Божидар Станар
Божидар Станар рођен је 1935. године у Вучетићима код Горажда. Основну школу завршио је у Чајничу, нижу реалну гимназију у Рогатици, а гимназију у Горажду. Дипломирао је на Економском факултету у Београду, 1962. године. Живeо је у околини Горажда и у Горажду, у околини Чајнича у избеглиштву од 1941 до 1948, у Рогатици у три наврата – трећи пут у избеглиштву из Сарајева, у Београду и Сарајеву. Преминуо 2019. године у Рогатици.
Објавио књиге песама:
„У сретање животу“ (Београд 1996), „Западно од матице“ (Београд 1997), „На распућу“ (Београд 1998), „Држи се мали“ (Београд 1998), „У смирај дана“ (Београд 1999), „Смарагд Библије“ (Београд 2005), „Гласиначке омеђине“ (Београд 2007), „Сонети“ (Соколац 2007), „Коњ лијепе Циганке“ (Пожега, 2009), „Одсјај душе“ (Београд, 2010).
Објавио је, такође, књигу шаљиве прозе „Вешо с Романије“ (Београд 2006), роман „Снови и јава Вукобрата Катане“ (Пожега 2008 ) и књигу приповедака „Младежи боје купине“ (Београд 2009).
Пoезија Божидара Станара заступљена је у песничким зборницима: „Боје дуге“ (Источно Сарајево 2005), „Брод носталгије“ (КОЦ Чукарица, Београд 2004), „Бесједа под Тришиним орахом“ (Бањалука 2004) и „Као бисерна шкољка“ (Пожега 2005).
