• 0 Items - 0 дин.
    • Ваша корпа је празна.

Аутор

Мићо Цвијетић

Мићо Цвијетић (1946, Кушлат код Фоче – 2023, Београд). Основну школу похађао у Заваиту и Челебићима, а средњу у Фочи. Студије на групи Историја југословенских књижевности и српскохрватски језик завршио на Филозофском факултету у Сарајеву, где је похађао постдипломске студије и магистрирао. Докторирао је на Филолошком факултету у Београду 1989. године (о књижевним везама Лужичких Срба и Југословена).

Радио је као просветни радник у Миљевини код Фоче, Сарајеву и источном Берлину, а као лектор на Универзитету у Лајпцигу (1978–1982). У Немачкој је боравио и на седмомесечној новинарској специјализацији. Највећи део радног века провео је на Радио Сарајеву, као дугогодишњи уредник Редакције за културу. На почетку грађанског рата одлази из Сарајева; од новембра 1992, живи у Београду. Радио је као стални сарадник Радио Београда, био запослен у листу „Борба“, у коме је десетак година уређивао недељни књижевни додатак ,,Свет књиге“. Од 2005. до 2020. године, главни и одговорни уредник „Књижевних новина“.

Објавио збирке песама: „Заумице“ (1976), „Записи“ (1999), „Чворови и узлови“ (2006), „Узлудни послови“ (2012), „Свет и кућа“ (2015), „Гласови ведрине“ (2018), „Божје семе / Господово семе“ (2007) – изабране и нове песме на српском и македонском језику; изабране песме на бугарском језику „Слнчевата падина“ (Варна, 2010); песнички избор на српском и немачком „Глас празнине / Die Stimme der Leere“ (Смедерево, 2012); избор на румунском језику „Rugǎciunea lui Nechifor“ („Нићифорова молитва“), Темишвар, 2013; „Океан белине / Ocèan de blancheur“ – изабране песме на српском и француском језику (Сет-Смедерево, 2015) и „Donjebjesspěće / Himmelfahrt“ – избор на лужичкосрпском и немачком (Лудвигсбург, 2019).

Аутор студије „Лужички Срби и Југословени – узајамне литерарне везе 1840–1918“ (1995) и избора путописа српских путника „Код Лужичких Срба“ (1997).
Путописне књиге: „У лепој домовини Лужичких Срба“ (2009), „Блиске даљине – Москва и Кијев“ (2013), „Француска надахнућа“ (2018).

Публиковао књиге књижевнокритичких и есејистичких радова: „Критике и коментари“ (2004), „Раздаљине и близине“ (2006), „Кроз времена и књиге“ (2007), „Ослонци и укрштаји“ (2010), „Мала приношења“ (2016), „Племенити калемци“ (2020), „Лица и образине“ (2021),

Сарађивао је у многим листовима и часописима некадашње заједничке државе, где је објавио дестине разнородних књижевних прилога, као и више књижевних фељтона. Заступљен је у домаћим и страним панорамама и антологијама српске поезије. Песме и други књижевни радови превођени му на лужичкосрпски, чешки, пољски, руски, белоруски, словеначки, македонски, бугарски, украјински, енглески, француски, немачки, румунски, шведски и јерменски. Превео више литерарних прилога са лужичкосрпског и немачког језика. Између осталог, и две књижице лужичкосрпских бајки: „Три красна прстена“ и „Лепа и ружна девојка“ (2002); затим антологију савременог песништва Лужичких Срба (заједно са Јаном Красним) – „Сунчани тренуци / Wokomiki słonca“, Смедерево – Будишин, 2013; Бенедикт Дирлих: „Janske nocy / Ивањске ноћи“, двојезично лужичкосрпско–српско издање, Београд, 2016. Превод двојезичних издања немачких песника Петера Гериша: „Ја: племић језика / Ich: Zungen – Aristokrat“, Смедерево, 2014. и Констанце Петерсман: „У вртовима Плејада / In der Gärten der Plejaden“, Београд, 2015.

За допринос српској књижевности, култури и духовности добио је више награда и признања. Награде за поезију: САНУ Задужбина „Бранко Ћопић“, „Србољуб Митић“, „Крајински круг“, „Златни Орфеј“, „Сретењска повеља“...
За књижевну критику: „Милан Богдановић“, „Чедомир Мирковић“ и „Повеља Јован Скерлић“.
За допринос књижевности и култури: „Златна значка Kултурно-просветне заједнице Србије“, „Раваничани“ и „Павле Марковић – Адамов“.

Добитник међународних песничких награда: „Арка“ (Смедерево), Савеза писаца Бугарске, на песничком фестивалу ,,Славјанска прегратка” (,,Словенски загрљај”, Варна), „Грамате лужичкосрпских уметника“ (Будишин), украјинске награде „Николај Гогољ“ (Чернигово), „Франческо Петрарка“ (Рим) и „Аполон“ (Сремска Митровица).

Суделовао је на више фестивала поезије у земљи и иностранству, на књижевнонаучним скуповима и међународним славистичким школама и семинарима. Био на једномесечном студијском боравку у Будишину (Лужица, Немачка, новембар 1999), као стипендиста Лужичкосербског института.

Члан је Словенске академије књижевности и уметности (Варна, Бугарска), Међународне књижевно-уметничке академије Украјине, Духовне академије Параћин и Књижевног клуба Багдала у Крушевцу, Удружења књижевника и Удружења новинара Србије, стални члан сарадник Матице српске.

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.