвјета“ у Коњицу. Уредник је локалног листа који се објављивао под називима „Раковичке новине“, „Наше новине“, „Чукарица Раковица“. Сарађивао је у више дневних листова у Београду. Сувласник је породичне фирме „Локал прес“ која издаје лист „Наша Раковица“. - [Томислав Даниловић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/tomislav-danilovic/) - Томислав Даниловић је рођен 1935. године у Пријевору (Чачак). Завршио је гимназију у Чачку и Српску православну богословију у Призрену. Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1958. године, на којем је 1975. године магистрирао на тему „Уговорна казна због задоцњења“, а октобра 1980. године одбранио докторску дисертацију на тему „Клаузуле о искључењу и ограничењу (ублажавању) уговорне одговорности“. У току дугогодишњег радног ангажовања (преко 53 године), обављао је послове из делокруга државне управе од општине до Федерације, вршио правосудну и правобранилачку функцију, обављао послове предавача-сарадника за предмет Облигационо право на Правном факултету у Крагујевцу; а у привреди – послове правне превентиве и индустријске својине и заступања. Последњих двадесет година обавља адвокатску делатност. Активно је учествовао у више стручних, радних, међуресорних тимова на припреми законских пројеката и на изради системских закона у области друштвено-економских промена (Закон о предузећима, Закон о страним улагањима, Закон о привредним друштвима, Закон о хартијама од вредности и др.). Стечено правно искуство непосредном применом права из основа учешћа у припреми бројних уговора, посебно уговора са страним елементом, као и из основа учешћа у решавању великог броја спорова и других правних предмета из свих области права, у улози судије, правобраниоца, адвоката и правног консултанта, уз упоредно ангажовање на пословима законодавних активности, сумирао је и објавио у више књига, у више десетина домаћих и страних стручних часописа, листова и посебних публикација. Самостално приредио једну књигу и једну књигу-синопсис, а као коаутор – четири књиге коментара и приручника за примену права у области организовања и пословања предузећа свих облика својине, организационог и својинског и организационог преструктурирања и управљања из основа рада и капитала, и преко две стотине научних и стручних радова, расправа и чланака из области грађанског, привредног, радног, а посебно облигационог права и права индустријске својине (нарочито заштите права на жиг, ауторства и лиценци). Рецензирао шест књига, коментара закона и приручника из области примене имовинског и радног права и права становања. Добитник је ордена Светог Саве другог степена и више друштвених признања и награда за дугогодишњи рад и стручно ангажовање. - [Вељко Д. Антуновић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/veljko-d-antunovic/) - Вељко Д. Антуновић рођен је 1940. године у селу Велике Стјењани, у западном делу Босанске крајине. Завршио средњу војну школу у Сарајеву и Војну академију у Београду 1964. године. Специјализацију за род – Оклопне и механизоване јединице – завршио је у Бања Луци. Завршио и Школу усавршавања официра у свом раду 1969. године у Бања Луци као други у рангу. Командно-штабну академију завршио у Београду 1974, као први у рангу, а затим и Школу народне одбране (Ратна школа) 1983. године као први у рангу. Поред школовања на војним академијама ванредно је дипломирао на групи – Историја и географија, на Филозофском факултету. У току службе обављао све командне дужности од командира тенковског вода до команданта корпуса. Службовао је у Крању, Скопљу, Бања Луци, Пожаревцу, Београду и Крагујевцу. Ванредно је унапређен у чин мајора 1976. године. У чин генерал-мајора произведен је 1992. године, а пензионисан 1994. године као командант Крагујевачког корпуса. За успешно руковођење и командовање одликован је са шест одликовања високог ранга. - [Миле Станић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/mile-stanic/) - Миле Станић рођен је 1953. године у селу Бараћи, општина Мркоњић Град (БиХ), где је завршио основну школу, а гимназију друштвено-језичког смера у Земуну. Дипломирао је на Групи за општу и националну историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. После студија радио је у више београдских основних и средњих школа, а од 1983. до 2020. године у сталном је радном односу у Архиву САНУ. У свом дугогодишњем раду у архивској струци, прошао је кроз све фазе стручног усавршавања и напредовања – завршио је архивистички стручни течај у Архиву Србије и стекао звање архивисте, потом вишег архивисте, а 2011. године, и највише звање архивског саветника. Дужи низ година радио је као заменик управника Архива САНУ. У Архиву САНУ радио је на сложеним архивистичким пословима – на преузимању архивске грађе и заоставштина од појединаца, уносу података у Књигу пријема архивске грађе, вршио стручни одабир архивске грађе за конзервацију, радио на сређивању и обради архивске грађе, изради информативних средстава – аналитичког и сумарног инвентара, регеста и пописа предмета. Обрадио је већи број личних фондова и израдио информативна средства о архивској грађи из заоставштина Михаила Ристића, Виктора Новака, Светислава Предића, Илије Гарашанина, Тодора Стефановића Виловског, архимандрита Нићифора Дучића, Андре Николића, Слободана Јовановића, Љубице Марић, Богдана Поповића, Богдана Љ. Поповића, Божидара Ковачевића, Бранка (Бране) Миљковића. Миле Станић је средио и обрадио и бројна документа из различитих збирки Архива САНУ попут записника о изјавама (саслушањима) српских избеглица, документа о поступцима изручења Андрије Артуковића, документа о Сими Марковићу, затим писма и песме Јуре Каштелана, писма Милана Беговића Браниславу Војиновићу, грађу о усташама и усташком покрету као и досијеа преминулих чланова САНУ. Миле Станић, као врстан историчар, бави се историјом Срба у 19. и првој половини 20. века, а посебно објављивањем архивске грађе из тог периода. Учествовао је на више научних скупова, а радови су му објављивани у стручним публикацијама и историјским часописима. Израдио је енциклопедијске јединице – о Архиву САНУ (за Енциклопедију српске историографије и Српску енциклопедију) и око 80 биографија за Српски биографски речник. Библиографија објављених радова Милета Станића: 1987–1988. „Два писма Војислава Илића Михаилу Г. Ристићу“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. LIII и LIV. 1989. „Писма Бранислава Нушића Михаилу Г. Ристићу“, Историјски гласник, св. 1–2. 1989–1990. „Петар Кочић у извештају Српске мушке гимназије у Скопљу“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. LV и LVI. 1991. „Наративни извори о Балканским ратовима у Архиву САНУ“, Први балкански рат. Научни скуп. Одељење историјских наука, књ. LX, књ. 19. 1992. „Три Нушићева писма из Приштине“, Гласник Баштина, св. 3. 1994. „Илустративни материјал из јужне Србије у заоставштини Феликса Каница у Архиву САНУ“, Лесковачки зборник XXXIV. „Библиографија Љубомира Дурковића–Јакшића“, Археографски прилози 16. 1997. „Грађа о српским школама на подручју Скопског конзулата 1905. године“, Споменик CXXXVI, Одељење историјских наука, књ. 10. „Југоисточна Србија у Дневнику Милана Ђ. Милићевића од 1877. до 1885. године“, Лесковачки зборник XXXVII. 1998. „Писма Лује Војновића Љубомиру Дурковићу“, Свеске Матице српске, 34. Грађа и прилози за културну и друштвену историју. Серија друштвених наука, св. 9. 1999. „Водич кроз Архив Друштва србске словесности (1842, 1845–1864)“, коауторска књига са Славицом Илић. „Михаило Г. Ристић: Свештеници са којима сам радио“, Вардарски зборник, 1. 2000. „О обнови манастира Раче у време прве владавине кнеза Милоша“, Рачански зборник, 5. „Заоставштина Михаила Г. Ристића у Архиву САНУ у Београду“, Архивска грађа као извор за историју, Међународни научни скуп. 2001. Доживљаји и успомене, казивања Петра Иванишевића, Приредио за штампу с академиком Василијем Крестићем. 2002. „Прогон српских свештеника у Босни 1914. године“, Зборник за историју Босне и Херцеговине, 3. 2003. „Успомене на митрополите с којима сам радио Михаила Г. Ристића“, Вардарски зборник, 2. „Коста Протић о Русима“, Мешовита грађа – Miscellanea, бр. 21. 2004. „Непознате песме Анђелка Крстића“, Вардарски зборник, 3. „Прилози биографији и библиографији Стојана Бошковића“, „Ресава (Горња и Доња) у историји, науци, књижевности и уметности“. Дани српског духовног преображења. Научни скуп. 2005. „Станојло Димитријевић, приповедач и уредник „Српског Косова”, Ресава (Горња и Доња) у историји, науци, књижевности и уметности. Дани српског духовног преображења. Научни скуп. „Реаговања на именовање Пантелије Срећковића за академика“, Митолошки зборник, 14. Извршио стручну редакцију код објављивања дела Драгослава Страњаковића, „Илија Гарашанин“. 2006. „О путовању Михаила Г. Ристића по Битољском вилајету 1899–1901. године“, Вардарски зборник, 5. 2007. „Манасија у песмама и прози јеромонаха Митрофана Матића“, Дани српског духовног преображења. Научни скуп. „Манастир Манасија (Ресава) у виђењима историјских и књижевних извора, путописаца, картографа и песника XIX–XXI века“. 2008. „Мишљење Турака о Србима“, Вардарски зборник, 6. „Белешка Јована Мишковића о Манасији и о фресци деспота Стефана Лазаревића“, „Деспот Стефан и његова Манасија“. Дани српског духовног преображења. Научни скуп. 2009. „Римокатолички клер у усташком покрету по белешкама Виктора Новака за Magnum Crimen“, Зборник о Србима у Хрватској, 7. „Страдања свештеника Захумско-херцеговачке епархије у Првом светском рату“, Зборник за историју Босне и Херцеговине, 6. „Деспот Стефан Лазаревић у преписци Илариона Руварца“, „Деспот Стефан Лазаревић у науци, историји, књижевности и уметности“. Дани српског духовног преображења. Научни скуп. 2010. „Библиографија часописа „Српска школа”, Вардарски зборник, 7. Књига: „Грађа о именовању првих чланова Српске краљевске академије“. 2011. „Записници седница Друштва српске словесности 1842–1863“, књига с академиком Василијем Ђ. Крестићем. „Радови Василија Ђерића о Старој Србији и Маћедонији“, Вардарски зборник, 8. 2012. „Предлог о отварању српских конзулата у Призрену и Велесу“, Вардарски зборник, 9. „Друштво српске словесности и Хрвати“, Глас CDXX, Одељење историјских наука, књ. 16. „Списак Хрвата и муслимана који су учествовали у убијању Срба у Мостару и околини“, Зборник за историју Босне и Херцеговине, 7. Приредио за штампу „Пљевља и манастир Света Тројица: (борба против расрбљивања до ослобођења од Турака 1912. године)“, дело Љубомира Дурковића Јакшића. 2013. „Милан Будимир и Српска академија наука и уметности – прилог био-библиографским истраживањима“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 79. 2015. Књига: „Митрополит Ђорђе Николајевић и први попис православних Срба (мркоњићградски и герзовачки протопрезвитерат)“. „Извештај Арсенија Шијаковића из 1879“, Вардарски зборник, 10. „Младост једног поколења (успомене 1880–1920“; Дневник од године 1914. до 1918“, Николе Стојановића. Приредио за штампу М. Станић. „Преписка Јована Цвијића“, (коауторски са академиком Видојком Јовићем) у: „Јован Цвијић живот, дело, време – поводом 150 година од рођења“. 2016. „Дебарско-велешко епархија у извештајима њеног секретара 1901–1902“, Вардарски зборник, 11. 2017. „Водич кроз Архив Српског ученог друштва 1864–1892“. књига с академиком Василијем Ђ. Крестићем и Драгославом Опсеницом. „Први статут Друштва ‘Светог Саве’“, Братство XXI. „Добротвор митрополит Ђорђе Николајевић“, Даница, српски народни илустровани календар за 2017. 2018. „Преписка Стојана Новаковића у Архиву САНУ“, „Стојан Новаковић поводом стоседамдесет пет година од рођења“, Научни скупови, књ. CLXXII, Председништво, књ. 11. „Терор и злочини Аустроугарске над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918“, Гласник удружења архивских радника Републике Српске, 10. „Библиотека Друштва „Светог Саве”, Братство XXII. 2021. „Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа ‘Српска зора’“. 2024. „Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918“. - [Љубо Церовина](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ljubo-cerovina/) - Љубо Церовина рођен је 1925. године у Влаховићима, срез Љубиње, Херцеговина. Официр је Југословенске народне армије у пензији. Учесник Народноослободилачког рата од 1941. године, а у Југословенској народној армији од 1943. године. У рату био у бригадама Двадесетдевете херцеговачке дивизије, прешавши њихов ратни пут од Црне Горе, преко Херцеговине, Босне, Хрватске, Словеније до Караванки (граница Словеније и Аустрије). Завршио Војну академију, род артиљерија, у Совјетском Савезу и Вишу апликациону школу у земљи. Као официр после рата службовао на Широком Бријегу, у Чапљини, Дубровнику, Требињу, Даниловграду, Београду. Сарађивао у војностручном часопису „Војни гласник”, обрадом стручне тематике рода артиљерије. Објавио књигу о братству Церовина, под насловом „Церовине из Влаховића код Љубиња“ (2006), са жељом да се сазнања о прецима оставе потомству. Објавио, такође, и књигу „Страдање и херојство српског народа кроз вијекове“ (Београд 2013) са идејом да се та страдања истинито презентују. - [Милош Лазић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milos-lazic/) - [Вељко Марић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/veljko-maric/) - [Милош Окука](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milos-okuka/) - Милош Окука, проф. др., филолог. Рођен 2. августа 1944. у селу Порија (Улог) у подножју Морина. Основну школу похађао у Улогу и Љубушком, учитељску школу и Филозофски факултет у Сарајеву. По завршетку студија изабран за асистента на Одсјеку за јужнословенске језике Филозофског факултета у Сарајеву. Магистрирао 1983, докторирао 1988, кад је постао доцент. За редовног професора изабран 1998. Био је лектор и гостујући професор на више њемачких и аустријских универзитета. Од 1992. до пензионисања 2009. предавао на Универзитету у Минхену. Живи у Минхену. Аутор је многих радова из дијалектологије, историје књижевног језика, стандардологије, литературе и културе, те књига: „Sava Mrkaljals Reformator der serbischen Kyrilliza“ (München, 1975), „Govor Rame“ (Sarajevo, 1983), „Jezik i politika“ (Sarajevo, 1983), „Priče o oblicima riječi“ (Sarajevo, 1984), „U Vukovo doba“ (Sarajevo, 1987), „Ogledi o našem književnom jeziku“ (Nikšić, 1990), „A Bibliography of Recent Literaturе on Macedonian, Serbo-Croatian, and Slovene Language“ (München, 1990, сa R. L. Lencekom), „Eine Sprache – viele Erben“ (Klagenfurt, 1998), „Bosnien-Herzegowina vor 100 Jahren in Wort und Bild. Bosna i Hercegovina prije 100 godina u riječi i slici. Bosnia and Herzegovina 100 Years Аgo in Word and Pictures“ (München – Sarajevo – Banja Luka, 1999, сa Mehom Šoše), „Deutsch-serbische Kulturbeziehungen im Spiegel des Volksliedes“ (Hamburg, 2003), „Srpski na kriznom putu“ (Istočno Sarajevo, 2006), „Srpski dijalekti“ (Zagreb, 2008), „Сало дебелога јера либо азбукопротрес Саве Мркаља у старом и новом руху“ (Загреб, 2010), „У вртлогу Матице“ (Загреб, 1914), „Ономастика Доњег Борча“ (Минхен – Бања Лука, 2015, рукопис). Коаутор и приређивач књига „Književni jezik u Bosni i Hercegovini od Vuka Karadžića do kraja austrougarske vladavine“ (München, 1991, сa Lj. Stančić), „Das zerrissene Herz. Reisen durch Bosnien-Herzegowina 1530-1993“ (München, 1994, сa P. Rehder), „Traumreisen und Grenzermessungen. Reisende aus fünf Jahrhunderten über Slovenien“ (Klagenfurt, 1994, сa K.D. Olofom), „Добра земљо шапни кроз згњечене влати. Српска књижевност Босне и Херцеговине од Љубавића до данас“ (Бања Лука – Београд, 2001), „Lexikon der Sprachen des europäischen Ostens“ (Klagenfurt, 2002), „Terra Bosna“ (Klagenfurt, 2002, са G. Fischerom), „Hrvatska književnost Bosne i Hercegovine od XV. stoljeća do danas. Antologija poezije i proze“ (Sarajevo, 2002/2003), „Germano-Slavistische Beiträge“ (сa U. Schweierom, München, 2004), „Hrvatska književnost Bosne i Hercegovine koncem 19. i početkom 20. stoljeća“ (Sarajevo, 2005), „Slawonien“ (Klagenfurt, 2005, сa G. Fischerom), „Kvarner“ (Klagenfurt, 2006, сa G. Fischerom), „Појања и казивања у скрбна и бесудна времена. Књижевнојезичка баштина босанских и херцеговачких Срба под турском влашћу“ (Источно Сарајево, 2007), „Mostar“ (Klagenfurt, 2006, сa G. Fischerom), „Vojvodina“ (Klagenfurt, 2009, сa Gerom Fischerom), „Bačka“ (Klagenfurt, 2010, сa D. Zabarahom), „Banat“ (Klagenfurt, 2010, сa D. Zabarahom), Ivo Andrić, „Lyrik und lyrische Prosa. Ex Ponto“ (Klagenfurt, 2012), „Niš“ (Klagenfurt, 2012, сa D. Zabarahom), „An den Anfängen der serbischen Philologie“ (сa G. Ilić Marković, A. Kretschmer), Frankfurt/M–Bruxelles–New York–Oxford–Wien, 2012). За научни рад добио је награду Града Сарајева 1985, награду „Сава Мркаљ“ СКД „Просвјета“ из Загреба 2014. и награду Павла и Mилке Ивић 2014. - [Никола Лакета](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/nikola-laketa/) - Никола Лакета, проф., историчар. Рођен је 18. децембра 1949. у селу Плужинама (Невесиње) надомак Морина. Основну школу и гимназију завршио у Невесињу 1969. Дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву на групи историја 1974. Као професор историје радио у гимназији „Алекса Шантић” у Невесињу од 1974. до 1985, затим у Металској школи у Зеници од 1985. до 1992. Од 1997. живи и ради у Аустралији. Бави се проучавањем сеоба и етничких промјена на Балкану и поријеклом српских породица. Пише за новинске и електронске портале. - [Драго Делић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/drago-delic/) - Драго Делић рођен је 1959. године у Томашеву код Бијелог Поља. Завршио је гимназију у Бијелом Пољу, Факултет политичких наука у Београду и магистарске студије на Правном факултету у Београду, међународно-правни смер. Био је новинар, уредник и главни и одговорни уредник економског листа „Привредни преглед”, заменик главног уредника „Трговинског гласника”, сарадник ТВ Б92, „Блица”, „Грађанина”, „Статуса”, „Данаса”, „Вечерњих Новости”, НИН-а. Радио као асистент на Универзитету БК у Београду, аутор је документарних репортажа о почецима приватизације у Србији „Приватизација није баук” на ТВ Б92 и већег броја прилога и извештаја из привреде и финансија. Аутор је преко 50 публикација из области привреде, банкарства и сарадње са светом, манифестације „Етнобренд године” и коаутор престижне награде „Најбоље из Србије”. Објавио: „Портрети највећих српских индустријалаца”, Београд 2017; „Портрети највећих српских индустријалаца, књига друга”, 2020; „Српски Руси, један век руске емиграције у Србији”, 2023; „Портрети највећих српских индустријалаца, књига трећа” / The Portraits of the Greatest Serbian Industrialists, Book Three”, 2025. Бави се проучавањем међународних односа, економске историје Србије, индустријског и културног наслеђа. Живи и ради у Београду. - [Милена Тепавчевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milena-tepavcevic/) - [Мићо Станишић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/mico-stanisic/) - Мићо Станишић рођен је 1954. у селу Понор, општина Пале. Економску школу и Школу унутрашњих послова завршио у Сарајеву. Дипломирао на Правном факултету у Сарајеву. У Републичком секретаријату унутрашњих послова БиХ радио од 1973. до 1984. када прелази у Штаб за организацију и обезбеђење Олимпијских игара, а затим за директора Трговинско-продајног центра. Године 1991. именован за секретара Секретаријата унутрашњих послова града Сарајева, а у јануару 1992. за специјалног саветника министра унутрашњих послова БиХ. Био је први министар унутрашњих послова Републике Српске – од марта 1992. до јануара 1993, и поново од краја 1993. до краја 1994. Мићо Станишић се бавио џудоом и учествовао на бројним домаћим и међународним такмичењима – мајстор је црног појаса „четврти дан“. Процесуиран је у Хашком трибуналу. - [Славица Гароња](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/slavica-garonja/) - Славица Гароња (Радованац) рођена је 1957. у Земуну, одрасла и школовала се (углавном) на Дорћолу. Отац Обрад Гароња (Растичево код Купреса, Босна и Херцеговина, 1933–2010) и мајка Драгица, рођена Ћурчија (Крушево код Славонске Пожеге, Хрватска, 1936), засновали су брачну заједницу у Београду. Све нивое студија (основне, магистарске, докторат) завршила на Филолошком факултету у Београду. Докторирала са темом: „Мотиви и репертоар српске народне лирске и лирско-епске поезије Војне Крајине и Славоније у записима 18. 19. и 20. века“ (2004). Професор универзитета и књижевница. Бави се усменом књижевношћу (фолклористиком), књижевношћу Срба из Хрватске, књижевношћу коју пишу жене (родним студијама), књижевном критиком и белетристиком. Објавила је и приредила више књига из народне књижевности: „Народне песме Славонске границе“ (1987), „Антологија српске народне лирско-епске поезије“ (2000), „Српско усмено поетско наслеђе Војне Крајине у записима 18. 19 и 20. века“ (2008), „Од Цариграда до Будима“ (2014). Приредила: Милан Обрадовић, „Српске народне пјесме из Западне Славоније“ (1995); С. Милеуснић, „Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге“ (1998), Никола Беговић, „Српске народне пјесме из Лике и Баније 1885“ (2001 – фототипски); Ђорђе Рајковић, „Српске народне песме из Славоније 1869“ (2003 – фототипски), Спиридон Јовић, „Етнографска слика Славонске војне границе 1835“ (репринт, 2004), као и монографију „Српска књижевна Крајина: од баштине до егзодуса“ (2015, награда „Сава Мркаљ“). Из родних студија објавила је следеће књиге: „Жена у српској књижевности“ (2010), „Жене говоре“ (2013), „Жена и идеологија“ (2017). Приредила две антологије женске приповетке: „Врт Тајни (српска женска приповетка до 1950)“ и „Врт Наде: српска женска приповетка од 1950. до данас“. Из белетристике пише романе, приповетке и поезију. Романи: „Под Месечевим луком“ (1992, ново издање, СКЗ 2018); „Повратак у Аркадију“ (2014, награда „Печат времена“); збирке приповедака: „Девета кућа“ (1994); „Изидина копча“ (2013, најужи избор за Андрићеву награду). Збирке песама: „Исповедање тишине“ (1996); „Мој предак је дрво“ (2007). Добитница је награда: Печат времена (2015), „Сава Мркаљ“ (2016) и Златни беочуг КПЗ Београда (2018). Предаје као ванредни професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (предмети: Усмена књижевност и поетика усмених жанрова; изборни курсеви: Књижевна баштина Срба у Хрватској, Путопис у српској књижевности. На мастеру: Жена у српској књижевности (историја и теорија рода), а на докторским студијама држи курс Историја религије и фолклористика. Живи и ствара на Новом Београду. - [Коча Говедарица](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/koca-govedarica/) - [Милош Марковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milos-markovic/) - [Винко Пандуревић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vinko-pandurevic/) - Винко Пандуревић, доктор социолошких наука, генерал-потпуковник у пензији, рођен 1959. године, у Јасику, Соколац, РС, БиХ. Гимназију је завршио у Сокоцу. Војну академију копнене војске завршио је 1982, Командно-штабну школу копнене војске 1996, Школу националне одбране Војске Југославије 1998. године у Београду. Магистрирао 1989. на Факултету за социологију, политичке науке и новинарство у Љубљани, на тему „Друштвено-еколошка криза и начин производње“, а докторирао 1998. на Филозофском факултету у Српском Сарајеву, на тему „Основна социолошка обиљежја Војске Републике Српске“. Обављао различите командирске и командне дужности у ЈНА, ВРС и Војсци Југославије. Као припадник ЈНА учествовао у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ: у Словенији (Љубљана), Хрватској (на подручју Дубровника и западне Славоније) и БиХ (на подручју Вишеграда). Као припадник ВРС учествовао је у рату у БиХ од маја 1992. до децембра 1995. Током рата у ВРС обављао је важне оперативне, штабне и командне дужности. Након рата обављао је дужност заменика начелника ГШ ВРС, дужност нечелника Центра за војностратешке студије и истраживања и дужност саветника председника РС. Бави се војним, геостратегијским и геополитичким анализама савремених кретања и односа у свету. Објавио је велики број стручних и научних анализа стратегија националне безбедности водећих светских држава и њихових реперкусија на геополитичке промене на Балкану. Радио је више година као доцент и ванредни професор на Факултету за пословне студије и право Универзитета Унион „Никола Тесла“ у Београду. Објавио десетине радова у зборницима и научним часописима. Важније публикације: „Социјална екологија“, Зворник 1996; „Социологија војске“, Српско Сарајево 1999; „Основи доктрине одбране Републике Српске“, Београд 1999; „Национални интереси као исходиште војне доктрине“, Београд 2000; „Рат у Босни и Херцеговини и паравојне формације“, Београд 2004; „Срби у Босни и Херцеговини од декларације до конституције“, Београд, 2012; „Рат у БиХ и стварање ВРС“, 2015; „Живот се брани истином“, Зворник, 2016; „Нови хладни рат и Србија“, Београд, 2018; „Хашка подморница“, Београд, 2020; „Нова балканизација српских земаља“, Београд, 2021; „Етноцентричност друштвених структура на постјугословенском простору – пример Босне и Херцеговине“, Београд, 2022; „Моћ и сила у креирању светског поретка“, Београд, 2023; „Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови“, Београд, 2024, „Нови хладни рат и друге вруће теме : изабрани радови и геополитички есеји“, Београд, 2026. Хашки трибунал га је оптужио за злочине на подручју Сребренице и Зворника у јулу 1995. године, као команданта Зворничке бригаде, и осудио га на тринаест година затвора „за помагање убистава и прогон” Муслимана са подручја Сребренице. Ослобођен је других тачака оптужнице. Одслужио је више од десет година казне, након чега је ослобођен. Са породицом живи у Београду. - [Момчило Вујовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/momcilo-vujovic/) - Момчило Вујовић рођен је 1949. године на Косову, у селу Прелез код Урошевца. Основну и средњу школу завршио је у Урошевцу, а студије машинства на Скопском универзитету. Живео је и радио у Урошевцу до 1978. године, када се преселио у Београд, где и данас живи. Ожењен, отац двоје деце. - [Јени Лигтенберг](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jeni-ligtenberg/) - [Бранко Бране Кокољ](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/branko-brane-kokolj/) - [Милан Ђуран](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milan-djuran/) - Милан Ђуран рођен је 1934. године у селу Чапразлије код Ливна, Република Босна и Херцеговина. Нижу гимназију завршио је у Ливну, а Вишу у Котору. По завршетку МПШ и краћег школовања у Школи за лучку одбрану Ратне морнарице САД, положио је официрски испит пред комисијом Војно-поморске машинске академије у Пули. Као официр Морнаричко-техничке службе, био је на служби у већем броју пловних јединица и бродова флоте ЈРМ, на дужности управитеља строја и референта морнаричко-техничке службе. Након 22 године боравка на укрцању, за које време је пловио на готово свим типовима бродова тадашње Ратне морнарице, искрцао се и предао дужност заменика начелника Морнаричко техничке службе у Команди флоте ЈРМ. Остатак радног века провео је у Команди Војнопоморске области у Сплиту, као референт за официре служби и заменик начелника персоналног одељења Команде војнопоморске области. Поред редовних дужности, показивао је интересовање за књижевност и лингвистику. Служи се руским и енглеским језиком. Повремено је писао за војне и цивилне часописе. Пензионисан је 1990. године у чину морнаричко-техничког потпуковника. Објавио је књиге: „Ливањско поље – зов завичаја”, „Чапразлије”, „Храм ризница умјетничког блага града Ливна”, „Флоте којих више нема”, „Ратна морнарица Аустрије и Аустроугарске”. - [Милоје Пршић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/miloje-prsic/) - Милоје Пршић рођен је 1944. у Александровцу Жупском. Завршио Војну академију КоВ – смер ПВО (1969) и Командно-штабну академију (1979). Студије историје завршио 1977. на Филозофском факултету у Београду, где је докторирао. Радио је на командним и наставничким дужностима у Задру (Војна академија ПВО, од 1969 до 1973), у Београду (Војна академија КоВ, од 1973. до 1976), а затим у Војноисторијском институту (истраживач, научни сарадник и виши научни сарадник). Био начелник Архива Оружаних снага СФРЈ (у саставу Војноисторијског института), начелник Катедре за Војну историју и директор Војноисторијског института. Биран је у сва научна и наставничка звања, од доцента до редовног професора. Посебно се бави изучавањем: историје и теорије ратова; политичке и војне историје XIX и XX века; историје дипломатије; историје ослободилачких ратова српског народа у XIX и XX веку, као и изучавањем злочина и геноцида над српским народом у Првом и Другом светском рату. Из наведених области публиковао је низ радова, историјских студија, расправа, огледа и чланака. Објавио, између осталог: „Извештаји о великом злочину – документи о аустроугарским злочинима уочи и после Церске битке, књ. 1 и 2“ (коаутор Слађана Бојковић), Београд 2014. „Страдање српског народа у Србији 1914–1918 – документа“ (коаутор С. Бојковић), Београд 2000. „Ратник, часопис за војне науке, књижевност и новости – тематске библиографија“, Београд 2000. Приредио више едиција о Арчибалду Рајсу: „О злочинима Аустроугара – Бугара – Немаца у Србији 1914–1918, изабрани радови Р. Арчибалда Рајса“ (са С. Бојковић), Београд 1997; „Арчибалд Рајс: Злочини над Србима у Великом рату“ (Београд, 2014), и др. Др Милоје Пршић је био главни и одговорни уредник часописа Војноисторијски гласник; генерални секретар међународне комисије за упоредну војну историју; уредник међународног часописа „Revue internationale d’histoire militaire“ и уредник међународних библиографија о ратовима. - [Триша Кујача](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/trisa-kujaca/) - [Цвијетин Ристановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/cvijetin-ristanovic/) - Цвијетин Ристановић рођен је 1937. године у Модрану, општина Бијељина. Учитељску школу завршио је у Бијељини, Вишу педагошку школу у Тузли, а Филозофски факултет – група Југословенске књижевности у Новом Саду. Постдипломски студиј – смер за науку о књижевности завршио је на Филолошком факултету у Београду, где је и докторирао. Бави се књижевном критиком и историјом књижевности. Радове је објављивао у часописима и листовима: „Израз”, „Лица”, „Провинција”, „Путокази”, „Значења”, „Багдала”, „Ријечи”, „Домети”, „Српска вила”, „Словеса”, „Крајина”, „Детињство”, „Међај”, „Одјек”, „Бразде”, „Просвјетни лист”, „Ослобођење”, „Глас српски” и др. Објавио књиге: „Казивање као огледало живота“ (1990), „Епик и лирик Петар Кочић“ (1995), „Српски пјесници за дјецу“ (1997), „Огледи и прикази“ (1999), „Простори дјетињства“ (2002), „Књижевне теме“ (2003), „Критички (п)огледи“ (2006), „Књижевнокритичка освјетљења“ (2009), „Вредновање књижевног текста“ (2014), „Свакидашње приче“ (2017), „Огледи, бесједе, есеји“ (2020), „Моћ умјетничке ријечи“ (2024). У издању Завода за уџбенике и наставна средства у Источном Сарајеву приредио је: „Избор из поезије и прозе за дјецу Десанке Максимовић“ (1999), „Избор из поезије за дјецу пјесника Републике Српске“ (2000), „Књижевна дјела за школску лектиру од II до V разреда према Наставном плану и програму за основну школу у Републици Српској“ (2003–2004) – укупно 18 књига. „Књижевна дјела за школску лектиру од II до V разреда према наставном програму Заједничког језгра у Босни и Херцеговини“ (2005) – укупно седам књига. Ристановић живи у Бијељини. Пензионисан је у звању редовног професора Педагошког факултета у Бијељини Универзитета у Источном Сарајеву. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. - [Бранко Стојановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/branko-stojanovic/) - Бранко Стојановић рођен је 14. јуна 1948. у Фочи. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. У младости се бавио музиком, а у Тамбурашком оркестру сарајевског КУД-а „Иво Лола Рибар” пет година је свирао други брач (бас-прим терц). Професионални je новинар и уредник од 1974. године. Пише књижевнокритичке текстове, књижевноисторијске есеје и студије. Од 1970. објављивао je у свим значајнијим новинама и књижевним часописима СФРЈ. Oбјавио je следеће књиге критика и есеја: „Реперторијум“ (1979), „Знамења дјетињства“ (1986) – обе о књижевности за децу и о детињству као књижевној теми; „Дух и кантар“ (1988); „Уз туђу ватру дланови“ (1998) и „У славу оклеветаног побједника или Лет бијелог орла изнад црних добошара лажи“, полемички журналистички и књижевнокритички текстови о рату у БиХ (2000); „Момо Капор – од џинс-прозе до прозе у маскирној униформи“ (студија, 2006); „Сарајевско јато“ (2007), „Ногова жеравица речи: Нацрт за студију о књижевном делу Рајка Петрова Нога“ (2008); „Неовлашћени тумач“ – критике и есеји о савременој српској књижевности (2012); „Рајко: Стаза Рајка Петрова Нога“ – илустрована монографија (2013); „Рајко Петров Ного – живот и дело“ (2014). Коаутор је „Читанке“ (са граматиком и културом изражавања) за образовање одраслих (Сарајево, 1975, 1979). Написао је више предговора-поговора књигама домаћих писаца. Био је и члан редакционих одбора за савремену књижевност (Свјетлост) и члан Редакционог одбора „Дјечија књижевност народа и народности БиХ у 20 књига” (Веселин Маслеша, 1990). Са Стевом Ћосовићем приредио је обиман зборник радова посвећен песништву Вука Крњевића, за који је написао уводну студију (2010). Објавио је и неколико научних радова (о језику и стилу новинских текстова, о жаргонизмима у раној прози Мома Капора, о поезији Рајка Петрова Нога, Вука Крњевића, о есејистици Мића Цвијетића и о Милошу Ковачевићу као стилистичару). Награђиван je за критику, есејистику и за новинску причу. За изузетан допринос на афирмацији српске књижевности, 2010. године, добио је Повељу „Душко Трифуновић“. До рата у Босни и Херцеговини 1992. године, живео је у Сарајеву, од 1993. до 1995. у Никшићу (управник Народне библиотеке „Његош”). Од 1995. живи и ради у Београду где је био уредник у издавачком предузећу „Требник”. Од 1996. до 2010. године био је лектор у Пошти Србије. Члан је Удружења књижевника Србије (по позиву). - [Зоран Хр. Радисављевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/zoran-hr-radisavljevic/) - Зоран Хр. Радисављевић (1952), рођен је у Рашки. Завршио је студије југословенских књижевности и српскохрватског језика на Филолошком факултету у Београду. Објавио је збирке песама: „Мртво слово“ (2003), „Велико уво“ (2009), „Други долазак Христа“ и „Вино из костију – Wine from Bones“, на српском и енглеском (2013), „Велико уво – Големото уво“, на српском и македонском (2014), „Света трешња“ (2015), „Мртва природа“ (2016), „Света трешња“ (2017, дуго издање), књиге разговора: „Тупо перо“ (2001), „Огледало без позлате“ (2006), „Кавез закључан изнутра“ (2009), „Све више ћутим и слушам“ (2011), „33 питања“ и „Лице испод маске“ (2012), „Писано руком“ (2014), „Сејање по камену“ (2017), публицистичке књиге: „Водени цвет“ (2005), „Голуб у лављој кожи“ (2010), „Срце се хлади у фрижидер“ (2015), романсиране дијалошке трактате: „Изгубљена самоћа В. М.“ (2003) и „Филозофија живота В. М.“ (2007). Приредио је књиге: „Похвала поезији“ (2002), „Речник мисли“ (2005), „Гласна глава“ (2008), „Корак на дугом путу“ (2015). Поезија му је превођена на енглески, белоруски, бугарски, јерменски, словеначки и македонски језик. Члан је Удружења новинара Србије (од 1983) и Удружења књижевника Србије (од 2003). Добитник је „Златне значке” Културно-просветне заједице Србије (2000), Награде Српске књижевне задруге за животно дело (2011), „Златног беочуга” Културно-просветне заједнице Београда (2012), Повеље „Јован Скерлић”, и Награде „Троношки родослов” (2014), Награде „Пелагићев рунолист” Књижевне заједнице „Васо Пелагић” и Завичајног друштва „Змијање” из Бањалуке, Награде „Милан Ракић“ Удружења књижевника Србије, Награде за животно дело Удружења новинара Србије (2016) и Јубиларне повеље „Арке“ из Смедерева (2017). Био је дугогодишњи новинар и уредник Културне рубрике, и Културног додатка „Политике”, а сада је оперативни уредник часописа „Нова Зора“, и члан редакције „Књижевих новина“. - [Ненад Кебара](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/nenad-kebara/) - Ненад Кебара је рођен 1963. у Фочи. Студије књижевности и језика и последипломске студије похађао је на Филолошком факултету у Београду; на Филозофском факултету у Источном Сарајеву 2014. одбранио је магистарску тему „Духовни хоризонти и књижевни рад Синише Кордића“, а докторат одбраном рада „Нивои и функције мита у руској и српској књижевности – аспект књижевне онтологије“ 2016. Оснивач је и уредник издавачких кућа „Кантакузин“ и „Лира“ из Крагујевца и „Златна земља“ из Београда. Поезију, есеје, огледе и научне радове из књижевности, лингвистике, ликовне уметности и културе објављивао је у многим листовима и часописима и на програмима Радио Београда. Сарађивао је на пројекту „Српска књижевна критика“ на Институту за књижевност и уметност у Београду на изради дескриптивне библиографије. Излагао је на научним скуповима у Србији, Српској и Русији и у зборницима са тих скупова објављени су му научни радови. Деведесетих година ХХ века био је члан редакције часописа „Кораци“. У наведеним издавачким кућама и у „Требнику“ из Београда приредио је и објавио више десетина књига класичних и савремених писаца, књига за децу, као и оних из области лингвистике, књижевне историје, критике и теорије. За знатан број објављених наслова написао је поговоре и уредничке белешке. У редовном колу „Едиције Пегаз“ за 1986. годину изашла му је књига песама под насловом „Долмен, крмлеч, тумулус и галгал“. - [Милан Милошевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milan-milosevic/) - [Миливој Родић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milivoj-rodic/) - Миливој Родић (1935–2008) дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на студијској групи Српскохрватски језик и југословенске књижевности. Докторирао је на Филозофском факултету у Загребу 1983, са тезом из усмене књижевности. Краће време радио је као учитељ и наставник (Добој, Босански Шамац), а најдужи стаж провео је на дужности стручног саветника за српскохрватски језик и књижевност у регионалном Међуопштинском просвјетно-педагошком заводу Тузла (1967–1994). Приредио је више издања школске лектире, саставио зборнике и антологије усменог песништва: „Народне партизанске пјесме са Козаре“ (1978, 1985, 1989), „Пламене звијезде“ (1981), „Сунце иза горе“ (1983), „Кнежопољске народне пјесме“ (2001, 2002), „Ајдамак и ружа“ (1996, 2002) и др. Био је уредник, рецензент и лектор многих издања. Важнија су му следећа дела: „Говор Кнешпоља. Дијалектолошка испитивања“ (1974), „Револуционарна народна поезија Босне и Херцеговине“ (дисертација, Загреб, 1983), „Огледи из усмене књижевности“ (1991), „Записи протином руком, Симо Стојановић – живот и дјело“ (2003), „Народна поезија револуционарних епоха као књижевни феномен“ (2005), „Књижевнокритички текстови“ (2006), „Кнежица у Кнешпољу – монографија“ (2006). Радови су му превођени на руски, македонски, бугарски, словеначки, грчки и есперанто. За достигнућа у просвети и научном раду добио је, између осталих, следећа признања: Октобарску награду Скупштине општине Тузла (1988), награду Културно-просвјетне заједнице БиХ „Златно коло“ (1988) и Кикићеву награду (1989). - [Радивоје Кулић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radivoje-kulic/) - Рођен у Фочи, 15. 11. 1946. године. Основну и Учитељску школу завршио у Фочи. Дипломирао на Филозофском факултету у Приштини (1969), магистрирао на Филозофском факултету у Београду (1977), а докторску дисертацију одбранио на Филозофском факултету у Приштини (1983). Биран у сва наставничка звања професора педагогије на Филозофском факултету у Приштини, где је био и декан. Тренутно је декан и професор педагогије на Учитељском факултету у Призрену, са седиштем у Лепосавићу. - [Миомир Деспотовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/miomir-despotovic/) - [Весна Д. Жупан](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vesna-d-zupan/) - Весна Жупан је рођена 10. априла 1966. године у Београду, где се и школовала. Завршила је студије на Универзитету у Београду стекавши диплому магистра економских наука 1994. године. Говори енглески, француски и шпански језик. Крајем 1994. стекла је „The Certificate of Proficiency in English“ Универзитета у Кембриџу (Велика Британија). Три године касније стиче „Le Diplôme Approfondi de Langue Française“ Француског министарства националног образовања. Завршила је курс пословног шпанског језика (Институт Сервантес у Београду) 2007. године. Весна Жупан ради као академски библиотекар од 1992. године. Постала је информатор-саветник 2004. године. Публикује углавном на српском и енглеском језику. Аутор је бројних стручних радова у домену библиотечко-информационе делатности, маркетинга и међународне економије. Осим тога, била је учесник округлих столова, конференција и конгреса у Србији и иностранству. Била је стипендиста Дома култура света у Паризу 1999. године. Њена књига „Маркетинг у библиотекама“ (Београд 2001) добила је награду „Стојан Новаковић” Библиотекарског друштва Србије. На Економском факултету у Београду, 2009. године, изабрана је за сарадника Научног друштва економиста. - [Ратко П. Шкрбић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ratko-p-skrbic/) - Ратко П. Шкрбић рођен је 1950. године, у селу Хотковци код Гламоча. Основну школу похађао у Оџаку код Гламоча, а гимназију у Гламочу. Војну академију копнене војске – смер АБХО завршио 1973. године. Радио у трупи као командир вода и чете АБХО, а затим био наставник у Школском центру АБХО у Крушевцу на Катедри тактике АБХО. Предавао је Војну метеорологију у свим школама АБХО и тактику АБХО у Војној академији и Школи резервних официра до 1984. године. Од 1984. до 1992. године радио је у Војнотехничком институту КОВ – погон лабораторија у Мостару, где је био помоћник начелника, а касније и начелник института. Командно-штабну школу тактике завршио је у 40. класи, 1988/89, а Школу општенародне одбране – Ратну школу, 1990/91. Обављао је и дужности у оперативним командама (корпусима) и органима кадровске службе у Генералштабу. За време грађанског рата у Босни и Херцеговини 1992–1995, обављао је дужности начелника штаба у Лакој пешадијској бригади и команданта Моторизоване пешадијске бригаде у Војсци Републике Српске. Последњих пет година активне војне службе обављао је дужност руководиоца групе наставника за командно-штабно усавршавање на Катедри стратегије Школе националне одбране у Војној академији у Београду у звању доцента. Предавао предмете Војна стратегија и Ратоводство на свим последипломским усавршавањима у Војној академији. Пензионисан у чину пуковника 2005. године. - [Татјана Р. Мрвић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/tatjana-r-mrvic/) - Татјана Р. Мрвић рођена је у Београду где је завршила Економски факултет (смер Банкарство) 1986. године и последипломске студије (смер Монетарна економија и банкарство) 1989. године, када је стекла звање магистра економских наука. Звање доктора економских наука стекла 2012. године на Факултету за банкарство, осигурање и финансије „Београдска банкарска академија” у Београду, одбраном докторског рада на тему „Рејтинг систем као фактор стабилног развоја финансијског тржишта у Србији”. Највећи део свог радног искуства стекла је радећи на финансијском тржишту у оквиру берзанских посредника, почевши од 1996. године у оквиру брокерске куће „М&В investments,” Нови Сад, затим „Mediolanum invest”, Београд, закључно са радом у брокерско дилерским друштву „Meridian invest” Београд, које је функционисало у саставу „Credit Agricole” групације из Париза. Тренутно је запослена у Београдској пословној школи високој школи струковних студија у Београду. Научним радом бавила се кроз израду пројеката у сарадњи са Институтом економских наука из Београда, Институтом за економику и финансије, Београд; сарадњу са Факултетом организационих наука из Београда (на специјалистичким студијама француске школе „École centrale“ Париз); сарадњу и коауторски рад у књигама „Фискална политика и инвестиције,“ „Новац инвестиције и инфлација,“ „Финансијска тржишта и институције“. У домаћим и страним часописима објавила је више научних радова из економије и финансија са којима је учествовала на међународним и домаћим симпозијумима и стручним скуповима. - [Ристо Тубић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/risto-tubic/) - Ристо Тубић (1933–2018), филозоф, књижевник и преводилац. Рођен у Орашју, у Поповом пољу (Херцеговина). Дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду; докторат стекао на Универзитету у Варшави; сва наставничка звања, од доцента до редовног професора прошао на Филозофском факултету у Сарајеву од 1969. до 1992. године. Био и декан тог факултета. Више година био главни уредник сарајевског филозофског часописа „Дијалог“, као и уредник филозофске библиотеке „Етос“ у сарајевској „Свјетлости“. Као гостујући професор боравио на универзитетима у Варшави, Харкову и Кракову. У Лондону био гост Британске академије наука. Тубићев истраживачки интерес је, углавном, у кругу политичке филозофије као и филозофије морала, затим филозофске антропологије и филозофије историје. Објавио је више радова са подручја књижевне критике и књижевне теорије. Објавио следеће књиге: „Британска филозофија морала“; „Огледи из моралне и политичке филозофије“; „Аријадна без конца“; „Улога зла у историји“; „На обалама Хераклитове ријеке“; „Камен преко свега“; „Карневал историје“; „На обалама историје савременог света“; „У хоризонту филозофске историје“; „У лавиринту историје савременог света – питања и чуђења“; „У лавиринту стихије савременог света“; „У кругу књижевних и филозофских есеја“; „Аспекти филозофског промишљања историје“; „Тајна живота и тајна уметности“. Тубић је превео књиге: М. Осовска, „Психологија морала“ (са пољског); Л. Колаковски, „Главни токови марксизма“ (три тома, са пољског); Л. Колаковски, „Филозофија позитивизма“ (са пољског); Л. Колаковски, „Филозофија Анрија Бергсона“ (са енглеског); Р. Колингвуд, „Идеја историје“ (са енглеског); А. Ејр, „Филозофија у XX вијеку“ (са енглеског); Л. Колаковски, „Бог нам није ништа дужан“ (са енглеског); Л. Колаковски, „Ужас метафизике“ (са енглеског); Г. Грејам, „Лик прошлости“ (са енглеског); Н. Белоф, „Један рат који се могао избећи“ (са енглеског); Ричард Еванс, „У одбрану историје“ (са енглеског); Ерик Е. Хобсбаум, „Глобализација, демократија и тероризам“ (са енглеског). - [Љубомир Зуковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ljubomir-zukovic/) - [Јелина Ђурковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jelina-djurkovic/) - Јелина Ђурковић (1953). Професор књижевности на Универзитету у Источном Сарајеву, Република Српска. Бави се научноистраживачким и педагошким радом а упоредо пише и објављује поезију и кратку прозу. Објавила три књиге из области научне и стручне делатности и две књиге песама: „Печати“ 1996. и „Вилина влас“ 2001, те десетине песама и кратких прича по часописима и књижевним гласилима. Неке од њих преведене су на бугарски, македонски и енглески језик. Јелина Ђурковић је члан Удружења књижевника Републике Српске и Друштва књижевника Београда. Живи и ради у Бијељини. - [Бошко Телебаковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/bosko-telebakovic/) - Место и година рођења: Београд, 1948. Образовање: Докторат (1985, Факултет политичких наука) Магистратура (1980, Факултет политичких наука) Факултетска диплома (1973, Филозофски факултет, Група за филозофију) Предмет на којима је ангажован: филозофија Предавачке активности у другим институцијама у земљи и иностранству: 1990: Пољопривредни факултет у Земуну 1993–1995: Учитељски факултет у Призрену 1994–1995: Филозофски факултет у Новом Саду Области научног интересовања: историја филозофије, филозофија политике, филозофија друштва, филозофија религије, филозофска антропологија, етика, естетика. Најважније објављене књиге: „Негација и слобода“, Београд, 1988. „Револуција и ултимум“, Београд, 1990. „Разум и срећа“, Београд, 1993. „Увод у филозофију“, Београд, 2001, 2004. „Античка филозофија I“, Београд, 2002. „Античка филозофија II“, Београд, 2003. „Филозофија политике“, Београд, 2004. „Средњевековна филозофија“, Београд, 2006. „Приступи уметности“, Београд, 2009. „Сажета историја филозофије I“, Београд, 2010. „Филозофија политике I. Човек и слобода“, Београд, 2012. „Преглед схватања политике“, Београд, 2012. и 2013. „Студије о Блоху, Адорну и Маркузеу“, Београд, 2014. „Преглед схватања политике“, Београд, 2015. „Филозофија политике II. Моћ и морал“, Београд, 2015. „Уметност, естетика и криза“, Београд, 2017. „Загонетка човек. Елементи филозофске антропологије“, Београд, 2019. „Филозофија у раскораку“, Београд, 2020. „Старија схватања политике“, Београд, 2020. „Новија схватања политике“, Београд, 2021. „Филозофија и политика: глобализовање, европеизовање, балканизовање“, Београд, 2021. „Филозофија и политика: глобализовање, европеизовање, балканизовање“, Београд, 2021. „Увод у филозофију: 1. Питања“, Београд, 2021. „Увод у филозофију: 2. Тешкоће“, Београд, 2021. „Увод у филозофију: 3. Проблеми“, Београд, 2021. „Филозофија у раскораку: 1. Чворишта“, Београд, 2022. „Филозофија у раскораку: 2. Испољавања човека“, Београд, 2022. „Филозофија у раскораку: 3. Муке заједништва“, Београд, 2022. „Елементи филозофске антропологије. 1. Загонетка човек“, Београд, 2022. „Елементи филозофске антропологије 2. Ранија схватања човека“, Београд 2022. „Елементи филозофске антропологије 3. Савремена схватања човека“, Београд 2022. „Човек и слобода: 1. Место политике у животу“, Београд, 2023. „Човек и слобода: 2. Мука с истином и слободом“, Београд, 2023. „Човек и слобода: 3. Појединац и мноштво“, Београд, 2023. „Моћ и морал: 1. Политичко умеће“, Београд, 2023. „Моћ и морал: 2. Политичка устројства“, Београд, 2024. „Моћ и морал: 3. Понашање и добар живот“, Београд, 2024. „Старија поимања политике: 1. Античка схватања политике”, Београд, 2024. „Старија поимања политике: 2. Схватања политике у средњем веку и почетком новог века“, Београд, 2024. „Старија поимања политике: 3. Развој нововековних схватања политике“, Београд, 2024. „Савременија поимања политике: 1. Схватања политике крајем 19. и почетком 20. века“, Београд, 2025. „Савременија поимања политике: 2. Схватања политике крајем 19. и почетком 20. века“, Београд, 2025. „Савременија поимања политике: 3. Униполрна и мултиполарна политика“, Београд, 2025. „Приступи уметности: 1. Политика, култура и уметност“, Београд, 2026. „Приступи уметности. 2, Уметност – лик живота и проблем мишљења“, Београд, 2026. - [Gordana Dimković Telebaković](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/gordana-dimkovic-telebakovic/) - Dr Gordana Dimković Telebaković is an Associate Professor of English at the University of Belgrade, Faculty of Transport and Traffic Engineering, where she has been developing a four-year undergraduate English course since 1993 and a two-year programme, starting from 2006. She also runs a one-semester postgraduate EAP course, introduced in 1999. Dimković Telebaković holds an MA in Philological Sciences and a PhD in Linguistics from the Faculty of Philology in Belgrade. Apart from numerous articles in the areas of ESP and EAP, genre and discourse analysis, semantics and syntax, and languages in contact presented at conferences and published both nationally and internationally, she has also authored the following books: “Jezik i vaspitanje” [“Language and Upbringing”]. 1993. Beograd: Nauka. “English II for Students of the Faculty of Transport and Traffic Engineering”. 2nd edition. 2000 (1995). Beograd: Saobraćajni fakultet. “Savremeni engleski jezik struke i nauke” [“Contemporary English for Occupation and Science”]. 2003. Novi Sad / Moskva: Naše slovo. “Some Explorations in Fuzzy Semantics”. 2007. Timişoara: Editura Universităţii de Vest. “English in Transport and Traffic Engineering”. 5th edn. 2009 (1995). Beograd: Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet. “Testovi, zadaci i teme iz engleskog jezika” [“Tests, Examination Papers and Essays Topics in English”]. 5th edn. 2009 (1997). Beograd: Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet. “Some Elements of English Grammar”. 2nd edn. 2012 (2010). Beograd: Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet. “English Adverbs in Theory and Practice”. 2013. Timişoara: Editura Mirton. “Studies on English and Serbian Language”. 2013. Beograd: Svet knjige. Gordana Dimković Telebaković is married with two children. - [Бранко Тошовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/branko-tosovic/) - Бранко Тошовић рођен је у Виховићима код Калиновика (1949). Ту је завршио осмогодишњу школу (1964). Матурирао је у сарајевској Првој гимназији (1968), а дипломирао на Одсјеку за словенске језике и књижевности Филозофског факултета у Сарајеву (1973). На истом факултету магистрирао је (1979) и докторирао (1983). Три године радио је у Гимназији „Огњен Прица“ (1973–1977), а петнаест провео на Филозофском факултету у Сарајеву као асистент приправник, асистент, доцент и ванредни професор (1977–1992). У два наврата био је лектор српскохрватског језика на Московском државном Универзитету (1985–1989, 1992–1993). Школске 1992/1993. године радио је као водећи научни сарадник Института за лингвистику Руске академије наука и научни сарадник Института за руски језик „А. С. Пушкин“. Од 1996. до 2016. године био је редовни професор на Универзитету у Грацу. Од тада је у звању професора емеритуса. Један семестар провео је као гостујући професор на Универзитету у Лајпцигу (1995). Био је двије и по школске године гостујући професор на Универзитету у Манхајму (1993–1995), двије на Филозофском факултету у Задру и три на Филозофском факултету у Загребу, гдје је као први спољни предавач почео да држи наставу из српског језика (2001–2004). Гостовао је краће вријеме (до седам дана) на низу европских универзитета: Тарту (1989), Познањ (1997), Љовен (1998), Братислава (1999), Љубљана (1999), Варшава (2000), Велико Трново (2002), Нови Сад (2005), Мостар (2007), Москва (2008), Инсбрук (2008), Скопље (2008), Пула (2009), Санкт-Петербург (2011), Вишеград (2012), Љубљана (2012), Бихаћ (2013), Минск (2013), Загреб (2014), Краснојарск (2014), Вршац (2014), Москва (2014), Москва (2015), Скопље (2016), Москва (2017), Букурешт (2017), Москва (2018). Учествовао је на великом броју међународних научних скупова (конференција, симпозијума, конгреса). Објавио је на више језика (највише на српском, руском, њемачком и македонском) око 500 научних и стручних радова у Аустрији, Њемачкој, Мађарској, Јапану и у свим словенским земљама. Написао је 24 монографије и приредио 34 зборника штампаних у Аустрији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Њемачкој, Пољској, Русији и Србији. Уређивао је часописе СЛАВИСТ и ПРИЗМА (које је покренуо у Сарајеву 1989). У два мандата вршио је функцију предсједника Одсјека за славистику на Филозофском факултету у Сарајеву, једном је обављао дужност директора Института за славистику у Грацу. Био је члан Предсједништва МАПРЈАЛ-а, предсједник Славистичког друштва БиХ (чије је оснивање иницирао) и предсједник Друштва за примијењену лингвистику БиХ. Члан је издавачког савјета часописа СТИЛИСТИКА Пољске академије наука (1995–), СЛАВИСТИКА Славистичког друштва Србије (2005–) и PHILOLOGICAL STUDIES (2010–) и др. Руководилац је сљедећих научних пројеката (актуелних и завршених): 1. Разлике између српског, хрватског и босанског/бошњачког језика (Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу, 2006–2009), 2. Поредбена анализа начина вршења глаголске радње у словенским језицима – Studium porównawcze nad kategorią semantyczno-słowotwórczą Aktionarten w językach slowiańskich (пољско-аустријски пројекат заједно са Јадвигом Ставницком из Катовица; Ministerium Nauki i Szkolnictwa Wyższego, 2006–2009), 3. Online rječnik bosanskog/bošnjačkog, hrvatskog, srpskog i njemačkog jezika (Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу, 2008–), 4. Andrić-Initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu jezika (Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу, 2007–), 5. Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу – Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, 2011–), 6. Моно- и мултилингвални електронски корпус македонског језика (аустријско-македонски пројекат; Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу – Филолошки факултет „Блаже Конески“ у Скопљу, 2009–2016), 7. Нови славистички хоризонти (студентски пројекат; Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу, 2003–2017), 8. Gralis – славистички лингвистички портал Универзитета „Карл Франц“ у Грацу (2010–). У оквиру првог пројекта развио је (а) паралелни Gralis корпус за проучавање српског, хрватског и бошњачког језика, (б) програм Akzentarium за учење и истраживање нагласка. - [Петар Вучковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/petar-vuckovic/) - Др Петар Вучковић рођен је у Београду 1937. године, где се школовао. Радио је у Институту за стране језике у Београду од 1961. до 2003. године. Објавио је већи број радова из лингвистике (теоријске и примењене). Коаутор је енглеско-српског / српско-енглеског речника ЕССЕ. Аутор је следећих књига: „Проучавање падежа у генеративној граматици“, Београд, 1975; „Огледи из семантике и прагматике“, Београд, 1995; „Огледи из когнитивне лингвистике“, Београд, 2006; „Значење и пажња“, Београд, 2014; „Лингвистика као интердисциплина“, Београд, 2017; „Језик и утеловљеност“, Београд, 2018; „О еволуцији језика“, Београд, 2020; „Језик између биологије и културе“, Београд, 2023; „Емоције и мишљење“, Београд, 2024, „Култура и когниција“, Београд, 2026. - [Борис Анђелић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/boris-andjelic/) - Борис Анђелић је рођен у Сарајеву 1970. године. Средње образовање стекао је у Првој сарајевској гимназији. По одслужењу војног рока, у граду рођења уписује Одсек светске књижевности на Филозофском факултету, а град и студије напушта на почетку грађанског рата у Босни и Херцеговини. Објавио је два романа: „Долац Малта“ (2006) и „Козја ћуприја“ (2008). Од 1996. Анђелић борави и ради у Ванкуверу – Британској Колумбији. - [Оливера Доклестић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/olivera-doklestic/) - Оливера Доклестић је рођена у Херцег Новом, 1962. године. Основну и средњу школу завршила је у родном граду. Завршила Грађевински факултету у Београду. Постдипломске студије завршила на Универзитету у Новом Саду, где је стекла звање доктора техничких наука. Поред бављења професијом инжењера, Оливера Доклестић била је активна као новинар, сарадник и дописник више дневних и периодичних листова и аутор документаристичких серијала за локалну радио-телевизију „Sky Sat“. Пише и објављује поезију и прозу. Есеје, поезију и приповетке објављивала је у часописима и зборницима за књижевност и уметност: „Стремљења“, „Књижевност“, „Књижевне новине“, „Збиља“, „Бока“, „Нова Зора“, „Слово“, „Залога“, „Стварање“, „Записи“, „Буктиња“ и „Људи говоре“ (Торонто, Канада). Објавила је више есеја из историје Херцег Новог и Боке которске у зборницима из науке и културе. Објавила: збирку документаристичких приповедака „Прашине кораци“ (1996); роман у три дела „Софијине кћери“ (2000. и 2006. – два издања на српском и једно на енглеском језику – „Sophia’s Daughters“, „Октоих“ Подгорица, 2003); збирку приповедака „Између камена и воде“ (2005); збирку путописних есеја „Црно бијели градови“ са драмом: „Бијели голуб превлачки“ (2009); збирку приповедака „Шапатом“ (2014); роман „Четврта димензија“ (прво издање „Ars libri“ и „Бесједа“ Бања Лука, 2011; друго издање „Алтера“ Београд, 2016); роман „Љубав и лажи или Кућа од картона“ („Унирекс“, Подгорица 2018); аутобиографски роман „Како преживјети женидбу краља Вукашина“ („Штампар Макарије“ Београд и „Ободско слово“ Подгорица, 2023); роман „Са сунцем у очима“ (Београд, 2025). Објавила је и збирке поезије: „Кап по кап“ (1999), „Опуномоћени запис“ (2002), „А ја бих само да са тобом ћутим“ (2008) и „Мисли моје на бесаност зову“ (2020). Приредила је монографије: „Српска закладна поморска школа“, „Задужбинска школа у Србини“ (2018) и „Награђени просвјетни радници за животно дјело (2011–2025)“ са кратким историјатом школства и школских објеката у општини Херцег Нови (СПКД „Просвјета“, Херцег Нови 2025). По мотивима Доклестићкине приповетке „Пуковник Тотовић“ урађена је радио драма у циклусу емисија „Код два бела голуба“, Другог програма Радио Београда. Оливера Доклестић је учесник телевизијског серијала „На веслу прича“. Заступљена је у антологији женске црногорске поезије „Сневне Евине кћери“; у антологији савременог црногорског прозног и поетског стваралаштва „Писмо“ и у антологији женског прозног стваралаштва у Црној Гори ауторке др Софије Калезић „Минервиним трагом“. Херцег Нови и Бока Которска су поднебље где Оливера Доклестић налази неисцрпан извор за своје књижевне инспирације. - [Мирјана Миленковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/mirjana-milenkovic/) - Мирјана Миленковић рођена је у Мостару. Филозофски факултет завршила је у Сарајеву. Радила је као професор књижевности и српског језика у Гимназији у Краљеву, затим у Четвртој и Деветој гимназији у Београду. Објавила: „Са неба само киша пада“ (монографија о Божидару Бокију Милошевићу), књигу приповедака „Не волим лимун“ и роман „Време са укусом пралина“. - [Милан И. Надаждин](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milan-i-nadazdin/) - [Мирко Николић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/mirko-nikolic/) - Мирко Николић рођен је 1932. године у селу Трепча, општина Никшић. Професор је педагогије и психологије, магистар друштвено-хуманистичких наука. Аутор је или коаутор више стручних и истраживачких радова из области наставе и васпитања. - [Јово Међовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jovo-medjovic/) - [Никола Хелета](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/nikola-heleta/) - Никола Хелета (1927–2004) живео је и радио у Горажду, као руководилац у привреди. Био је републички посланик у Скупштини БиХ и председник Скупштине општине Горажде, од 1974. до 1978. године. Грађански и верски рат у Босни и Херцеговини затекао га је у Горажду, где је прошао кроз разне врсте заточења, од кућног притвора до логора. Из заточеништва у Горажду изашао је 3. новембра 1994. године. Објавио је романе: „Горажде 1992–95 – страдање Срба“ (Београд, 1996) и „Терор над Србима у Горажду“ (Београд, 1999). - [Слободан И. Петровић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/slobodan-i-petrovic/) - [Радослав Р. Унковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radoslav-r-unkovic/) - [Душан Зуровац](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dusan-zurovac/) - Душан Зуровац рођен је 1941. године у Луци код Невесиња. Основну школу завршио је у Невесињу, гимназију у Мостару, а Филозофски факултет у Сарајеву. Магистар је књижевности. Објавио је књиге „Записи из мостарске тамнице“ (Београд, 1996), „На стражи у Сарајеву“ (Београд, 1996), „Растанак на Палама“ (Београд, 1998). Поред књижевног рада бави се дрворезбарством. - [Славко Марушић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/slavko-marusic/) - [Љиљана Рашевић Видојевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ljiljana-rasevic-vidojevic/) - Љиљана Рашевић Видојевић рођена је 1967. године у Фочи. Основну и средњу школу завршила у Фочи. Студирала на Шумарском факултету у Сарајеву, а дипломирала на Шумарском факултету у Београду. Ради у Горажду, живи у Фочи. Објавила романе: „На трећој тераси“ (Београд–Требиње, 2003), „Плава вода“ (Београд, 2007), „Прекинуте љубави“ (Београд, 2009), „Љубав у малом граду“ (Београд, 2015), „Мирис фочанских ружа“ (Београд, 2020). - [Мирјана Лубарда Јанковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/mirjana-lubarda-jankovic/) - Мирјана Лубарда Јанковић, рођена је 1962. године у Рогатици. До 1992. године живела је у Сарајеву. У грађанском рату у Босни и Херцеговини (1992–1995) учествовала као добровољац у Војсци Републике Српске и била новински дописник и фото-репортер војних листова и локалних радио-станица у зони гдје је њена јединица борбено дејствовала. Одликована златном медаљом за храброст. Објавила романе: „Ничија жена“ (Београд 2001), „Збогом ратници“ (Београд 2007), „Шта те боли, Јупитере?“ (Београд, 2009). Мирјана Лубарда Јанковић живи у Београду са супругом Тихомиром Тиком Јанковићем и кћерком Јеленом. - [Шћепан Алексић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/scepan-aleksic/) - Шћепан Алексић рођен је 1952. године у Богдашићима код Билеће. У Билећи завршио основну школу и гимназију, а студиј журналистике на Факултету политичких наука у Сарајеву 1976. године. Био је дугогодишњи новинар агенције Танјуг Београд, а од октобра 2008. године директор је Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Билећи, где и живи. Добитник је више награда за приповетку и кратку причу. Објавио књиге приповедака: „Набој“ (Никшић 1988), „Рачвасти језик“ (Београд 1993), „Име и презиме“ (Подгорица 2000, Билећа 2005), „Турски друм“ (Београд 2009), „Папирна марамица (Београд 2011), „Прст попријеко од срца“ (Београд 2012). Приредио за штампу књигу „Херцеговачки хајдук Станко Сочивица“ (Београд 2010). Члан је Удружења књижевника Републике Српске. - [Вера Тутњевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vera-tutnjevic/) - Вера Тутњевић (рођ. Абрамовић) рођена 1945. у селу Посавски Подгајци код Жупање у Славонији. Преминула 2022. године у Београду. По завршетку основне школе у Брчком, похађа Учитељску школу у Осијеку, одакле прелази у Учитељску школу у Тузли, коју је завршила 1964. године. Дипломирала је на Филозофском факултету у Сарајеву (група Историја југословенских књижевности и српскохрватски језик) 1969. године. У младости писала поезију и књижевне огледе. Објављивала је у студентском листу „Наши дани” (Сарајево) и омладинском гласилу „Младост” (Београд). Два пута је добила „Кочићеву награду” Друштва наставника српскохрватског језика БиХ. Као професор предавала у Медицинској школи у Сарајеву и била дугогодишњи помоћник директора и директор Школског здравственог центра у Сарајеву. По изласку из Сарајева и доласку у Београд, где се спојила с породицом, од 1995. до пензионисања 2000. године, радила у Основној школи „Цана Марјановић” Раља код Београда. - [Милић Петровић Рајом](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milic-petrovic-rajom/) - Милић Петровић Рајом рођен је 1933. године у селу Бујаци код Пљеваља. Основну школу похађао је у родном месту, у Вруљи и у Сивцу (Бачка), гимназију у Сомбору и Новој Вароши. Правни факултет завршио је у Сарајеву. Књижевним радом бави се од 1958. године (тада му је у сплитском часопису „Видици“ објављена прва прича). Објавио је књиге: „Искре у бродолому“ (роман), Београд 1985; „Немири“ (приче), Београд 1991; „Ожиљци у времелому“ (лирска проза), Београд 2003; „Дона на Видиковцу“ (роман), Београд 2006; „Сећања“ (поезија), Београд 2009; „Браћа Хајдуковићи“ (роман), Београд 2009 и 2011, „Филип“ (роман), Београд, 2010, „Корона“ (роман), Београд, 2011, „Слика“ (роман), Београд, 2011. Објавио је, такође, више књига из области кривичног права. Рукопис романа „Браћа Хајдуковићи“ награђен је на књижевном конкурсу Фондације „Драгојло Дудић“ 2008. године. - [Данило Капор](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/danilo-kapor/) - Данило Капор рођен је 1932. године у Мириловићима код Билеће, у Херцеговини. Школовао се у Требињу, Мостару, Сарајеву и Београду. Од ране младости са заносом је радио као просветни радник и био пресрећан што у животу није залутао на погрешну страну. Јер оно што се кује у учионици, то се не кује нигде; у томе и јесте лепота просветног радника. У мировини се бави књижевним радом, трага, пре свега, за својим коренима. Најтеже је било пронаћи поуздане податке о пореклу својих предака. У једном одељку „Дечанске хрисовуље“ нашао је попис Капора уместу Сушичани, које је припадало манастиру Дечани. Тај попис је обављен у време старог краља Стефана 1330. године. На основу писаних докумената и предања, Данило Капор објавио је књиге: „Хроника једне породице из Вукодола“ (2001 и 2011), „Како сам изгубио два брата“ (2004), „Вукодолци“ (2006), „Напаћене душе“ (2008), „Приче из школске радионице“ (2008), „Вукодолске приче“ (2010), „Хроника једне породице из Вукодола“ (друго измењено издање, 2011), „Губер кућу гради“ (2012). - [Снежана Марковић Страшнов](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/snezana-markovic-strasnov/) - Снежана Марковић Страшнов рођена је у Боговађи. Гимназију завршила у Високом, дипломирала на Природно-математичком факултету у Сарајеву. По занимању је дипломирани инжењер хемије. На Филозофском факултету у Беoграду студирала историју уметности. Радила као професор у гимназији у Сјеници, затим у Деветој београдској гимназији и у Пољопривредној школи у Крњачи. Бави се сликарством и књижевним радом. Књижевне прилоге објављивала у „Књижевним новинама.“ Живи у Београду. - [Јован Шевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jovan-sevic/) - Јован Шевић рођен је 1928. године у Великој Жуљевици, општина Нови Град, Република Српска. Дипломирао је историју књижевности народа Југославије на Филозофском факултету у Скопљу. Више од тридесет година провео је у Сарајеву на разним просветним, политичким и управним пословима. Објавио је књиге приповедака: „Над Миљацком Звијезда Б“ (Београд, 1998), „Приче о љубави и мржњи“ (Београд, 2000), „Шта је прије било“ (Београд, 2002) и роман „Пастирево“ (Београд, 2010). Сарађивао је у босанско-херцеговачким новинама и часописима. - [Миладин Петровић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/miladin-petrovic/) - Миладин Петровић рођен је 1957. у Осоју код Устиколине (општина Фоча). Основну школу завршио је у Устиколини, средњу у Горажду, а Војну академију у Београду. По завршетку академије пет година службовао је у Пули, као командир вода и командир чете, а 1985. започео је каријеру војног новинара у Редакцији „Народне армије“. У току последњег рата извештавао је за „Народну армију“ и „Војску“ са скоро свих кризних подручја. Као ратни извештач два пута је заробљаван. Први пут, 19. јула 1991, заробили су га припадници хрватског Збора народне гарде, у селу Брест код Петриње, а други пут заробљен је после масакра у Добровољачкој улици у Сарајеву. - [Љиљана Бањанин Вукић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ljiljana-banjanin-vukic/) - Љиљана Бањанин Вукић рођена је у Београду. Дипломирала је енглески језик и књижевност и већи део свог живота провела је у Савезној Републици Немачкој, где је радила као просветни радник, прво у немачкој школи, а касније као оснивач тзв. прелазне и допунске наставе за југословенску децу, отворила је више школских пунктова и клубова на територији Офенбаха и Франкфурта, покренула школски часопис „Младост“ и била технички уредник, уређивала дечју страницу у „Вечерњим новостима“, скупљала и објављивала дечје радове, као и припреме књига за одрасле, била слободан новинар и стални дописник Првог програма Радио Београда. Своју поезију и прозу Љиљана Вукић објављивала је у великом броју листова и часописа, како у Србији, Немачкој, Аустрији, Америци, Румунији и Пољској, тако и широм тадашње Југославије. Многи њени радови су преведени на немачки, енглески, македонски, румунски и пољски језик и налазе се у различитим збиркама и заједничким антологијама наших писаца широм света. Добитник је неколико значајних награда као што су: награда за књижевност „Арсеније Чарнојевић“, интернационално признање Академије „Иво Андрић“, две „Златне значке културнопросветне заједнице „Волфганг Гете“ у Немачкој. Добитник је, такође, захвалнице Вукове задужбине, као и великог броја захвалница и повеља разних књижевних клубова и удружења – за свој стваралачки допринос у ширењу културе на српском језику. Пише монодраме за децу, драме за одрасле и творац је награђених текстова са музиком. Књиге песама: „Предели сна“, Франкфурт, 1989; „Стрела предака“, Београд, 1993; „Пупољак на длану“, Горњи Милановац, 1995; „Чаробни свет детињства“, Горњи Милановац, 1996; „Лутка поред пута“, Београд, 2002; „Успињање Месечевим зраком“, Младеновац, 2009; „Дани зором угашени“ (тројезично издање), Пољска – Лwówек Śľạски, 2013; „Искачување по месечевиот зрак“ (на македонском), Струга, 2013. Књиге прозе: „Последњи повратак“, Београд, 2004; „Вечерњи за Белград“, Београд, 2010; „Између сна и јаве: приче из туђине и коцкарске сторије“, Београд, 2019; „Казино“, Београд, 2024. Сликовнице: „Другови“, Ковин, 2010; „Чаврљање“, Чачак, 2014. Књиге за децу: „Цица контејнерка“, Београд, 2012; „Чаврљање по свету“, Београд, 2019. Љиљана Бањанин Вукић је члан Удружења књижевника Србије, Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Хесена у Немачкој, и других заједница и клубова. - [Јадранка Сучевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jadranka-sucevic/) - Јадранка Сучевић рођена је у 1961. године у Инђији, где је завршила основну и средњу школу. Студирала је на Факултету драмских уметности и на Богословском факултету у Београду. Бави се фотографијом и спортом. Пише прозу и поезију. Роман „Потапање ветра“ Јадранке Сучевић је трећи део трилогије „Сентандрејски голуб”. Прва два дела трилогије су изишла из штампе: „Сентандрејски голуб“, Сремски Карловци 2006; „Четврта стаза“, Горњи Милановац 2008. - [Милорад Лукић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milorad-lukic/) - Милорад Лукић рођен је 1927. године у Рачи код Власенице. Основну школу завршио је у Власеници, нижу гимназију у Бијељини, Учитељску школу у Сарајеву, а Филозофски факултет (група филозофија) у Београду. Вољом Резолуције Информбироа, као измишљени кривац, одбројао је две године на Голом отоку, без суђења. Објавио романе: „Човјек без заштите“ (1993), „Главни свједок“ (1994), „Праоци и потомци“ (2003), „Чувари тајне“ (2004), „Давид Данилов“ (2006), „Неситова трпеза“ (2006), „Доктор Спасо“ (2007), „Протини записи“ (2011). - [Јелена Бубнић Драгутиновић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jelena-bubnic-dragutinovic/) - Јелена Драгутиновић живи у Земуну, одакле потиче цела њена фамилија. Рођена је 5. новембра 1972. Са супругом Јовицом има кћер Анђелину. Објавила је роман „Не осуђујте је више“. - [Мироје Вуковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/miroje-vukovic/) - Мироје Вуковић рођен је у Бријегу, у Шћепан Пољу, у Пиви, 1946. године. Након завршене основне школе у Бријегу, у Црквичком Пољу и Градцу код Пљеваља, у Фочи је 1965. године завршио Учитељску школу. Радио седам година као учитељ и наставник у ОШ „Митар Бакић” у Козјој Луци и „Никола Мараковић Нина” у Миљевини. Ванредно је студирао на Филозофском факултету у Сарајеву, група: југословенске књижевности и српско-хрватски језик. Након дипломирања, од 1973. године радио у фочанској Гимназији „Др Симо Милошевић” као професор српско-хрватског језика. Од 1993. године радио као главни и одговорни уредник „Просвјетног рада”, листа за просвјету, науку и културу Црне Горе у Подгорици, све до пензионисања 2011. године. Живи у Подгорици. Књижевним радом почео да се бави у основној школи. Прва објављена песма била је „Мисао и цвијет” („Чик” 1967. године). Објављивао песме у београдском „Студенту”, бјеловарском „Свитању”, загребачкој „Просвјети”, крушевачкој „Багдали”. Уврштен је у Зборник Удружења пјесника Југославије, Бјеловар 1969, антологија кратких прича „Године, прича…” Удружења књижевника Црне Горе 1996. године, те „Најлепше приче савремених српских приповедача”, Рашка, 1997. године. Члан је Удружења књижевника Црне Горе и Удружења књижевника Србије. Збирке песама: „Трагања”, „Незвани гост”, „Ријека без обала”, „Говор трава”, „На жици”. Збирке приповедака: „Рам за причу о Јакову”, „Друго лице ствари”. Романи: „Ја, Тара”, „Алуге”, „Енглеска посла”, „Енглеска посла” 2, Суноврат у прошлост”, „Коловрат”, „Пут у Криводо”. Есеј: „Лирско у ‘Лучи микрокозма’”. Аутобиографска проза: „Године прошле – преци и потомци”, „Вријеме одрастања”, „Учитељска школа у Фочи 1960–1972”, „Сачувано од заборава”. Књиге критике: „Писци, књиге, записи…”, „Читајући Његоша”, „Писци, књиге, записи… књига 2”, „Огледало времена у књижевном дјелу Мироја Вуковића”, „Огледало времена 2”. Монографска издања: „Тара у слици и ријечи”, „Тара” – посебно издање. - [Маша Филиповић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/masa-filipovic/) - Маша Филиповић рођена је 1982. године у Београду. Завршила је Академију уметности, одсек драматургија 2005. године. Радила као сарадник на сценарију серије „Горки плодови“ и као сценариста серије „Заборављени умови Србије“ у продукцији Радио-телевизије Србије. Објавила комад „Задржи кусур“ у едицији Савремена српска драма (Београд, 2007). Писала је позоришне критике за недељне новине. Њен комад „2×2=2“ на редовном је репертоару Театра Пулс. Бави се писањем позоришних комада, филмских и телевизијских сценарија, поезије и прозе. У статусу самосталног уметника, живи и ради у Београду. - [Милица Мунижаба Пејчиновић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milica-munizaba-pejcinovic/) - Милица Мунижаба Пејчиновић рођена je у Београду 1971. године. „Пишем откад знам за себе. Приче, песме, белешке, дневник… Захваљујући једном случајном сусрету (ако је ишта у животу случајно) и захваљујући људској и уметничкој снази те особе, која ми је данас Пријатељ, коначно сам дозволила својим причама да потраже пут до читалаца.“ - [Рајко Васић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/rajko-vasic/) - Рајко Васић је рођен 1952. године у селу Осјечани, у близини Добоја, некада у СР БиХ, сада у Републици Српској. Гимназију је завршио у Добоју, а Факултет политичких наука у Београду, 1975. године. До почетка рата у БиХ радио је као телевизијски новинар а након четири године у рововима, обрео се у дневној политици. У том сегменту ангажмана објавио је и неколико књига најоштријег политичког стила: „101 око Велибора Рајчевића“ (Бања Лука 1999), „БиХ не постоји“ (Бања Лука 2006), „Есенесдум“ (Бања Лука 2007), „Сарајевски атентат Мирослава Лајчака“ (Бања Лука 2008), „БиХ за далтонисте“ (Бања Лука 2009), „Насеобина“ (Бања Лука 2010). Роман „Прсти лудих очију“ прво је књижевно дело Рајка Васића. Прво издање објављено је 2009. (Бања Лука – Београд), друго издање – Бања Лука 2009. и треће издање – Бања Лука 2010. Роман је ушао у најужи избор Нинове и Виталове награде за 2009. годину. - [Вера Црвенчанин](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vera-crvencanin/) - Вера Црвенчанин, позоришни и филмски редитељ, глумица, драматург, рођена је у Новом Саду 1920. године у грађанској породици. Преминула 2013. године у Београду. Позоришни опус Вере Црвенчанин обухвата: НИШ Ежен Скриб: „Чаша воде“, режија (дипломска представа) – премијера 21. 10. 1952. Вера Црвенчанин: „Човече, не љути се“ (режија Б. Јајчанин) – 29. 1. 1966. БАЊА ЛУКА А. Н. Островски: „Шума“ (режија) – 6. 4. 1957. В. Шекспир: „Ромео и Ђулијета“ (режија) – 7. 2. 1958. Б. Ћопић: „Приче о Николетини Бурсаћу“ (драматизација и режија) – 18. 9. 1958. Б. Ћопић: „Не тугуј, бронзана стражо“ (драматизација и режија) – 28. 2.1959. Б. Нушић: „Бен-Акиба“ (режија) – сезона 1963/64 М. Крлежа: „На рубу памети“ (драматизација и режија) – 6. 10.1964. Б. Нушић: „Госпођа министарка“ (режија) – 27. 4. 1968. Р. Маринковић: „Руке и Папагај“ (драматизација и режија) – сезона 1968-69. В. Црвенчанин: „Жене“ (текст, режија и извођење) – сезона 1963-69. М. Ољача: „Козара“ (драматизација ирежија) – 8. 10. 1968. Б. Ћопић: „Крајишке делије“ (драматизација и режија) – 20. 4. 1976. ЗАГРЕБ – Комедија Б. Ћопић: „Не тугуј, бронзана стражо“ (драматизација и режија) – 19. 11. 1960. ПУЛА Дервиш Сушић – М. Митровић: „Ја, Данило“ (режија) – 24. 1. 1965. М. Крлежа: „Леда“ (режија) – 7. 2. 1965. М. Крлежа: „На рубу памети“ (драматизација и режија) – 3. 10. 1965. Клод Мањие: „Оскар“ (режија) – 6. 11. 1965. ШАБАЦ Оскар Вајлд: „Идеални муж“ (режија) – 4. 10. 1966. Владимир Јовичић: „Швабица“ (режија) – 14. 2. 1967. ТУЗЛА Б. Ћопић: „Не тугуј, бронзана стражо“ (драматизација и режија) – 13. 1. 1968. СОМБОР Б.Ћопић: „Осма офанзива“ (режија) – 20. 11. 1968. Ранко Маринковић: „Папагај и Руке“ (драматизација и режија) – 3. 12. 1986. М. Крлежа: „На рубу памети“ (драматизација и режија) – 27. 11. 1969. Вељко Петровић: „Љубав моје равнице“ (драматизација и режија) – 25. 3. 1970. Рејмон Кено: „Стилске вежбе“ (драматизаија и режија) – 24. 2. 1971. Б. Брехт: „Просјачка опера“ (режија) – 13. 3. 1971. Б. Нушић: „Госпођа министарка“ (режија) – 6. 11. 1971. Жорж Фејдо: „Дама из Максима“ (режија) – 9. 3. 1974. БЕОГРАД – Југословенско драмско позориште М. Крлежа: „На рубу памети“ (драматизација) – 24. 10. 1963. М. Крлежа: „Повратак Филипа Латиновића“ (драматизација и режија) – 16. 2. 1970. – Народно позориште Р. Кено: „Стилске вежбе“ (драматизација и режија) – 10. 6. 1995. – Театар поезије „Стојанка мајка Кнежопољка“ (адаптација, режија и учествовање) – 1968. Иво Андрић: „Кућа на осами“ (драматизација и режија) – премијера у Аранђеловцу у оквиру смотре „Мермер и звуци” и у стану Иве Андрића – (1973) В. Црвенчанин: „Жене“ – десет монодрама (текст, режија и извођење) у Расовом Атељеу 212 и касније на малој сцени Народног позоришта (играно и на сценама у Југославији, такође, по позиву, на Фестивалу пољске драме у Калишу 1968). СУБОТИЦА Драма на српском језику Е. Олби: „Ко се боји Вирџиније Вулф“ (режија) – 17. 12. 1971. М. Крлежа: „На рубу памети“ (драматизација и режија) – 21. 11. 1973. Драма на мађарском језику Еурипид – Сартр: „Тројанке“ (режија) – 25. 2. 1975. НОВИ САД – Мађарска драма П. Кесерлинг: „Арсеник и старе чипке“ (режија) – 13. 2. 1977. ПОЉСКА КАЛИШ – В. Шекспир: „Комедија забуне” (режија и кореографија), 25. 5. 