Оливера Шестаков


Оли­ве­ра Ше­ста­ков ро­ђе­на је у Пан­че­ву 1963. го­ди­не. За­вр­ши­ла је Де­ве­ту београд­ску гим­на­зи­ју и ди­пло­ми­ра­ла на Гра­ђе­винском фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, на хи­дро­тех­нич­ком од­се­ку. Жи­ви и ра­ди у Бе­о­гра­ду.

 

Об­ја­ви­ла је шест збир­ки пе­са­ма: У мом по­гле­ду (два из­да­ња – 2014. и 2016); Мо­је ду­ше ри­ме (два из­да­ња – 2015. и 2019); на тра­гу све­тло­сти; По­е­ма Те­чем као ре­ка и дру­ге пе­сме (2017); До не­ка­за­ног (2019) и У златној смоли ћилибара (2020).

 

Пи­ше и ха­и­ку пе­сме, ко­је су об­ја­вљи­ва­не у збор­ни­ци­ма и ча­со­пи­си­ма ха­и­ку по­е­зи­је у зе­мљи и ино­стран­ству. Члан је Књи­жев­не за­јед­ни­це Ју­го­сла­ви­је, Са­ве­за књи­жев­ни­ка у отаџ­би­ни и ра­се­ја­њу, Књижев­ног клу­ба „Иво Ан­дрић“ из Зе­му­на и Друштва књи­жев­ни­ка Бе­о­гра­да. Добитник је више књижевник награда. Пе­сме су јој об­ја­вље­не у пре­ко 100 ме­ђуна­род­них и до­ма­ћих збор­ни­ка по­е­зи­је, ан­то­логи­ја и лек­си­ко­на. Пре­вође­не су на ру­ски, ен­гле­ски, не­мач­ки, ита­ли­јански, хо­ланд­ски и арап­ски је­зик.


Књиге: