• 0 Items - 0 дин.
    • Ваша корпа је празна.

Аутор

Славица Гароња

Славица Гароња (Радованац) рођена је 1957. у Земуну, одрасла и школовала се (углавном) на Дорћолу. Отац Обрад Гароња (Растичево код Купреса, Босна и Херцеговина, 1933–2010) и мајка Драгица, рођена Ћурчија (Крушево код Славонске Пожеге, Хрватска, 1936), засновали су брачну заједницу у Београду. Све нивое студија (основне, магистарске, докторат) завршила на Филолошком факултету у Београду. Докторирала са темом: „Мотиви и репертоар српске народне лирске и лирско-епске поезије Војне Крајине и Славоније у записима 18. 19. и 20. века“ (2004). Професор универзитета и књижевница.

Бави се усменом књижевношћу (фолклористиком), књижевношћу Срба из Хрватске, књижевношћу коју пишу жене (родним студијама), књижевном критиком и белетристиком. Објавила је и приредила више књига из народне књижевности: „Народне песме Славонске границе“ (1987), „Антологија српске народне лирско-епске поезије“ (2000), „Српско усмено поетско наслеђе Војне Крајине у записима 18. 19 и 20. века“ (2008), „Од Цариграда до Будима“ (2014). Приредила: Милан Обрадовић, „Српске народне пјесме из Западне Славоније“ (1995); С. Милеуснић, „Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге“ (1998), Никола Беговић, „Српске народне пјесме из Лике и Баније 1885“ (2001 – фототипски); Ђорђе Рајковић, „Српске народне песме из Славоније 1869“ (2003 – фототипски), Спиридон Јовић, „Етнографска слика Славонске војне границе 1835“ (репринт, 2004), као и монографију „Српска књижевна Крајина: од баштине до егзодуса“ (2015, награда „Сава Мркаљ“).

Из родних студија објавила је следеће књиге: „Жена у српској књижевности“ (2010), „Жене говоре“ (2013), „Жена и идеологија“ (2017). Приредила две антологије женске приповетке: „Врт Тајни (српска женска приповетка до 1950)“ и „Врт Наде: српска женска приповетка од 1950. до данас“.

Из белетристике пише романе, приповетке и поезију.
Романи: „Под Месечевим луком“ (1992, ново издање, СКЗ 2018); „Повратак у Аркадију“ (2014, награда „Печат времена“); збирке приповедака: „Девета кућа“ (1994); „Изидина копча“ (2013, најужи избор за Андрићеву награду). Збирке песама: „Исповедање тишине“ (1996); „Мој предак је дрво“ (2007).

Добитница је награда: Печат времена (2015), „Сава Мркаљ“ (2016) и Златни беочуг КПЗ Београда (2018).

Предаје као ванредни професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (предмети: Усмена књижевност и поетика усмених жанрова; изборни курсеви: Књижевна баштина Срба у Хрватској, Путопис у српској књижевности. На мастеру: Жена у српској књижевности (историја и теорија рода), а на докторским студијама држи курс Историја религије и фолклористика.

Живи и ствара на Новом Београду.

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.