1969. ВАРШАВА – Класични тетар – Театр Розмајтошћи Марин Држић: „Дундо Мароје“, адаптација М. Фотез (режија) – 1971. Драматизације које нису изведене: „Кола Брењон“ Ромена Ролана (добијена сагласност госпође Ролан), „Антошкин смех“ А. П. Чехова, „Понорница“ Скендера Куленовића, „Тијесна земља“ Мате Балоте, „Дундријеви цврчци“ Б. Ћопића. УЛОГЕ Олга у „Најезди“ Л. Леонова (Народно позориште Сарајево); Поте – „Зона Замфирова“ Стевана Сремца – Сарајево; Дездемона – „Отело“ В. Шекспира (Народно позориште Сарајево); Мица – „Власт“ Б. Нушића – Сарајево; Јелена – „Раскрсница“ М. Ђоковића – Народно позориште Београд; Баба – „Горски вијенац“ – адаптација Р. Плаовића; Десет различитих ликова у монодрами В. Црвенчанин „Жене“. ФИЛМОГРАФИЈА Вере Црвенчанин Куленовић садржи следеће филмове: „Београдски универзитет“ (1948), писац сценарија и редитељ; Авала филм, Београд; документарни, краткометражни; „II Конгрес КП Србије“ (1949); писац сценарија; Авала филм, Београд; документарни, краткометражни; „Нови дом“ (1949); писац сценарија и редитељ; Авала филм, Београд; документарни, краткометражни; „Београдско народно позориште“ (1950); писац сценарија и редитељ; Авала филм, Београд; документарни, краткометражни; „Породица Глишић“ (1958); писац сценарија; Дунав филм, Београд; документарни, краткометражни; „Југословенска прослава четиристогодишњице рођења Виљема Шекспира“, (1964) писац сценарија и редитељ; Сутјеска филм, Сарајево; документ., краткометражни; „Рођендан“ (1964); писац сценарија и редитељ; Дунав филм, Београд, играни, краткометражни; „Пахуљица“ (1966); писац сценарија и редитељ; Сутјеска филм, Сарајево; играни, краткометражни; „Стојанка мајка Кнежопољка“ (1968); писац сценарија и редитељ; Центар ФРЗ Србије, Београд; документ., краткометражни; „Човјек човјеку“ (1973); писац сценарија и редитељ; Застава филм, Београд врста; документарни, краткометражни. Као сценариста и редитељ, Вера Црвенчанин је за Телевизију Нови Сад урадила следеће документарне и игране филмове: „Размена на мосту“, режија, 1978; „Мајка Зора“, текст и режија, 1978; „Јован Солдатовић I“, текст и режија, 1978; „Јован Солдатовић II“, текст и режија, 1978; „Песма моје младости“, режија, 1978; „Деца и срне“, играни прогpам – текст и режија, 1978; „Батина и болнички центар II“, текст и режија, 1979; „Киш Ерне“, текст и режија, 1979; „Соња Маринковић“, текст и режија, 1978; „Бекство“, играни програм – режија, 1980; „Галеб“, играни програм – текст и режија, 1980; „Балада за Љубицу“, текст и режија, 1987; „Ћутање јаче од смрти“, текст и режија, 1981; „Стеван Дороњски“, текст и режија, 1981; „До ових и последњих дана“, текст и режија, 1981; „Мајко, не остављај ме“, текст и режија, 1983; „Две младости“, текст и режија, 1984; „На дну хумора леже сузе“, текст и режија, 1984; „Дуга преко смрти“, текст и режија, 1985. За Телевизију Нови Сад написала је и сценарио за серију по приповеткама Вељка Петровића која није реализована. Објавила књиге: „Динуловићи“, Београд 1997; „Скендерова трајања“, Београд, 1998; „Свитања и сутон Милке Гргурове“, Београд 2003; „Има тако људи“, Београд, 2012. - [Желимир Млађеновић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/zelimir-mladjenovic/) - Желимир Млађеновић рођен је 1949. године у Тузли. Дипломирао књижевност на Филолошком факултету у Београду. Професионални новинар од 1974. Био главни и одговорни уредник Радио Тузле. Посебно се бавио позоришном и ликовном критиком. Био је члан Предсједништва Удружења театролога и позоришних критичара Босне и Херцеговине. Приче објављивао у југословенским и српским листовима и часописима. Објавио „Књигу о Тузли“ (Београд 1996) и роман „Пун мјесец и огледало“ (Београд 2012). Од 1996. године живи у Кичинеру у Канади. Био је главни и одговорни уредник књижевног часописа на српском језику у Канади „Књижевно слово“. - [Гордана Влаховић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/gordana-vlahovic/) - Гордана Влаховић је рођена 1946. у Руђинцима код Врњачке Бање. Дугогодишњи професор српског језика и књижевности, реторике и беседништва у Економској школи у Крушевцу. Објавила: „На ивици сна“ (приче), Багдала, 2002; „На лицима очи“ (приче), Багдала, 2004; „Истина, кад вам кажем“ (приче), Едука, 2006; „О чему год, о животу је“ (записи), Едука, 2009; „Са Саром, уз Књигу“ (огледи, прикази, есеји), Едука, 2011; „А возови су пролазили, давно…“ (приче), Свет књиге, 2012. Члан је редакције часописа „Багдала“. Објављује у књижевној периодици („Багдала“, „Књижевне новине“, „Кораци“, „Траг“, „Стиг“, „Књижевник“). Добитник је Светосавске повеље града Крушевца за развој културе, уметности и просвете. - [Наташа Николић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/natasa-nikolic/) - Наташа Николић је рођена 1968. године у Ваљеву. Завршила је српски језик и књижевност са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду. Ради као професор српског језика и књижевности у Гимназији „Таковски устанак” у Горњем Милановцу. - [Бранко Бубало](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/branko-bubalo/) - Бранко (Бранимир) Бубало рођен је 1960. у Вуковару. Школовао се у Борову, Вуковару, Мостару и Загребу. У Шарлотауну, главном граду канадске провинције Принц Едвард ајланд, похађао је колеџ за примењену уметност (графика и илустрација), на коме је дипломирао 2000. До 1991. радио је у Комбинату Борово као економиста и набављач, а затим у Српском информативном центру у Вуковару, као новинар и главни уредник. Од 1998. живи у Канади. Објављивао је песме и приче у часописима и периодици, у Србији, Републици Српској и Канади. Oбјавио романе: „Остати овде“, 1995; „Ћелија“, 1997. и 2005; „Освета“, 2007; „Душа и пепелу“, 2012; роман на енглеском – дистопијску фантазију „Transients (Пролазници)“, 2020; и роман „Погана времена“ 2025. - [Соња Јосиповић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/sonja-josipovic/) - Соња Јосиповић је психолог који је залутао међу писце, или писац који је залутао међу психологе. Писањем је почела да се бави јако рано, али се тек пре неколико година усудила да почне да пише роман. Воли да завирује у људске душе и карактере, као и судбине људи који су живели у различитим околностима. Текстове објављивала у часописима „Cosmopolitan“ и „Wannabe Magazine“ и на порталу „Шта жене желе“. Ауторка је блога „Свет обојен речима“, на којем представља читаоцима своје, али и песме других креативних људи. На пољу музике сарађивала је са Александром Радовић, а ускоро ће се поново наћи у улози текстописца неких нових певачких нада. - [Љубица Жикић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ljubica-zikic/) - [Бранка М. Касаловић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/branka-m-kasalovic/) - [Злата Живадиновић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/zlata-zivadinovic/) - Злата Живадиновић рођена је 1935. у Бачини код Варварина. Живела и радила у Србији до 1965. године, када се преселила у Париз. Објавила књиге: „О јагодама и страху“, Београд 1998; „О љубави и вину“, Београд, 2000; „Шум пролазности“, Београд, 2001; „Неизговорена реч“, Београд, 2002; „Неосвећена љубав“, Београд, 2005; „Фалинка и ја“, Београд, 2006; „Парижанин“, Београд, 2007; „Србијанка“, Београд, 2008; „Човекова коб“, Београд, 2009; „Париске ванвремене приче“, Београд, 2011; „Српкиња у Паризу“, Београд, 2012; „Усидрена на броду“, Београд, 2013. Члан је Удружења књижевника Србије. - [Мирјана Мариншек Николић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/mirjana-marinsek-nikolic-2/) - Мирјана Мариншек Николић је књижевница и визуелна уметница. Дипломирала је на Београдском универзитету и студирала је књижевност и уметност на Универзитету у Охају, САД. Докторирала је на математици и информатици на Београдском универзитету. Пише за најпознатије домаће и стране часописе из књижевности и уметности. Њен књижевни опус обухвата есеје, приче, путописе и романе. Књиге прозе: „Путогледи“ – књига огледа, путописа и прича (издавач „Methaphysica”, Београд, 2004), „Три Фриде“ – роман (издавач „Свет књиге”, Београд, 2006), „Танго за Евиту“ – роман (издавач „Свет књиге”, Београд, 2007), „Панонски триптих – Огледи о Добровићу, Крлежи, Вазарелију“ – есеји (издавач „Чигоја”, Београд, 2009), „Снохвати о летењу” – есеји и приче (издавач „Прометеј”, Нови Сад, едиција „Драшко и пријатељи”, 2011), „Тај мали биоскоп у нашим главама“ – билдунгс роман (издавач „Прометеј”, Нови Сад, 2012). Некa од њених прозних дела објављена су у домаћим и страним антологијама прича. Књиге су јој преведене на немачки „Dieses kleine kino in unseren köpfen“, мађарски и француски језик „Image parlant“ (антологија есеја, у едицији издавача „La traductiere“, Париз, 2013) и „Les visages d`une imagination solitaire“ – (антологија есеја, едиција издавача „Incertain Regard“, Париз, 2013). Уметнички рад заснива на цртежима, експерименталном филму и мултимедијалним пројектима. Ауторка је више ликовних дела: цртежа, експерименталних и видео радова, као и мултимедијалних књижевноликовних пројеката. Излагала је на многим групним и самосталним изложбама и на арт фестивалима, у земљи и иностранству. Члан је УЛУС-а и УКС-а. Живи и ради у Београду. - [Александра Вељовић Ћеклић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/aleksandra-veljovic-ceklic/) - Александра Вељовић Ћеклић – Саша, рођена је 1967. у Сарајеву, где је похађала основну и средњу техничку школу и студирала на Архитектонском факултету. Од 1993. живи у Калгарију у Канади, а постала је и становник Мексика. Објавила књиге: „Sarajevo u zemlji čuda“ (2009); „Vašar u malom Parizu“ (2009); „Lutkice, mačkice, kučke i pevačice“ (2011); „Purgatorium“ (2014). Члан је Удружења књижевника Србије. - [Тања С. Ивановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/tanja-s-ivanovic/) - Тања С. Ивановић ради у Српској академији наука и уметности као библиотекар. Објављени романи: „Време за мамин чај“ (2005, 2007), „Укрштенице упола цене“ (2007), „Ланац око ветроказа“ (2014). Њене „кратке“ и „најкраће“ приче налазе се у неколицини зборника. Поједине приче објављене су у периодици: „Поља“, „Кораци“, „Књижевни лист“, „Књижевне новине“, „Квартал“, „Стварање“. - [Лазар Каурин](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/lazar-kaurin/) - Лазар Каурин (Банатски Деспотовац, 1948 – Београд, 2013), дипломирао на Филозофском факултету у Београду. Радио као новинар Радио Новог Сада. Објавио књиге песама: „Дође реч по своје“ (Вршац 1994); „Музеј светла“ (Нови Сад 2007); и романе: „Премијер“ (Нови Сад 1995); „Петковача“ (Зрењанин 2000); „Удовице ћуте о томе“ (Нови Сад 2005); „Српска народна Европа – роман о вестима дана“ (Београд 2011). - [Жарко Р. Марић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/zarko-r-maric/) - [Славко Јекнић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/slavko-jeknic/) - Славко Јекнић је рођен 1962. године у Крњој Јели, општина Шавник, Црна Гора. Дипломирани је економиста. Члан је београдске „Естраде“ од 1984. године. Наступао је у ТВ серији „Вук Караџић“ и позоришним представама „Горски вијенац“, „Кад се дели срећа и несрећа“ и др. Славко Јекнић је народни гуслар и првак Србије и Савеза српских гуслара. Пише поезију и прозу. Објавио: роман „Снови и синова Илије Ћирова“, 1997; роман „Крст Глигора Мучалице“, 2000; збирку песама „Шапат ускочких трава“, 2002; збирку песама „Посвета братству Јекнића“, 2003; збирку песама „Слободарска здравица“, 2005; романсиране приче „Планинске тајне“, 2008; збирку песама „Мелодије срца“, 2008; збирку песама Горштачки кодекс части, 2004; роман „Родослов здувача“, 2014. - [Иванка Косанић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ivanka-kosanic/) - Иванка Косанић рођена је у Белој Паланци. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду (група Југословенска књижевност са светском). После неколико година рада у белопаланачкој Гимназији, запослила се у „Народним новинама“ у Нишу. Била је новинар, коментатор, уредник и главни и одговорни уредник овог дневног листа. Радила је и као дугогодишњи уредник и аутор емисије „Култура“ на ТВ 5 у Нишу. Пише прозу и књижевну критику. Објављивала је у бројним часописима и листовима, а била је и стални сарадник културних подлистака „Борбе“ и „Дневника“. Збирке прича: „Жена из црквеног дворишта“ (1996), „Напукло звоно“ (2000), „Прича без главног јунака“ (2001), „Сандале моје мајке“ (2014). Романи: „Оставка“ (2004), „Моја драга Јелена“ (2007, друго издање 2011), „Догађај код ‘Српске круне’“ (2015). Књиге критика: „Дуже од дана“ (1998), „Пред магијом књиге“ (2004), „Трагом књижевног лика“ (2011). Објавила је и публикацију „Ниш у свету – свет у Нишу“ на српском и енглеском језику (1996) и књигу културолошких записа и есеја „Крајем недеље“ (2009). Роман „Оставка“ био је у најужем избору за награду „Женско перо“. Роман „Моја драга Јелена“ добио је награду „Светосавски печат“. Приче су јој превођене на италијански, немачки и бугарски језик. Заступљена је у више југословенских и српских антологија. - [Љиљана Лукић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ljiljana-lukic/) - Љиљана (Ристе) Лукић завршила је основно и средњошколско школовање у Бијељини, а Филолошки факултет, на коме је и магистрирала, у Београду. Радила је као професор у Гимназији и као руководилац у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини. Сарађује у великом броју часописа и листова (преко три стотине и осамдесет библиографских јединица). Као књижевник и књижевни критичар објавила је следећа дела: „Магнолија на длану“ – збирка прича (1997); „Из књижевног сазвежђа“ – есеји и критике (1998); „Плаво је боја неба“ – песме (1999); „Једнога дана пре седам дана“ – приче за децу (2000); „Балкон за маштање“ – приче и приповетке (2002); „Трагање за смислом“ – књижевне критике (2004); „Кључар чудне љепоте – Јован Дучић“ – књижевноисторијска студија (2008); „Приче о медведићима“ – приче за децу (2009); „Јован Дучић – Рани радови I (1886–1896)“ – приређивач Љиљана Лукић (2010). Објавила романе: „Јелена Златоносовић“ (2011; друго издање 2013); „Доктор Николо“ (2015); „Звијезда падалица“ (2015); „У трагању за оцем“ (2016); „У небо загледан“ (2017); „Пут у недоглед“ (2018); „Бисер на дну мора“ (2019); „Кад сјећања заболе“ (2021). Сви романи представљају делове целине у којој доминира сага о господи Златоносовићима и медикусу Николу, али се могу читати и као засебне књиге. Љиљана Лукић заступљена је као аутор у зборницима: „Хорхе Луис Борхес“ – радови са међународног књижевно-научног скупа у Београду, 1996. године, као и више монографија са просветном и културном тематиком (две монографије Гимназије „Филип Вишњић“). Посебно се ангажовала а била је и уредник монографије „Народна библиотека ‘Филип Вишњић’ у Бијељини (1932–1985)“, објављене 1987. године. Сарађивала је у локалном листу за књижевност и културу „Бразде“, и једно време уређивала тај лист; била је сарадник часописа „Провинција“ Међурепубличке заједнице културе „Сава“. У „Семберским новинама“, листу грађана Бијељине, објавила је 50 колумни књижевне критике као и низ чланака са подручја просвете и културе. Активни је члан Градског одбора СПКД „Просвјета“ у Бијељини и члан Редакције (једно време и председник Савета) часописа за књижевност и културу „Српска вила“. У години 2015. проглашена је за једну од три „Заслужне жене града Бијељине“. Члан је локалне Редакције Енциклопедије Републике Српске. Учествује у жирију за доделу Награде „Меша Селимовић“. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Добитник је низа награда и признања. Живи у Бијељини. - [Божидар Зејак](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/bozidar-zejak/) - Божидар Зејак рођен је 1952. године у Барицама код Бијелог Поља. Основну школу завршио је у Томашеву, гимназију у Бијелом Пољу, а студије југословенске и светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Објавио је четири збирке приповедака: КАВЕЗ, ИЗА ЈУТРА, СУМЊИВИ ЗАПИСИ и ИЗАБРАНЕ ПРИЧЕ; две књиге књижевнокритичких текстова: СВИЈЕТ ЗНАНИ И МОЋ РИЈЕЧИ и КРИТИЧКЕ МИНИЈАТУРЕ; збирке песама: ПОСЛЕДЊЕ ЛЕТО, НОЋ НАД ВОДОМ, ЛУДЕ ИГРЕ, NON REDEUNTES LIBRI и НОЋИ ЗЛАТНОГ ОРЛА; романе: НЕБЕСКИ РАТНИК – роман о љубави (два издања), УСПОН И ПАД ЈОКА САЈАКА – роман о срећи, ТАЈНА АКОВСКЕ ВАРОШИ – роман о лепоти, ЉУБАВ У ДОБА КОРОНЕ; књигу СВЕТОСАВСКЕ БЕСЕДЕ и монографију 120 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА И РАДА ПЕДАГОШКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ. Члан је Удружења књижевника Србије. - [Радован Кецојевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radovan-kecojevic/) - Радован Кецојевић рођен је 1936. године у селу Боричје у Пиви (општина Плужине), Црна Гора. Официр бивше ЈНА, дипломирани стручњак за убојна средства и магистар права. Објавио књиге: „Понижена улица и љубави сен“ (Београд 2002) – песме; „Шапати душе“ (Београд 2011) – песме; „И крв је горела – тузланска колона 1992“ (Београд 2014; друго допуњено издање 2015) – документарна проза; „Пусте горе, питоме долине“ (Београд 2019) – роман; „El destino es amargos – мој животе“ (Београд, 2025) – књига поезије и прозе (латинично и ћирилично издање); „Замор је скупио крила“ (2026) – песме. У књизи „И крв је горела – тузланска колона 1992“ Кецојевић пише о масакру који су над војницима ЈНА извршиле муслиманске и хрватске оружане формације у Тузли, 15. маја 1992. године. На основу те књиге Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске снимио је документарни филм „Тузла –злочин без казне и егзодус српског народа”. - [Вјера Рашковић Зец](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vjera-raskovic-zec/) - Вјера Рашковић Зец рођена је у Книну (отац Душан Рашковић, адвокат; мајка Лукијана Савка Лукавац, браћа Срђан и Јован). Основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршила у Загребу, где је и магистрирала. Докторску дисертацију одбранила на Филозофском факултету у Новом Саду 1979. године. Радила као професор у средњој школи, просветни саветник, предавач на универзитету у Пекингу и лектор на Корнел универзитету у САД. Од 1987. године живи у Бечу, где је радила као наставник допунске и интегративне наставе за децу из бивше Југославије и у средњој школи за југословенску (касније за српску децу). Била је председник Културне заједнице југословенских (доцније српских радника) у Бечу. Учествује у раду више културних удружења Срба у Аустрији. Уредила је и рецензирала бројне књиге српских аутора, превасходно оних који живе у Бечу, али и у Аустралији и САД. Објавила је више од 200 стручних и научних радова, највише из методике наставе језика и књижевности. Као петнаестогодишњакиња написала две драме које су се играле широм Југославије. Једна од њих – „Прољећа недопјевана“ (о стрељању ђака у Крагујевцу 1941) изводила се у многим градовима Србије. Одломак те драме уврштен је у Читанку за VIII разред основне школе (Загреб 1961), која је као уџбеник доживела 16 непромењених издања. Објавила књиге белетристичке прозе: „Дуго путовање до срца“, роман (Ријека 1968); „Тврда средина круха“, приповетке (Загреб 1983); „Латице једног цвијета“, прозни рецитал (Загреб 1987); „Уморна птица“, роман (Загреб 1989); „Мрак“, роман (Загреб 1990); „И оде Балкан у Јевропу“, приповетке (Београд 2001); „Балкански синдром“, роман (Београд 2007); „Тамо амо по беломе свету – ћуш роман“ (Београд 2011); „Пасијанс или стрпљење“ (Беч 2015); „Приче“, Сабрана дјела, књига II (Београд 2017); „Кратки романи 1“, Сабрана дјела, књига III (Београд 2018); „Кратки романи 2“, Сабрана дјела, књига IV (Београд 2018); „Балкански синдром“, Сабрана дјела, књига V (Београд 2019); „Пасијанс или стрпљење“, Сабрана дјела, књига VI (Београд 2020); „Тамо амо по беломе свету – ћуш роман“, Сабрана дјела, књига VII (Београд 2020); „Разговор с Аџијом“, Сабрана дјела, књига VIII (Београд 2020); „Корона – освета црне краљице“, Сабрана дјела, књига IX (Београд 2022); „Мој брат Јово“, Сабрана дјела, књига XI (Београд 2024); „Пад Крајине“, Сабрана дјела, књига XII (Београд 2025); „Дјеца су украс свијета“, Сабрана дјела, књига XIII (Београд 2026). Књиге песама: „Сјене изгубљене“ (Београд 1999); „А онда седамдесет и осам дана би ноћ“ (Београд 2000); „Завичаји стари; Завичаји нови; Зли цвјетови“ (Београд 2004); „Оњи сперанза“ (Смедеревска Паланка 2012); „Поезија“, Сабрана дјела, књига I, (Београд 2016). Роман „Матуша“ и друго издање романа „Балкански синдром“ објавила у електронској форми (Београд 2011). Са Сандом Рашковић Ивић приредила књигу „Јован наше душе“, Београд 2023. За роман „Дуго путовање до срца“ добила је награду „Телеграма“ (1968), а за књигу песама „Завичаји стари; Завичаји нови; Зли цвјетови“ – награду Академије „Иво Андрић“ Београд (2004). Роман „Тамо амо по беломе свету“ објављен је на немачком језику („Weder hier noch dort, Hin-und Herfahrt auf der Linie Wien-Negotin“, München–Neckenmarkt–Zürich, 2014), a у „Антологији нове аустријске лирике“ („Neue österreichische Lyrik“, Innsbruck–Wien, 2008) заступљене су и песме Вјере Рашковић Зец. - [Радован Лазаревић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radovan-lazarevic/) - Радован Лазаревић, рођен 1949. у Лазареву код Зрењанина, дипломирао на Филолошком факултету у Београду, радни век провео у „Политици“. Живи у Београду. - [Ненад Сурчулија](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/nenad-surculija/) - Ненад Сурчулија рођен је 1978. године у Београду. Одрастао је у Земуну, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао на Факултету драмских уметности – смер Камера. Сниматељским послом бави се од 1997. године (ТВ Студио Б, Two Tech Solutions, SAT Media Group). Роман „Браћа“ је његова прва књига. - [Слободан Гавриловић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/slobodan-gavrilovic/) - Слободан Гавриловић, социолог (1951, Пријевор, Чачак). Магистрирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. О животу и делу Живојина Павловића написао више студија и приредио пет књига: „Живојин Павловић, Биланс совјетског термидора“, Ужице 2001; „Живојин Павловић између догме и критике“, Београд, 2001; „Одабрани новинарски чланци Живојина Павловића“, Чајетина 2001; „Архивска грађа о Живојину Павловићу“, Ужице 2001; „Живојин Павловић и Биланс совјетског термидора“, Београд, 2008. и 2010. Публиковао је и четири књиге о јавном и политичком деловању: „Србија је жедна демократије“ – говори у Скупштини, Београд 1998; „Прилог одбрани демократије“, Београд 2006; „Сиђи с власти да меримо части“, Београд 2015; „Гласник и култура“, Београд, 2017; као и три стручне књиге: „Положај старих лица на Златибору“, Чајетина 2001; „Млади радници“, Ужице 2003, „Етнографско стваралаштво Љубише Р. Ђенића Рујанског“, Београд 2015. Објавио је, такође, романе: „Џелат“ (Београд 2012), „Збег“ (Београд 2015), „Збег“ (Београд, 2021), као и књигу за децу „Унук води деду“ – са унуцима Љубомиром и Јевремом (Београд, 2017). Слободан Гавриловић је члан Српског књижевног друштва. Бави се пчеларством и планинарством. Живи у Београду. - [Јасмина Ћирковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jasmina-cirkovic/) - Јасмина Ћирковић, песникиња, прозаиста, афористичарка и сатиричарка, рођена је у Панчеву 1958. године. Основну школу завршила у Немачкој, а средњу у Панчеву. Машинско-пољопривредни факултет уписала у Београду а завршила у Загребу, одселивши се у Пулу. Тамо је живела тринаест година и радила у Националном парку Бриони. Пред почетак рата 1991. враћа се у Панчево и од тада живи и ствара у Србији. Има ћерку, муж јој је погинуо. Књижевним радом се бави од петнаесте године. Објавила је следеће књиге: „Исландске хладноће“ (2013), поезија, награда Академије Иво Андрић – УКС; „Нема заборава“ (2014); „Чувам од заборава“, изабране и нове песме (2014) (двојезично српско-румунски); „Госпођино лудило“, роман (2015); „Кристалисање срца“ (2017); „Еуридикине промисли“ (2017); „Провејавање сећања“ (2017); „Силуетни златопев“ (2018); „Лирикон“, сонети (2020) – коауторска књига: Саша Мићковић и Јасмина Ћирковић; „Буњин село“ (2021). Велики број песама објавила је у антологијама, зборницима и лексиконима, а превођена је на руски, румунски, бугарски, арапски и енглески језик. Члан је Удружења књижевника Србије, члан Удружења књижевника „Уметнички хоризонт“, Удружења слободних уметника Аустралије, СКОР-а, СКЗ-а. - [Тања Прокопљевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/tanja-prokopljevic/) - Тања Прокопљевић рођена 1971. године у Земуну, где је завршила основну и средњу школу. У Београду је стекла више туристичко образовање. У Америци студирала енглески језик. По повратку из Америке (1995) успешно се бави новинарством све до 2001. Радила је за дневни лист „Политика“, часопис „Моћ природе“ и др. Бавила се и издаваштвом, самостално је водила издавачку делатност у ИП „Естарт“. Прву ауторску књигу – збирку новинских текстова под називом „Како упецати мужа“, објављује 2002. године. Аутор је следећих збирки песама: „Живоплет“ (2003), „Смртник у покрету“ (2004), „Славуј љубави“ (2004), „Под кључем истине“ (2006), „Стиховољени дневник“ (2010), „Стихојављање“ (2014), „Стиховање у болу и љубави“ (2016), „Стиходушни прикази“ (2018), „Сабласни и Стамени“ (2018, 2020), „Стиховљени плам“ (2019, 2020), „Безвремена“ (2020). Песме су јој превођене на више страних језика. Објавила књигу: „Пулсивно као нови правац у уметности“ – есеј о кретањима у савременој уметности (2009); као и књиге прозе: „Исповест жртве“ – документарна проза (2010), „Одушак“ – роман (2012), „Мучно доба и путеви среће“ – роман (2016), Приче (2021), „Из дневника о прочитаним књигама“ – књижевна критика (2021). Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије. Тренутно је у статусу слободног уметника као књижевник. - [Наташа Бартула](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/natasa-bartula/) - [Горан Недељковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/goran-nedeljkovic/) - Горан Недељковић рођен је 1987. године у Београду. После завршене Пете економске школе уписује Економски факултет на којем стиче звање дипломираног економисте. Упоредо завршава Високу техничку машинску школу и стиче звање инжењера информатике. Бави се филографијом. Дуги низ година бави се изучавањем локалне историје, што је довело до објављивања његове прве две књиге. Његови радови из ове области објављени су у „Хроници Ресника“. Објављивао је кратке приче у „Књижевним новинама“ и „Стремљењима“. Радио је као професор у Петој економској школи у Београду. Има статус самосталног уметника. Објавио књиге: „Корњачино срце“, новела, (2015, друго издање 2016), „На удици“ (2016), „Живот испод чекића“, збирка приповедака, (2015), „Учитељи живота“ (2014), „Доца: Приче из живота Милорада Доце Јанковића“ – коауторство са Славољубом Јеремићем, (2013). Добио признања и награде: „Захвалница“ Културно просветне заједнице Србије; „Светосавска награда“ Пете економске школе „Раковица“; „Београдски анђео“. Члан је Удружења књижевника Србије и међународног удружења „Movimiento Poetas del Mundo“. Живи у Београду и Берлину. - [Гордана Јеж Лазић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/gordana-jez-lazic/) - Гордана Јеж Лазић, књижевница, књижевна критичарка, есејисткиња и публицисткиња. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Републике Српске, редовни је члан Матице српске, члан и сарадник Института за дечју књижевност у Београду, члан СПКД Просвјета Париз и Асоцијације песника света у Риму, Poetas del Mundo, те песник-пријатељ Удружења „Плава шкољка“. Књижевне приказе, осврте, есеје и интервјуе објављивала је у: „Даници“, „Стремљењима“, „Крилу“, „Књижевним новинама“, „Новој зори“, „Књижевном животу“ и „Нашој речи“ (Румунија), „Новој стварности“ и часопису „Сутра“ (Република Српска), „Саборнику“, „Годишњаку“, „Искри“, „Расену“, „Траговима“, „Фокус вестима“. Сатиричне приче објављује у зборницима ИК „Алма“ у Београду. Објавила је збирке поезије: „Кад се срећа зове Каћа“, „Број 64А“, „Математика слободе“, „Народ од песме већи“, „Срцеведац“, „Како, вуче, деца уче“, „Правописна норма тишине“, „Зашто не сме“ и роман „Пут до истине“. - [Миша Лазар](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/misa-lazar/) - Миша Лазар рођен је 1957. године у Торнику код Љубовије. У књижевној периодици објављује још од ђачких дана. Прву књигу поезије ,,Cник” објавио 1997. године. Објавио следеће књиге прозе и поезије: „Онаница“ (2000), „Рикочи“ (2002), „Монаштица“ (2005), „Вратнице“ (2007), „Горолики“ (2008), „Недомак“ (2009), „Зоограф“ (2011), „Одиве“ (2012), „Над поетском мапом Миодрага Д. Игњатовића“ (2014), „Толковање“ (2003) и „Бојсе!“ (2013). Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Београда и Књижевног клуба ,,Сцена Црњански”. Добитник је десетине значајних признања за књижевност. Живи у Београду. - [Весна и Јован Секулић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vesna-i-jovan-sekulic/) - Др Весна Р. Секулић и др Јован Ж. Секулић лекари су опште праксе и акупунктуролози. Дипломирали су на Медицинском факултету у Београду. Апункунтуром се баве 40 година. Примењују и принципе апитерапије и фитотерапије. Имају приватну ординацију „Породични доктори Секулић“. - [Бранка Јовичић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/branka-jovicic/) - [Војо Мачар](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vojo-macar/) - [Сања Дачић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/sanja-dacic/) - Сања Дачић рођена је 1974. године у Градачцу, у Босни. Основну и средњу школу завршила у Љигу, а студије српске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Прву, младалачку збирку песама објавила је 1994. године под називом „Питања смрти и питања вечности”. У књижевни живот се враћа после дуже паузе, низом есеја и приказа објављених у књижевним часописима и учешћем на промоцијама књига српских писаца. Бави се писањем поезије и прозе, превођењем и публицистиком. Била је уредник часописа „Уметнички хоризонт”, а текстове објављује и у „Књижевним новинама”. Преводи са руског и енглеског језика. Сарадник је „Зелених новина” и других електронских часописа и портала. Ради као наставник српског и енглеског језика у основним школама. Живи у Мељаку, мајка је двоје деце. - [Драган Павловић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dragan-pavlovic/) - Драган Павловић рођен је 1949. године у Сремским Карловцима. Основну школу похађао у Крагујевцу и Горњем Милановцу, а гимназију у Сремским Карловцима и Скопљу, где је дипломирао на Медицинском факултету 1974. године. Као лекар опште медицине радио је на Косову и Метохији, у Медицинском центру у Куманову и Дому здравља у Богатићу. Служио је војни рок у Санитетско-официрској школи у Београду и у Војној болници Мељине 1976/77. године. Прелази у Београд 1977. године на Уролошку клинику Медицинског факултета, где 1981. завршава специјализацију из анестезиологије и реаниматологије. Од 1988. до 1998. ради као начелник анестезије на Клиници за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије (КЦС). Две године је био помоћник директора Ургентног центра КЦС. Од 2000. до 2004. ради на Институту за плућне болести и туберкулозу КЦС. Године 2004. прелази у Клиничко-болнички центар „Бежанијска коса“ за начелника анестезије. Одлази у пензију 2015. са места заменика директора исте болнице. Има дипломе магистеријума из кардиологије и доктора медицинских наука. Драган Павловић је аутор и коаутор великог броја научних радова публикованих у домаћим и страним стручним часописима. Поред тога, аутор је поглавља у пет стручно-медицинских књига. Био је доцент на Медицинском факултету Универзитета у Београду и ванредни професор на Медицинској академији у Београду. Стихове је почео да пише као ученик Карловачке гимназије. Његове се песме могу наћи у другој књизи „Српска поетска плетеница“, у зборнику „Лекари уметници“ Српског лекарског друштва, карловачким „Крововима“, сарајевском „Диогену“, часопису Књижевног круга из Кладова и београдском „Јесењину“. Једна прича му је изашла у „Политици”. Објавио збирке песама „Песме“ (Сремски Карловци 2005) и „Будна слова господара снова“ (Београд 2011). Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења лекара писаца „Видар“ у Београду. Ожењен је, има две ћерке. Живи у Београду. - [Благоје Бабић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/blagoje-babic/) - Благоје Симов Бабић рођен је 1937. у Селиштима, општина Плана, срез Билећа, округ Мостар, Херцеговина, Бановина Зетска, Краљевина Југославија. Од 1955. настањен у Србији – прво у Војводини, потом у Београду. Држављанин Србије. У петој години остао без оца. У шестој години изведен на стрељање по основу наредбе Адолфа Хитлера „Сто српских цивила за једног немачког војника“. Стоички поднео увреду што је процењен на један одсто једног немачког војника. Извршење репресалије омела италијанска војска Бенита Мусолинија, који је спречио довршење усташке истраге Срба у Херцеговини. Завршио основну школу у Прерацима и на Планој; нижу гимназију у Вајској и Билећи; вишу гимназију у Требињу, Билећи, Оџацима и Новом Саду; Правни факултет на Београдском универзитету, где је стекао и степен магистра међународног права. Степен доктора економских наука стекао на Економском факултету у Сарајеву. Од 1962. запослен у Институту за међународну политику и привреду у Београду. Био сарадник у Одељењу за Азију, потом управник Центра за светску привреду и заменик директора Института. Стекао звање научног саветника. На Економском факултету у Мостару стекао звање редовног професора. Предавао Међународне економске односе и Међународне финансије. На Економском факултету Новосадског универзитета учествовао у настави и изради уџбеника „Финансије“. Био покретач и главни уредник часописа „Преглед светске привреде“ и „Европско законодавство“, као и „Речника EUROVOC“. Страни језици: енглески, француски, руски и италијански. Специјализације у иностранству: Високе европске студије у Институту за европске студије у Торину; Теорија и политика економског развоја у Институту за развој јужне Италије у Риму; Спољно финансирање привредног развоја у Главној банци за привредну сарадњу у Паризу. Научни скупови и студијска путовања: Алжир, Белгија, Грчка, Италија, Кина, Мађарска, Немачка, Пољска, Русија, Словачка, Украјина, Француска, Швајцарска, Шведска, Шпанија. Чланство у научним удружењима и установама: (а) у земљи: Српска академија економских наука, Одбор за економске науке САНУ; Научно друштво економиста Србије; Удружење правника у привреди Србије; Удружење за међународно право; (б) у иностранству, чланство или сарадња: Европско удружење азијатолога; Форум Делфи; Европско удружење за еволутивну политичку економију; Међународно удружење економиста француског језика; Међународна кадровска академија Украјине. Објавио 20 књига и око 250 других радова, укључујући више радова на страним језицима. Одабрани радови: „Страни приватни капитал у неразвијеним земљама – Нека искуства азијских земаља“ (1982); „Прелаз у транзицији“ (1996); „Финансијски и монетарни односи Југославије с европским окружењем“ (2000); „Речник EUROVOC“ (главни уредник) (2006); „Економија Азије“ (2007); „Водич кроз право ЕУ“ (главни уредник) (2009); „Доживљаји једног Динарца“ (2012); „Поход црвеног лаписа“ (2015). У слободном времену бави се антискулптуром у дрвету. - [Владимир Кецмановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vladimir-kecmanovic/) - Владимир Кецмановић рођен је 1972. године у Сарајеву, где је завршио основну и средњу школу. Општу књижевност са теоријом књижевности дипломирао је 1997. на Филолошком факултету у Београду. Власник је и уредник издавачке куће ВИА. Кецмановићева проза превођена је на енглески, француски, немачки, украјински и румунски језик. Колумниста је листова „Политика“, „Вечерње новости“ и „Глас Српске“. Живи и ради у Београду. Романи: „Последња шанса“, „Садржај шупљине“, „Феликс“ (ужи избор за НИН-ову награду), „Топ је био врео“, „Сибир“, „Каинов ожиљак“ (са Дејаном Стојиљковићем), „Осама“, „Немањићи“ (трилогија). Збирке приповедака: „Зидови који се руше“, „Као у соби са огледалима“. Филмови (косценариста): „Непријатељ“ (2009), „Топ је био врео“ (2013). Награде: „Бранко Ћопић“, „Меша Селимовић“. - [Љиљана Манзаловић Јованова](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ljiljana-manzalovic-jovanova/) - Љиљана Манзаловић Јованова је академски сликар – графичар, дизајнер и песник. Рођена је у Београду. Средњу школу за примењене уметности и Педагошку академију завршила је у Сарајеву. Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду. Бави се сликарством, дизајном, илустровањем књига и писањем. Добила је велики број признања, диплома и 37 награда, међу којима: годишњу награду УЛУПУДС-а (пет пута), Златно перо Београда и републичку награду „Невен“. Њена уметничка дела објављена су на честиткама УНИЦЕФ-а. Победила је на конкурсу за заштитни знак 200 година Земунске болнице. Имала је 20 самосталних изложби и 760 колективних, жирираних изложби у Југославији, Србији и свету. Илустровала је 109 књига. Објавила је књиге поезије: „Ћутим и чекам жар“; „Пегицом опседнута ватра“; „Одшкрини небо сузе“; „Зимзелена љубав“, „Под водопадом звезда“, „У царству вилиног коњица“. Љиљана Манзаловић Јованова има статус истакнутог уметника. - [Eldin Eminović](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/eldin-eminovic/) - Eldin Eminović heeft vier romans gepubliceerd: ‘Muzej’ (‘Museum’) in Belgrado 2004, ‘Hodnik’ (‘Gang’) in Belgrado 2005, ‘Mersiha iz Nijmegena’ (‘Mersiha van Nijmegen’) in Sarajevo en Zagreb 2011, ‘Kitsch, propaganda en literaire prostitutie’ in Belgrado 2018 en een boek met modern proza ‘U zemlji zakasnjelih sjena’ (‘In het land van de trage schaduwen’) in Belgrado 2005. - [Милун Мишо Лубарда](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milun-miso-lubarda/) - [Милић Радевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milic-radevic/) - Милић Радевић рођен је у Мојковцу 1968. године, где је похађао основну школу, док је средњу школу и студије на Високој пословној школи завршио у Београду. Почетком деведесетих преселио се у Лос Анђелес, где је студирао на Факултету за индустријски маркетинг. Радио је у Торонту, где је био председник Канадско-српског удружења писаца „Десанка Максимовић“ (2016–2019). Данас је активни члан Српске националне академије у Торонту. Превођен је на више страних језика. Заступљен је у књижевним зборницима, алманасима и антологијама, као и у биографском лексикону „Српски писци у расејању 1914–2014“ (М. Милановић, Београд 2015). Централне теме Радевићеве поезије су љубав, смрт, однос према Богу, а у његовом опусу су најзаступљеније елегичне, завичајне/родољубиве, рефлексивне и бунтовне песме. Многе песме Милића Радевића имале су јавна извођења, у интерпретацији познатих драмских уметника и музичара. Добитник је награде „Софијин избор“ Српске националне академије у Канади, „Мајске награде“ канадског удружења писаца, као и Плакете града Косовска Митровица. Живи и ради у Београду. - [Душица Ивановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dusica-ivanovic/) - Душица Ивановић је професорка српског језика и књижевности, лекторка, новинарка и књижевница. Рођена је у Лозници 1960. године. Дипломирала је на Одсеку Српскохрватски језик и југословенске књижевности (Лекторско-редакторски смер) Филолошког факултета у Београду. У Београду је радила као лектор, новинар и професор српског језика. У Братислави је четири године радила као преводилац са словачког језика. Живела је 23 године у Канади, где је радила у компјутерском одељењу велике осигуравајуће куће. Поред тога, бавила се наставним радом у школи српског језика, била је члан је редакције и лектор часописа за књижевност и културу „Људи говоре“, новинар у часопису „САН“ и сарадник недељника „Новине Торонто“. Била је лектор за српски језик нашим ауторима у расејању, као и организатор, аутор и водитељ књижевних догађаја у српској заједници у Торонту. Од 2021. године живи у Панчеву. И даље сарађује са часописом САН, пише књижевне рецензије и приказе и објављује поезију и прозу. Члан је Удружења књижевника Србије, Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић“, Матице српске и Института за дечју књижевност у Београду. Објавила десет књига поезије и прозе. Песме су јој заступљене у антологијама, зборницима и изборима поезије. Учесник је бројних интернационалних књижевних сусрета и манифестација. Душица је добитник Повељe Академије „Иво Андрић“ 2014. за поезију, књижевнe наградe „Растко Петровић“ 2020, као и бројних повеља и признања за свој књижевни рад и допринос очувању српског језика и писма. Удружење књижевника Србије наградило је Душицу Ивановић Светосавским благодарјем 2022. за трајни допринос угледу и развоју удружења. Душица Ивановић је већ годинама пријатељ и донатор удружења Плава шкољка, а од 2022. године и први амбасадор Фондације „Кућа наде“. Заједно са својим супругом Зораном Вујановићем, активно учествује у раду овог удружења, посебно у донаторским активностима, у представљању „Плаве шкољке“ и њених пројеката у медијима и у припремама и реализацији манифестација тог удружења. - [Радмила Телебак Караћ](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radmila-telebak-karac/) - Радмила Телебак Караћ рођена је у Луци код Невесиња. У Мостару, где је живела и радила до 1992. године, завршила је Педагошку академију – одсек за српскохрватски језик и књижевност. Од 1998. године живи и ради у Канади (Лондон Онтарио). Књиге песама: „Прегршт дечјих бисера“ (2009), „Чаробан лет кроз цео свет“ (2014), „Маслачак детињства“ (2016), „Још нам је само небо исто“ (2017), „Кућа се њише на срећи“ (2019), „Завет љубави“ (2021). Роман: „Сви Aдамови гријеси“ (2021). Члан је Витезове дружине од 2011. године и СКУП „Десанка Максимовић“ од 2012. Добитник је више књижевних награда. Радове објављује у књижевним листовима и часописима, а заступљена је у више антологија и зборника. Збирка песама „Чаробан лет кроз цео свет“ уврштена је у избор публикација за потребе библиотека српских организација у дијаспори и региону. - [Десанка Ристић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/desanka-ristic/) - Десанка Ристић рођена је 1965. године у Кикинди, где и данас живи и ради, у ОШ „Вук Караџић“. Завршила је Педагошку академију и Педагошки факултет у Сомбору. Као учитељица у Остојићеву покренула је дечји часопис „Звоно“. У оквиру драмске радионице „Свитац” реализовала је више представа за децу: „Јежева кућица“, „Коза и јарићи“, „Три рибице”, „Рођендан лептира”, „Мачак и петао“, са којом је остварен пласман на драмску смотру у Зрењанину 2010. Ауторске представе „Рођендан лептира” и „Три рибице“, које је и режирала, уврштене су у десет најуспешнијих у Србији. На Републичкој смотри учитељског драмског стваралаштва у Лесковцу је са својим ученицима добитник Републичке награде за најбољи сценски говор 2014. Ауторски текст „Три рибице“ уврштен је у Међународни зборник драмских текстова за децу (2014), Лесковац. Ауторска луткарска представа „Дечји уговор” је добитник Републичког признања за правилан сценски говор и Похвале за ауторски текст, ФЛОУШ (Фестивал луткарства ОШ) у Новом Саду 2021. Литерарном и драмском радионицом „Свитац“ руководи петнаест година, а добитница је Специјалне награде поводом славе града Свети Никола, 2005. Члан је уређивачког тима школског листа „Основац“ од 2001. Као иновацију наставног процеса, успешно примењује малу сцену, методичке песме, амбијенталну наставу, Монтесори кутак, мапе ума и дигиталну учионицу. У раду са децом са аутизмом, сарађујући са стручњацима из ове области, примењује индивидуалне облике рада за стимулацију говора, развијање концентрације и пажње, интегришући децу којој је потребна подршка у редован систем школовања и социјалног живота и будећи код осталих ученика оно највредније у човеку – хуманост. У сарадњи са родитељима организује хуманитарне акције за помоћ угроженој деци и пројекте подршке деци са посебним потребама. Учесник је Међународне смотре „Креативна чаролија“ у Бањи Врујци са ликовним и литерарним стваралаштвом својих ученика. Учествовала је на Саборима народне традиције у Ваљевској Каменици, Скадарлији, Новом Саду, и била је члан тима за организацију Сабора народне традиције у Кикинди. Ушла је у Међународни зборник „Учитељу у част“ (2015, 2016) Ечка, драмским текстом „Добра маћеха“ и песмама. Учесник је Међународне смотре дечје креативности „Дечји панонски град“, у Бачкој Тополи. Коаутор је радне свеске Ђуришић М., Ристић Д., „Свеска за лектиру“ (2003), Зрењанин. Објавила је збирке поезије: „Док ја тако хоћу“, Народна библиотека „Јован Поповић“, Кикинда, 1998; „Озарја“, Банатски културни центар, 2009; „Нишча“, Банатски културни центар, 2014; „Журим Ти“, Доситеј, Горњи Милановац, 2017; „Умиљанка“, Свет књиге, Београд, 2021. Заступљена је у многим зборницима и часописима: „Стремљења“, „Умно“, „Сцена Црњански“, „Кишобран“, „Словословље“, „Суштина поетике“, „Књижевне вертикале“ и другим. Члан је Друштва књижевника Војводине и Института за дечју књижевност. Већ петнаест година је као волонтер ангажована на Духовном сабору при Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди, у оквиру литерарне радионице. Члан је и Женског црквеног хора „Свети Јосиф Темишварски“. - [Бранко Уљаревић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/branko-uljarevic/) - Бранко Уљаревић, рођен у Оџаку, Невесиње, 1953. године. Осмогодишњу школу и Гимназију завршио у Невесињу. Електротехнички факултет завршио 1977. године у Сарајеву. Магистрирао на Машинском факултету у Мостару 1991. године. У омладинцима фудбалског клуба „Вележ“ из Невесиња почео да игра фудбал 1970. године. Дебитовао за сениоре 1971. године у Лиштици на утакмици Младост–Вележ. Последњу првенствену утакмицу у дресу Вележа одиграо 30. 5. 1982. године у Раштанима на утакмици Младост–Вележ. Са супугом Добрилом, рођ. Вуковић из Невесиња, и ћеркама Аном и Јеленом, живи у Београду. - [Момчило Голијанин](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/momcilo-golijanin/) - Момчило Голијанин рођен је у Крекавицама код Невесиња 1938. године. Од 1967. до пензионисања 2004. радио је као професор књижевности у Гимназији у Невесињу. Бави се књижевном критиком и есејистиком, а пише и приповетке. Радове објављивао у тридесетак књижевних часописа и листова („Књижевне новине“, „Збиља“, „Мост“, „Израз“, „Живот“, „Српска вила“, „Нова зора“, „Просвјетин календар“, „Словеса“, „Радови САНУ“, „Књижевност“, „Савременик“, „Багдала“, „Траг“, „Гласник одјељења ЦАНУ“…). Учествовао на више научних симпозија. Један је од обновитеља СПКД „Просвјета“ у Невесињу и њен дугогодишњи председник. Члан је Удружења књижевника РС и Удружења књижевника Србије. Заступљен у Антологији критике и есејистике РС. Био је посланик у првом сазиву Народне скупштине Републике Српске. Објавио: „Књижевно дјело Марка Марковића“ (магистарски рад), „Могућност књижевних истраживања“ (критике и есеји), „Вјечни ромор живота“ (критике и есеји), „Алекса Ковачевић спортиста, патриота и пјесник“ (монографија), „Да не овлада мржња“ (оглед о Ериху Кошу), „Ослобођење ријечи“ (критике и есеји), „Трагање за љепотом и смислом“ (критике и есеји), „Откоси туге и радости“ (критике и есеји), „У свијету критике и белетристике“ (критике и есеји), „На пртинама старине“ (приповетке), „Кратке приче“, „Породична монографија Братство Голијанин“ (два проширена издања), „Пази на којој си“ (изабране приповетке), „Селишта“ (приповетке). Приредио: „Алекса Шантић у књижевној критици“, „Лирске нежности“ (живот и дјело Драгутина Драга Радовића) и „Изабране пјесме Томислава Шиповца“. - [Небојша Константиновић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/nebojsa-konstantinovic/) - Небојша Константиновић је рођен у Грделици 1951. године. Ту је провео детињство и завршио гимназију. Године 1970. долази у Београд, где и данас живи. Студирао је историју на Филозофском факултету. Бави се израдом скулптура у дрвету. - [Огњен Томић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ognjen-tomic/) - Огњен Томић рођен је у Брчком 1991. године. Објавио: књигу приповедака „Аполонов јаук“ (2015), роман „Ловац (2016). Живи у Брчком. - [Дане Стојиљковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dane-stojiljkovic/) - Дане Стојиљковић је рођен 1938. године у Дубову. Основну школу је учио у Београду, Гимназију у Прокупљу и у Приштини, а правне науке у Београду. Радио је десет година у Палати правде у Београду. Радио у Скупштини општине Прокупље као народни трибун и правник за борачка и инвалидска питања. У Топлици објављује око тридесет прича – циклус: „Бодан је дошао“. Објавио књиге песама: „Сви су пљунули по једанпут“, Матица српска, Нови Сад, 1972. „Зима на станици пролеће“, Слово љубве, Београд, 1978. „И ако први пут живиш“, Ново дело, Београд, 1986. „Надија“, Драинац, Прокупље, 1987. „Оболело сунце“, Хипнос, Београд, 1994. „Менталитет југа“, Прометеј, Нови Сад, 1995. „Клетва за Бодана Дубовског“, Огледало, Београд и Прометеј, Нови Сад, 1999; друго издање – Народна књига, Београд 2000. „Поцепана будућност“, Прометеј, Нови Сад, 2001. „Домаћи ветар“, Прометеј, Нови Сад, 2001. „Небо је само испод мене“ (заједно са романом „Глогово семе“ Живке Манчић-Стојиљковић, Чигоја штампа, Београд, 2004); „Линија подвучена из Дубова“, избор песама, Партенон, Београд, 2005. „Цитадела на Вршнику“ (заједно са романом „Родослов пеликана“ Живке Манчић-Стојиљковић), Прометеј, Нови Сад 2011. „Шума савијеног дрвећа“, Свет књиге, Београд 2016. Живи и ради на двадесетак километара од Дубова. - [Љубомир (Љуба) Вујовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ljubomir-ljuba-vujovic/) - Љубомир (Љуба) Вујовић рођен је 1953. године у Новом Саду. Основну школу и Трећу београдску гимнзију завршио у Београду. Дипломирао на Стоматолошком факултету Београдског универзитета у 1978. године. Специјалистички испит из пародонтологије положио 1995. године. Највећи део радног века провео на пословима у маркетингу фармацеутских производа. Радио у представништвима страних фирми и домаћих произвођача лекова. На тим пословима провео три године у Кини (1998–2001). Оснивач и власник Стоматолошког центра „Слава“ у Београду. Отац Сандрe (1979) и Душана (1983); деда Унe (2018), Филипа (2020) и Зои (2021). - [Момчило Каран](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/momcilo-karan/) - После завршене основне школе и гимназије, дипломирао на Факултету политичких наука у Сарајеву – одсек журналистика, 1985. године. Током гимназије, посебно током студија сарађује у бројним листовима и часописима. Пред крај 1985. године почиње да ради као хонорарац у спортској редакцији дневног листа „Ослобођење“. Од 1987. до 1993. године запослен је на Радио Сарајеву, у Актуелно‐информативној редакцији – привредна рубрика. Био је и уредник вести, а потом и уредник и водитељ Јутарњег дневника и Јутарње хронике. Од 1993. живи и ради у Београду. Од јуна те године до стечаја 2016. године радио је у дневном економском листу „Привредни преглед“. Пратио је туризам, текстилну индустрију, сајмове, велике компаније, те извештавао с бројних догађаја из области привреде, културе и спорта. Сарађивао је и у више других листова („ТВ Новости“, српско „Ослобођење“, „Правда“, „Свет“, „Аргумент“, „Вечерње новости“, „Антена“). Био је главни и одговорни уредник ревије „Историја“. Последњих неколико година је извршни уредник угоститељско‐туристичке ревије „Уно“. Током каријере радио је интервјуе са многим најпознатијим актерима домаће јавне сцене (Зоран Ђинђић, Александар Вучић, Томислав Николић, Војислав Коштуница, Ненад Кецмановић, Богољуб Карић, Душко Трифуновић, Дражен Петровић, Моника Селеш, Душан Савић, Милица Мандић, Миља Вујановић, Даворин Поповић, Цеца Ражнатовић, Бора Ђорђевић, Аца Лукас, др Неле Карајлић, Саша Лошић‐Лоша, Жељко Самарџић, Ивана Станковић, и др.). Новинарски задаци водили су га у Лондон, Минхен, Беч, Берлин, Праг, Дрезден, Братиславу, Истанбул, Москву, Опатију, Ријеку, Шибеник, на Блед, у Изолу, Пиран, Будву. Објавио књиге: „Звездини европски походи“ (Сарајево, 1991), “Српски топ модели“, са Славицом Даниловић (Београд, 2005), „Песма Евровизије – од Љиљане Петровић до Жељка Јоксимовића“ (Београд, 2005), „Познати Дувњаци“ (Београд, 2017), „Највеће неправде према српским и југословенским спортистима“ (Београд, 2022). Такође је објавио више фељтона у сарајевској и београдској штампи. Добитник је највиших признања у туристичком новинарству – „Туристички цвет“ (2004) и „Златно туристичко срце“ (2006). У браку са новинарком Славицом Даниловић има две ћерке. - [Миладин Ћосовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/miladin-cosovic/) - Миладин Ћосовић рођен је 1939. године у Косаници код Пљеваља. Гимназију завршио у Пљевљима, а Медицински факултет у Загребу. Специјализацију и магистеријум из медицине рада завршио у Београду. Објавио романе: „Гледам звијезде преко планине“ (1997, 2007), „Промјена идентитета“ (2001), „Додир душа“ (2006, 2022); књиге прозе: „Под бременом истине“ (2004), „Приче из радионице срца“ (2008), „Приче и записи о малим – великим људима“ (2016); књиге записа, критичких студија и есеја: „Нестварна стварност у делима Миодрага Ристовића“ (2007), „Има ли Србија данас интелигенцију“ (2012), „Живимо с другима а (да ли) умиремо сами“ (2012), „Сазријевање“ (2009), „Јован Петровић – записи о нашем пријатељству, књижевном раду, времену, људима и догађајима“ (2013), „Срби између добра и зла“ (2014), „На обрисима људског“ (2017), „Моћ и бешчашће“ (2018), „Срби у (пост)комунизму“ (2019); „Старење и старост“ (2021); стручну књигу „Рад и здравље“ објавио у коауторству са Влатком Остојићем 1992. године; „Звјездани вијенац изнад планине“ (2023). Миладин Ћосовић живи у Горњем Милановцу. - [Радивоје Вујовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radivoje-vujovic/) - Радивоје Вујовић рођен је 1937. године у селу Мухаџер Бабуш на Косову. Завршио Пољопривредни факултет у Скопљу. Радни век провео на пословима у спољној трговини. До 1991. живео у Приштини, од тада у Београду. Објавио приповедачку трилогију „Кућа незаборава“ (I, 2004, II и III, 2007), књигу поезије „Тамо где станује срећа“ (2019) и збирку „Сложио чича стотину прича“ (2022). - [Драгица Ђекић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dragica-djekic/) - Драгица Ђекић (рођ. Танасић) (1952–2024) рођена је у Подновљу, општина Добој, од оца Здравка и мајке Савице – Саје. По завршетку основне школе у родном Подновљу, завршила је Учитељску школу у Дервенти 1972, Педагошку академију у Тузли, Одсек за српски језик и књижевност 1974. године, када се и запослила. После неколико година уписала је студије уз рад на Филолошком факултету у Београду на истој студијској групи, али их је из породичних разлога прекинула. Касније је студије наставила и дипломирала на Филозофском факултету у Бањој Луци. Цео свој радни век провела је радећи у школи. По окончању Педагошке академије запослила се у септембру 1992. године у ОШ у Јоховцу код Добоја. Од јесени 1992. године радила је у Основној школи „Април“ у Дервенти, а последњих десетак година и као заменик директора, па директор школе, али никад није сасвим оставила школски дневник. Драгица Ђекић је била члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Републике Српске. Као угледни књижевник и културни радник има одредницу у Енциклопедији Републике Српске. Објавила је књиге: „Сањам снове плаве“, „Обојено небо“, „Плави облак“, „Цврчак није код куће“, „Док сањаре звијезде“, „Дуга у капи росе“, „Дјечије се коло вије“, „Филип Вишњић“, „Вук Караџић“, „Шумска прича“ у два издања – на српском и македонском језику у Скопљу. „Голгота Чардака“, „Повратак“, „Дванаест“ (о уморству бањалучких беба 1992), „Два чуперка“, „Ћирило и Методије“ и „Вилин коњиц“ (постхумно), те сликовнице „Шарена дружина“ „Распјевана дружина“, „Запловићу на облаку“. Заступљена је у „Лексикону писаца просветних радника II“ (Партенон, Београд, 2003; у избору из љубавног поетског стваралаштва „Крилате руке љубави“ (Просветни преглед, Београд, 2004) године; у Антологији српског песништва за децу „Дете је најлепша песма“, коју је приредио Слободан Станишић (Београд 2007), те у антологији „Књига радости“ – српско песништво деци и о деци – на руском и српском језику, коју је сачинио руски слависта Андреј Базилевски (издавачи „Вахазар“ Москва, „Источник“ Торонто и „Просвета“ Београд, 2012). Такође је заступљена у „Антологији савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању“ („Пчелица“ Чачак, 2015). Заступљена је и у књизи „Гарави сокак“, Инђија, 2017. год., а такође и у „Зборнику духовне поезије“ са Седмог међународног сабора духовне поезије у Раковици (Београд, 2017). Песме су јој објављиване у Републици Српској, Србији, Хрватској, Македонији и Русији. Издавала је шаљиви лист „Април“ (од 1998. до 2000. год.) и „Ђачко перо“ (2000. и 2001. године), први ђачки часопис у Републици Српској, у коме су сарађивали ђаци из Републике Српске и Србије. Основала је „Секцију за дјечји осмијех“, у којој је деловало више секција које су имале наступе у Републици Српској и Србији. Осмислила је и организовала једанаест фестивала хумора у Дервенти од 2004. до 2014. године. Хор Секције за дјечји осмијех „Април“ из Дервенте снимио је ЦД с дечијим песмама Драгице Ђекић под називом „Школа“. У „Просветном прегледу“ , Београд, јуна 2003. године, у додатку „Педагошка пракса“ обрађена је наставна јединица „Глаголски додаци“ на стиховима песме „Васо“ Драгице Ђекић и одломку Ћопићеве „Баште сљезове боје“. За свој књижевни рад Драгица Танасић Ђекић је добијала значајна признања. На Фестивалу хумора у Лазаревцу 1998. године освојила је треће, а на истом фестивалу 1999. и 2000. године – прво место. Њена књига „Обојено небо“ ушла међу десет најзапаженијих књига на Шестом међународном сајму књига у Новом Саду („Борба“, Књижевни додатак, 27. 