Зоран Хр. Радисављевић
Зоран Хр. Радисављевић (1952), рођен је у Рашки. Завршио је студије југословенских књижевности и српскохрватског језика на Филолошком факултету у Београду.
Објавио је збирке песама: „Мртво слово“ (2003), „Велико уво“ (2009), „Други долазак Христа“ и „Вино из костију – Wine from Bones“, на српском и енглеском (2013), „Велико уво – Големото уво“, на српском и македонском (2014), „Света трешња“ (2015), „Мртва природа“ (2016), „Света трешња“ (2017, дуго издање), књиге разговора: „Тупо перо“ (2001), „Огледало без позлате“ (2006), „Кавез закључан изнутра“ (2009), „Све више ћутим и слушам“ (2011), „33 питања“ и „Лице испод маске“ (2012), „Писано руком“ (2014), „Сејање по камену“ (2017), публицистичке књиге: „Водени цвет“ (2005), „Голуб у лављој кожи“ (2010), „Срце се хлади у фрижидер“ (2015), романсиране дијалошке трактате: „Изгубљена самоћа В. М.“ (2003) и „Филозофија живота В. М.“ (2007). Приредио је књиге: „Похвала поезији“ (2002), „Речник мисли“ (2005), „Гласна глава“ (2008), „Корак на дугом путу“ (2015).
Поезија му је превођена на енглески, белоруски, бугарски, јерменски, словеначки и македонски језик. Члан је Удружења новинара Србије (од 1983) и Удружења књижевника Србије (од 2003). Добитник је „Златне значке” Културно-просветне заједице Србије (2000), Награде Српске књижевне задруге за животно дело (2011), „Златног беочуга” Културно-просветне заједнице Београда (2012), Повеље „Јован Скерлић”, и Награде „Троношки родослов” (2014), Награде „Пелагићев рунолист” Књижевне заједнице „Васо Пелагић” и Завичајног друштва „Змијање” из Бањалуке, Награде „Милан Ракић“ Удружења књижевника Србије, Награде за животно дело Удружења новинара Србије (2016) и Јубиларне повеље „Арке“ из Смедерева (2017). Био је дугогодишњи новинар и уредник Културне рубрике, и Културног додатка „Политике", а сада је оперативни уредник часописа „Нова Зора“, и члан редакције „Књижевих новина“.
