Радослав Милошевић
Радослав Милошевић (Васиљев) рођен је 1944. године у Брестицама код Билеће. Доктор је математичких наука. Живи у Требињу. Ради на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
Пише и објављује поезију од ране младости. Заступљен је у више антологија и зборника, а песме је објављивао у многим часописима. Неколико пута је учествовао на Међународним сусретима писаца. Поезија му је превођена на више страних језика. Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Србије и Црне Горе.
Објавио збирке песама:
„Над понором“ (1973),
„Украдено сунце“ (1986),
„La speranza del vento“ (1983),
„Клетва наде“ (1985),
„Дио нашег лица“, хаику (1989),
„Близина црне рупе“ (1993),
„Зелени Десило“ (1993),
„Небо зове“ (1996),
„Над безданом“ (2001),
„Нада вјетра“ (2005).
Објавио пет књига о Јовану Дучићу:
„Земаљско и небеско Јована Дучића“ (2001),
„Епска рапсодија о Јовану Дучићу“ (2002),
„Дучићев пут“ (2003),
„Требињска химера“ (2005),
„Карикатуре Јована Дучића“ (2010).
Добио је песничку награду Аврамов штап за лирско-епски спев „Зелени Десило“ од Удружења књижевника Српске – Подружница Требиње и Друштва српских писаца Црне Горе.