4. 2000). На Првом међународном конкурсу литерарног стваралаштва посвећеном Николи Тесли, који је расписао Педагошки покрет Србије и Клуб младих математичара „Архимедес“ у Београду 2006. године, Драгица Ђекић добила је прву награду за песму „Тесла је свјетлост“. На конкурсу који је расписао Педагошки покрет Србије и часопис „Породична педагогија“ у Београду 2007. године добила је трећу награду за песму „Нова химна Востани Сербије“. На Вуковом педагошком сабору у Лозници 8. 11. 2007. године добила је Вукову повељу „за врхунска остварења у истраживању националне културе и педагошке баштине“. На конкурсу „Кочићевим сатиричним пером“, који је расписао КУД „Петар Кочић“ из Челарева и КК „ДИС“ из Бачке Паланке добила је прву награду за песму „Кочићеви непреболи“. Дана 28. августа 2008. године добила је Великогоспојинску повељу са златним грбом града Дервенте, као највише општинско јавно признање за посебан вишегодишњи допринос развоју културе на подручју општине Дервента те промовисање Дервенте шире од Републике Српске и БиХ. - [Милорад Д. Ковачевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milorad-d-kovacevic/) - Милорад Д. Ковачевић рођен је 1955. у Горњем Статовцу на Радан планини. Школовао се у Опову и Београду. Студирао на Факултету за физичку културу у Београду. Био маратонац, а потом атлетски тренер. Тренирао бројне спортисте из атлетике, фудбала, кошарке, борилачких спортова. Објавио једну књигу песама и више књига публицистичког и научно-истраживачког карактера. Бави се сликарством, организовао велики број самосталних изложби. - [Слободан Поповић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/slobodan-popovic/) - Слободан Поповић рођен је 1936. године у Цетињу. Основну школу и гимназију завршио је у Подгорици а дипломирао је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Радио је као новинар и уредник у „Борби“, „Вечерњим новостима“, „Свету“ и као уредник часописа „Енигма“. Писао је за многе листове и часописе широм бивше Југославије. Објавио је десетак фељтона и књигу репортажа “Живот за живот“ (Београд, 1989). Песме и кратке приче објављивао је у листовима и часописима у Београду, Загребу, Подгорици, Сарајеву… („НИН“, „Борба“, „Политика“, „Вечерње новости“, „Kњижевне новине“, „Kњижевност“, „Телеграм“, „Стварање“, „Живот“, „Побједа“ и др.). Објавио књиге поезије: „Плиме“ (Титоград, 1970); „Јахач лавине“ (Титоград, 1975); „Хотел“ (Цетиње, 1988); „Мотел над безданом“ (Никшић, 1988); „Иза високог зида“ (Београд, 2022). Заступљен је у више избора црногорске лирике а са четири песме у „Антологији најмлађе црногорске лирике 1960–1970“ (приређивач Сретен Перовић, Титоград 1971). Његова прича „Телефон” преведена је на седам језика и ушла је у зборник „65 најбољих кратких прича“. Боравио више година у Москви, Палма де Мајорци и у Немачкој. Живи у Београду. - [Драган С. Филиповић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dragan-s-filipovic/) - Драган С. Филиповић, новинар и књижевник из Шапца, вишеструко награђиван. Награде је добијао за репортаже у „Гласу Подриња“ и „Српском гласу“ – листу из Мелбурна у Аустралији, који излази на српском језику и чији је европски дописник био седам година; за радио прилоге и емисије у Радио Београду и Радио Шапцу, где је био новинар-репортер, заменик и главни и одговорни уредник, и ТВ репортаже и емисије у Телевизији Београд. За радио емисију “Сведочанства“, снимљену у Аушвицу у мају 1975. године, када је логор први пут отворен за јавност као музеј, и у којој су му саговорнице биле преживеле страдалнице логора смрти Боса Кузмановић, Десанка Мајкснер и Гоја Јовановић из Шапца, и Јеврејка Сузана Банић, рођена Хаим из Београда, добио је, у новембру те године, награду на конкурсу за најбољу емисију Радио Београда. Следеће, 1976, за серију текстова у „Гласу Подриња“ о страдању и јунаштву логораша, Шапчана и Подринаца, у нацистичким логорима на северу Норвешке, добио је прву награду Савеза новинара Југославије за локалне и регионалне листове и часописе. Темом страдања српског народа наставио је да се бави у књигама: „Подриње у крви и пламену“, „Две хиљаде за дан“, „Злочини окупатора у Подрињу“, „Шабачки логори“ и другим. Драган Филиповић је био и помоћник директора „Глас Подриња“, први уредник ТВ дописништва ТВ Београд у Шапцу (једанаест година), заменик уредника Дописничке службе Телевизије Београд у Београду (три године) и уредник и водитељ ТВ емисија: „ТВ новости“ и „Регионални дневник“ Другог програма ТВ Београд. Аутор je шеснаест и коаутор шест књига. Последње збирке приповедака „Војникова бресква“ и „Комад таина“ инспирисане су истинитим догађајима из Првог и Другог светског рата и бомбардовања Србије. „Војниковом бресквом“, представљао је српску књижевност на свечаности обележавања 100. годишњице потписивања примирја у Великом рату, у Франкфурту, у новембру 2018. године. Аутор је сценарија за дванаест документарних филмова, од којих је неке и режирао. Превођен је на енглески, француски и немачки језик. - [Предраг Радак](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/predrag-radak/) - Предраг Радак је рођен 1959. године у Београду. У младости се бавио писањем поезије. Студирао на Правном факултету. Скорашњих година се враћа писању. - [Милисав Секулић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milisav-sekulic/) - Милисав Секулић, генерал Српске Војске Крајине, пуковник ЈНА, командант гардијског пука, магистар војних наука, дипломирани филозоф. Завршио Војну академију КоВ ЈНА, Вишу војну академију, Школу народне одбране, Филозофски факултет (одсек филозофија). Истраживач и аналитичар српске историје 20. века, генерал Секулић објавио је више књига са војно-историјском тематиком, између осталих: „Церска битка, драгуљ ратне вештине српске војске“, (2003); „Дринска дивизија – прилози за историју српске војске“, (2009); „Са Гучева у легенду – животопис Момчила Гаврића, најмлађег ратника Србије“, (2009); „Свештеници у историји српске војске“ (2014); „Пуковник Јован Тришић, ратни дневник и биографија“, (2014) и др. Секулићева библиографија обухвата више публикација о догађајима из ратних сукоба у Југославији 1991–1995, затим о грађанском рату у Србији 1941–1945, као и велики број војно-стручних чланака и научних студија („Принципи војне вештине“, 1988; „Дефинисање предмета војне вештине“, 1989, „Аксиоми, теорије и законитости у теорији војне вештине“, 1989). Запажена је његова војно-историјска студија „Словеначки добровољци у српским ослободилачким ратовима 1912–1918“ (2010). Монографију о свом родном месту, „Трбушница, српска узвишица“ објавио је 2009. године (друго издање 2013). Милисав Секулић рођен је 1935. године у Трбушници код Лознице, преминуо је 2021. у Београду. - [Трајан Поп Трајан](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/trajan-pop-trajan/) - Трајан Поп Трајан (Traian Pop Traian), рођен 1952. године у Брашову, Румунија. Писац, издавач, преводилац и новинар. За време студија радио као слободни стваралац, потом са рок-џез музичким саставима (тонмајстор, писац текстова, сценограф) и при Немачком државном театру у Темишвару. Објављује гласовите текстове у студентским и другим часописима. Неки позоришни комади били су му забрањени, између осталих „Град лажљивих патуљака“ (драматизован за Луткарски театар Темишвар 1989, након свега десетак изведби) и „Лепи изгледи“ (укратко после премијере). Након слома диктатуре Николаја Чаушескуа, од децембра 1989. до 1990, члан прве редакције дневног листа „Темишвар“. Од 1990. године живи у Лудвигсбургу, Немачка. Руководилац „Поп издавача“ (Pop Verlag) и редакције часописa за књижевност и уметност „Matrix“ и „Bawulon“. Књижевна признања: награда Академије за науку, књижевност и уметност, Орадеа (1999), песничка награда LiterArt XXI (Међународна асоцијација писаца и уметника Румуније), 1998/1999, награда Савеза писаца Румуније, Темишвар 2002, Андреас-Грипиус – награда, 2020, као и награда за писање о селу, Кацендорф, 2021. Кратки филм „Налог сна“, према песми „Ко нема бледуњаву искру“. - [Душан Ковачевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dusan-kovacevic/) - Душан Ковачевић, рођен 1942. у Ервенику у Далмацији. Био официр ЈНА и генерал-мајор Војске Републике Српске. Завршио Техничку подофицирску школу КОВ. Пре уписа на Војно-техничку академију копнене војске, положио допунске испите до пуне цивилне средње техничке школе. ВТА КОВ завршио 1965. године. Године 1973. завршио дошколовање за дипломираног инжењера наменске индустрије. Завршио Командно-штабну школу тактике КОВ 1980. године и Командно-штабну школу оператике 1989. године. Војсци Републике Српске приступио 15. маја 1992. године. Био је начелник Оперативно-позадинског сектора ГШ, министар одбране у Влади Републике Српске и заменик министра одбране до пензионисања. У чин генерал-мајора унапређен је 1993. године. Пензионисан је 1996. године. У ЈНА је одликован Медаљом за војне заслуге, Орденом народне армије сребрне звезде, Орденом заслуга за народ сребрне звезде, Орденом за војне заслуге са златним мачевима и Орденом рада златног венца, а у Војсци Републике Српске Орденом Његоша другог реда. - [Милован Николашевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milovan-nikolasevic/) - Милован (Лазара) Николашевић рођен је 8. јануара 1967. године у селу Шајиновац, у општини Дрвар, Босна и Херцеговина. Основну и средњу школу завршио је у Дрвару. Студије историје започео је на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, а завршио на Филозофском факултету Универзитета у Приштини. Аутор је монографија „Родослов уначких Николашевића”, „Унац од најстаријих времена до краја XVI века“, „Унац: од 1600. до 1878. године“. Живи у Београду. - [Вера Радека](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vera-radeka/) - Вера Радека рођена је 1949. године у Сарајеву. Школовала се у Слатини (бивша Подравска Слатина, у Републици Хрватској). Завршила је средњу економску школу, а након доласка у Београд, 1967. године, радила је у електронској индустрији. Писањем поезије почела је да се бави у својим педесетим годинама и, како песникиња сама каже, то је био њен одговор на трагичне животне околности у друштву и породици. Њен син јединац, Горан Радека, положио је свој млади живот за одбрану отаџбине. Oбјавила збирке песама „Знам да никад не смем стати“ (2023), „Луна ми је сведок“ (2024), „Чувам те Истанбуле“ (2024) и путопис „Сећања и осећања“ (2024). Члан је Песничког друштва „Раде и пријатељи“. Живи у Београду. - [Жељка Гаговић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/zeljka-gagovic/) - Жељка Гаговић рођена је 1964. године у Сарајеву. Основну и средњу економску школу завршила је у Сарајеву. Дипломирала на Универзитету за пословне студије у Бањалуци. Магистрирала на тему „Финансијске иновације земаља у развоју” 2014. године. Докторску дисертацију одбранила 2020. године на тему „Иновације као фактор конкурентности финансијског сектора ЕУ“. По завршетку средње школе радила је у „Шипад-Јахорина ООУР Шумарство“ на пословима комерцијалног техничара до 1991. године. Од 1997. до 2009. водила је приватни посао. Запослена у ЈПС „Шуме Републике Српске”. Објавила више научних радова, између осталих: „Брисање граница између националних тржишта, ЕУ и БиХ – трговина“, „Савремена привредна кретања, „Конкурентност привреде у БиХ“, „Анализа фактора организационог окружења“. Удата, мајка двоје деце. - [Видосава Вида Зимоњић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vidosava-vida-zimonjic/) - Видосава Вида Зимоњић (дев. Вулевић), рођена је 1939. у Клинчини на Косову и Метохији. Основну школу и гимназију завршила у Приштини, а Филозофски факултет (група за етнологију) у Београду. Радила у Савезној скупштини у Одбору за просветно-културна питања, а затим у Савезном заводу за статистику на месту начелника Службе за статистику образовања и културе. Осим ангажовања на пројекту УНЕСКО-а о положају жена и унапређивању женских права, Вида Зимоњић се посебно посветила истраживањима из области заштите природе и човекове околине. Извршила је систематизацију и периодизацију података које достављају институти и организације из домена заштите биљног и животињског света, земљишта и водотокова. Иницирала је и нова истраживања из те области. Прихваћен је и успешно се реализује њен пројекат под називом „Систем за заштиту животне средине“. Активно је учествовала и у друштвеном животу, заступала је омладину Србије у Савезној конференцији жена, а била је учесник више омладинских радних акција. Објавила књигу „Лексикон српско-латинских речи и израза“ (коаутор Бранко Головић), Београд 2007. Приредила, такође, монографију „Расли смо уз косовске божуре – записи генерације матураната Гимназије Иво Лола Рибар Приштина, 1956–1957“ (2016). Вида Зимоњић говори руски и француски језик. Живи у Београду. - [Dusica Ivanovic](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dusica-ivanovic-2/) - Dusica Ivanovic is a teacher of Serbian language and literature, proofreader, journalist and writer. She was born in the Serbian town of Loznica in 1960. She graduated from the Department of Serbo-Croatian language and Yugoslav literature (Proofreader-and-Editor Course) of the Faculty of Philology in Belgrade. In Belgrade, she worked as a proofreader, journalist and teacher of the Serbian language. She also worked as a translator of the Slovak language in Bratislava for four years. She lived for 23 years in Canada, where she worked in the computer department of a large insurance company. Besides, she was engaged in teaching work at a Serbian-language school, was a member of the editorial board and proofreader of the literature-and-culture magazine “People Say,” published in Toronto, Canada (“Ljudi govore”), a journalist in the Serbian Canadian Magazine SAN, published in Toronto, Canada, and a contributor to the weekly “Toronto Newspaper,” published in Toronto, Canada (“Novine Toronto”). She was a Serbian-language proofreader for Serbian authors in the diaspora, as well as an organizer, author and host of literary events in the Serbian community in Toronto. She has lived in Pancevo (Панчево), Serbia since 2021. She still collaborates with the magazine SAN, writes literary criticism and reviews, and publishes her own poetry and prose. She is a member of the Association of Writers of Serbia (UKS), the Serbian-Canadian Association of Writers “Desanka Maksimovic”, Matica srpska, and the Institute for Children’s Literature in Belgrade. She has published ten books of poetry and prose. Her poems are represented in poetry anthologies, collections and selections. She participates in numerous international literary meetings and events. Dusica is the winner of the “Ivo Andric” Academy Charter in 2014 for poetry, the “Rastko Petrovic” literary award for the best novel in 2020, as well as numerous charters and recognitions for her literary work and contribution to the preservation of the Serbian language and alphabet. The Association of Writers of Serbia awarded Dusica Ivanovic with the “Saint Sava Gratitude” Award (“Svetosavsko blagodarje”) in 2022 for her lasting contribution to the reputation and development of the Association. Dusica Ivanovic has been a friend and donor of the Association of Single Parents and Families of Children with Disabilities “Blue Shell” (“Плава шкољка”) for years, and since 2022 the first ambassador of the “House of Hope” Foundation (“Кућа наде”). Together with her husband, Zoran Vujanovic (Зоран Вујановић), she actively participates in the work of this association, especially in donor activities, in the presentation of “Blue Shell” and its projects in the media, and in the preparation and realization of events organized by this association. - [Радован Вучић Саковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radovan-vucic-sakovic/) - Радован Вучић Саковић рођен је 1947. године у Медовинама код Ивањице. Основну школу учио у родном месту, Међурeчју и Ковиљу. Учитељску школу уписао у Новом Пазару а завршио у Титовом Ужицу. Дипломирао на Педагошкој академији у Титовом Ужицу, а потом и на Факултету народне одбране у Београду. Радио у Ерчегама и Ковиљу као учитељ. У Катићима код Ивањице био директор Основне школе „Мића Матовић”. Као професор одбране наставља рад у крагујевачким школама. Из просвете прелази у Министарство одбране у Регионални секретаријат народне одбрaне за Шумадију и Поморавље. Био начелник Управе за одбрану Града Крагујевца, а потом начелник Управе за ванредне ситуације Града Крагујевца. У Министарство унутрашњих послова прелази пред одлазак у пензију. Живи у Крагујевцу. Објавио је монографију „Саковићи међ’ муњама и громовима“ (2017). У монографији „Генерација са идеалима“ објавио неколико прича. Сарађивао са часописом „Холмија“ из Берана. Крагујевачка издавачка кућа „Кораци“ штампала му је збирку приповедака „Чудом се чуди извор чист“ (2018). За путописе са Голије, на конкурсу „Амити”, добио 2017. трећу, а 2022. – прву награду у Републици Србији. - [Бранислава Н. Марјановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/branislava-n-marjanovic/) - Бранислава Н. Марјановић рођена је у Београду 1957. године. Завршила гимназију и Вишу економску школу у родном граду. Књиге су биле, од првих научених слова, њен свет. Мајка је једног сина. Живи у Шапцу. - [Душко Новаковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/dusko-novakovic/) - Песник, преводилац и антологичар, Душко Новаковић рођен је 1948. у Подгорици. Школовао се у Македонији, Црној Гори и Србији, а кратко је студирао југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Скоро три деценије био је запослен у „Југословенском аеротранспорту“ (ЈАТ) на разним пословима компаније и паралелно уређивао поезију у неколико књижевних листова и часописа: „Књижевна реч“, „Књижевност“, „Књижевне новине“, „Књижевни магазин“ и месечна ревија за културу и умјетност „Овдје“. О стваралаштву овог аутора објављено је неколико критичкотеоријских зборника – контексти тумачења, сагледавања и осветљавања поетике и позиције Новаковићеве поезије, са акцентом на изразиту усмереност према песничком правцу веризма и веристичкој компоненти говора у српској поезији. Душко Новаковић се бавио и превођењем са македонског језика, и поезије и прозе. „Отворени књижевни форум Цетиња“ (ОКФ) штампао је његову антологију савремене послератне македонске поезије – „Сан над хартијом“. Тој антологији претходиле су десетине појединачних преведених књига и збирки савремених македонских песника, од најстаријих до најмлађих. Између дебитантске збирке песма „Зналац огледала“ (1976) и збирке „Подеротине на врећи“, до збирке „Касно је за реванш“ (2023) Новаковић је објавио двадесетак песничких наслова и више избора на српском и језицима народа бивше Југославије, али и на неколико страних језика. Познатије његове збирке носе следеће наслове: „Надзорник кварта“, „Достављено музама“, „Ходником“, „Стационарије – песме рата и месечарења“, „Сметењаков цртеж“, „Тупан и његов педагог“, „Клупе ненаграђених“, „Кад ћемо светла погасити“, „Кратке песме и једна подужа о презиру“, „Овуда је прошао Башо“ (песнички дневник из Јапана), „Право на конфете“, „Биоскоп Лемијер“, „Чему вика“, „Несећање“, „Мој отац сер Лоренс Оливије“, „Капитулација“, „Усхићење“, „Скрхани музиканти“, „Зовите ми Хичкока“, „Вежбанка из природописа“. Преводима његове поезије бавили су се: Јон Милош, Ерос Секви, Манфред Јенсен, Роберт Ходел, Јулијан Корнхаузер, Гжегош Латушински, Франтишек Липка, Карол Хмел, Роберт Шербан, Матеја Матела, Силвија Монрос Стојаковић, Матеја Бор, Иван Добник, Чарлс Симић, Богомил Ђузел, Ристо Лазаров, Лилјана Дирјан, Милош Линдро, Роберт и Љиљана Фрезије, Борис Лазић, Марјан Пугартник, Кајоко Јамасаки Вукелић, Златко и Јан Красни. Као учесник и гост многих песничких фестивала у свету говорио је своје стихове заједно са познатим песницима међу којима су били: Роберт Рождественски, Булат Окуџава, Рафаел Алберти, Еуђенио Монтале, Никита Станеску, Ђео Богза, Ежен Гилвик, Леополд Седар Сенгор, Ален Гинзберг, Блаже Конески, Мак Диздар, Шејмас Хини, Брајан Петен, Васко Попа, Тадеуш Ружевич, Томас Шапкот, Генадиј Ајги, Фазил Хусни Дагларџа, Ханс Магнус Енцесбергер, Хусто Хорхе Падрон, Амрита Притам, Марк Стренд, Томаж Шаламун, Петар Хандке. Добитник је књижевних награда, признања и повеља: „Милан Ракић“, „Млада Струга“, „Бранко Миљковић“, „Змајева награда“, „Дисова награда“, награда „Даница Марковић“, „Барски љетопис“, „Васко Попа“, „Ристо Ратковић“, „Исток Запад“, „Награда и признање града Београда“, за збирку песама „Клупе ненаграђених“. Такође је награђен и наградом „Ђура Јакшић“, „Десанка Максимовић“, „Стеван Пешић“, „Венац Лазе Костића“ (награда сомборске библиотеке „Карло Бјелицки“), „Златни беочуг“ Културнопросветне заједнице Србије, међународном наградом „Арка“, „Арс ЛонгаДимитрије Митриновић“, наградом „Војислав Брковић“, „Вински подрум Радовановић“, међународном наградом „Велика Базјашка повеља“ (Румунија), међународном наградом и одликовањем „Блаже Конески“ (Македонска академија наука и уметности) за изузетан допринос у унапређивању културних односа и сарадње Републике Србије и Републике Северне Македоније. Добитник је и награде „Јован Скерлић“ (2023). Живи у Београду. - [Ивана Томић Блечић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ivana-tomic-blecic/) - Ивана Томић Блечић дипломирани је инжењер Факултета организационих наука, магистар економских наука, одбојкашица и планинарка. Практично искуство градила је на различитим менаџерским позицијама у домаћим и интернационалним компанијама, а последњих петнаест година успешно је водила тимове са мотивом да је могуће постизати врхунске резултате, а бити и остати човек међу људима. Сертификовани је интернационални NLP тренер (Fellow Member IANLP) и сертификовани интернационални тренер и коуч према PCM методологији. Интернационални је тренер и фасилитатор према Point of You методологији и лиценцирани медијатор за мирно вансудско решавање спорова. Екстерни је професор и сарадник на Универзитету Les Roches у Шпанији и ескперт за лидерства и тимске сарадње. Организује и сертификоване и акредитоване програме NLP и PCM едукација, а кроз индивидуални бизнис коучинг с клијентима поставља и реализује изазовне пословне циљеве. Своје тренинге до сада је имала прилике да изводи у Београду, Нишу, Бањој Луци, Подгорици, Тивту, те у Аустрији (Беч), Великој Британији (Лондон), Немачкој (Espelkamp) и Шпанији (Палма де Мајорка, Марбеља). Ивана Томић Блечић је објавила поетско-прозне књиге „Сама међу људима“ на српском и енглеском језику („Свет књиге“, Београд, 2023) и „Путовање кроз љубав“ („Свет књиге“, Београд, 2024), као и књигу „Прича о свима нама“ на српском и енглеском („Свет књиге“, Београд, 2025). Живи и ради у Београду, са супругом Дамјаном и синовима Филипом и Андријом. - [Ivana Tomić Blečić](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ivana-tomic-blecic-2/) - Ivana Tomić Blečić, a Bachelor of Engineering, graduated from the Faculty of Organisational Sciences of Belgrade University, a Master of Science in Economics, a volleyball player and mountaineer. Books: “Sama među ljudima” (“Alone and On My Own”) in Serbian and English (Svet knjige, Belgrade, 2023), “Putovanje kroz ljubav” (Svet knjige, Belgrade, 2024), “Priča o svima nama” (“A Story About All of Us”) in Serbian and English (Svet knjige, Belgrade, 2025). She gained practical experience in various managerial positions in domestic and international companies. Over the last fifteen years she has been successfully leading teams, inspired by the idea that it is possible to achieve top results, and to be and remain human among people. She is a certified International NLP trainer (Fellow Member Trainer of IANLP) and a certified international trainer and coach according to the PCM methodology. She is an international trainer and facilitator according to the Point of You methodology and a licensed mediator for peaceful out-of-court dispute resolution. She is a part-time lecturer at the Mokra Gora School of Management and an expert in communication and personal development training. She organises both certified and accredited NLP education programmes. She sets and achieves challenging business goals through individual business coaching with her clients. She has held training courses in Belgrade, Niš, Banja Luka, Podgorica, Tivat, Vienna, London, Germany (Espelkamp), and Spain (Palma de Mallorca). She lives and works in Belgrade with her husband Damjan and has sons Filip and Andrija. - [Никола Радојчић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/nikola-radojcic/) - Никола Радојчић рођен је у Кузмину, у Срему 1882. године. Нижу гимназију завршио у Сремској Митровици, а вишу гимназију са матуром у Сремским Карловцима. Студирао историју, класичну филологију и филозофију у Бечу, Јени и Загребу. Византолошким студијама се посветио у Минхену, у семинару чувеног византолога Карла Крумбахера. Докторат из опште историје и грчке филозофије одбранио на Филозофском факултету у Загребу 1907. Од 1907. до 1908. радио као професор у гимназији у Горњем Карловцу, а од 1908. до 1920. предавао историју и географију у Српској гимназији у Сремским Карловцима. На Мировној конференцији у Паризу 1919, кao експерт, учествује у раду историјско-географске секције где је „учинио велике услуге југословенској делегацији при решавању многих културних и политичких проблема“. Од 1920. до 1941. на новооснованом Универзитету у Љубљани предаје српску и хрватску историју, у звању ванредног а затим редовног професора. Године 1934. изабран је за дописног, а 1936. за редовног члана Српске академије наука. За редовног професора Универзитета у Београду изабран је 1941. године. Преминуо је 1964. године. Један од најугледнијих српских историчара у XX веку, Никола Радојчић је „најизразитији представник српске историјске школе и њен највиши и најлепши домет“. Обрађивао је тематику из више научних подручја: српску историографију, византологију и српско-византијске односе, српску и јужнословенску средњовековну историју, српску правну историју, историјску географију, културну историју Срба и Јужних Словена. Објавио је близу 400 научних радова (књиге, студије, расправе, чланци, критике, прикази). - [Јеленко Ивановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jelenko-ivanovic/) - Јеленко Ивановић рођен је 1951. године у Ченгићу, општина Бијељина, Република Српска. Завршио је гимназију „Филип Вишњић“ у Бијељини и студирао право у Београду. Објавио је збирку поезије „Завјет“ 2014. године у издању Народне библиотеке „Филип Вишњић“ у Бијељини. Заступљен је у више књижевних часописа и песничких зборника. Члан је Књижевног клуба „Јован Дучић“ у Бијељини. Живи са супругом Миром у Бијељини. Отац је ћерке Дијане, таст зета Зорана Крајиновића и деда унуцима Луки и Јовану. - [Саво Кокановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/savo-kokanovic/) - Саво Кокановић рођен је 1953. године у Горњем Црњелову, општина Бијељина, као четврто дете, од оца Неђе и мајке Невенке, рођене Бјелкић из Вршана, општина Бијељина. Првих шест разреда основне школе похађа у родном селу, а седми и осми разред у Бијељини. Средњу економску школу је завршио у Бијељини, а студије економије наставио у Брчком. Још од ране младости показивао је склоност ка уметности, почевши од глуме, писања поезије, као и писања краћих драмских комада и приређивања представа, које је сам режирао, али често и играо главну улогу, као што су: „Савремени коцкари“, „Црни савезник“, „У канцеларији Св. Петра“ и др., у организацији КУД „Јово Кокан“, Горње Црњелово, на подручју Семберије и шире. Био је учесник радне акције на изградњи другог колосека пруге „Шамац–Сарајево“ 1978. године, где је проглашен за ударника. Тада је написао написао песме: „ОРА Шамац/Сарајево“ и „Бригадирско писмо мајци“, које су објављиване у тадашњим билтенима и новинама. Извесно време провео је на привременом раду у Аустрији и Швајцарској, о чему сведочи у песми „Поздрав Семберији“. Повучен носталгијом вратио се у Бијељину и основао фирме ПП „Југомаркет“ и стамбену задругу „Сунце“, које су успешно пословале све до избијања грађанског рата 1992. године. Учесник је Одбрамбено/отаџбинског рата 1992–1995, тешко је рањен 31. августа 1995. године, након након чега је написао „Опроштајну пјесму“. - [Раде Пецикоза](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/rade-pecikoza/) - Раде Пецикоза, рођен 1949. на Вељем Лугу, општина Вишеград, Република Српска (Босна и Хецеговина). Завршио је основну школу „Вук Караџић“ 1964, а гимназију 1968. у Вишеграду. Војну академију КоВ ЈНА 25. класе, општи смер, завршио је 1970. у Београду, а специјалистички смер – саобраћајна служба 1972. у Подгорици. У чин потпоручника саобраћајне службе ЈНА произведен је 1972. Гарнизони службовања: Љубљана, Загреб и Београд. Постдипломски студиј на Грађевинском факултету у Љубљани, у организацији Факултета грађевинских знаности Свеучилишта из Загреба – прометни смер, уписао је 1977. Све испите је положио до завршетка студија 1979. Полагањем разлике испита на Војно-техничкој академији КоВ ЈНА у Загребу, саобраћајни смер, израдом и одбраном дипломског рада 1982, стекао је звање дипломираног инжењера саобраћаја. Израдом и одбраном магистарског рада под називом: „Допринос разматрању стабилности система: возач–возило–пут–околина“ 1985. издата му је диплома о завршеном постдипломском студију којом је постигао посебну стручност у техничкој струци и стекао академски степен магистра техничких наука. Ванредним школовањем у Центру високих војних школа у Београду, завршио је Генералштабну школу Војске Југославије, те му је 1994. издата диплома о усавршавању и оспособљавању за обављање дужности у јединицама тактичко-оперативног нивоа. На лични захтев му је 1995. престала професионална војна служба у Војсци Југославије, у чину потпуковника. Решењем Министарства правде Републике Србије број уписан је у регистар сталних судских вештака за област саобраћаја. Пословима вештачења саобраћајних незгода професионално се бави од 1995. - [Жељко Јовановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/zeljko-jovanovic/) - Жељко Јовановић, рођен је 1961. године, дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Аутор је драмских текстова: “Три лица самоће”, “Београд, Москва”, “Континент Балкан” и ”Мацан и ја“. Радио је драматизације и адаптације књижевних дела – Сервантесовог „Дон Кихота“, Пекићевог „Златног руна“, Барнсовог романа „Троје“. Аутор је романа „Смрт непознатог саксофонисте“ (Нови Сад 2018). Добитник је Стеријине награде, Годишње награде Народног позоришта у Београду и Годишње награде Позоришта на Теразијама. Писао позоришну критику за листове “Борба”, “Наша Борба” и “Блиц”. Члан Савеза драмских уметника Србије, Удружења позоришних критичара Србије и члан НУНС-а. - [Лидија Ракочевић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/lidija-rakocevic/) - Лидија Ракочевић рођена је 1962. године на Проклетијама (Пећ, Космет). По завршетку средње школе у Пећи, студира на Вишој школи за примењену информатику и статистику. Награђивана за поезију (Бешеново, Дрински књижевни сусрети итд.) Заступљена у књижевним зборницима. Објављује у књижевној периодици. Године 2021. изашла јој је прва песничка књига, „Самотни светионик“ (Интелекта, Ваљево). Живи и ствара у Београду. - [Jованка Стојановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jovanka-stojanovic/) - Jованка Стојановић рођена је у Новим Козарцима код Кикинде. Поезију пише од раног детињства, а песме је објављивала у „Кикиндској комуни“ и листу „Студент“. Објавила је књиге песама „Jедно свитање“ (Горњи Милановац, 2017) и „Кућни праг“ (Београд, 2024). Живи у Београду. - [Марина С. Грујић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/marina-s-grujic/) - Марина С. Грујић (рођена Томашевић, 1960) живи и ствара у Зрењанину. Пише поезију, драмске текстове, књижевну критику, есеје, студије и бави се теоријом књижевности за децу. У свом родном граду завршила је основну школу „Вук Караџић” и Трећу гимназију „Др Иван Рибар”, а 1984. године, на Правном факултету у Новом Саду стиче диплому и звање правника. По завршетку средње школе, запошљава се у градској грађевинској фирми, а касније, по одласку из ње, ради као водитељ, новинар–репортер и уредник у локалним медијима, као стални хонорарни сарадник. Има више од две хиљаде биобиблиографских јединица (Међуопштински и регионални лист „Зрењанин”, новосадски „Дневник”, часопис „Српска Реч” и друге новине). Од 1996. године запослена је у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин” у Зрењанину. Марина С. Грујић добитник је бројних награда, признања и плакета, махом за поезију. Сарадник је бројних књижевних часописа у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Поезијом, краћим студијама и огледима заступљена је у неколико књижевних зборника, а драмским текстовима у неколико антологија. Аутор је следећих књига: „Анђеоска врата” (поезија,1994), „Венац Мале Рашке” (сонетни венац, 1995), „Сунчева љуљашка” (поезија за децу, 1996), „Дивље маслине” (поезија, 1998), „Бора Карамела“ (драмски игроказ за децу, 2000), „Књижевно дело Милана Туторова“ (књижевна студија, 2004), „Позив у помоћ“ (2007) и „Мириси панонских трава“ (2024). Сарађивала је на факултетској читанци „Звездано јато” (Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1999). Редактор, уредник и приређивач је следећих књига: „Бајке за лаку ноћ“ (бајке у стиху,1999, аутора Благоја Бобе Јованова, постхумно); „Песмом кроз граматику“ (поезија, 2000, аутора Милка Лазића); „Расуло“, роман и каталог слика, 2009, аутора Олгице М. Глигоров, сликарке, постхумно). Од 2014. године, главни и одговорни уредник је у издавачкој кући „Модус“ Зрењанин. Према сценарију Марине С. Грујић, извођени су њени драмолети за децу: „Бора Карамела“ у зрењанинском Народном позоришту и на Змајевим дечјим играма у Новом Саду (1997); „Међу школом и међ’ сном”, у зрењанинском Културном центру и на Змајевим дечјим играма у Новом Саду (2000); „Светосавски час“ (у предшколским установама и основним школама у Зрењанину и Средњем Банату; „Живот (и)за осмех(а)“ (омладински метатеатар) у зрењанинском Народном позоришту (2002) и друга. Марина С. Грујић појавила се на Ђурђевданском фестивалу дјечје пјесме у Бањалуци као текстописац (с композитором Милетом Мишом Грујићем), на ком су њене песме „Ђурђевдан” и „Кићеница“ освојиле прво место и награду стручног жирија за најбољи текст. (Прва награђена композиција је из збирке поезије за децу „Сунчева љуљашка”). Марина С. Грујић је члан Друштва књижевника Војводине и Академије „Иво Андрић”. - [Мирјана Нишић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/mirjana-nisic/) - Мирјана Нишић рођена је 1997. године у Београду, где живи и ради. Поетска збирка „Ни време ни невреме“ њена је прва књига. - [Милан Јоловић Легенда](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/milan-jolovic-legenda/) - Милан Јоловић Легенда (1967) био је припадник Југословенске народне армије, Војске Југославије и Војске Републике Српске. Завршио је Средњу војну школу Копнене војске (СЕШ КоВ) ЈНА у Сарајеву, Војну академију Копнене војске (ВА КоВ) ЈНА у Београду и Командно-штабну школу (КШШ) Војске Југославије у Београду. Војну каријеру је завршио у чину пуковника ВЈ/ВС. Као професионални официр војске у миру обављао је основне командирске дужности (командир вода и командир чете), а током рата у Војсци Републике Српске командовао је специјалном јединицом Подрињски одред специјалних снага „Вукови са Дрине“. Након рата командовао је новоформираном Маневарском бригадом Дринског корпуса ВРС. Током рата три пута је рањаван у борбеним дејствима. Одликован је Орденом „Милоша Обилића“ за храброст. Три пута је ванредно унапређиван у виши војни чин. После рата у Војсци Југославије обављао је дужности у Управи пешадије АШ АЈ, дужност начелника штаба и заступника команданта 72. Специјалне бригаде Војске Југославије. Ожењен је и отац две ћерке. Живи у Сокоцу (Република Српска). Бави се приватним бизнисом и пружа допринос решавању статусних питања припадника Борачке организације Републике Српске. - [Радојка Бјеливук Стојановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/radojka-bjelivuk-stojanovic/) - Радојка Бјеливук Стојановић рођeна је 1991. године у Великој Кладуши, у Босни и Херцеговини. Одрастала је на Кордуну и у Левчу. Основне и мастер студије на групи Српски језик и књижевност завршила је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Као професор српског језика и књижевности запослена је у средњој школи у Рековцу. Поезију и прозу за децу и одрасле објављивала је у „Књижевним новинама“ и у часописима „Савременик“, „Нова зора“, „Сутра“ и „Суштина поетике“. Добитник je више књижевних награда. Живи и ствара у Јагодини. - [Срђан Кисин](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/srdjan-kisin/) - Срђан Кисин рођен је 1952. године у Сарајеву. Након гимназије завршио Грађевински факултет у Сарајеву. Постдипломске студије завршио у Загребу, докторирао под менторством академика Николе Хајдина. Постдокторске студије провео на Империјал колеџу у Лондону. До 1992. године радио на Грађевинском факултету у Сарајеву, а потом на Факултету техничких наука у Новом Саду. Паралелно, бавио се истраживањем и пројектовањем грађевинских конструкција. Био је директор грађевинских института у Сарајеву и Бањалуци. Основао фирму која је прерасла у корпорацију „Конструктор група“. Члан је Удружења књижевника Србије. Објавио књиге кратких прича „Напукла земља“ (2016. – прво издање, 2025. – друго издање); „Одрастање без бајки (2022); „Моји професори“ (2024), „Нешто између… добра и зла“ (2025). - [Миодраг М. Петровић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/miodrag-m-petrovic/) - Миодраг М. Петровић (1936–2025), рођен у селу Ратина код Краљева. Завршио Богословију у манастиру Раковици, а затим Богословски и Правни факултет у Атини, где је докторирао 1970. године, добивши награду Атинског универзитета (тема доктората: „Номоканон у четрнаест грана и византијски коментатори. Прилог изучавању тема о односима цркве и државе и епископа Старога и Новога Рима“). Познаје старогрчки, латински, српскословенски и друге језике. Радио у Историјском институту САНУ. Између осталог, приредио и превео на савремени српски језик „Законоправило“ Светог Саве. - [Братислав Милановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/bratislav-milanovic/) - Братислав Милановић је рођен 1947. године у Цветојевцу код Крагујевца. Пише поезију и прозу. Објавио је следеће књиге: „Прошлост сатова“ (песме), 1974, „Далеко дом твој“ (песме), 1977, „Раскол“ (приче), 1984, „Некрштени дани“ (приче), 1991, „Заветни сонети“ (песме), 1994, „Позни калем“ (приче), 1996, „Кућа без дувара“ (изабране приче), 1998, „Црква Светог пророка Илије у Цветојевцу“ (монографија), 1999, „Син светлости“ (драмат), 2002, (изведен у Књажевско-српском театру), „Крв и млеко“ (роман), 2003, „Препеване приче“ (песме о детињству), 2013, „Приче из старе фасцикле“, 2014, „Наше село“ (бојанка и песмарица), 2015, 2016, „Записи из Српске“ (песме), 2015, 2017, „Искупљење“ (двотомни роман: књига прва „Крв и млеко“, књига друга „Незавршен портрет“), 2016, „Братислав Милановић“ (монографија), 2018, „Задужбина грешног хаџије“ (документарна драма), 2019 (изведена поводом прославе 60. годишњице цркве у Цветојевцу), „Повратак“ (роман), 2019, „Постхумна изложба“ (роман), 2020, „Изабране песме“, 2022, „Позни калем“ (изабране приче), 2022, „Прах“ (роман), 2023, „Искупљене“ (петокњижје), 2024, „Коб“ (кратке приче), 2025, „Величка рапсодија“ (збирка поезије), 2025. На Бадњи дан (2007, и 2008) у Књажевско српском театру изведен му је драмат „Небесни Хлеб“, а на Малој сцени ЦЗНТК „Абрашевић” (2011, 2012. и 2013), у Клубу „Видосав” у Ботуњу и у Удружењу Крагујевчана у Београду изведена му је монодрама „Празна омча“. За „Велики школски час“ (2013) направио је избор из поезије Слободана Павићевића и урадио драматизацију под називом „Човечанство нека погледа на сат“. Заступљен је у више антологија и зборника. Бавио се новинарством и уредничким пословима. Дела су му превођена на енглески, француски, мађарски, пољски и словачки језик. За књигу прича „Раскол“ добио је Књижевну награду „Исак Самоковлија” (1983), а за књигу „Приче из старе фасцикле“ Ђурђевданску награду Града Крагујевца (2015). Живи у Цветојевцу. - [Ристо Аничић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/risto-anicic/) - Ристо Аничић, рођен 1958. године у селу Метиљи, општина Олово у Босни и Херцеговини. Основну школу похађао у Понијерци и Солуну, а гимназију у Олову. Завршио Педагошку академију у Сарајеву. Радио као учитељ и предметни наставник на Јохови и Доњој Видовској, у Великој Кладуши. Од 1983. до 1991. године радио као учитељ у селима Kусоње и Горњи Михољац. Након тога борави у избеглиштву у Немачкој, три године, а затим, у Сомбору завршава Учитељски факултет. Радио у предметној настави у селу Риђица. Последњих тринаест година, до пензионисања, био је директор школе у селу Kолут. Ожењен је и отац једног детета. - [Илија Бабић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/ilija-babic/) - Илија Бабић рођен 1951. у Грачаници, БиХ, где је завршио основну школу и гимназију. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао 1974, магистрирао 1981, докторирао 1986. године. Обављао функције: судије и председника Општинског суда у Грачаници, судије Управног суда БиХ, судије Врховног суда БиХ и судије Савезног суда СРЈ. У Институту за упоредно право у Београду 1993. биран је у звање научног сарадника, а на Полицијској академији у Београду 1996. године у звање доцента на предмету Привредно право. На Правном факултету у Источном Сарајеву изабран је 1995. у звање доцента, а 1999. у звање ванредног професора на предметима Грађанско право (Општи дио и Стварно право) и Породично право. За редовног професора Универзитета Сингидунум, изабран је 2006. на предметима Привредно право и Право Европске уније. Од 2007. био је професор на Факултету за европске правно-политичке студије у Новом Саду Универзитета Сингидунум, на којем је два мандата био декан. На овом факултету држао је наставу из свих предмета Грађанског права. На Правном факултету Универзитета у Бањалуци биран је 2008. за редовног професора на предмету Грађанско право (Увод у грађанско право, Стварно право и Наследно право). Држао је наставу из области Грађанског права на Привредној академији у Новом Саду и Суботици; Паневропском универзитету АПЕИРОН – Факултет правних наука у Бањалуци. Од 1985. до избијања рата 1992. у Сарајеву био је члан Комисије за полагање правосудног испита. У Београду је више од три деценије држао предавања на семинарима за полагање правосудног испита. Уредник је области Облигационо право у „Лексикону грађанског права“, Номос, Београд 1996. Био је главни и одговорни уредник часописа „Право и политика“. Члан је Матице српске, а од почетка писања „Српске енциклопедије“ члан је њене Стручне редакције за државно уређење, право и политикологију. Од фебруара 2025. уредник је ове редакције и писац више од 40 одредница. Учествовао је у изради неколико закона. Аутор је више од 200 научних и стручних радова (највећим делом из Грађанског права и Привредног права), приказа, предговора књига те рецензент бројних чланака и монографија. - [Вељко Вилић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/veljko-vilic/) - Вељко Вилић је рођен 1927. године у селу Брајићевићи, општина Гацко, од оца Радета и мајке Босиљке, рођене Миљанић. Склопио брак 1949. године са Драгицом Шолаја, рођеном 1927. у Наданићима, општина Гацко. У браку су стекли троје деце: – ћерку Ранку (1951), муж др Драган Урошевић, погинуо у саобраћајном удесу 1981. године. Ранка има ћерку Ану (1979), која је професор енглеског језика. – ћерку Стојанку (1952), муж Милош Драгичевић, дипл. ек. Имају два сина: Мирослава (1972) и Миленка (1973). Мирослав живи од 1994. у Канади и има сина Филипа (1996) и ћерку Ему. Миленко живи у Фочи, има четири ћерке: Матеју, Теодору (близанци 2000) Катарину (2005) и Наталију. Син Ранко (1958), живи у Вршцу, има двоје деце – ћерку Невену (1987) и сина Радета (1993). Вељко Вилић је завршио основну школу у Наданићима, малу матуру у Фочи, средњу управну школу у Сарајеву, Вишу управну школу, такође у Сарајеву. Преминуо је у Фочи 2018. године. - [Милета Форцан](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/mileta-forcan/) - Милета (Вељко) Форцан, рођен 1959. године у селу Понор, општина Пале. По занимању је професор Општенародне одбране. Ратна дејства га затичу на пословима у штабу Територијалне одбране Пале. Учествовао у Одбрамбено-отаџбинском рату. Отац је троје деце. Живи на Палама. - [Деса Сокнић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/desa-soknic/) - Деса Сокнић, рођена Митровић, рођена је у месту Сјеверско Борике, општина Рогатица, Република Српска. У месту рођења похађала је основну школу. У Сарајеву је завршила средњу школу и Филозофски факултет, смер светска историја. - [Снежана Никитовић Хамзић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/snezana-nikitovic-hamzic/) - Снежана Хамзић (девојачко Никитовић) рођена у Миоковцима, Чачак. Основну школу и гимназију завршила у Чачку, а Фармацеутски факултет у Београду. Као дипломирани фармацеут радила је у Крагујевцу, Нишу и Панчеву до пензионисања. Пише кратке приче, песме, афоризме и хумореске. Радове је објављивала у зборницима. Чланица је клуба ,,Прота Васа Живковић” из Панчева. Живи у Панчеву. - [Golub Jašović](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/golub-jasovic/) - Golub Jašović è nato el 1960 a Peć, in Kosovo. Ha cinque fratelli, tre maschi e due femmine: Vidoje, Borislav, Zoran, Zorica, Slavica, a cui è molto legato. Dopo aver frequentato la scuola primaria nel villaggio di Treboviće si è diplomato in Economia nel 1979. Ha terminato la Facoltà di Filosofia – Dipartimento di Lingua Serba e Letteratura Jugoslava, a Priština nel 1986. Successivamente, ha intrapreso diversi corsi e master post laurea. Difatti, nel 1987 ha terminato un corso post laurea presso la Facoltà di Filologia di Belgrado e nel 1996 ha discusso la sua tesi in “Pastoral Terminology of Peć’s Podgor”. Ancora, nel 2008 ha concluso il suo percorso di dottorato di ricerca discutendo una tesi dal titolo “Microtoponymy of the Kuršumlija Area” presso la facoltà di Filosofia di Kosovska Mitrovica. Dal 1997 inizia la carriera accademica, dapprima come assistente ricercatore presso la Facoltà di Filosofia a Priština e successivamente come associato, insegnando “Morphology of the Serbian Language, Lexicography, Stylistics, Dialectal Lexicography, Onomastics”. Dal 2018, invece, è professore ordinario sempre presso la Facoltà di Filosofia, in particolare nel settore scientifico delle scienze filologiche, con particolare attenzione alla lingua serba moderna. È stato per due mandati capo del dipartimento di lingua serba. È anche membro del comitato editoriale e redattore di numerose raccolte scientifiche e periodici, docente ospite e mentore per numerosi master e dottorandi. Ha ricevuto numerosi premi per il suo lavoro. Come, ad esempio, il “Đorđe Lekić” della KPZ Serba per il suo contributo alla scienza e alla cultura, nonché diversi premi di poesia Vidovdan a Gračanica, e il premio “Grigorije Božović” per il miglior libro pubblicato nel 2013 dalla Società letteraria del Kosovo e Metohija. Ha ricevuto anche il Distintivo d’oro della KPZ Serba per “Sokolica Uspenije” a Zvečan e il Premio dell’Associazione degli scrittori serbi “Simo Matavulj” a Belgrado. Ha pubblicato oltre 90 libri, comprese venti monografie nel suo campo. Ha pubblicato dodici raccolte di poesie, tradotte e pubblicate in diverse lingue (Francia, Russia, Germania, Inghilterra ed ora anche in Italia). - [Peđa Jovanović](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/pedja-jovanovic/) - Peđa Jovanović is a graduate electrical engineer, ICF Master Certified Coach (MCC), mentor, and entrepreneur. He began his professional career in sales and sales management in international companies, and since 2006, he has been dedicated to personal and professional development. He embarked on his entrepreneurial journey in 2008. In 2011, he founded the consulting company Atria Group, which he successfully leads to this day. Through Atria Group, Jovanović has established partnerships with leading international organisations, enabling the transfer of the latest global methodologies to local and regional business contexts. Over the past fifteen years, he has worked in more than 40 countries, including China, Brazil, Singapore, India, Germany, Austria, Bulgaria, Romania, the Czech Republic, and Italy, collaborating with tens of thousands of people – from individuals and entrepreneurs to leaders and entire organisations. In his work, he combines cognitive and intuitive dimensions, believing that personal transformation enables individuals to make a greater contribution to teams, organisations, and humanity as a whole. He lives in Prague with his wife Štěpánka and their three children. In addition to his business endeavors, he is dedicated to writing and researching topics that connect identity, personal transformation, and the role of individuals in the modern world. - [Јадранка Ћулум](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/jadranka-culum/) - Јадранка Ћулум рођена је 1965. године у Кључу (Босна и Херцеговина), где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала на Филозофском факултету у Сарајеву. Објављује у различитим листовима и часописима. Заступљена је у „Антологији” савремене књижевности за децу“. Сарадник је часописа за младе „Витез”, учесник „Београдског фестивала писаца за децу – Витезово пролеће“. Писац је рецензија, покретач Фестивала дечје поезије у Вршцу и учесник културних догађаја у земљи и ван ње. Објавила збирке песама: „Корак до сна”, „Између времена”, „На длану песма”, „Карта за снове”, „Презрело јутро”, „Иза будућности”, „Душа молитвена“, „Кошава“, „Додир равнице“, ,,Нешто нас веже“, „Кад порастем, бићу дрво“. Јадранкине песме преведене су на више језика, а доста песама је компоновано и јавно се изводи. Препевала две збирке песама мађарског песника Арона Гала (Áron Gaál). Такође објавила аутобиографску збирку „Босонога принцеза”, збирку кратких прича „Аутобуске приче“ и монодраму „Женске тајне“. Добитник признања: „Вукови ластари“, „Вршачко перо“, „Витезова Повеља за посебан допринос улепшавања света детета“, „Слова на песку“, „Пријатељи дијаспоре“, „Мајсторско перо“ и др. Њене „Женске тајне“ на сталном су репертоару Вршачког позоришта. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Републике Српске, Матице српске, СКОР-а, Друштва књижевника Београда, Вршачког књижевног клуба. - [Ђорђе Ћулафић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/djordje-culafic/) - Ђорђе Ћулафић рођен је 1965. године у Брчком, где је завршио основну школу и гимназију. Објавио кратке приче и приповетке: „Приче из моје улице“, Београд 2008; „Ћутање“, Београд 2009; „Ограда“, Београд 2011; „Поглед“, Београд 2013; „Страна 48“, Београд 2014; „Обриси“, Београд 2015; „На путу“, Београд 2016; „Стручак босиљка и друге приче“, Бања Лука 2019;„Линија“, Београд 2022; „Праскозорје“, Београд 2025. Објављивао приче у „Политици“, „Јежу“, „Српском књижевном листу“, „Баштинару“, „Књижевнику“, „Бокатин Дијаку“, „Стремљењима“ и „Новој Зори“. Запослен је у Клиничком центру Србије. Доктор је медицинских наука и редовни професор на Медицинском факултету у Београду на Катедри за интерну медицину. Године 2001, објавио је монографију „Хепатопулмонални синдром у портној хипертензији“, која је одобрена као последипломски универзитетски уџбеник. Аутор је стручнонаучних радова објављених у домаћим и иностраним часописима. - [Слађана Миленковић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/sladjana-milenkovic/) - Слађана Миленковић (1973, Сремска Митровица) српску књижевност и језик завршила на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, где је магистрирала и докторирала. Пише поезију, прозу, научне студије, есеје и књижевну критику. Уредник је часописа за науку, културу и уметност „Сунчани сат” и јутјуб канала „Жива реч емисија“. Више пута је награђивана. Песме су јој преведене на енглески, немачки, турски, пољски, јапански, румунски, бугарски, шпански, македонски. Објављене збирке песама: „Јутро заспале срне“ (1994), „Гоничи снова“ (1995), „Потпис сна“ (1997), „Другим речима“ (2014), Hounds оf Dreams – Гоничи снова“ (двојезично, 2016), „September City“, избор поезије на пољском, Кросно – Пољска, (2019), „Кроз трепавице сипам тугу“ (2022), „Испричај себи“ (2025), „У звезданој смоли“ (2025). Аутор је више научних монографија и уџбеника, књиге интервјуа с познатим личностима „Жива реч“ (2013), као и књиге књижевне критике „Читање и промишљање“ (2024). Живи у Београду. - [Рајко М. Срдић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/rajko-m-srdic/) - Рајко М. Срдић рођен је 1943. године у Црној Долини код Приједора. Одрастао у бројној породици, у ратним и поратним годинама, на попаљеној и страдалној Козари. Основну школу и гимназију завршава, као ђак пешак, у оближњем Приједору, а студије медицине и специјализацију из опште медицине на Медицинском факултету у Београду, на којем је провео цели радни век. Рано је показао љубав према поезији, био активан у литерарним секцијама за време школовања. Прве радове му објављују локалне новине у родном крају, а касније је објављивао у „Отаџбини”, „Жрнову”, „Политици”, „Орфеју са Млаве” и у више зборника поезије са књижевних програма на штанду Републике Српске на Међународном београдском сајму књига. Прикупио је и објавио, у сарадњи са др Миливојем Родићем, народне песме Кнешпоља у збирци „Кнежoпољске народне пјесме”. Издао збирку ауторске поезије „Стара кућа”. Члан је Удружења писаца Србије, живи у Београду. - [Владимир Лончар](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/vladimir-loncar/) - Владимир Лончар рођен је 1980. године у Београду. С десет година, заједно с мајком, преселио се у Белинцону, у швајцарски кантон Тићино, где је завршио гимназију на италијанском. Образовање филозофа и историчара стекао је на Универзитету у Лозани (UNIL). Предавао је филозофију и историју на француском у средњим школама у Лозани. Професионални пут водио га је и у позориште и продукцију документарних и играних филмова. Био је запослен и на психијатријском одељењу за адолесценте и радио је с младима који су напустили школу. Ради као професор филозофије у гимназији у Лозани. - [Трифко Комад](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/trifko-komad/) - Трифко Комад рођен је у селу Убоску, општина Љубиње, 1942. године, од родитеља Босиљке и Милорада. Професор социологије. Радио у Министарству образовања и културе и у друштвеним и политичким организацијама Босне и Херцеговине. Био секретар Српске демократске странке и члан Политичког савета те странке. Учествовао у формирању Бироа – Представништва Републике Српске у Београду, где је радио више од десет година. Пензију дочекао као директор филијале „Дрина осигурања“ у Источном Сарајеву. - [Будимир Петровић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/budimir-petrovic/) - Будимир Петровић, рођен је у Зеници 1963. године. Основну и средњу школу завршио у Зеници, филозофију студирао на Филозофском факултету у Сарајеву. До 1992. године живео и радио у Зеници. Живи у Београду. - [Олгица Крављача Вељовић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/olgica-kravljaca-veljovic/) - Олгица Крављача Вељовић рођена је 1985. године у Високом, Босна и Херцеговина. Основну и средњу школу завршила је у Београду, где је и дипломирала, 2010. године, на Филолошком Факултету Универзитета у Београду, на Групи за српску књижевност и језик са општом књижевношћу. Годину дана касније завршава мастер студије, након чега свој рад развија у свету новинарства и комуникација. Живи и ради у Београду. - [Маја Белегишанин Ивановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/maja-belegisanin-ivanovic/) - Маја Белегишанин Ивановић (рођена 1980. у Београду), завршила Филолошки факултет у Београду, група Српска књижевност и језик са општом књижевношћу. Пише поезију, прозу, есеје и књижевне приказе. Објављује у књижевној периодици. Превођена на македонски, шведски, мађарски и енглески језик. Члан Удружења књижевника Србије. Добитник награде „Печат вароши сремско-карловачке“ (2023). Објављене збирке поезије: „Испод неба“ (2007), „Светлосна пруга“ (2011), „Зимско сунце“ (2014), „Песме разних боја“, књига за децу (2017), „Нежна граница“ (2018), „Биљке и девојчице“, књига за децу (2019), „Мајска киша“, изабране и нове песме (2022), „Кад сазри тишина: октаве“ (2026). Књига приказа и есеја „Светло препознавање“ (2020). - [Александар Милутиновић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/aleksandar-milutinovic/) - Александар Милутиновић рођен је 1982. године у Крушевцу. Одрастао у Брусу. Био је „ђак генерације“ у основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Брусу и републички првак из области историје. Гимназију, општи тип, завршио у истом месту, а Медицински факултет у Београду. На том факултету је докторирао, у октобру 2025. године. Специјалиста адултне и дечје кардиохирургије од јануара 2019. године. Од 2017. године, кроз Удружење грађана за заштиту природе и неговање српског наслеђа „Рајко од Расине“, организовао је преко тридесет акција чишћења Расине и њених притока. Основао је и води две манифестације које комбинују боравак у природи, пешачење и допринос култури сећања – „Бруски марш“ (о страдању Срба поткопаоничког краја у тзв. операцији „Копаоник“ у октобру 1942) и „Марш војводе Косте Војиновића“. - [Бранислав Марић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/branislav-maric/) - [Пеђа Јовановић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/pedja-jovanovic-2/) - Пеђа Јовановић је дипломирани инжењер електротехнике, предузетник, консултант, тренер и коуч. Професионалну каријеру започео је у продаји и менаџменту продаје у међународним компанијама, а од 2006. године интензивно се посвећује личном и професионалном развоју. Предузетнички пут започиње 2008. године оснивањем NLP Центра, док Atria Group настаје 2011, поставши једна од водећих регионалних кућа за развој појединаца, тимова и организација. Радио је у више од четрдесет земаља, међу којима су Кина, Бразил, Сингапур, Индија, Немачка, Аустрија, Бугарска, Румунија, Чешка и Италија. Сарађивао је са десетинама хиљада људи: од појединаца и предузетника до лидера и целих организација. Од 2023. године фокус свог рада усмерава на развој концепта „Путовање идентитета“, искуственог модела личне трансформације који повезује когнитивне, интуитивне и телесне димензије развоја. Паралелно развија и корпоративну верзију „My Leadership Journey“, посвећену изградњи личног лидерства у савременом пословном окружењу. У свом приступу интегрише когнитивне оквире, рад са интуицијом, као и научно засноване методе трансформације, верујући да аутентичан развој омогућава људима да дају већи допринос тимовима, организацијама и ширем друштву. Живи у Прагу са супругом Шћепанком, сином Николом и кћеркама Марином и Шћепанком. Поред пословног ангажмана, посвећен је писању и истраживању тема које повезују идентитет, личну трансформацију и улогу човека у савременом свету. - [Небојша Рудан](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/nebojsa-rudan/) - Небојша Рудан (1964), објавио осам романа, једну књигу приповедака и три збирке поезије. - [Милосава Мила Сташeвић](https://www.svetknjige.net/knjiga-autori/милосава-мила-сташeвић/) - Милосава Мила Сташeвић рођена 1957. године у Билећи, где је завршила основну школу и гимназију. Студирала на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину, где је стекла звање професора информатике и технике. Објављене књиге прозе, поезије и афоризама: „Пламен домаћег огњишта“, 2004; „Златне нити“, 2007; „Момчилова воденица“, 2007; „Хармоничне стазе“, 2011; „Педагошки осмех“, 2016; „Песме животом ткане“, 2017; „Енергетски компас“, 2018; „Кофер успомена“, 2019; „Љубав у вихору“, 2020; „Пут до Човека“, 2020; „Додир душа“, 2021; „Лирски загрљаји“, 2021; „Странпутице свакодневице“, 2022; „Камен који пева“, 2022; „Скакутање до среће“, 2023; „Мелодија младости“, 2023; „Трагом животних вредности“, 2024; „Пут универзалних вредности“, 2024; „Размишљања о животу“, 2025; „Животни компас“, 2025; „Оаза смисла“, 2026; „Златне нити младости“, 2026; „Избор пријатељима“ (заједно с Недељком С. Попаром), 2026. Добитник је књижевних награда: „Прљача 2025“ Дервента; прве награде Олимпијада спорта, здравља и културе Зрењанин; награда за прозу „Нова поетика“; награде за поезију Мркоњић Град. Члан је Удружења књижевника „Душко Трифуновић“ из Кикинде; члан Банатског удружења књижевника „Најбоље из Баната“; Друштва „Др Саша Божовић“ из Београда; Удружења књижевника из Крагујевца; и Књижевног клуба “Перо аматера“ Бечеј. Живи и ствара у Зрењанину. ## Издања - [Без категорије](https://www.svetknjige.net/knjiga-izdanja/bez-kategorije/) - [Историја](https://www.svetknjige.net/knjiga-izdanja/istorija/) - [Монографије](https://www.svetknjige.net/knjiga-izdanja/monografije/) - [Критика](https://www.svetknjige.net/knjiga-izdanja/kritika/) - [Наука](https://www.svetknjige.net/knjiga-izdanja/nauka/) - [Поезија](https://www.svetknjige.net/knjiga-izdanja/poezija/) - [Проза](https://www.svetknjige.net/knjiga-izdanja/proza/) - [Путописи](https://www.svetknjige.net/knjiga-izdanja/putopisi/) - [Народна књижевност](https://www.svetknjige.net/knjiga-izdanja/narodna-knjizevnost/) - [Књиге за децу](https://www.svetknjige.net/knjiga-izdanja/knjige-za-decu/) - [Books in foreign languages](https://www.svetknjige.net/knjiga-izdanja/books-in-foreign-languages/) - [Najnovije](https://www.svetknjige.net/knjiga-izdanja/najnovije/) - Skrivena karegorija koju koristimo samo da izdvajanje najnovijih knjiga ## Product tags - [srpska istorija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/srpska-istorija/) - [proza](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/proza/) - [savremena proza](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/savremena-proza/) - [cirilo i metodije](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/cirilo-i-metodije/) - [srpski prosvetitelji](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/srpski-prosvetitelji/) - [cirilica](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/cirilica/) - [glagoljica](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/glagoljica/) - [moravija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/moravija/) - [crna gora](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/crna-gora/) - [rusija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/rusija/) - [aneksiona kriza](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/aneksiona-kriza/) - [pocetak 20. veka](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/pocetak-20-veka/) - [vladimir corovic](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/vladimir-corovic/) - [prvi srpski ustanak](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/prvi-srpski-ustanak/) - [srbija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/srbija/) - [karadjordje](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/karadjordje/) - [nemanjici](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/nemanjici/) - [skole](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/skole/) - [srednji vek](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/srednji-vek/) - [NDH](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ndh/) - [genocid](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/genocid/) - [drugi svetski rat](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/drugi-svetski-rat/) - [stradanje srpskog naroda](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/stradanje-srpskog-naroda/) - [ustase](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ustase/) - [ustaski zlocini](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ustaski-zlocini/) - [hrvatska](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/hrvatska/) - [hercegovina](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/hercegovina/) - [hajduci](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/hajduci/) - [stanko socivica](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/stanko-socivica/) - [odnosi crne gore i rusije](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/odnosi-crne-gore-i-rusije/) - [sava vladislavic](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/sava-vladislavic/) - [car petar i](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/car-petar-i/) - [srbija i rusija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/srbija-i-rusija/) - [grof sava vladislavic raguzinski](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/grof-sava-vladislavic-raguzinski/) - [sankt petersburg](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/sankt-petersburg/) - [granica sa kinom](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/granica-sa-kinom/) - [aleksandar nevski](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/aleksandar-nevski/) - [lavra aleksandra nevskog](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/lavra-aleksandra-nevskog/) - [knez milos](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/knez-milos/) - [kneginja ljubica](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/kneginja-ljubica/) - [turska vlast](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/turska-vlast/) - [buna](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/buna/) - [19. vek](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/19-vek/) - [samac](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/samac/) - [derventa](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/derventa/) - [brod](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/brod/) - [modrica](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/modrica/) - [doboj](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/doboj/) - [crkva](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/crkva/) - [episkopija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/episkopija/) - [zahumlje](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/zahumlje/) - [hum](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/hum/) - [duhovnost](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/duhovnost/) - [mostar](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/mostar/) - [srbi u mostaru](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/srbi-u-mostaru/) - [bosna](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/bosna/) - [bosanska drzava](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/bosanska-drzava/) - [hercegovacki ustanak](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/hercegovacki-ustanak/) - [ustanak](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ustanak/) - [nevesinjska puska](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/nevesinjska-puska/) - [solunski front](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/solunski-front/) - [stepa stepanovic](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/stepa-stepanovic/) - [radomir putnik](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/radomir-putnik/) - [zivojin misic](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/zivojin-misic/) - [petar bojovic](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/petar-bojovic/) - [balkanski ratovi](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/balkanski-ratovi/) - [kozara](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/kozara/) - [independent state of croatia](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/independent-state-of-croatia/) - [second world war](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/second-world-war/) - [prvi svetski rat](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/prvi-svetski-rat/) - [arcibald rajs](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/arcibald-rajs/) - [srpski ratovi](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/srpski-ratovi/) - [kipar](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/kipar/) - [grcka](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/grcka/) - [turska](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/turska/) - [enozis](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/enozis/) - [taksim](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/taksim/) - [ustasha crimes](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ustasha-crimes/) - [photomonograph](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/photomonograph/) - [rudo](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/rudo/) - [drina](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/drina/) - [draza mihailovic](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/draza-mihailovic/) - [kralj petar](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/kralj-petar/) - [jugoslovenska vojska u otadzbini](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/jugoslovenska-vojska-u-otadzbini/) - [srem](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/srem/) - [vojvodina](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/vojvodina/) - [balade](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/balade/) - [zavicaj](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/zavicaj/) - [pesnicki duh](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/pesnicki-duh/) - [santic](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/santic/) - [ljubav](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ljubav/) - [osecanja](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/osecanja/) - [piva](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/piva/) - [priroda](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/priroda/) - [mladost](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/mladost/) - [ironija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ironija/) - [osecanje](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/osecanje/) - [lirika](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/lirika/) - [lirika proslosti](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/lirika-proslosti/) - [ducic](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ducic/) - [umor](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/umor/) - [deseterac](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/deseterac/) - [san](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/san/) - [boem](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/boem/) - [desetarac](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/desetarac/) - [socijalna pravda](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/socijalna-pravda/) - [mitologija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/mitologija/) - [smrt](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/smrt/) - [haiku](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/haiku/) - [durmitor](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/durmitor/) - [enigmatika](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/enigmatika/) - [car dusan](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/car-dusan/) - [majka](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/majka/) - [foca](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/foca/) - [visegrad](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/visegrad/) - [luzicki srbi](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/luzicki-srbi/) - [putovanja](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/putovanja/) - [humor](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/humor/) - [nusic](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/nusic/) - [evropa](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/evropa/) - [ben akiba](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ben-akiba/) - [francuska](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/francuska/) - [libija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/libija/) - [irak](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/irak/) - [moskva](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/moskva/) - [kijev](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/kijev/) - [amerika](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/amerika/) - [genocide against the serbs](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/genocide-against-the-serbs/) - [nemanjic dynasty](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/nemanjic-dynasty/) - [middle ages](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/middle-ages/) - [dubrovnik](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/dubrovnik/) - [njegos](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/njegos/) - [montenegro](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/montenegro/) - [crimes against the serbs](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/crimes-against-the-serbs/) - [music](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/music/) - [narod](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/narod/) - [narodni govor](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/narodni-govor/) - [etnografija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/etnografija/) - [narodna knjizevnost](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/narodna-knjizevnost/) - [saljiv](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/saljiv/) - [filip visnjic](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/filip-visnjic/) - [vuk karadzic](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/vuk-karadzic/) - [detinjstvo](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/detinjstvo/) - [radost](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/radost/) - [ozren](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ozren/) - [monografija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/monografija/) - [detlak](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/detlak/) - [manastir](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/manastir/) - [gradjanski rat u bosni](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/gradjanski-rat-u-bosni/) - [sarajevo](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/sarajevo/) - [hag](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/hag/) - [savnik](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/savnik/) - [drobnjaci](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/drobnjaci/) - [trebinje](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/trebinje/) - [kolonizacija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/kolonizacija/) - [banat](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/banat/) - [jevreji](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/jevreji/) - [sefardi](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/sefardi/) - [genealogija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/genealogija/) - [kosovo](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/kosovo/) - [geneaologija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/geneaologija/) - [cvorovici](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/cvorovici/) - [lasva brod](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/lasva-brod/) - [nemacka knjizevnost](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/nemacka-knjizevnost/) - [genocid nad srbima](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/genocid-nad-srbima/) - [cacak](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/cacak/) - [mitropolija dabrobosanska](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/mitropolija-dabrobosanska/) - [medicina](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/medicina/) - [ekonomija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ekonomija/) - [srpsko-ruske veze](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/srpsko-ruske-veze/) - [slavonija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/slavonija/) - [arkadija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/arkadija/) - [petar zimonjic](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/petar-zimonjic/) - [kupres](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/kupres/) - [genaologija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/genaologija/) - [vojska](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/vojska/) - [jugoslavija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/jugoslavija/) - [sabrana dela](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/sabrana-dela/) - [kritika](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/kritika/) - [nauka](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/nauka/) - [terorizam](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/terorizam/) - [meksiko](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/meksiko/) - [pedagogija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/pedagogija/) - [pravo](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/pravo/) - [filozofija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/filozofija/) - [recnik](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/recnik/) - [knjizevnost](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/knjizevnost/) - [jezik](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/jezik/) - [geostrategija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/geostrategija/) - [gradjanski rat u bosni romansirano](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/gradjanski-rat-u-bosni-romansirano/) - [licne price](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/licne-price/) - [brcko](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/brcko/) - [ratna proza](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ratna-proza/) - [naracija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/naracija/) - [istorijska naracija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/istorijska-naracija/) - [herceg stjepan](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/herceg-stjepan/) - [ljubavna proza](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ljubavna-proza/) - [drevne price](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/drevne-price/) - [unutrasnja preispitivanja](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/unutrasnja-preispitivanja/) - [emigrantska proza](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/emigrantska-proza/) - [jevrejske price](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/jevrejske-price/) - [prozni humor](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/prozni-humor/) - [moderna proza](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/moderna-proza/) - [dokumentarna proza](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/dokumentarna-proza/) - [istorijska proza](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/istorijska-proza/) - [posebna izdanja](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/posebna-izdanja/) - [genocid nad srpskim narodom](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/genocid-nad-srpskim-narodom/) - [andric](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/andric/) - [desanka](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/desanka/) - [sport](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/sport/) - [genocide against serbs](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/genocide-against-serbs/) - [fudbal](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/fudbal/) - [prvisrpskiustanak](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/prvisrpskiustanak/) - [bunt](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/bunt/) - [finansije](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/finansije/) - [zivotna sredina](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/zivotna-sredina/) - [ekologija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ekologija/) - [poetry](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/poetry/) - [mitovi](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/mitovi/) - [legende](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/legende/) - [kralj tvrtko](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/kralj-tvrtko/) - [monografije](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/monografije/) - [svakodnevne price](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/svakodnevne-price/) - [ljubavna poezija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ljubavna-poezija/) - [stradanje srba u ndh](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/stradanje-srba-u-ndh/) - [republika srpska](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/republika-srpska/) - [srpska pravoslavna crkva](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/srpska-pravoslavna-crkva/) - [filosofija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/filosofija/) - [digitalizacija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/digitalizacija/) - [pale](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/pale/) - [pozoriste](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/pozoriste/) - [zenske price](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/zenske-price/) - [ratna poezija](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/ratna-poezija/) - [skola](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/skola/) - [lingvistika](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/lingvistika/) - [licni razvoj](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/licni-razvoj/) - [aforizmi](https://www.svetknjige.net/knjiga-oznake/aforizmi/)