• 0 Items - 0 дин.
    • Ваша корпа је празна.

Аутор

Бранко Стојановић

Бранко Стојановић рођен је 14. јуна 1948. у Фочи. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности.

У младости се бавио музиком, а у Тамбурашком оркестру сарајевског КУД-а „Иво Лола Рибар” пет година је свирао други брач (бас-прим терц). Професионални je новинар и уредник од 1974. године. Пише књижевнокритичке текстове, књижевноисторијске есеје и студије. Од 1970. објављивао je у свим значајнијим новинама и књижевним часописима СФРЈ.

Oбјавио je следеће књиге критика и есеја: „Реперторијум“ (1979), „Знамења дјетињства“ (1986) – обе о књижевности за децу и о детињству као књижевној теми; „Дух и кантар“ (1988); „Уз туђу ватру дланови“ (1998) и „У славу оклеветаног побједника или Лет бијелог орла изнад црних добошара лажи“, полемички журналистички и књижевнокритички текстови о рату у БиХ (2000); „Момо Капор – од џинс-прозе до прозе у маскирној униформи“ (студија, 2006); „Сарајевско јато“ (2007), „Ногова жеравица речи: Нацрт за студију о књижевном делу Рајка Петрова Нога“ (2008); „Неовлашћени тумач“ – критике и есеји о савременој српској књижевности (2012); „Рајко: Стаза Рајка Петрова Нога“ – илустрована монографија (2013); „Рајко Петров Ного – живот и дело“ (2014).

Коаутор је „Читанке“ (са граматиком и културом изражавања) за образовање одраслих (Сарајево, 1975, 1979). Написао је више предговора-поговора књигама домаћих писаца. Био је и члан редакционих одбора за савремену књижевност (Свјетлост) и члан Редакционог одбора „Дјечија књижевност народа и народности БиХ у 20 књига” (Веселин Маслеша, 1990). Са Стевом Ћосовићем приредио је обиман зборник радова посвећен песништву Вука Крњевића, за који је написао уводну студију (2010). Објавио је и неколико научних радова (о језику и стилу новинских текстова, о жаргонизмима у раној прози Мома Капора, о поезији Рајка Петрова Нога, Вука Крњевића, о есејистици Мића Цвијетића и о Милошу Ковачевићу као стилистичару).

Награђиван je за критику, есејистику и за новинску причу. За изузетан допринос на афирмацији српске књижевности, 2010. године, добио је Повељу „Душко Трифуновић“.

До рата у Босни и Херцеговини 1992. године, живео је у Сарајеву, од 1993. до 1995. у Никшићу (управник Народне библиотеке „Његош”). Од 1995. живи и ради у Београду где је био уредник у издавачком предузећу „Требник”. Од 1996. до 2010. године био је лектор у Пошти Србије. Члан је Удружења књижевника Србије (по позиву).

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.