• 0 Items - 0 дин.
    • Ваша корпа је празна.
Препорука

900 дин.

Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником

Приредио: Станиша Тутњевић

Ликовна опрема: Миливоје Унковић

Векови 978-86-7396-766-0 14,5x20,5 cm, 143 стр. броширано, илустр. , ,
Подели

Од истог аутора

Десанка Максимовић

„Збирку Тражим помиловање – Лирске дискусије с Душановим закоником, објавила је Матица српска 1964. године. То је свакако најпознатија и најпопуларнија збирка поезије Десанке Максимовић, што потврђује податак да је од првог издања до сада изашло шеснаест издања. То ни приближно није доживјела ни једна друга њена збирка. Иако и неке друге збирке у тематском погледу и у погледу пјесничког облика представљају јединствене, изнутра заокружене цјелине, ова збирка је у томе погледу најсавршенија. Посебно мјесто давала јој је и сама пјесникиња: ‘Збиља је у мојој последњој збирци Тражим помиловање и мотив нов, и нов је начин композиције, и речи су прилагођене мотивима далеко више него у којој ранијој мојој књизи. Догодило се оно најпожељније: облик и садржај су сливени, једно друго истичу и допуњују. Ја на то нисам обраћала пажњу пишући, наметнуло се то као само од себе. Кад сам приметила куд ме вуче инспирација, и свесно сам понеговала ово при дорађивању’. […]

‘Почела сам да га прелиставам’ [Душанов законик], каже она, ‘и одједном као да ме је муња ошинула: избило је еруптивно из мене све моје схватање о кривди и правди, о казнама и опроштајима, о грешнима и праведнима… оно што сам дуго носила у себи’. Појавила јој се потреба да његов смисао и садржај лирски оживотвори и све је кренуло ненадано лако и брзо: ‘Када су се стварале те песме, извирали су стихови као вода… За два месеца збирка је била готова’. Тако је настала ова култна збирка Десанке Максимовић коју је назвала ‘лирском дискусијом’ са Душановим закоником, чувеним правним 127 списом најзначајнијег средњовековног српског владара, цара Душана. У тој збирци која наоко говори о правди и неправди у суштини се пјева о вјечним питањима људског живота, актуелним у свим временима и на свим мјестима гдје људи живе. Иако је и у овој збирци у погледу пјесничког облика, стиха и језичке експресије остала вјерна својим ранијим поетичким назорима заснованим на успјешној симбиози традиционалног и модерног, поступак примијењен у њој био је ипак нешто ново, што је постало карактеристично за наступајуће посмодернистичко схватање књижевног текста, посебно у свјетлу теорије интертекстулности.

Према тој теорији, како каже њен зачетник Јулија Кристева, ниједан текст није настао сам од себе, већ из дијалога са другим текстовима. Ова збирка пружа идеалну прилику за примјену те теорије, поготово због тога што је у њеном поднаслову изричито и назначено да је то дијалог, односно лирска дискусија са једним другим текстом, у овом случају са Душановим закоником. На који начин је Десанка Максимовић користила тај средњовјековни правни акт као предложак своје збирке, односно како је лирски оживјела и успоставила савремену комуникацију с тим текстом? Већ и тиме што је изричито назначила да је у питању ‘лирска дискусија’, може се претпоставити, а то се лако уочава већ од прве пјесме, да се ради о изразито креативном односу и поступку у коме се правна ‘материја’ подређује и подвргава пјесничком тексту који, у повратном дејству, значења свог правног предлошка суочава и искушава пред општим у универзалним значењима људског живота у свим временима.“ (Из поговора Станише Тутњевића)

„Десанкин живот у поезији“; Станиша Тутњевић о новом издању књиге „Тражим помиловање“

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.