Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића

Фи­лип Ви­шњић је ис­пе­вао два­на­ест пе­са­ма о љу­ди­ма и до­га­ђа­ји­ма из Пр­вог срп­ског устан­ка 1804–1813. Ство­рио је је­дин­стве­ну епо­пе­ју о бо­је­ви­ма про­тив Ту­ра­ка, у којој је опевао истакнуте јунаке, кнезове, ратнике и мегданџије, а поменуо је и низ других познатих или мање познатих личности.

У књизи Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића, Стево Ћосовић по­на­о­соб је пред­ста­вио свих 88 српских лич­но­сти ко­је је Ви­шњић по­ме­нуо или опе­вао, као и 41 име­ из про­ти­внич­ког – тур­ског та­бо­ра. Сви песнички портрети су умрежени са биографским подацима и историјским чињеницама. Између осталих, представљена су нека од нај­ве­ћих име­на Срп­ске ре­во­лу­ци­је: Ка­ра­ђор­ђе, Лу­ка Ла­за­ре­вић, Ја­ков Не­на­до­вић, Сто­јан Чу­пић, Јан­ко Ка­тић, Ми­лош По­це­рац, Ан­тo Бо­ги­ће­вић, Ла­зар Му­тап, Иван Кне­же­вић, Зе­ка Бу­љу­ба­ша. Пре­о­вла­ђу­ју име­на уста­ни­ка ко­ји су бра­ни­ли Под­ри­ње и Ма­чву.   

Поред тога што први пут доноси на једном месту све јунаке Вишњићевог устаничког циклуса, књига је јединствена и по томе што садржи паралеле са античким јунацима, посебно са личностима из Тројанског рата, које је Хомер опевао у Илијади. По­ду­дар­ност Хо­ме­ро­вих и Ви­шњи­ће­вих по­ру­ка упу­ћу­је на сличности хе­лен­ског и срп­ског ра­зу­ме­ва­ња све­та и жи­во­та, као и на је­дин­стве­ну тра­ди­ци­ју еп­ског пе­ва­ња ко­ја сеже у далеку прошлост. Је­дан од њених вр­хун­ских уз­ле­та пред­ста­вља, свакако, Ви­шњи­ће­ва уста­нич­ка епо­пе­ја.

Књига садржи 69 ликовних прилога.

Садржај

Осврт на објављен у „Вечерњим новостима“, 29. 12. 2020.