Радојка Милошевић


 

Ра­дој­ка Ми­ло­ше­вић је ро­ђе­на у Ко­ла­ри­ма, оп­шти­на Сме­де­ре­во, 1951. го­ди­не. Основ­ну шко­лу је за­вр­ши­ла у Дру­гов­цу, где је про­ве­ла де­тињ­ство. Гим­на­зи­ју је за­вр­ши­ла у Сме­де­ре­ву. Ди­пло­ми­ра­ла је на Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, 1975, а пра­во­суд­ни ис­пит по­ло­жи­ла 1986. године. Чи­тав рад­ни век ра­ди­ла је у стру­ци, у Бе­о­гра­ду. Има два си­на, Мар­ка и Дра­га­на.

 

Об­ја­ви­ла збир­ке пе­са­ма: Пло­до­ви љу­ба­ви (1991), Зе­мљо­стрес (1992), Та­ба­ни угле­да­ше Сун­це (1996), По­ноћ­ни ри­там (2005) Кад се са­ња (2007), Са Фло­ром на ти (2010), Оти­сци бу­ђе­ња (2011), По­хва­ла ме­ђу ре­ка­ма (2012), У све­тлу да­ри­ва­ња (2018).

Збир­ке пе­са­ма за де­цу: Бај­ке (у сти­ху 2014), Да­ви­дов свет (2015), Ме­ло­ди­ја та­ла­са (2017), Лу­ки­не ма­шта­ри­је (2018).

Об­ја­ви­ла је и про­зне књи­ге: По­и­гра­ва­ње ре­чи­ма (1999), Моћ љу­ба­ви (ро­ман 2002), Игром до сми­сла (2012), Тро­у­гао (2014), Тач­ка (2016), Ли­ни­ја (2016).

 

Објављивала песме у збор­ни­ци­ма: Шу­ма­диј­ске ме­та­фо­ре, Са­бор ду­хов­не по­е­зи­је, Ју­тро над Озре­ном, Би­љо­бер, Ме­со­по­та­ми­ја, Пе­снич­ко про­ле­ће Чу­ка­ри­ца, Ум­но, Мо­ми­ни да­ни, Из­вор­ник, Ћи­ри­ли­ца - сло­во срп­ског ли­ца, Син­ђе­ли­ће­ве че­гар­ске ва­тре, Пе­сни­ци и ли­ков­ни умет­ни­ци Зо­ра­ну Рад­ми­ло­ви­ћу, листовима и часописима Књижевне но­ви­не, Ха­и­ку но­ви­не, Стре­мље­ња, Сви­так, Бе­лег, Је­се­њин, Ада, Сце­на Цр­њан­ски, ан­то­ло­ги­ји Нај­леп­ше љу­бав­не пе­сме срп­ских пе­сни­ки­ња (при­ре­ђи­вач Гор­да­на Си­ме­у­но­вић) и Ан­то­ло­ги­ји са­вре­ме­не срп­ске по­е­зи­је (срп­ско-фран­цу­ски, при­ре­ђи­вач Све­ти­слав Го­лић Стив).

Про­зне тек­сто­ве об­ја­вљи­ва­ла у Књи­жев­ној речи, Но­со­рогу и збор­ни­ку Крат­ке при­че (Ал­ма).

 

Пе­сме су јој пре­во­ђе­не на фран­цу­ски, не­мач­ки, ита­ли­јан­ски, ен­гле­ски, ма­ке­дон­ски. Члан је Удружења књижевника Србије.


Књиге: