• 0 Items - 0 дин.
    • Ваша корпа је празна.

Аутор

Винко Пандуревић

Генерал–потпуковник др Винко Пандуревић рођен је 25. јуна 1959. године у селу Јасик, општина Соколац. Основну школу завршио у Ћаваринама и Соколовићима (1974); гимназију у Сокоцу (1978); Војну академију копнене војске, смер пешадија у Београду и Сарајеву (1982); магистарске студије социологије на Факултету за социологију, политичке науке и новинарство у Љубљани (1989); у сeптeмбру 1991. године зaпoчeo je школовање у Кoмaнднo-штабној школи Копнене војске Југословенске народне армије (ЈНА), које му је прекинуто због ангажовања у ратним дејствима на простору Хрватске. Школу националне одбране у Београду завршио (1997) и докторске студије социолошких наука на Филозофском факултету Универзитета у Српском Сарајеву (1998).

Произведен у чин пешадијског потпоручника 30. јула 1982, а унапређен у чин поручника 1983, капетана 1987, капетана прве класе 1991, мајора 1993 (ванредно), потпуковника 1994 (ванредно), пуковника 1995 (ванредно), генерал–мајора 28. јуна 1997 (ванредно) и у чин генерал–потпуковника 21. марта 2001. године (ванредно).

Обављао је следеће дужности у ЈНА: командир вода и чете у Школи резервних официра у Љубљани, командир пешадијске чете; председник омладинске организације у ЈНА у Љубљанском корпусу; помоћник команданта батаљона за политички рад, уједно заменик команданта батаљона; командант батаљона; а у Војсци Републике Српске: командант Вишеградске бригаде (уједно начелник Штаба тактичке групе „Вишеград“, а касније и командант Тактичке групе); командант Зворничке пешадијске бригаде (уједно у више наврата командовао привременим саставима ранга бригаде из Дринског корпуса ангажованим у зонама Првог и Другог крајишког корпуса ВРС); начелник Оперативног одељења у Оперативно-наставној управи Главног штаба ВРС у Хан Пијеску; заменик начелника Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини; начелник Центра за војностратешке студије и истраживања у Генералштабу Војске Републике Српске у Бијељини и саветник председника Републике Српске у Бања Луци.

Службовао је у гарнизонима: Љубљана, Вишеград, Зворник, Бијељина, Бања Лука и Београд. Одликован је Медаљом за војне заслуге и Медаљом Петра Мркоњића (два пута у току рата заједно са бригадом којом је командовао).

Као припадник ЈНА учествовао је у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ и то: у Словенији (Љубљана), Хрватској (на подручју Дубровника и западне Славоније) и БиХ (на подручју Вишеграда). У одбрамбено-отаџбинском рату српског народа у БиХ учествовао је од 12. маја 1992. до 14. децембра 1995. године на дужностима: команданта Вишеградске бригаде, Тактичке групе „Вишеград“ састављене од четири бригаде, а потом Зворничке бригаде (од децембра 1992. са којом је учествовао у оружаним борбама широм Републике Српске). Као командант бригаде рањен је 28. августа 1992. године, у активним борбеним дејствима на подручју Заглавка (општина Вишеград). Пензионисан је 7. марта 2002. године.

Објавио књиге: „Социјална екологија“ (1996), „Социологија војске“ (1999), „Основи доктрине одбране Републике Српске“ (1999), „Национални интереси као исходиште војне доктрине“ (2001), „Рат у Босни и Херцеговини и паравојне формације“ (2004), „Срби у Босни и Херцеговини од декларације до конституције“ (2012), „Рат у БиХ и стварање ВРС“ (2015), „Живот се брани истином“ (2015), „Нови хладни рат и Србија“ (2018), „Хашка подморница" (2019), „Нова балканизација српских земаља" (2021).

Објавио је више стручних радова у зборницима и часописима: „Васељена“ (Српско Сарајево), „Teorija in praksa“, „Delo“, „Dnevnik“ и „Mladina“ (Љубљана), „Mariborski večer“ (Марибор), „Војно дело“ (Београд), „Дефендологија“ (Бања Лука). Радио је као виши асистент на предмету „Социологија“ на Технолошком факултету у Зворнику, где је био изабран у наставно звање доцента 1998. године.

Хашки трибунал га је оптужио за злочине на подручју Сребренице и Зворника у јулу 1995. године, као команданта Зворничке бригаде, и осудио га на 13 година затвора „за помагање убистава и прогон“ Муслимана са подручја Сребренице. Ослобођен је других тачака оптужнице. Одслужио је више од десет година казне, након чега је ослобођен. Са породицом живи у Београду.

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.