Оливера Шестаков
Оливера Шестаков рођена је у Панчеву 1963. године. Завршила је Девету београдску гимназију и дипломирала на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, на хидротехничком одсеку. Живи и ради у Београду.
Објавила је шест збирки песама: У мом погледу (два издања – 2014. и 2016); Моје душе риме (два издања – 2015. и 2019); на трагу светлости; Поема Течем као река и друге песме (2017); До неказаног (2019) и У златној смоли ћилибара (2020).
Пише и хаику песме, које су објављиване у зборницима и часописима хаику поезије у земљи и иностранству. Члан је Књижевне заједнице Југославије, Савеза књижевника у отаџбини и расејању, Књижевног клуба „Иво Андрић“ из Земуна и Друштва књижевника Београда. Добитник је више књижевник награда. Песме су јој објављене у преко 100 међународних и домаћих зборника поезије, антологија и лексикона. Превођене су на руски, енглески, немачки, италијански, холандски и арапски језик.
Књиге: