Драгољуб Јекнић
Драгољуб Јекнић рођен је 1940. године.
Песничке, критичке, есејистичке, драмске, прозне и друге текстове објављивао је у великом броју југословенских листова и часописа: Летопис Матице српске, Нови љетопис, Дело, Књижевност, Израз, Савременик, Живот, Стварање, Путеви, Мост, Мостови, Ријечи, Задарска ревија, Дубровник, Споне, Значења, Кораци, Повеља, Градина, Руковет, Улазница, Овдје, Политика, Борба, Побједа, Ослобођење, Просвјетни рад, Просвјетни лист, Багдала, Глас, Књижевне новине, Књижевна ревија, Књижевна критика, Братство, Стремљења, Јединство, Дневник, Мале новине, Змај, Весела свеска, Модра ласта, Маслачак, Задругар, Цетињски лист и др.
Објавио је књиге:
поезија: Свет речи (1968), Златно лутање (1970), Отварајући уста (1972), Опет ме ево сејача (1973), Наставак путовања (1975), Део изгнанства (1975), Светлеће племе (1976), Записи о празнини (1978), Свирепо саће (1979), Кактус (1981), Речи глине (1982), Право лице (1985), Мирис жене (1987), Студ (1988), Стрн (1989), Смртна страна, часопис Стварање (1992), Скит (2013), Одлазак (2014).
изабране песме: Речи глине (1984/85), Објављивање живота (2007);
књиге за децу:
приповетке: Оаза дјетињства (1974), Под погледом звезда (1978), Пирамида (1981), Дивље небо (1990).
песме: Сунце у пупољку (1977).
избор приповедака: Под погледом звијезда (1990);
књиге критика и есеја: Од данас – од сутра (1973), Младе речи (1974), Немир ријечи (1983);
приповетке: Ни жив у двокреветну (1984);
историја књижевности за децу: Књижевност за отроке ин младину в Југославији, књ.2 (1986), Књижевност за дјецу у Југославији (с Мурисом Идризовићем, 1989), Српска књижевност за децу, I, II, III (1994), Српска књижевност за децу, I, II (1999);
антологије: Поезија тромеђе (1977), Антологија српске књижевности за децу, поезија (1995), Антологија српске књижевности за децу, прича (1996);
драмска књижевност: Шест лица траже писца, поново (1982);
радио драме, изведене и објављене: Ријека (1977), Ни жив у двокреветну (1977), Монтана (1978), Човјек који није могао (1979), Помиловање не тражим нити бих вам га дао (1980);
радио драме, емитоване а необјављене: Пас, Пробој, Иван;
радио игре за децу, емитоване: Ратници – стричева капа, Књига, Инаџије;
народно стваралаштво: Шаљиве народне песме (2003);
остало: Креманско пророчанство, студија (2000), Основна школа у Бијелој 1812–2005, монографија (2006).
Текстови су му превођени на словеначки, македонски, енглески, румунски, турски, арапски, албански, пољски, мађарски, бугарски и друге језике.
Добио је награде: Ристо Ратковић (1981), Блажо Шћепановић (1969, 1972, 1975, 1979, 1980), Драгојло Дудић (1998), награду ИП Веселин Маслеша (1981), награду Змајевих дечјих игара (1991), награду Дома младих у Тузли, награду ИП Глас Никица Павлић и друге награде за поезију, приповетке, радио драме, радио игре, есеје.
Приредио је за штампу књиге многих аутора: изабране песме Блажа Конеског, Риста Тошовића, Хусеина Тахмишчића, Вука Крњевића, Бранка Бањевића, критике Симе Цуцића, изборе из стваралаштва за децу Алексе Микића, Шукрије Панџе, Насихе Капиџић-Хаџић, Пере Зупца и других аутора.
Књиге:
