• 0 Items - 0 дин.
    • Ваша корпа је празна.

Аутор

Балша Рајчевић

Балша Рајчевић, вајар, сликар, песник и ликовни критичар, рођен је 1941. у Београду. Завршио је Академију примењених уметности у Београду и историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1976, да би касније магистрирао на истом факултету.

Редовно излаже од 1968. године, углавном скулптуру али и колаже, уља и аквареле. Излагао је на преко 450 групних изложби у земљи и иностранству (Париз, Осло, Хелсинки, Софија, Букурешт, Будимпешта, Инголштат, Каиро и Падова) и на 53 самосталне изложбе у земљи (Београд, Загреб, Ниш, Крагујевац и др.), као и у иностранству (Париз, Рим). Представљао је Југословенску селекцију на 14. бијеналу мале скулптуре у Падови.

За свој уметнички рад награђиван 23 пута (Октобарски салон, Београд – 1975 и 1991. прва награда за скулптуру), награда за најуспешнију изложбу у београдским галеријама 1978; награда Југословенског бијенала мале скулптуре у Мурској Соботи, 1981; годишња награда УЛУПУДС-а 1978. и 1992; награда за животно дело 2003. и др. Дела му се налазе у власништву више музеја и модерних галерија. Као ликовни критичар објавио је преко 800 текстова, ликовних критика и есеја о уметности.

Објавио је пет књига из историје уметности, четрнаест песничких збирки, четири збирке кратких прича и једну књигу поетских огледа. О његовом раду објављено је преко 150 библиографских јединица. За књижевност добио награде: „Јован Скерлић“ 2010, за књигу песама Речник страха; награду за најбољу кратку причу на међународном конкурсу часописа „Акт“, 2011. Поезија му је заступљена у више песничких антологија.

Члан је УЛУС-а (Удружења ликовних уметника Србије), УЛУПУДУС-а (Удружења примењених уметника ликовне уметности Србије), Удружења књижевника Србије, Удружења ликовних критичара Србије и Међународног удружења ликовних критичара. Поезија му је заступљена у више песничких антологија и зборника. Превођена је на енглески, француски и македонски.

Балша Рајчевић је објавио следеће књиге:
„За уметност“ (есеји и ликовне критике), Никшић 1985;
„Скулптура Томислава Каузларића“, Земун 1988;
„Молитва вајарева“ (песме), Београд 1992;
„Оаза у каљузи“ (песме), Београд 1993;
„Занос није заблуда“ (песме), Београд 1994;
„Да ли то беше само сан“ (песме), Београд 1994;
„Тишина и путеви“ (песме), Београд 1995;
„Путокази за придошлице“ (песме), Београд 1997;
„Пад наш свакидашњи“ (кратке приче), Београд 1997;
„Од теорије критике до уметности“ (есеји и чланци о уметности), Београд 1997;
„Јагњалишта“ (песме), Сремска Митровица 1999;
„Гласови из понора“ (песме), Београд 2001;
„Скривени смисао виђеног“ (изабране ликовне критике 1971–2001), Београд 2001;
„Последњи Хиперборејац“ (песме), Београд 2003;
„Оплакивање лабуда“ (песме), Београд 2004;
„Од исмејаних мудраца до уплашених пророка“ (поетски огледи), Београд 2004;
„Монографија – Скулптура Балше Рајчевића“, Београд 2005;
„Посвете“ (песме), Београд 2006;
„Узвишени силазак“ (песме), Београд 2006;
„Усамљени и несхваћени“ (приче), Београд 2007;
„Путокази чежње“ (песме), Београд 2008;
„Речник страха“ (песме и кратке приче), Београд 2009;
„Есеји о уметности“, Београд, 2011;
„Уздигнућа у самоћи“ (песме), Београд, 2011;
„Нико и неко“ (кратке приче), Београд, 2012;
„Преобразбе“ (песме), Београд, 2012;
„Искре у тами“ (песме), Београд, 2014;
„Песник и песма“ (песме), Београд, 2015;
„Случај сликара Мијушковића“ (приче), Београд, 2016.

О књижевном делу Балше Рајчевића објављен је у листовима и часописима велики број књижевно-критичких текстова, осврта и приказа. Књига „Критике о књижевном делу Балше Рајчевића“ објављена је 2014. године.

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.